Kipar se nalazi u blizini obala Izraela, Sirije, Turske i Egipta i do sada je prvenstveno služio kao destinacija za odmor Izraelaca, Libanaca, i poznat je i kao poreski raj, ali i po geostrateškoj borbi za moć, međutim sada se mnogo toga na ostrvu vrti oko gasnih polja, piše „Dojče vele“.

Gasna polja su otkrivena u proteklih 14 godina – poslednje od njih 2022., a ta činjenica navodi mnoge Kiprane da sanjaju o novoj ulozi na Bliskom istoku.

Za stručnjaka za Bliski istok Kosmea Ohedu, sa madridskog Univerziteta San Pablo (CEU), eksploatacija tog gasa mogla bi da bude i prilika za mir na Bliskom istoku, pa i za aktuelni sukob između Grka i Turske oko Kipra.

– Gasna polja imaju potencijal za ogroman napredak i prosperitet svih uključenih. Takvi projekti izgradnje gasovoda zemlje ne mogu da ostvare same i protivnici su prisiljeni da rade zajedno – objašnjava Oheda.

Koliko su pozicije još uvek različite pokazuje i to da Turska trenutno zauzima stav protiv Izraela u ratu na Bliskom istoku, dok Kipar jasno brani interese Izraelaca.

Šta je odvratilo investitore

Ono što se dogodilo između Nemačke i Rusije sa gasovodima Severni tok dodatno je odvratilo investitore, kaže Elaj Retig, šef odeljenja za energetiku izraelskog trusta mozgova Centar za strateške studije Begin-Sadat (BESA).

– Međutim, rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi značajno da smanje značaj drugih dobavljača i zavisnost od njih – od dobavljača kao što je na primer Katar – rekao je on.

Retig smatra da Katar ima jasan interes za nastavak aktuelnog sukoba sa Hamasom – isto kao i Turska, Rusija i Iran, samo iz drugih razloga.

Na korak do istorijskog događaja a onda…

Bliski istok je, podseća Retig, ove godine bio pred istorijskim događajem.

– Postignut je, ali nije objavljen, preliminarni sporazum između Izraela i vlade Gaze o zajedničkom korišćenju i finansiranju razvoja gasnog polja „Gaza Marine Coworking“. To je moglo pozitivno da promeni mnoge stvari između Izraela i Palestinaca, a time i za čitav region – rekao je on i dodao da su ti planovi stavljeni na čekanje zbog Hamasovog terorističkog napada na Izrael.

Kipar je od 1974. godine podeljen na dva dela, nakon sukoba i turske invazije koju je izazvao državni udare vojne hunte iz Atine s željom da se ostrvo pripoji Grčkoj.
Veći, južni deo, nezavisna je država, članica Evropske unije. Severni, turski deo ostrva, takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, priznala je samo Turska, ali ne i druge države. Postoje i teritorijalni sukobi oko pomorskih granica.

U proteklih 10 godina postignut je čitav niz sporazuma između Izraela i Libana, Izraela i Turske, kao i između Kipra i Grčke, koji su imali za cilj da regulišu proizvodnju i prodaju gasa.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u maju sastao s novim kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, takođe je zainteresovan da ta zemlja-članica Evropske unije ubuduće prodaje gas Evropi, a korporacije kao što su „Ševron“, „Total Enerži“ i „Eni“ samo su neki od igrača koji su zainteresovani za gas u istočnom Sredozemlju i već su u to uključeni na različite načine.

Tečni gas

Međutim, pošto je izvoz tečnog gasa LNG lakše ostvariti u kratkom roku nego izgraditi gasovod, vlada u Nikoziji sada želi da izgradi LNG terminal što je pre moguće.

Međutim, svi pregovori moraju da se vode ne samo o Kipru, već i o Turskoj – zato što Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra. Za kiparsku vladu, istovremeno, gas je prilika da postane ekonomski nezavisnija od Rusa, koji su joj pomogli raznim investicijama i kreditima nakon finansijske i državne krize 2013. godine. Ruska vlada tada je takođe bila zainteresovana za gas sa Kipra, ali je kasnije odustala od tih svojih planova.

U razgovoru koji je vođen pre nego što je izbio rat sa Hamasom, kiparski naučnik Kirjakos Kokinos polagao je sve nade u ekonomsko zbližavanje svoje zemlje sa Izraelom, kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusa.

Kokinos je bio „glavni naučnik“ u prethodnoj kiparskoj vladi i tada je rekao da je to pozicija koju su Izraelci stvorili, a koju je Kipar preuzeo, jer želi da bude i međunarodni tehnološki i naučni centar isto kao i oni.

– Gas bi mogao da bude most ka većoj ekonomskoj saradnji – rekao je.

Kiparska kompanija „DEH Kvantum enrdži“ radi na električnom priključku na Evropu, a Retig smatra da je taj projekat u sadašnjoj situaciji lakše realizovati nego gasovod.

Taj strujni kabl, tzv. „Evroazijski interkonektor“, bio bi najduži na svetu, a problem je možda to što u plan postavljanja podvodnog interkonektora od 2.000 megavata nije uključena i Turska

– Ali, vlada u Ankari verovatno bi imala manje problema s tim, nego sa gasovodom od Kipra do Grčke – smatra Retig.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ratna mašinerija ne ide na dizel nego na gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo nedelju dana uoči početka Prvog svetskog rata, cene su mirovale, a tržišta novca, deonica, obveznica i dragocenih metala jedva da su davala bilo kakvu naznaku haosa koji će uslediti. U sledećem trenutku, sve je izmaklo kontroli i surovi kontrolori kapitala shvatili su šta znači rat. Veliki rat.

Nešto više od sto godina kasnije, svedočimo sve učestalijoj pojavi sukoba u svetu koji više gotovo da nema tačku na planeti do koje nije stigao kapitalistički poredak kao krajnji ishod razvoja zapadne civilizacije i početak njenog kraja koji neminovno vodi u veliko finale sudara između sila novca i krvi.

U međuvremenu, veza između novca i krvi preplitaće se u fazama koje će dovoditi do nesumnjivog uticaja između ostalog i na finansijska tržišta.

Investitori u ratove

U najgorem scenariju, svet se već nalazi na pragu trećeg svetskog rata, a uvertira je počela nagomilavanjem ruskih trupa uz ukrajinsku granicu koja je, nedugo potom, pređena.

I dok su oči celog sveta bile uprte u Ukrajinu, a pored pažnje, zasuto je ili bi se moglo reći čak i uloženo dosta oružja i novca, na scenu je stupio još jedan konflikt, na prvi pogled regionalni, ali kako vreme protiče javljaju se i drugi zainteresovani za preskakanje konopca i uletanje u ring poput kečera koji su samo zabavna varijanta nameštene tuče. U stvarnom svetu, veliki igrači igraju na veliko.

