Posmatrano u stalnim cenama, ukupna vrednost građevinskih radova porasla je 15,8 odsto i to na zgradama 3,1 odsto i na ostalim građevinama 22,3 odsto.U trećem kvartalu 2023, u odnosu na isti kvartal 2022. vrednost izvedenih građevinskih radova u stalnim cenama najviše je povećana u Regionu Vojvodine, za 54,4 odsto, zatim sledi Beogradski region, za 12,1 odsto, zatim Region južne i istočne Srbije, za 2,4 odsto, dok je vrednost izvedenih građevinskih radova opala u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, pet odsto.

Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 97,6 odsto, dok je preostalih 2,4 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.

Izvor:Beta
Foto: Bing

Чланак RZS: Vrednost građevinskih radova u trećem kvartalu porasla 19,3 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu i avgustu ove godine ubrzano je rasla, pa čak i u prerađivačkom sektoru, uprkos geopolitičkim tenzijama i padu privredne aktivnosti u evrozoni, navedeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju za novembar.

„Ukupan doprinos industrije realnom međugodišnjem rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3,5 odsto u trećem tromesečju ove godine izjednačio se sa doprinosom poljoprivrede i građevinarstva“, naveli su ekonomisti tog časopisa.

Dodali su da je niža globalna tražnja „kumovala“ nastavku redukcije dinamike u spoljnotrgovinskoj razmeni, s tim što je u septembru, prvi put nakon kulminacije pandemije, pad robnog uvoza praćen i redukcijom robnog izvoza.
Međugodišnji pad vrednosti spoljnotrgovinske razmene u evrima registrovan je, kako je navedeno, šesti mesec zaredom.

„Za prvih devet meseci ove godine približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom. Pod uticajem nižeg uvoza popravlja se platnobilansna pozicija, rastu devizne rezerve, ali i opadaju budžetska primanja po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV)“, navedeno je u analizi privrednih kretanja.

Istaknuto je da usporavanje inflacije daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realnih zarada, koje od juna rastu.

Nakon dvanaestomesečnog obrušavanja, kako je navedeno, na uzlaznoj putanji i trend rasta realnog prometa na malo.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu i avgustu ove godine ubrzano je rasla се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2023. iznosio je svega 1,3 odsto, a i to je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše (rast poljoprivrede od oko 10 odsto) i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto (usled poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto)“, naveo je Fiskalni savet u mišljenju na revidiranu fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024. od 2,5 do tri odsto.

Bez reformi javnih finansija

Povodom procene Vlade Srbije da će inflacija iduće godine pasti na 4,9 odsto, Fiskalni savet je naveo da je, uzimajući u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od osam odsto, do povećanja cena električne energije i gasa (osam i 10 odsto), ali i to da će se voditi ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena (neselektivna isplata sredstava za decu i penzionere i druge isplate), bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na oko šest odsto.

„Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, ali bez većih (i potrebnih) reformi javnih finansija“, ukazao je Fiskalni savet.

Procenjeno je da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru jer je predviđeno postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, a učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine).

Međutim, kako je ocenio Fiskalni savet, osim nesporne i Strategijom prepoznate potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom, Srbija ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, kao što su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta, zdravstvo.

Mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza

„U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura, a za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva“, naveo je Fiskalni savet.

To se, kako je ukazano, dobro vidi kad se revidirana strategija koja je napravljena u septembru uporedi s njenim nacrtom iz maja 2023. godine.

„Prilično velike razlike u pojedinim segmentuima su uglavnom posledica toga što je Vlada u kratkom periodu između dve Strategije usvojila čitav niz važnih mera koje nisu bile predviđene ni Zakonom o budžetu ni tek usvojenim nacrtom strategije, kao što je vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija, pa onda povećanje akciza kako bi se deo novih rashoda kompenzovao“, istakao je Fiskalni savet.

Narasli socijalni problemi, kako je predložio Savet, trebalo bi da se rešavaju na sistematski, trajan i fiskalno odgovoran način što Strategija ne prepoznaje.

