U međuvremenu, najvažnija kripto-valuta ne samo da je mogla da nadoknadi drastični gubitak od proleća – od početka septembra cena mu je porasla za više od 53 odsto. Samo u oktobru, Bitkoin je dobio oko 30 procenata vrednosti, taman za svoj dvanaesti rođendan.

Sajber-valuta popela se u prošli petak na gotovo 16.000 američkih dolara, a u sredu (11.11.) je na berzi kripto-valuta Bitstamp povremeno bila oko 15.650 dolara.

Time je Bitkoin dostigao najvišu cenu od januara 2018. Da podsetimo, u decembru 2017. Bitkoin je dostigao rekordnih 20.000 dolara. Posle toga, kurs se drastično srušio i to je bio kraj poleta.

Sada situacija oko vrednosti Bitkoina ponovo izgleda drugačije. A za to ima više mogućih razloga.

Uloga izbora u SAD?

Analitičar Timo Emden je pre nedelju dana rekao da su zbog donedavno neizvesnog izbornog rezultata u SAD, a u potrazi za alternativnim mogućnostima ulaganja – neki investitori posegnuli za kripto valutama. On smatra da su investitori time hteli da se zaštite od turbulencija na berzi.

Međutim, Seren Hetler, stručnjak DZ-Banke, napisao je u nedavnoj analizi da je pokretač razvoja Bitkoina zapravo nada u nagli porast potražnje, a ne toliko izbori u SAD.

Nekoliko investicionih fondova za Bitkoin, poput Graysca primetili su tokom poslednjih meseci značajan priliv, a krajem oktobra su u nekim slučajevima zabeležili i rekordne vrednosti. A Fidelity, jedan od globalnih igrača, osnovao je tokom leta fond za Bitkoin.

PayPal je dao veliki podstrek Bitkoinu

Pored toga, kripto valute su profitirale od nedavno poznatih planova giganta platnih usluga PayPal da digitalne valute prihvati kao sredstvo plaćanja. Investitori pretpostavljaju da će ovaj korak ka komercijalnoj upotrebi dati novi zamah Bitkoinu.

Jednostavno rukovanje – preko već dobro prihvaćenog sistema PayPal, može navesti ljude da masovnije prihvate i kripto valutu.

Korisnici PayPal u SAD ubuduće će moći da kupuju, prodaju i čuvaju Bitkoin putem platforme, najavila je ta američka kompanija u oktobru. A od početka 2021. putem PayPal biće omogućeno plaćanje kripto valutama i u maloprodaji.

Politika kamata, korona, mladi i najava regulisanja

Kao važne pokretače ovog jačanja kripto valute Seren Hetler vidi i politiku nultih kamatnih stopa centralnih banaka i programe gigantske potrošnje tokom pandemije korone koje su donele vlade. Prema analitičaru DZ banke, to je dovelo do talasa likvidnosti na kojem plivaju i kripto valute.

Tu bi se moglo ubrojati i to što ove godine ima sve više mladih ljudi koji su ušli na tržište i često trguju Bitkoinom.

Regulisanje važi za ključ dugoročne potražnje za kripto-valutama. I tu je nedavno došlo do napretka. Krajem septembra, Evropska komisija predložila je zajednička, jednistvena pravila koja bi mogla da stupe na snagu krajem 2022. i time stvore sigurnost za investitore.

Pored toga, o temi kripto-valuta trenutno se sve više razgovara na nivou centralnih banaka i stoga je još poznatija. Evropska centralna banka (ECB), na primer, skeptična je prema Bitkoinu, ali razmatra uvođenje „digitalnog evra“.

Stručnjak DZ banke Hetler na kraju kaže: „Argumenti za rast vrednosti Bitkoina su itetko razumljivi. Ali, sve to ne garantuje da će se ta dinamika nastaviti. Bitkoin tek treba da razvije tradiciju i trajno osvoji poverenje ljudi u svoju specifičnost i vrednost“.

Izvor: Dojče vele-Danas

Foto: Pixabay

Чланак Najveća kripto-valuta na svetu ponovo snažno ojačala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Crne slutnje ekonomista da lična potrošnja neće doneti preko potrebnu pomoć u oporavku evropske ekonomije od korona krize dobile su potvrdu u statističkim podacima koji pokazuju ogroman skok štednje.