Sukob Izraela i palestinskog Hamasa preti da pređe u rat širih razmera. Najveći investitori u oba konflikta su Amerikanci čija je vojna podrška ključna za opstanak Izraela i Ukrajine. Pored toga, sve su učestalije vesti o napadima na američke vojne baze u Siriji i Iraku.

Ukoliko i Kina odluči da iskoristi prašinu koja se podigla i pokuša da vojnim putem povrati kontrolu nad Tajvanom, Amerikanci bi se mogli naći upleteni u najmanje tri sukoba na različitim stranama sveta. Za ostatak sveta svakako bi se povećao rizik da se ratovi isprepliću i pretvore u mnogo razornije sukobe.

U ovakvom scenariju tokovi novca deluju kao nešto što je u drugom planu pred užasom kakav bi globalni konflikt mogao da stvori, ali to je samo na prvi pogled.

Ekonomija i tržište

Investitori širom sveta već uveliko razmatraju kakav bi uticaj na tržište izazvao svetski rat. Ovakva mogućnost do sada nije izazivala veće potrese, ali tržišta su već duže vreme više opterećena strahom nego pohlepom, pa uz manje investicija ima i manje rizika.

Veća suma novca na štednji donosi i veću kamatu

Indeksi deonica padali su tri meseca uzastopno u SAD, Evropi i Kini iako se ovakav trend može objasniti i situacijom u mirnodoposkim uslovima.

Situacija na tržištu ne deluje kao da je na delu panika kakva bi se mogla očekivati u predvečerje svetskog rata. Zapravo, svetska ekonomija funkcioniše kao da su šanse za tako nešto ravne nuli. Isto onako kako je to bilo samo nekoliko dana uoči početka Prvog svetskog rata.

Treći svetski rat

Istorijski gledano, u slučaju da veliki investitori predvide mogućnost izbijanja trećeg svetskog rata, teško da bi mogli dalje anticipirati kuda bi takav sukob odveo svet, a kamoli kako bi u tom slučaju mogli da profitiraju.

Najlakši način da se to shvati je da zamislite sebe u 1914. godini sa sve saznanjem da će uskoro izbiti Prvi svetski rat. Potrebno je da brzo investirate svoje uloge znajući da će kroz nekoliko nedelja glavne berze od Njujorka, Tokija, Londona ili Rima biti zatvorene na neodređeni period. Da li bi ijedna investicija ostala sigurna? Da li bi državne obveznice bile sigurne i čije i da li biste izbegli bankrot usred krize likvidnosti koja bi pogodila većinu država? Da li biste uložili u ruske obveznice koje će nekoliko meseci kasnije pod komunističkom revolucijom potpuno izgubiti vrednost?

Rat, gledano iz ugla investitora, bankara i najbogatijih ljudi na svetu uključuje prevelik nivo neizvesnosti koji je daleko van dometa izračunljivog rizika na koji se većina profitera navikla. Tom treba dodagi i činjenicu da su prethodni svetski ratovi nosili prilično nejasne pouke za kasnije.

Optimalni pristup za investiranje 1914. godine podrazumevao je kupovinu robe i američkih deonica, a prodaju evropskih obveznica, deonica i valuta. Ovakav pristup, međutim, pokazao se kao potpuno bezvredan kasnih tridesetih godina. Investitori su tokom tridesetih pokušali da nauče nešto iz istorije. Očekujući još jedan svetski rat, prodali su evropske deonice i valute, ali ovaj rat imao je drugačije pobedničke investicije. Britanske deonice i državne obveznice ovog puta bile su su bolje od američkih.

Oružje i pohlepa

Danas postoji veći i strašniji izvor nesigurnosti, budući da mnoge potencijalno zaraćene sile poseduju nuklearno naoružanje. Finansijski gledano, to ima malo značaja jer u nuklearnoj katastrofi investicije teško da bi imale neku posleratnu vrednost.

Iako ratovi nesumnjivo donose profit, naročito zemljama čija je ekonomija u najvećoj meri zavisna od vojno-industrijskog kompleksa poput SAD, teško da bi investitori smeli da se odvaže i isprovociraju situaciju koja bi mogla da se otme kontroli.

Pretnja ratom i mogući sukob veća su misterija za investitore nego za vojne generale koji bi u tom slučaju imali neku vrstu kontrole.

U slučaju ratne katastrofe, budući istoričari mogli bi da se čude očiglednoj bezbrižnosti današnjih investitora upravo onako kako mi posmatramo događaje od pre sto godina posle kojih je imalo šta da ostane narednim generacijama. Imajući u vidu razornu oružanu moć kakvom čovečanstvo danas raspolaže budućnost bi bila prilično upitna. U svakom slučaju, pohlepa i oružje nalaze se na istoj strani u savezu koji pali varnice pred buretom baruta nepredvidivog dometa.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак Pohlepa i oružje nalaze se na istoj strani се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rastuća iscrpljenost ratom koji traje već skoro godinu dana povećava zabrinutost evropskih lidera. Čak i u državama Centralne Evrope koje se graniče ili nalaze u blizini Ukrajine, velika većina stanovništva želi prekid vatre ili mir, a ne nastavak rata. U dvanaest država Centralne Evrope u kojima je istraživanje sprovedeno u januaru 2023., 25% ispitanika se izjasnilo u korist prekida vatre, 58% se izjasnilo u korist mira, dok se samo 9% ispitanika izjasnilo u korist rata.

Stavovi koji daju prednost miru predstavljaju apsolutnu većinu u skoro svim zemljama u regionu. Samo je u Hrvatskoj (49%) i Poljskoj (47%) bilo malo manje ljudi koji daju prednost miru, ali je čak i u tim zemljama mir daleko najpopularniji scenario. Međutim, neophodno je obratiti pažnju na detalje, pošto su i ukrajinski i ruski lider već pozvali na mir u svojim zvaničnim izjavama, ali u oba slučaja pod uslovima koji su drugoj strani bili sasvim neprihvatljivi. Zato izgleda da sporazum o međusobnom prekidu vatre predstavlja realniji scenario, koji podržava 45% Hrvata, 35% Srba i 34% Čeha.

Poljska daje najveću podršku ratu

Crnogorci, Hrvati i Slovaci su bili najsložniji u podršci prekidu vatre i mirovnom sporazumu, sa više od 95% ispitanika koji podržavaju okončanje oružanog sukoba. Poljaci su najskeptičniji po pitanju mogućnosti prekida vatre, ali i dalje više od dve trećine (69%) želi da se rat završi. Međutim, podrška nastavku rata je takođe najveća u Poljskoj, najvećoj državi
Centralne Evrope. Jedan od šest ispitanika (17%) bi više voleo da se rat nastavi, u nadi da će Ukrajina pobediti.

