Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, pao je za više od 3,2 posto, pri čemu su australijske akcije u minusu većem od 3,0 procenta, a akcije kineski najikvidnijih kompanija su u gubitku od 1,3 odsto, izveštava Rojters.

Tokijski indeks Nikei je potonuo za 2,4 procenta.
Izgleda da će se pad akcija iz Azije produžiti danas na berzama u Evropi i Sjedinjenim Državama, a da će cene sirovina nastaviti nagli uspon, što dodatno povećava rizike u pogledu inflacije i ekonomskog rasta.

Nestabilnost na berzama

Akcije industrijskih kompanija na terminskom trgovanju u NJujorsku, koje meri indeks Dau DŽons od jutros su u padu za 720 poena, ili 2,19 posto, fjučersi akcija u indeksnoj korpi S&P 500 su u minusu za 2,26 odsto, dok se vrednost akcija tehnoloških kompanija vezanih za indeks Nasdak 100 stropoštala za 2,73 procenta, prema najnovijim podacima CNBC-a.

Slično je i kretanje akcija na evropskim tržištima kapitala. Terminski indeks EuroStoks 50 i nemački DAKS su potonuli za više od 3,5 posto na ranom trgovanju, dok je londonski FTSE oslabio za 2,0 procenta.

Izrazita nestabilnost na berzama izazvana je produbljivanjem rusko-ukrajinskog konflikta, pri čemu je indeks volatilnosti CBOE, koji meri stepen straha na Vol Stritu, skočio za više od 55 posto u proteklih devet dana.

Geopolitičke tenzije su se odrazile i na prinose na američke obveznice. Prinoos na referentne 10-godišnje obveznice SAD-a pao je na 1,8681 odsto sa jučerašnjeg nivoa od 1,977 posto. Takođe ke potonuo prinos na dvogodišnje dužničke hartije sa 1,6 na 1,5 procenata.

Globalno okretanje investitora ka ulaganjima u sigurnu imovinu podstakao je skok dolara za više od pola procenta prema korpi rivalskih valuta, na 96,715 poena, dok je evro pao za 0,8 odsto na 1,1220 dolara.

Ošta rasprodaja se proširila i na tržišta kriptovaluta, gurnuvši bitkoin ispod nivoa od 35.000 dolara prvi put u poslednjih mesec dana.

S druge strane, nafta je danas prvi put od 2014. godine prešla nivo od 100 dolara za barel, pri čemu se evropska nafta Brent trgovala jutros po ceni od 101,93 dolara.

Skočila je i vrednost zlata na sport tržištu za više od 1,7 procenata, dostižući najviši nivo od početka januara 2021.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Na tržištima kapitala rasprodaja akcija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene nafte i zlata su takođe pale, dok analitičari pokušavaju da protumače uzroke rasprodaje.

Industrijski indeks Dau Džons bio je tokom noćašnejg trgovanja u gubitku za preko 1.000 poena pre nego što se oporavio i zaključio dan s minusom od 808 poena, odnosno u padu za 2,8 posto, na 28.292,73, poena, prenosi CNBC.
Indeks S&P 500 je potonuo za 3,5 procenta, na 3.455,06 poena, dok se tehnološki indeks Nasdak kompozit stropoštao za pet procenata, na 11.458,10 bodova.

Ovo je najteži jednodnevni pad za Dau Džons i S&P od juna ove godine, i najveći pad Nasdaka od marta.

Krivicu za to snosi tehnološka grupa FAANG – Fejsbuk, Epl, Amazon, Netfliks i Guglova matična kompanija Alfabet, čije su akcije zabeležile veliki gubitak vrednosti u odnosu na istorijski rekordne nivoe na kojima su bile na početku septembra.
Cena zlata se takođe spustila na 1.922 dolara po unci, mada se kasnije oporavila tokom trgovačkog dana.

Naftni fjučersi su bili u padu, pri čemu je nafta Brent trgovana za 43,15 dolara po barelu, a nafta američka WTI nafta za 40,22 dolara za barel.

„Nije bilo nekih udarnih vesti niti konkretnih okidača za ovaj pad na berzi, tako da su investitori u nedoumici pred pitanjem da li je ovaj današnji pad signal za još jedan istorijski potres na tržištu ili samo mala prolazna turbulencija“, kaže za Biznis insajder Lindzi Bel, glavni investicioni strateg u kompaniji Ali Invest.

Raša tudej preenosi da je američki predsednik Donald Tramp reagovao na dešavanja na berzi sugerišući da pad ima neke veze sa rezultatima ankete koje je objavio Foks NJuz, a prema kojima izgleda da je njegov rival na predsedničkim izborima Džo Bajden u prednosti u ključnim državama.

Izvor: Tanjug

Чланак Na Vol Stritu masovna rasprodaja akcija tehnoloških kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.