Isplata novčane pomoći građanima nije opravdana

„Visoka inflacija koja je najviše izražena u rastu cena hrane i energije snažno pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove proizvode odvajaju najveći deo svojih primanja. Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije u prethodnim godinama reagovala na odgovarajući način“, upozorio je Fiskalni savet Podseća se da je Fiskalni savet više puta isticao da isplata novčane pomoći građanima koja ne uzima u obzir nivo njihove socijalne ugroženosti nije opravdana mera socijalne politike i da bi s ovom praksom trebalo prestati.

„Ne samo zato što sredstva dobijaju i oni kojima ovakva pomoć nije potrebna, već i zato što se jednokratnim merama ne može trajno poboljšati životni standard socijalno ugroženih građana, što bi trebalo da je osnovni cilj dobre socijalne politike. Nažalost, ni nova Strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite, što ocenjujemo kao jedan od njenih najvećih propusta“, naveo je Fiskalni savet.

Strategijom se, kako je ukazano, ne planira ni sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi, između ostalog, išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva, a što bi, da je u programu Vlade, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.

Problem stručnih kadrova

Takođe, Strategija fiskalne politike se ne bavi problemom manjka stručnih kadrova u državnom sektoru koji preti da umanji kvalitet javnih usluga, pre svega usled loše uređenog sistema zarada i zaposlenosti.

Fiskalni savet ima zamerke i na to što je u Strategiji dat samo ukupan iznos planiranih javnih investicija u narednim godinama, a nema podataka o tome kojis u najveći investicioni projekti države koji će se sprovoditi, po kom kriterijumu su odabrani i koliko se sredstava za svaki od njih planira.

Nije objašnjeno ni zašto se javne investicije smanjuju u periodu 2024-2026. na 6,7 odsto BDP-a, a u trogodišnjem periodu pre toga iznosile su u proseku 7,4 odsto BDP-a.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Mala je verovatnoća da će doći do snažnog oporavka privrednog rasta u Srbiji u 2024.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od zemalja Evropske unije najviše je bicikala proizvedeno u Portugalu (2,7 miliona), sledi Rumunija (2,6 miliona), Italija (2,5 miliona), Nemačka (1,7 miliona) i Poljska (milion), pokazuju podaci Eurostat-a.

Nova ekonomija je ranije pisala da je Srbija, prema podacima u 2021. godini proizvela 254.231 bicikala, što je pad u odnosu na 2020. godinu kada je proizvela 266.601 bicikala.

Vrednost izvoza bicikala EU, prema podacima Eurost-a, u zemlje van Evropske unije u 2021. godini iznosila je 921 milion evra, pokazuju podaci Eurostat-a.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Porast proizvodnje bicikala u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

S druge strane, aktivnost u prerađivačkoj industriji u maju je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila niža za 0,6 odsto međugodišnje, a u rudarstvu za 3,3 odsto međugodišnje.

U okviru prerađivačke industrije, rast je zabeležen u 13 od 24 grane, a najveći doprinos rastu potekao je od proizvodnje osnovnih metala, računara i elektronskih proizvoda i motornih vozila, dok je najveći negativan doprinos potekao od proizvodnje naftnih derivata, metalnih proizvoda i građevinskog materijala.

Posmatrano u periodu januar-maj 2023. godine, industrija je zabeležila međugodišnji rast od 2,0 odsto, vodjena rastom sektora energetike (17,5 odsto) i rudarstva (2,1 odsto), dok je u prerađivačkoj industriji aktivnost smanjena za 1,3 odsto.

Promet u trgovini na malo u maju 2023, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bio je realno niži za 6,2 odsto, dok je u periodu januar-maj realno niži za 4,9 odsto međugodišnje.
Ukupan broj dolazaka turista u maju viši je za 8,0 odsto međugodišnje, a ukupan broj noćenja turista za 3,8 odsto.