Broj ljudi koji veruju da će se rat završiti ove godine je isti kao broj ljudi koji veruju da neće.

Uprkos tome što velika većina stanovnika Centralne Evrope želi mir, njihovo uverenje da će ta njihova želja biti ispunjena je daleko manje. Verovatno je svima jasno da će biti vrlo teško da se definišu uslovi za prekid vatre ili mirovni sporazum koji bi bio prihvatljiv kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju.

Zato samo 3% stanovništva dvanaest zemalja Centralne Evrope veruje da će se rat završiti sledećeg meseca, dok 39% očekuje da će se rat završiti ove godine (ukupno 42%). Isti broj ljudi misli da će rat trajati duže: 41% stanovnika Centralne Evrope veruje da će biti potrebne godine da se završi.

Na prvi pogled, od svih zemalja u regionu Bugarska je najskeptičnija u pogledu mogućnosti za brz mirovni sporazum (samo 23,5% Bugara veruje da će se rat završiti ove godine), ali istovremeno skoro polovina njih nije mogla da odgovori na ovo pitanje. Građani drugih zemalja su bili raspoloženiji da iskažu svoje mišljenje po ovom pitanju.  Hrvati (35,5%), Mađari (38%) i Poljaci (38,5%) imaju najmanje uverenje da bi ove godine moglo da dođe do kraja rata. Samo većina Srba (62%) i Crnogoraca (51%) misli da bi to moglo da se dogodi ove godine.

Чланак CEPER: 83% regiona želi prekid vatre ili mirovni sporazum u Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj rat uticao je globalno na inflaciju, na cenu energenata i hrane imajući u vidu da je Rusija značajan izvoznik gasa i nafte, a Ukrajina i Rusija čine 30 odsto ukupnog izvoza pšenice, piše Radio Slobodna Evropa.

U Ukrajini je do 26. decembra zabeleženo skoro 18.000 civilnih žrtava rata, prema podacima Kancelarije visokog poverenika Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), a milioni ljudi su raseljeni.

Srbiju je rat zatekao u potpunoj zavisnosti od ruskog gasa. Sa druge strane, zvaničnici Srbije računaju na podršku Rusije kada je reč o statusu njene bivše pokrajine Kosovo, koja je proglasila nezavisnost 2018. godine.

To su neki od razloga zašto se Srbija nije pridružila sankcijama Zapada protiv Rusije zbog rata. Ipak, Srbija je podržala rezolucije Generalne skupštine UN kojima se osuđuje agresija Rusije protiv Ukrajine.

Rusi su došli – žive i rade u Srbiji

Preko četiri hiljade ruskih preduzetnika i firmi registrovano je tokom 2022. godine u Srbiji, što je značajno više u odnosu na prethodnu godinu – 159, pokazuju podaci koje je Agencija za privredne registre Srbije poslala Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Rusima za ulazak u Srbiju ne treba viza i mogu da dobiju privremeno boravište. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), od 25. februara do 21. decembra u Srbiju je došlo 219.153 ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali.

Srbija je, inače, jedna od šest država u Evropi u koju ruski državljani mogu da putuju bez viza. Druge zemlje su Bosna i Hercegovina, Belorusija, Turska, Gruzija i Jermenija.

Broj ruskih državljana, baš kao i ruskih firmi i preduzetnika u Srbiji naročito je uvećan nakon što je predsednik Vladimir Putin, 21. septembra, objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji. Broj Rusa koji dolaze u Srbiju dodatno porastao.

Povećane stambene rente

Prema rečima Blagice Kostić, agentice za nekretnine iz Beograda, stambene rente su porasle za 30 odsto.

„Cene u Beogradu i Novom Sadu su najviše skočile i kada se uzme prosek cena u celoj Srbiji dođe se do te statistike“, kaže ona za RSE.

Ona navodi da je na to uticala globalna inflacija (rast potrošačkih cena), ali i dolazak velikog broja ruskih državljana u Srbiju.

„Već od marta su krenule da rastu rente stanova koji su na tržištu, a već u avgustu u problemu su se našli i stari zakupci, kada su njihovi stanodavci odlučili da im podižu kirije ili da ih jednostavno izbacuju iz stanova i traže druge stanare koji su spremni da plate veće kirije“, navodi Kostić.

Kaže da su se pojedini građani koji imaju mogućnost da rade od kuće iselili iz Beograda zbog cene iznajmljivanja stanova.

„Deo ljudi odlazi u okolne gradove, tamo rentiraju stanove po značajno nižim cenama i onda putuju“, rekla je ona.

Sve je poskupelo

Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u novembru 2022. godine, veće su za 15,1 odsto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. U odnosu na decembar 2021. godine povećane su za 14,6 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U protekloj godini najviše je poskupela hrana, prema podacima RZS. Tu prednjače mleko, jaja i mlečni proizvodi koji su 40 odsto skuplji nego 2021.

Cene ribe veće su za 23 odsto, hleba, žitarica, ulja i masti za 20, a slično je i sa mesom koje je skuplje za 19 odsto u proseku.

Građani Srbije povrće plaćaju 17 odsto više nego prethodne godine.
Drastično su poskupeli i energenti, pa su cene čvrstih goriva veće za 50 odsto, dok je gas skuplji za oko 20.

Istovremeno, Srbija je i u 2022. ostala među zemljama sa najnižim primanjima i najvećom nezaposlenošću u Evropi.

Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Pixabay

Чланак Koji su sve uticaji rata u Ukrajini na Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvih šest meseci, procenjuje konsultantska firma Kapital ekonomiks, zemlju je napustilo 250.000 do 500.000 Rusa, a nakon Putinove odluke o pokretanju delimične mobilizacije pobeglo je još oko 300.000 ljudi, mahom mlađih muškaraca.

Nedostatak radne snage postaje sve veći problem, što dodatno podstiče i inflaciju, naročito u sektorima koji su radno intenzivni.

Delovi sa Zapada

Uprkos svemu, britanski Ekonomist ocenjuje da je ekonomski rat između Rusije i Zapada u delikatnom trenutku: dok je Evropa na pragu recesije, „ekonomska situacija u Rusiji se popravlja“, a recesiji je „verovatno došao kraj“.

Ono što ove zime u Berlinu ili Parizu može koštati stotine evra, u Moskvi košta nekoliko rubalja.
Pozivajući se na podatke banke Goldman Saks, njen indikator mesečnog stanja ekonomija, Ekonomist ističe da je aktivnost u Rusiji „nešto življa nego u velikim evropskim zemljama“.