Kako piše „Financial Times“, pozivajući se na podatke Evropske centralne banke (ECB) i Banke Engleske, štedni depoziti u četiri velike evropske privrede u martu su zabeležili veliki skok, daleko iznad dugoročnih proseka. Recimo, Francuzi su u banke „sklonili“ gotovo 20 milijardi evra, daleko više od dugoročnog mesečnog proseka koji se kreće oko 3,8 milijardi evra.
Podaci Banke Francuske, pak, pokazuju da su od marta, kada su u toj zemlji uvedene mere izolacije, pa do sredine maja, depoziti uvećani za 60 milijardi evra. To sugeriše da je štednja francuskih građana bivala sve veća uporedo s jačanjem krize.
Podaci ECB-a pokazuju da su italijanske štediše u martu povećale depozite za 16,8 milijardi evra, u poređenju s dugoročnim prosekom od 3,4 milijarde evra.

U španskim bankama štednja je porasla za 10,1 milijardu evra, dok je uobičajeni prosek 2,3 milijarde evra. U Velikoj Britaniji depoziti su skočili za 13,1 milijardu funti, pokazuje statistika Banke Engleske, što je rekordni mesečni rast.

Nemci više vole „slamaricu“

Međutim, u najvećoj evropskoj privredi – Nemačkoj, slika je poptpuno suprotna. Štedni depoziti su oštro pali, ali to ne znači da su preliveni u potrošnju. S obzirom da Nemci vole da u kriznim vremenima imaju novac u svom džepu, analitičari ističu kako su domaćinstva jednostavno povukla štednju iz banaka.
Tu tezu potvrđuju i podaci Bundesbanke, koji pokazuju da je od kraja januara do početka maja iznos gotovine u opticaju skočio za 39,7 milijardi evra. Slična situacija dogodila se u Nemačkoj i tokom vrhunca prošle ekonomske krize 2008. godine.
U Evropskoj centralnoj banci takođe potvrđuju izuzetan rast štednje u evrozoni. Takav trend ukazuje da praktično ne treba računati na mogućnost da će lična potrošnja pokrenuti ekonomski oporavak.

Štednja domaćinstava u visini 3% evropskog BDP-a

Naravno, nije isključeno da se deo te štednje prelije u potrošnju nakon što se epidemiološka situacija stabilizuje. Ali Evropska komisija smatra da će štednja ostati na visokom nivou celu ovu godinu.
Zvanični Brisel je u svojim najnovijim prognozama objavio da će štednja domaćinstava u evrozoni porasti s prošlogodišnjih 12,8% raspoloživog dohotka na rekordnih 19% tokom ove godine. Iduće godine trebalo bi da padne na 14,5%.
Prošlonedeljna anketa je pokazala da je u maju pokazatelj potrošačkog raspoloženja blago porastao na -19,5 bodova, s martovskih -22 boda, najnižeg nivoa od 2008. godine. Ali prodaja novih automobila, odlasci na odmore i posete restoranima neće se oporaviti još mesecima, ocjenjuju ekonomisti.
Nemačka osiguravajuća kompanija Allianz prognozira da će do kraja 2020. evropski potrošači i dalje imati 400 milijardi evra štednje, što je 3% BDP-a Evropske unije. Zbog mera izolacije, lična potrošnja u većini evropskih država pala je za više od trećine, naglašavaju u Allianz-u.

Štednja se može usmeriti u državne obveznice

Ipak, deo ekonomista i predstavnika centralnih banaka naglašava da povećanje štednje može imati i pozitivne efekte. Akumulirana štednja domaćinstava može se usmeriti u ulaganje u državne obveznice, čime bi se pružila podrška državama koje trenutno imaju veliku potrebu za zaduživanjem. ECB očekuje da će učešće javnog duga u vrednosti privreda porasti za 20 procentnih poena, kao posledica korona krize.
Kako pokazuju primeri Japana i Kine, država koje su takođe tokom ekonomskih kriza značajno povećavale zaduženost, ako dobar deo tog duga drže domaćinstva, njegov visok nivo ne generiše spoljni ekonomski pritisak.
Italija je prošle nedelje plasirala obveznice u vrednosti od 22 milijarde evra, od čega su 14 milijardi evra direktno kupili mali investitori.

Чланак Štednja toliko naglo raste da će „ugušiti“ oporavak? се појављује прво на Biznis i Finansije.