U periodu januar-maj 2023, ukupan broj dolazaka turista veći je za 16,5 odsto međugodišnje, a broj noćenja turista za 13,2 odsto međugodišnje.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima srpske privrede, robni izvoz je u maju zabeležio međugodišnji rast od 0,9 odsto, dok je u periodu januar-maj bio viši za 10,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Robni uvoz je u maju bio niži za 11,6 odsto na međugodišnjem nivou, a posmatrano od početka godine smanjen je za 5,0 odsto međugodišnje. U okviru robnog izvoza, u maju je nastavljen rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, niži robni uvoz rezultat pre svega smanjenog uvoza energenata.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Industrijska proizvodnja u maju povećana za 1,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomisti UniCredita očekuju da će ekonomije u EU-CIE[1] i Zapadnom Balkanu rasti za oko 1,6% u 2023. i 3,1% u 2024. godini. Predviđa se da će Rumunija imati bolji učinak, dok će Češka i Mađarska zaostajati.

U najnovijem kvartalnom izdanju CIE: „Brži rast se suočava sa večnim preprekama“, UniCredit Istraživanja ističu da je usporavanje u Evropi, SAD i Kini glavni rizik za ekonomski rast u CIE, koji bi mogao da odloži oporavak kapitalnih izdataka, izvoza i potražnje do pred sam kraj 2023. ili početak 2024.
Istovremeno, domaća tražnja bi mogla dodatno da ojača, pošto će rast plata nadmašiti inflaciju od druge polovine 2023. i nadalje, a finansijski uslovi će se ublažiti tokom 2024. godine.

„Vlade Centralne i Istočne Evrope oklevaju da povuku fiskalnu podršku za stanovništvo, što će pokrenuti proceduru prekomernog deficita (EDP) u 2024“, navodi se u kvartalnom izdanju CIE. Ekonomisti UniCredita takođe dodaju da očekuju male transfere iz Fonda za oporavak i otpornost 2023. godine.

Prognoze inflacije za kraj 2023. kreću se između 6% i 9%, osim u Turskoj. Naredne godine ekonomisti UniCredita predviđaju sporiju dezinflaciju. „Ciljevi inflacije će verovatno biti promašeni zbog viših cena energije i pritiska potražnje na cene usred fiskalnog podsticaja za 2023. i rasta realnih plata. Rusija i Srbija bi mogle biti izuzeci“, komentariše Dan Bucsa, glavni ekonomista UniCredita za Centralnu i Istočnu Evropu. Očekuje se da će sve centralne banke CIE u 2024., smanjiti stope ispod 6% u Centralnoj Evropi i Srbiji, na 7% u Rusiji i 20% u Turskoj.

Među glavnim rizicima navedenim u kvartalnom izveštaju za CIE su srednjoročna inflacija iznad ciljane; recesija u evrozoni i SAD, i slabiji rast u Kini koji utiče na ekonomski rast u CIE; uticaj rusko-ukrajinskog rata na turizam na obali Crnog mora; i nacionalizam i evroskepticizam koji prožimaju ekonomske politike.

Чланак CIE Kvartalni: Oklevanje u fiskalnoj podršci stanovništvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomski rast u Srbiji će u 2023. godini biti usporen zbog toga što visoka inflacija utiče na privatnu potrošnju i realne prihode, a ubrzaće se u 2024. godini, prognozira EK.

Na ekonomski rast će uticati pre svega rast potrošnje i blagi porast broja investicija u narednom periodu.

Očekuje se da će Srbija u 2023. poboljšati učinak svog izvoza s obzirom na nedavne direktne strane investicije u sektor trgovine.

Stopa inflacije u Srbiji je stalno rasla u 2022. godini i na početku 2023., kada je u martu dostigla 16,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, podseća EK.

Inflacija u Srbiji će biti na vrhuncu ovog proleća, a očekuje se da će se ona stabilizovati do kraja godine i pasti na jednocifrene brojke u 2024. godini.

Na smanjenje inflacije će povoljno uticati zatezanje monetarne politike u Srbiji i svetu, kao i povoljan razvoj cena proizvoda, dodaje EK.
Budžetski deficit i udeo javnog duga Srbije će se i dalje smanjivati u 2023. i 2024. godini, zbog rasta nominalnog BDP-a i manjeg transfera kapitala u državne energetske kompanije, smatra EK.