Nakon dekreta o mobilizaciji, potrošnja je oslabila, ali je u međuvremenu ponovno porasla.

Proizvodnja u automobilskoj industriji, koja je pre nekoliko meseci pala gotovo na nulu, takođe se oporavila, sugerišući da su proizvođači uspeli da nabave delove izvan zemalja Zapada. Ruski mesečni uvoz robe u dolarima, dodaje Ekonomist, sada gotovo sigurno premašuje prošlogodišnji prosek.

Sve međunarodne institucije smanjile su očekivani pad ruske ekonomije.

MMF je u aprilu mislio da će BDP zemlje pasti 8,5 odsto, a u najnovijim prognozama objavljenim ovih dana očekuje pad od 3,4 odsto. Svjetska banka smanjila je procenu pada sa 8,9 na 4,5 odsto, a EBRD sa 10 na pet odsto.
„Nije tajna da sankcije na energetiku nisu bile toliko učinkovite“, rekla je glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik. Ipak, ne može se reći da je recesiji kraj. Svetska banka, na primer, procenjuje da će ruski BDP u 2023. godini pasti 3,6 odsto, a EBRD tri odsto.

Nemačka i Italija

Stopu pada ruskog BDP-a Ekonomist ocenjuje „upravljivom“ te da će Rusija „moći nastaviti borbu“.

Krajem septembra vlada je objavila nacrt budžeta za naredne tri godine, a prema Elini Ribakovoj iz Instituta za međunarodne finansije, on podrazumeva velika povećanja potrošnje vezana za rat, posebno na „unutrašnju bezbednost“. Međutim, bivši glavni ekonomist EBRD-a Sergej Guriev nije tako siguran u finansijske kapacitete za nastavak borbe.

On smatra da će se ruski budžet, koji se u najvećoj meri oslanja na prihode od energenata, suočavati s problemima punjenja, a time i pronalaskom sredstava za potrebe rata. U tome vidi i ključan razlog odluke o delimičnoj mobilizaciji koja podrazumeva besplatnu vojsku.

Ekonomija evrozone, ocenjuje MMF, trebalo bi ove godine da raste 3,1 odsto, a iduće godine će usporiti na samo 0,5 odsto. Prognoze odražavaju teške posledice koje nemačka privreda trpi zbog visokih cena energije podstaknutih smanjenim isporukama ruskog gasa.

Ove godine nemački BDP će rasti 1,5 odsto, a u idućoj godini MMF predviđa blagi pad, za 0,3 odsto. Nakon ovogodišnjeg rasta od 3,2 odsto, italijanska ekonomija će u 2023. pasti za 0,2 odsto.

Izvor: Jutarnji list, Ekonomist
Foto: Pixabay

Чланак Ko više trpi u ekonomskom ratu Evrope i Rusije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prva ocena je: Ukoliko se sukob još jače zaoštri, nastaće nepovoljne ekonomske i energetske okolnosti, vojni troškovi će porasti, nivo političke tolerancije biće smanjen, a u našem regionu doći će do jačanja podele na „mi“ i „vi“. Pritisak na Srbiju porašće i po pitanju sankcija Rusiji i po pitanju Kosova piše Blic.

Ovo je scenario koji spoljnopolitički i vojni analitičari predviđaju Srbiji i zapadnom Balkanu, nakon današnjih dramatičnih najava Moskve.

Tačno 210. rata u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin je proglasio delimičnu mobilizaciju koja počinje odmah, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove zemlje.

U svetlu novih okolnosti, pitanje je da li će se zaoštravanje odraziti i na Srbiju, naročito ako se ima u vidu da je Ukrajina sada poprište, a da se rat u stvari vodi između Istoka i Zapada.

Od svih se traži da izaberu stranu i odrede se prema Rusiji, a jasnu i najoštriju poruku do sada poslao je francuski predsednik Emanuel Makron juče u UN u Njujorku.

Ko nosi „istorijsku odgovornost“

Rekao je da oni koji ne staju na stranu prave „grešku“ koja će nositi „istorijsku odgovornost“.

– Želim da danas kažem stvari sasvim jasno: oni koji žele da oponašaju borbu nesvrstanih odbijajući da se jasno izraze, prave grešku i to će nositi istorijsku odgovornost – rekao je Makron.

Pitanje je šta sve to znači za Srbiju, s obzirom da se od nje traži da uvede sankcije Moskvi? Hoće li se naći u nepovoljnijem položaju i kakve bi posledice sve mogle da budu?

Odgovarajući na ova pitanja, predsednik obrazovnog istraživačkog centra „Libek“ Miloš Nikolić ocenio je za Blic da će nove okolnosti doneti zahteve da se odredi o akcijama Rusije.

– Pozicija Srbije neće neposredno da bude promenjena najnovijom eskalacijom koja dolazi iz Moskve. Obrazloženje naših nacionalnih interesa mora, i u narednom periodu, sve više da se pomera od romantizma ka pragmatizmu. Deo tog obrazloženja koji se tiče našeg naglašavanja važnosti međunarodnog prava zahtevaće od nas da nedvosmisleno iskažemo nepriznavanje nelegalnih aneksija delova teritorija Ukrajine koje Rusija namerava da izvede. Međutim, ta pozicija doslednosti neće nešto posebno da utiče na promenu našeg položaja – ističe Nikolić.

On dodaje da Srbija ne sme sebi da dozvoli da dođe u poziciju pasivnog perifernog posmatrača koji samo želi da bude zaobiđen kako ne bi morao da se opredeljuje po važnim pitanjima dok traje nevreme izazvano ratom u Ukrajini.

Treba nam aktivna i energična spoljna politika

– Ukoliko želimo da na najbolji način ostvarimo svoje nacionalne interese treba nam aktivna i energična spoljna politika koja racionalno i trezveno sagledava kontekst i posledice procesa kojima prisustvujemo – napomeninje Nikolić.

Veruje da nećemo nužno imati bilo kakve dodatne pritiske oko sankcija, ali da će svakako postojati očekivanje da Srbija pokaže dobru volju u pronalaženju kompromisa sa Prištinom.

– Na tom polju treba očekivati pojačanu aktivnost. Sa daljom eskalacijom sukoba u Ukrajini, Zapadu će svakako biti važno da Beograd i Priština dostignu ili makar da aktivno teže dostizanju autentičnog modaliteta u međusobnim odnosima koji će biti produkt dobrovoljnog dogovora. Verovatno će ceo taj proces da potraje duže nego što mnogi očekuju jer obrise kompromisa mi i dalje ne vidimo – ocenjuje Nikolić.

