Utvrđeno je devet autoputeva, odnosno državnih puteva prvog A reda (IA), prenosi eKapija.

Osim onih koji su izgrađeni, i koji su u izgradnji, ovaj dokument poručuje da će profil autoputa imati i soabraćajnice Novi Sad – Zrenjanin – Beograd, deonica od Požege do granice sa Crnom Gorom, kao i saobraćajni potez od Bubanj Potoka preko Pančeva do granice sa Rumunijom.

U profilu brze saobraćajnice (državni putevi reda IB) u Srbiji će biti 36 saobraćajnica.profilu brze saobraćajnice (državni putevi reda IB) u Srbiji će biti 36 saobraćajnica.

Kao brze saobraćajnice gradiće se i deonice Paraćin – Boljevac – Zaječar – državna granica sa Bugarskom za koju se duže vreme špekulisalo da li će se graditi u profilu autoputa ili brze saobraćajnice.

U brzu saobraćajnicu uvrštena je i ona od granice sa Bosnom i Hercegovinom preko Loznice i Valjeva, Aranđelovca i Topole do Svilajnca, kao i deonica od Malog Zvornika preko Užica i Kremne do graničnog prelaza Kotroman.

Izvor:EURACTIV.rs
Foto: Pixabay

Чланак Šta će od novih saobraćajnica u Srbiji biti autoputevi a šta brzi putevi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna martovska neto plata u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 85.485 dinara, a razlike u primanjima po opštinama su velike.

Tako su zaposleni na beogradskoj opštini Stari grad, koja je rekorder po visini primanja, u martu u proseku zaradili po 151.388 dinara, a najmanje u Preševu, po 56.975 dinara.

Kada je reč o regionima, po visini plata prednjači Beograd sa prosekom od 109.050 dinara, sledi Vojvodina sa 81.131 dinar, Šumadija i Zapadna Srbija sa 70.848, dok su najmanja primanja u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je prosek iznosio 72.535 dinara.

Iz ovog regiona je i šest opština sa najnižim prosekom, ispod 60.000 dinara i to Vranjska Banja sa 59.995 dinara, Crna Trava 59.045, Blace 58.995, Vlasotince 58.830 dinara, Bojnik 57.883 i Preševo sa najnižom platom od 56.975 dinara.

Na drugoj strani liste, gde su oni sa najvećim, šestocifrenim primanjima, nalazi se osam beogradskih opština i grad Novi Sad, u kome je prosečna martovska neto plata iznosila 102.278 dinara.

Plate veće od 100.000 dinara zabeležene su u Zemunu, 101.420 dinara, Čukarici 103.011, Zvezdari 112.059, na Voždovcu 115.004, Savskom vencu 137.860 dinara, Vračaru 150.843, Novom Beogradu 144.758 i Starom gradu 151.388 dinara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gde je najviša, a gde najniža zarada u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nejednakost raspodele dohotka u Srbiji je visoka, jer je pokazatelj kvintilnog odnosa iznosio 5,9 u 2021, piše u Programu ekonomskih reformi za period 2023-2025 koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija.

Kvintilni odnos, mera nejednakosti raspodele dohotka, predstavlja odnos ukupnog dohotka 20 odsto najbogatijeg stanovništva i ukupnog dohotka 20 odsto najsiromašnijeg stanovništva.

Čekaju se efekti socijalne karte i „eventualne uštede“

Poboljšanje adekvatnosti socijalnih davanja za stanovništvo ispod praga siromaštva i preraspodela sredstava između postojećih programa predstavlja izazov već dugi niz godina, navodi se u Programu.

Razmatrano je, kako piše, više varijanti koje će doprineti povećanju novčane socijalne pomoći, ali se smatra da je potrebno sačekati efekte primene Zakona o socijalnoj karti i eventualne uštede. To će u uslovima budžetskih ograničenja doprineti povećanju novčane socijalne pomoći.

U aprilu je počela primena Zakona o socijalnoj karti, i tada je registar Socijalna karta počeo sa radom, piše u Programu.

Registar, kako se objašnjava, objedinjuje baze svih neophodnih državnih organa, čime omogućava bolju kontrolu socijalnih davanja i pravedniju raspodelu novca za socijalno najugroženije kategorije.

Analiza efekata primene registra socijalna karta radiće se početkom 2023. godine

U 2021. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 21,2 odsto i u odnosu na 2020. godinu niža je za 0,5 procentnih poena. Lica starosti od 18 do 24 godine bila su najviše izložena riziku od siromaštva.