Budžetski deficit Srbije u 2022. godini iznosio 3,1 odsto BDP-a, dok je udeo javnog duga iznosio 55,6 odsto BDP-a, podseća EK.

Evropska komisija očekuje da će nezaposlenost u Srbiji postepeno padati, sa 9,4 u 2022. godini na 9,3 odsto u 2023. i 9,0 odsto u 2024. godini.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ekonomski rast u Srbiji u 2023. godini usporen zbog visoke inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na pitanje da li je Komisija samoinicijativno razmatrala ogroman skok cena prehrambenih namirnica i ispitivala mogućnost ograničenja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije u trgovinskim lancima, kažu da Komisija upravo sprovodi sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda.

„Kako tržišta nekoliko izabranih prehrambenih proizvoda obuhvataju proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo i samim tim veliki broj učesnika na tržištu, neophodno je vreme za prikupljanje podataka kao i njihovu analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima“, kažu u ovoj instituciji.

Kako navode, u ovom trenutku ne mogu da prejudiciraju vreme okončanja analize, jer to zavisi od niza faktora, kao što je brzina dostavljanja podataka, eventualna dodatna pojašnjenja od učesnika itd.

Podsećamo, međugodišnja inflacija u martu ove godine iznosila je 16,2 odsto.

U odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 25,4%. Prema tumačenju Narodne banke Srbije (NBS), u pitanju su pre svega prenošenje visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope.

Nova ekonomija duže od godinu dana prati cene odabranih proizvoda i beleži poskupljenja.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zašto nije predlaženo da se kontrolišu cene u prodavnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova, u stalnim cenama, povećana je na ostalim građevinama 14 odsto, dok je na zgradama smanjena 20 odsto.

Vrednost izvedenih radova u prvom tromesečju u stalnim cenama povećana je u Regionu Vojvodine, 13,1 odsto, i Regionu Južne i Istočne Srbije, četiri odsto, a opala je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 1,5 odsto i u Beogradskom regionu, 12,1 odsto, u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Od ukupne vrednosti radova na teritoriji Republike Srbije izvedeno je 96,6 odsto, dok je preostalih 3,4 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак RZS: Pad vrednosti građevinskih radova u prvom kvartalu 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre nešto više od tri godine Jovan Vesin iz Crepaje počeo je da uzgaja ovce rase Il de Frans. Uvezao je tridesetak grla iz Francuske a trenutno ih ima više od 160. Ova rasa poznata je po izuzetnom kvalitetu mesa i visokoj plodnosti.

– Mogu da se koriste i za mleko, ali njihova glavna odlika je visok rang mesa. Jaganjci od tri meseca već dostižu 30 do 35 kilograma i od toga imaju 55% mesa. Druge sorte nemaju toliko i zato je ova idealna za industriju mesa – ističe Jovan Vesin.

Jovan je izgradio moderan objekat u kome može da uzgaja oko 250 odraslih ovaca i oko 350 jaganjaca.

Cilj mu je da uskoro dostigne tu normu. Uglavnom prodaje muške jaganjce a najviše kupaca je iz okoline Crepaje.

Kaže da mi je izuzetno žao što kupaca vune nema već godinama pogotovo u ovom delu Vojvodine .

– Ja se sećam od priča starijih meštana koji su imali po 100 ovaca u stadu. Oni kada ošišaju ovce mogli su da kupe jedno jutro zemlje ili lanac, kako mi to ovde kažemo. E taj lanac sada u Crepaji košta između 13.000 i 15.000 EUR. Svaka kuća koja je imala 100 ovaca mogla je to ne računajući prodaju mesa i mleka – rekao je Vesin.

Jovan vunu nakon šišanja ovaca odvozi na deponiju, kaže da bi je čak i poklonio, ali zainteresovanih za sada nema.

zvor: RTV/Ekapija

Foto: PixabayI

Чланак Raste broj uzgajivača ovaca? се појављује прво на Biznis i Finansije.