I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da još ne očekuje novi svetski rat, te da se situacija u Ukrajini promenila i da je za pet dana ukrajinska vojska vratila ono što je ruska vojska mesecima osvajala, što je veliki udarac za Rusiju.

– To odlaganje Putinovog obraćanja sa sinoć na jutros je zanimljivo, jer se čekalo da se probudi i krajnji istok Rusije. Odatle bi trebalo da dođe najviše novog ‘mesa’. Proglasiće referendum Putin sigurno, ali ima problem sa opštom mobilizacijom, jer sinovi srednje klase Sankt Peterburga i Moskve ne žele da ratuju – rekla je Grubješić.
Sem političkih, mogle bi se osetiti i vojne posledice ako se ima u vidu da Putin ujedno zvecka i nuklearnim oružjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran

Prema podacima “Arms control association”, u svetu trenutno postoji više od 13.100 nuklearnih bojevih glava. Najviše ih imaju Rusija (6.257) i SAD (5.550), zatim slede Kina (350) i Francuska (290) kao jedina država EU s atomskim naoružanjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran, napominje za Blic vojni analitičar Aleksandar Radić.

– Rizik zaista postoji. Nema taktičkog, strateškog nuklearnog oružja, sve je to nuklearno oružje. Apsurdno je očekivati da, ako ga Rusija upotrebi, to budu male količine, i kad to uradi povratka više nema. Nema scenarija o tome koliko bi šteta bila i posledice. Ne znamo koliko bojevih glava bi Rusija upotrebila, i koje bi snage bile, pri tom kretanje radioaktivnih snaga koje zavisi od vetra i kiše – ističe Radić.

Svet klizi u eru velikih ratova, smatra Radić, i ocenjuje da je „to neki prirodni istorijski ciklus“.

– To dovodi to zaoštravanja, katastrofičnog scenarija u ekonomiji i energetici. Predviđati budućnost je nekorektno, ali stvorena je klima u kojoj nema zadrške za Ruse i ako Ukrajina nastavi kao i do sad, to nas dovodi do globalnog sukoba i ostalih nepovoljnih okolnosti. Vojni troškovi će porasti, nivo političke toleranicije će biti smanjen, a u ovom regionu do jačanja podele na „mi“ i „vi“. To je za Srbiju ekstremno loša pozicija jer nas nema u onom „mi“ – napominje Radić.

Kako piše “Dojče vele”, rusko strateško nuklearno oružje stacionirano je u fiksnim raketnim silosima, na mobilnim lansirnim platformama i na podmornicama. Postoje i strateški bombarderi dugog dometa koji mogu da nose nuklearne projektile.

Rusija i SAD imaju više od 90 odsto nuklearnih bojevih glava u svetu

Država: Rusija, broj nuklearnih bojevih glava: 6.257

Država: SAD, broj nuklearnih bojevih glava: 5.550

Država: Kina, broj nuklearnih bojevih glava: 350

Država: Francuska, broj nuklearnih bojevih glava: 290

Država: Velika Britanija, broj nuklearnih bojevih glava: 225

Država: Pakistan, broj nuklearnih bojevih glava: 165

Država: Indija, broj nuklearnih bojevih glava: 156

Država: Izrael, broj nuklearnih bojevih glava: 90

Država: Severna Koreja, broj nuklearnih bojevih glava: 40-50

Ukupno: oko 13.133

Izvor: Arms control association

Чланак Kakve će posledica naša zemlja imati u trenutku kada je svet nikad podeljeniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rusija je u svom energetskom ratu protiv Evrope više nego dovoljno zaradila da pokrije troškove oružanog sukoba u Ukrajini.

To je zaključio finski think tank Crea (Centar za istraživanje energenata i čistoće vazduha). Prema navodima tog instituta, Kremlj je od početka invazije na Ukrajinu od prodaje nafte, gasa i uglja zaradio 162 milijarde evra, prenosi Jutarnji list. Prema njihovoj proceni, istovremeno je ruska vlada potrošila procenje
nih 99 milijardi evra na rat. Reč je, naravno, o proceni jer su iznosi državna tajna.

Ruska Federacija je profitirala jer je, uprkos smanjenoj količini nafte i drugih energenata koji teku prema Zapadu, cena energenata vrtoglavo rasla. Osim toga, Rusija je pronašla nova tržišta poput Kine na koja namerava da plasira viškove. Aleksej Miller, šef naftnog diva Gasproma, objavio je da će Rusija pristupiti povećavanju količine gasa koju putem gasovoda Snaga Sibira može da šalje Kini.

Zauzdavanje profita

Institut Crea piše kako je Rusija Evropi srezala količinu isporučenog gasa 75 posto, ucenjujući je time za rat u Ukrajini. „Međutim, porast cene znači da su prihodi ostali isti kao i pre godinu dana“, objasnio je centar. Istraživači iz instituta Crea pozivaju na uvođenje carine i cenovna ograničenja kako bi se zauzdao profit Rusije u ucenjivačkom ratu protiv EU.

EU je od kraja februara, kada je počeo rat, u rusku državnu blagajnu uplatila čak 86 milijardi evra za gas i naftu. Samo je Nemačka platila 18,5 milijardi evra. Od Kine je Rusija dobila 35 milijardi evra, piše britanski „Tajms“.

Kako bi se ograničio ruski profit zbog rasta cena nafte i smanjila mogućnost da Zapad finansira vojnu mašineriju u susednoj joj Ukrajini, grupa G7 je prošle nedelje objavila da će podržati stavljanje cenovnog ograničenja na naftu iz Rusije.

Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države objavili su da žele da se inicijativi priključi što više zemalja, no analitičari ne veruju da će se s time složiti Kina ili Indija koje su dosad trgovale s Rusijom, manje-više prećutkujući napad na Ukrajinu. Iz Kremlja su odmah poslali upozorenje da će sankcionisati sve zemlje koje pristanu na taj dogovor i uskratiti im dostavu nafte.

Rusija u međuvremenu nastavlja da puca iz svih raspoloživih sredstava. Kompanija Gasprom je objavila da Kina počinje da plaća za ruske energente rubljama i juanima umesto, kao dosad, dolarima. Moskva na taj način pokušava da učvrsti veze s Pekingom i smanjiti zavisnost od dolara u trgovini i bankarstvu.