Radi se procentu lica čiji je (raspoloživi ekvivalentni) prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna minimalna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosila je 39.623,18 dinara (337 evra) u 2021. godini, dok je prag rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo (dvoje odraslih i jedno dete starosti do 14 godina) iznosio 43.315 dinara (368 evra).

„U isto vreme, iznos novčane socijalne pomoći koju ostvaruje tročlana porodica (nosilac prava, dodatak za odraslo lice i dodatak za dete) iznosi 17.244 dinara (147 evra), što je manje od polovine kako prosečne minimalne potrošačke korpe tako i praga rizika od siromaštva“, piše u Programu ekonomskih reformi.

Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2023-2025. godine dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2023. godine.

Kao prioritetni izazovi navedeni su: 1. povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva. 2. stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i 3. ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Srbija kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period.

U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Rebulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interesorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP.

ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Visoka nejednakost raspodele dohotka u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Javno zdravstvo predstavlja prvi i do sada jedini segment javnog sektora u Srbiji u kojem su za jedan njegov deo uspostavljeni kriterijumi za merenje i nagrađivanje radnog učinka. Imajući u vidu dosadašnje rezultate ovih reformi sa kojima se počelo pre više od deset godina, ne čudi da se one među zdravstvenim radnicima doživljavaju kao puka formalnost, a da većina građana i ne zna da takav sistem uopšte postoji, navodi se u istraživanju Centra za demokratiju.

Novi sistem je uveden krajem 2012. godine, s ciljem da se u ustanovama primarne zdravstvene zaštite plate izabranih lekara obračunavaju na osnovu ostvarenog radnog učinka u svakom tromesečju. Uvođenjem korektivnog koeficijenta definisan je procentualni iznos varijabilnog dela plate, kao i maksimalno procentualno uvećanje plate.

Simbolična stimulacija

Prema inicijalno definisanoj vrednosti korektivnog koeficijenta u 2012. godini, plata je mogla najviše da se uveća za nešto preko dva odsto. Pod pritiskom sindikata, vrednost tog koeficijenta je porasla u dva navrata, pa je maksimalno uvećanje plate podignuto na četiri odsto, a potom na osam odsto što važi i danas. To znači da, posmatrano u nominalnom iznosu, razlika u neto plati između lekara sa najboljim i najlošijim radnim učinkom iznosi nešto više od 60 evra.

Pored toga, iz sistema merenja, ocenjivanja i obračuna plata po radnom učinku izuzeti su lekari drugih specijalnosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i lekari zaposleni u zavodima hitne medicinske pomoći ili zajedničkim službama. Iako su pravnim okvirom stvorene pretpostavke za merenje i nagrađivanje radnog učinka i za bolničke lekare, ova praksa do danas nije zaživela.

Sistem „ne prepoznaje“ usluge na koje se građani najviše žale

Stoga su i nakon deset godina od uvođenja plaćanja po učinku izabrani lekari i medicinske sestre i tehničari u domovima zdravlja i zavodima ostali jedina grupa na koju su primenjeni navedeni propisi. To je ukupno oko pet hiljada lekara, naspram više od 20 hiljada lekara u javnim zdravstvenim ustanovama, odnosno ovaj sistem se primenjuje na petinu od ukupnog broja lekara, medicinskih sestara i tehničara koji su zaposleni u zdravstvu.

Sekundarna i tercijarna bolnička i specijalistička zdravstvena zaštita, na čiji kvalitet se građani najviše žale, ostaje van sistema nagrađivanja po osnovu radnog učinka. Takođe, jedan od ključnih mehanizama za podsticaj radne uspešnosti, varijabilni deo plate, ima gotovo beznačajan iznos, zbog čega destimuliše zaposlene i potpuno obesmišljava „nagrađivanje“ na osnovu rezultata rada.

Foto: Pixabay

Чланак Razlika u plati najboljeg i najgoreg lekara u Srbiji – 60 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

U zavisnosti od toga idete li po hranu ili ona stiže do vas, zavisi i iznos računa. I logično, jer usluga dostave košta. Ali gde je logika, pitaju se potrošači, kada im restoran isti proizvod naplati različito – za jedan hamburger dve cene.

Potrošači  se žale na tu razliku u ceni

– Potrošači su se žalili na tu razliku u ceni, dakle jedna je cena kada se hrana kupi u restoranu direktno, a druga je cena kada se poruči preko nekog od tih dostavljača, ta cena bude veća, plus potrošač na to plati i dostavu, i eventualno onu naknadu za loše vreme – kaže Dejan Gavrilović iz Organizacije potrošača „Efektiva“.
Loša ili dobra poslovna politika, tek izgleda da neki restorani reklamu na aplikaciji za dostavu svale na teret potrošača.