Snaga Sibira

Osim okretanja Snazi Sibira, 3.000 kilometara dugom gasovodu, više nego dvostruko dužem od oba Severna toka, Moskva ima očekivanja i od Severne Koreje za snabdevanje raketama. Tvrde to američki obaveštajci, a govorilo se i o Iranu koji Moskvi prodaje bespilotne letelice. U dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti, a koji je objavio „Njujork tajms“, američka obaveštajna služba izvestila je o dogovoru Moskve i Pjongjanga o kupovini miliona projektila. Pjongjang je prema istim izvorima ponudio radnike koji bi radili na obnovi ukrajinskih gradova pod kontrolom ruske vojske.

Izvor: B92/Jutarnjilist.hr

Foto: Pixabay

Чланак Rusija je dovoljno zaradila na energentima da bi pokrila troškove rata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državne kompanije traže pomo od poreskih obveznika, a mlekari se pitaju kako će pasterizovati mleko. Evro je pao na najniži nivo u 20 godina u odnosu na dolar, a predviđanja recesije su u porastu.

AP piše da su nabrojane tačke pritiska znakovi su kako je sukob — i Kremlj koji je postupno gasio dostavu prirodnog gasa koji gura industriju — izazvao energetsku krizu u Evropi i povećao verovatnost ponovnog pada u recesiju baš u trenutku kada se ekonomija oporavljala od COVID-19 pandemije.

U međuvremenu, visoki troškovi energije podstaknuti ratom pogoduju Rusiji, velikom izvozniku nafte i prirodnog gasa čija su agilna centralna banka i godine iskustva u životu pod sankcijama stabilizovali rublju i inflaciju uprkos ekonomskoj izolaciji.

Rusija,  će  platiti visoku cenu za rat

Dugoročno, međutim, ekonomisti kažu da će Rusija, iako će izbjeći potpuni kolaps, platiti visoku cenu za rat: doživeće produbljivanje ekonomske stagnacije kroz izgubljene investicije i niže prihode građana.

Najhitniji izazov za Evropu je kratkoročni: boriti se protiv rekordne inflacije od 8,6% i prebroditi zimu bez veće nestašice energije. Kontinent se oslanja na ruski prirodni gas, a više cijene energije već opterećuju fabrike, cene hrane i rezervoare goriva.

Nesigurnost pritiska energetski intenzivne industrije poput čelika i poljoprivrede, koje bi se mogle suočiti s ograničenjem prirodnog gasa radi zaštite domova ako se kriza pogorša.

Molkerei Berchtesgadener Land, velika mlekarska zadruga u nemačkom gradu Pidingu u blizini Minhena, uskladištila je 200.000 litara loživog ulja kako bi mogla nastaviti proizvodnju energije i pare za pasterizaciju mlijeka i držati ga hladnim ako joj je struja ili prirodni gas bude isključen.

To je ključna zaštita za 1800 poljoprivrednika članova čijih 50.000 krava proizvodi milion litara mleka dnevno.

“Ako mlekara ne radi, onda ne mogu ni farmeri”, rekao je izvršni direktor Bernhard Pointner. “Tada bi farmeri morali baciti svoje mlijeko.”

Uštedu energije gašenjem javne rasvete noću

U jednom satu, mlekara potroši ekvivalent godišnje vriednosti električne energije za domaćinstvo, kako bi zadržala 20.000 paleta mleka hladnim. Mlekara je takođe napravila zalihe ambalaže i drugog materijala kako bi zaštitila dobavljače od nestašice energije: “Imamo dosta sačuvanog… ali to će trajati samo nekoliko sedmica”, upozoravaju.

Inflacija je povećala i troškove života. Tako, na primer, prosečna italijanska porodica ove godine troši 681 evro više da se prehrani.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron kaže da vlada ima za cilj uštedu energije gašenjem javne rasvete noću i preduzimanjem drugih koraka. Slično su i nemački zvaničnici molili ljude i kompanije da štede energiju, tako što će smanjiti potrošnju klima uređaja.

Ove mere usledile su nakon što je Rusija isključila ili smanjila dotok prirodnog gasa za desetak evropskih zemalja.

Najveći nemački uvoznik ruskog gasa, Uniper je zatražio pomoć vlade nakon što je bio stisnut između vrtoglavih cijena plina i onoga što je smeo naplaćivati ​​kupcima.

Carsten Brzeski, glavni ekonomista evrozone u banci ING, predviđa recesiju krajem godine jer visoke cene smanjuju kupovnu moć građana. Dugoročni ekonomski rast Evrope zavisiće od toga hoće li se vlade uhvatiti u koštac s velikim ulaganjima potrebnim za prelaz na ekonomiju temeljenu na obnovljivoj energiji.

“Bez ulaganja, bez strukturnih promjena, jedino što preostaje je nadati se da će sve funkcionisati kao prije – ali neće”, rekao je Brzeski.

Rusija stabilizovala ekonomiju

Dok Evropa pati, Rusija je opsežnom vladinom intervencijom stabilizovala kurs rublje, tržište deonica i inflaciju. Ruska nafta sve više kupaca nalazi u Aziji, iako po sniženim cenama, jer zapadni kupci odustaju.

Nakon što je pogođen sankcijama zbog zauzimanja ukrajinske regije Krim 2014. godine, Kremlj je izgradio “ekonomiju tvrđave”, održavajući nizak dug i terajući kompanije da materijal i hranu nabavljaju unutar Rusije.

Iako su kompanije u stranom vlasništvu poput IKEA-e zatvorene i Rusija nije platila svoj vanjski dug po prvi put u više od jednog veka, nema osećaja neposredne krize u centru Moskve. Imućniji mladi i dalje idu u restorane, pa makar bili i Uniqlo. Victoria’s Secret i Zara trgovine su zatvorene u sedmerospratnom trgovačkom centru Evropeisky.

Nasljednici McDonald’sa, Vkusno-i Tochka, poslužuju više-manje identičnu hranu, dok je bivši Krispy Kreme u trgovačkom centru ribrendiran, ali prodaje u osnovi iste ponude.

U manje imućnim pokrajinama, Sofija Suvorova, koja živi u Nižnjem Novgorodu, 440 kilometara od Moskve, osetila je pritisak na porodični budžet.

Kurs rublje — jači u odnosu na dolar nego pre rata

Ekonomisti kažu da kurs rublje — jači u odnosu na dolar nego pre rata — i opadajuća inflacija predstavljaju pogrešnu sliku. Pravila koja sprječavaju izlazak novca iz zemlje i prisiljavaju izvoznike da većinu svoje inostrane zarade od nafte i gasa mijenjaju u rublje namjestila su kurs rublje.

A stopa inflacije “djelimično je izgubila smisao”, napisala je u nedavnoj analizi Janis Kluge, stručnjakinja za rusku ekonomiju pri Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove. To je zato što ne uzima u obzir nestajanje zapadnjačke robe, a niža inflacija verovatno odražava pad potražnje, što je loše za ekonomiju.

Oko 2,8 miliona Rusa bilo je zaposleno u stranim ili mešovitim kompanijama u 2020, prema politologu Ilyi Matveevu. Ako uzmemo u obzir dobavljače, čak 5 miliona radnih mjesta, odnosno 12% radne snage, zavisi od stranih kompanija i njihovih ulaganja.

Strane firme mogle bi pronaći ruske vlasnike, a protekcionizam i prezasićenost državnim poslovima sprečiće masovnu nezaposlenost. Ali ekonomija će biti daleko manje produktivna, rekao je Kluge, “što će dovesti do značajnog pada prosečnih realnih prihoda.”

Izvor: AP/Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Ekonomija rata: Evropu boli sada, Rusiju će kasnije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U januaru ove godine, svi najvažniji makroekonomski pokazatelji su upućivali da će srpska privreda, posle prošlogodišnjeg oporavka od pandemije koji je imao najveći učinak u regionu, nastaviti sa snažnim rastom. Onda je izbio rat u Ukrajini, koji je zaoštrio energetsku krizu, dodatno poskupeo sirovine i još više iskomplikovao lance snabdevanja. Usled toga, revidirali smo svoje makroekonomske projekcije na globalnom nivou, i shodno tome i projekcije za Srbiju“, saopštila je nedavno Julija Usljugova, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

Govoreći na skupu o otpornosti srpske privrede na krize, koju je prošlog meseca organizovala Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, predstavnica MMF-a je javno izrekla nešto što se retko čuje od takve institucije – da ekonometrija gubi bitku sa politikom. Usljugova je upozorila da sve projekcije MMF-a, ali i svih drugih finansijskih institucija „treba uzeti sa jako velikom dozom rezerve“. Razlog je u tome što je nemoguće precizno kvantifikovati rizike koje može proizvesti dalje zaoštravanje ratnog koflikta, ali ni lančane posledice političkih odluka koje su već preoblikovale i tek mogu radikalno izmeniti lični opis globalne ekonomije.

Procenti „tamo-amo“

Ovakav splet zdravstvene, ekonomske i političke krize koje se nadovezuju jedna na drugu je redak u istoriji, i zato u situaciji koju su neki makroekonomisti sadomazohistički nazvali „majka svih kriza“ više se ne govori o ekonomskim prognozama, već o mogućim scenarijima. Ali ni scenariji nisu imuni na brzinu kojom loše vesti prestižu jedna drugu, pa sada imamo inflaciju revidiranih scenarija i alternativnih scenarija, pri čemu se alternativni „razvrstavaju“ po težini mogućih posledica, ili po principu „ništa u ovoj krizi nije toliko loše da ne bi moglo biti i gore“.

Kada je reč o globalnim kretanjima, projekcije se kreću kao cene brzo kvarljive robe na pijaci – ujutru jedna, pred kraj pijačnog dana sasvim druga brojka. Prema poslednjoj prognozi MMF-a, globalni rast privrede će pasti sa 4,4% na 3,6%, a evrozone sa 3,9% na 2,8%. ECB je umanjila rast evrozone sa 4,2% na 3,7%, a u najlošijem scenariju on bi mogao da iznosi svega 2,3%.

Prognoze o kretanju prosečne inflacije u evrozoni do kraja godine su sledeće: MMF trenutno tipuje na 5,3%, Consensus Forecasts se kladi na 6,5%, a ECB – koja je krajem prošle godine potpuno promašila sa projekcijama ovogodišnje inflacije – sada predviđa 5,1%, ali napominje kako nije nemoguće da ona dostigne i 7,1%. U tom slučaju, inflacija bi mogla bi da se primiri tek za dve godine. ECB je inače razvila dva dodatna alternativna scenarija – nepovoljni i teški, pri čemu nije baš jasno ni šta je u onom osnovnom a revidiranom uopšte povoljno.

Narodna banka Srbije je, shodno okolnostima, takođe preinačila svoje makroekonomske projekcije za Srbiju i za sada se zadržala na samo dva scenarija: osnovnom (revidiranom) i alternativnom u slučaju dodatnog pogoršanja globalne situacije.

Nada umire poslednja

Osnovi scenario NBS je, slično projekcijama većine drugih centralnih banaka i međunarodnih institucija, zasnovan na pretpostavkama da se političke tenzije neće dalje zaoštravati, te da će shodno tome početi da se stabilizuju lanci snabdevanja i slabe inflatorni pritisci u drugoj polovini ove godine.

Prema majskoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija do kraja godine zaustaviti na 8%, dok bi u okvire ciljanih granica trebalo da se vrati u drugoj polovini naredne godine. Nove projekcije su zasnovane na pretpostavkama da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 17% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 102,6 dolara po barelu. U ovoj računici uzeti su u obzir i rast projektovane inflacije u evrozoni, rast premije rizika za zemlje u razvoju u koje spada i Srbija i jačanje američkog dolara prema evru.

Ukalkulisani rizik je i negativni učinak na poljoprivredu usled rasta cene i problema sa nabavkom đubriva, što bi se posledično odrazilo na inflaciju, privredni rast i deficit tekućeg računa, ali su u projekciji uzete u obzir i mere koje je država već preduzela da opasnost od nestašica đubriva svede na najmanju meru. Uprkos izraženim globalnim pretnjama u pogledu cena hrane i energenata, predviđa se da će bazna inflacija u ovoj godini ostati ispod ukupne inflacije zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa.

Ranije prognozirani rast BDP-a u rasponu od 4% do 5%, sada je snižen na 3,5% do 4,5%. Sporiji rast se predviđa u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, projekcija uzima u obzir smanjenu proizvodnju uglja i električne energije, a u oblasti usluga negativni efekti se očekuju u saobraćaju, trgovini, turizmu i ugostiteljstvu.

Pretpostavlja se i da će usporiti investicije i izvoz, dok bi s druge strane moglo doći do kratkoročnog rasta potrošnje zbog promene ponašanja potrošača i uvećanja zarada u privatnom sektoru, „premda će raspoloživi dohodak za potrošnju, ukupno posmatrano, biti niži od prethodno očekivanog zbog viših cena energenata i hrane, a moguće i zbog sporijeg rasta zaposlenosti“. Zalihe će takođe rasti u kratkom roku, zbog ograničavanja izvoza poljoprivrednih proizvoda i formiranja strateških zaliha energenata i hrane.

Deficit tekućeg računa je povećan sa ispod 5% na 6,5% BDP-a, na osnovu ostvarenog deficita u prvom tromesečju, i predviđanja o padu privrednog rasta u evrozoni uz istovremeni rast inflacije. Projekcija predviđa rast izvoznih i uvoznih cena energenata, hrane, prerađenih proizvoda, metala i industrijskih sirovina usled posledica rata u Ukrajini i daljih komplikacija u lancima snabdevanja, pri čemu će na veći tekući deficit prvenstveno uticati poskupljenje energenata. Ipak, očekuje se da će tekući deficit biti u najvećoj meri pokriven neto prilivom SDI, koji je projektovan na oko 2,8 milijardi evra.

Alternativa „ne ostvarilo se“

Alternativni scenario Narodne banke Srbije zasnovan je na nepovoljnom scenariju ECB-a o daljim ekonomskim posledicama po evrozonu usled pogoršanja političkih i ratnih tenzija, a koje bi se mogle negativno odraziti i na Srbiju.

Evropska centralna banka predviđa da bi dalje zaoštravanje vojnog i političkog sukoba dodatno poskupelo energente i poremetilo lance snabdevanja toliko da bi to izazvalo prekide poslovanja u brojnim industrijama i uslugama. Ovakva neizvesnost bi uvećala nestabilnost na finansijskim tržištima, poremećaje u tokovima kapitala, premije rizika i troškova finansiranja, i dodatno umanjila investicije.

Prema procenama ECB-a, realni rast evrozone u ovakvom scenariju mogao bi biti niži za 1,2 procentna poena u 2022. godini, a inflacija viša za 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju, što bi se najverovatnije u sličnoj meri odrazilo i na ekonomska kretanja u Srbiji.

Uzimajući u obzir ovakve projekcije, NBS je u alternativnom scenariju iznela pretpostavku da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 27% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 117 dolara po barelu. Usled povećane premije rizika, privredni rast Srbije u 2022. godini bi se kretao u rasponu od 2,5% do 3,5%, uz niži doprinos potrošnje i investicija nego u osnovnom scenariju. Zbog nepovoljnijih odnosa razmene, tekući deficit bi porastao na 8% do 9% BDP-a, dok bi inflacija mogla biti viša za oko 1 procentni poen u odnosu na osnovni scenario.

Pošto je sve izvesnije da u aktuelnom političkom sukobu neće ostati ni grama razuma na lageru a histerija buja brže i od inflacije, niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta sve može krenuti po zlu, pa ćemo verovatno uskoro dobiti i alternative alternativnih scenarija.

Zorica Žarković

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Ante Hamersmit, Unsplash

Чланак Razmnožavanje scenarija o ishodu „majke svih kriza“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre sukoba na Starom kontinentu trgovina oružjem je na globalnom nivou bila u padu. U poslednjih pet godina njen obim je smanjen za 4,6 odsto. Ali ne svuda. Tražnja za oružjem jeste pala širom sveta ali je na jednom tržištu rasla. Stari kontinent je, poučen iskustvom sa prisvajanjem Krima, počeo masovno da se naoružava mnogo ranije nego što je rat u Ukrajini mogao i da se nazre. Od 2017. do 2021. godine uvoz oružja u Evropu je porastao za neverovatnih 19 odsto.

A onda se desio i rat. Zato se očekuje dalji rast naoružavanja. Mnoge evropske zemlje koje se nalaze blizu Rusije počele su značajno da ulažu u osnaživanje svojih odbrambenih kapaciteta. Čak i nešto udaljenije države opredeljuju velike sume novca za naoružavanje. Primera radi, Nemačka će izdvojiti 100 milijardi evra za jačanje svoje vojske.

Očekuje se da će ovo podići prosek globalne tražnje za naoružanjem, budući da su evropske zemlje bogate i da mogu da biraju kvalitetnu robu. Ali od koga će je kupovati?

Pojedine članice EU i same proizvode oružje, ali po obimu proizvodnje ne mogu da pariraju svojim najvećim konkurentima – SAD i Rusiji. Od ukupne trgovine oružjem u poslednjih 10 godina čak 57 odsto dolazi iz ove dve zemlje. Prema podacima Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Amerika je i dalje najveći svetski izvoznik oružja sa udelom od 35 odsto u globalnoj trgovini naoružanjem. Rusija je na drugom mestu sa udelom od 22 odsto.

Kome SAD izvoze oružje?

SAD svoje naoružanje izvoze u čak 130 zemalja sveta. Najviše američkog oružja završi na Bliskom Istoku, a među konkretnim državama najveći uvoznik je Saudijska Arabija. Ta zemlja je u poslednjoj deceniji kupila 24 odsto od ukupne količine američkog oružja namenjene izvozu. Slede je Australija, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Japan, Indija, Velika Britanija, Katar, Tajvan, Turska…

Amerika je i dalje najveći proizvođač oružja na svetu, ali trendovi joj ne idu na ruku. Naime, prošle godine je prodala manje oružja i vojne opreme u odnosu na 2020. za čak 21 odsto. U brojkama to izgleda ovako – pretprošle godine je prodala oružje u vrednosti od 175 milijardi dolara a prošle u vrednosti od 138 milijardi.

Jedino što bi moglo da preokrene ovaj trend je pomama za oružjem u Evropi, koja će u narednom periodu sigurno izbegavati ruske dobavljače, jer se zbog ove zemlje u principu Stari kontinent i naoružava.

Ko su najveći kupci ruskog oružja?

Najveći deo ruskog oružja odlazi u mnogoljudnu Indiju iz više razloga. Jedan od njih je narastajuća vojna moć prvog suseda Kine, a drugi su konstantni sukobi na granici sa Pakistanom. Međutim, otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Indija je počela da traži i druge dobavljače oružja po svetu.

I dok Indusima prodaju oružje zbog Kine, Rusi i Kini prodaju naoružanje. Šta više, ona je odmah iza Indije na listi najvećih uvoznika ruskog naoružanja. Slede je Alžir, Vijetnam, Egipat, Irak, Azerbejdžan, Kazahstan, Venecuela i Sirija.

Rusija je verovatno računala s tim da će zbog napada na Ukrajinu izgubiti deo klijenata, pa je počela da traži kupce na drugim tržištima. Kao jedno od obećavajućeg trenutno se čini afričko, gde Rusija prodaje sve veću količinu svog naoružanja, ali i ostvaruje druge vidove vojne saradnje. Ta afrička naklonost ka Rusiji ima korene u prošlosti, kada su zapadne države bile kolonijalne sile koje su opustošile kontinent, a potom se pojavio Sojvetski savez koji je podržavao mnoge pokrete za nezavisnost i pružao finansijsku pomoć u izgradnji infrastrukture i bolnica.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Pixabay

Чланак U Evropi raste tražnja za oružjem се појављује прво на Biznis i Finansije.