– Neko objašnjenje bazirano na nekim našim nezvaničnim saznanjima se odnosi na to da dostavljač naplaćuje uslugu dostave i od potrošača i od restorana od kog je preuzeo hranu, pa da bi restoran nadoknadio to što plati dostavljaču on zato uvećava cenu, ako ide dostava preko tih poznatih aplikacija za dostavu – kaže Gavrilović.
Iz jedne takve kažu da je kod manjeg broja restorana uočeno da im je hrana skuplja kada se poručuje preko aplikacije nego u objektu.

– Aplikacija je posrednik između restorana i krajnjeg korisnika i samim tim svi restorani samostalno odlučuju šta će biti na platformi za dostavu, kakve će imati cene, samu ponudu, meni oni biraju i oni odlučuju o tome – ističe Sandra Luković iz kompanije za dostavu hrane „Volt“

Prema njenim rečima, postoji određen procenat koji platforma mora da naplati za svoje usluge, pošto su tu uključeni i oglasni prostor, partneri, kuriri koji dostavljaju hranu, tako da aplikacija uzima svoj procenat, ali to nije, kako kaže, nešto što bi trebalo da utiče na povećanje cene u samim restoranima.

Moguća kazna – nezadovoljstvo potrošača i loša reklama

Krše li neki propis oni koji cene podignu?

– To jeste u skladu sa Zakonom, jer vama različiti kanali prodaje daju mogućnost da različito definišete cenovnik. Sa aspekta etike poslovanja, ne sa aspekta zakonitosti, bilo bi jako dobro da restoran prikaže svojim potrošačima razliku ukoliko ona postoji, ukoliko jedete u restoranu ili ukoliko poručujete preko platforme – kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Takav model će, navodi, dovesti do jasnog odlučivanja potrošača, neće biti obmanjivanja i vi ćete imati fer odnos.

I ono što piše pažljivo čitajte, jer na prvi pogled može biti primamljivo, već na drugi – ne.

– Ono što nije dobro i što ne bi bilo u skladu sa Zakonom, to je da ako putem platforme imate određene promotivne akcije, tipa da naručivanjem u tom restoranu putem platforme imate neki popust i ako su u tom slučaju cene opet više nego u restoranu, to bi se moglo smatrati prevarnim oglašavanjem i obmanom potrošača – rekao je Malinović.

Takve stvari, napominje, ne smeju da se dešavaju, a bilo je i takvih slučajeva.
Od mogućih kazni, najveća može da preti od nezadovoljnog potrošača, jer njegovo iskustvo postaje loša reklama.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Ko kome i kakav račun se ispostavlja prilikom dostave hrane preko aplikacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako pokušate da “izguglate” reči “covid passport” (kovid pasoši prim. aut.), videćete da se često pojavljuje i pojam “vaccine passports”, čak “green pass” i “green pass certificate”, ali i “digital certificates” (digitalni sertifikati). I Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove u Evropskoj komisiji, govoreći o kovid pasošima, upotrebila je reč “sertifikati”.

Da li je to znači da je isti dokument u pitanju? Sudeći po rečima, srpske ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, nije. Gostujući u dnevniku RTS-a pre pet dana, Matić je rekla da je kovid pasoš koji je najavljen iz Brisela “druga vrsta isprave”. Ono što im je zajedničko je namena – i jedni i drugi trebalo bi da olakšaju putovanja i omoguće nam da putujemo bez karatina i PCR testovaA u čemu se razlikuju? Koje zemlje će priznati digitalne sertifikate iz Srbije? Koje podatke će sadržati jedan, odnosno drugi dokument? Ovo su svi (za sada) dostupni podaci o ovim dokumentima.

Evropski kovid pasoši

Odluka o uvođenju kovid pasoša doneta je krajem februara na samitu evropskih lidera, a konačna će biti usvojena za dva dana. Tada će biti poznato i više detalja, jer prema rečima Krunoslava Capaka, šefa Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo i člana Nacionalnog štaba civilne zaštite, za sada je sve još uvek na nivou dogovora država članica EU.

Ipak, usaglašen je sam sadržaj dokumenta. Kako je Capak pojasnio za “Jutarnji list”, on će sadržati:

ime i prezime vakcinisane osobe
državu iz koje dolazi
naziv vakcine koja je korišćena
datum vakcinacije
serijski broj cepiva
bar kod kojim će se moći očitavati podaci

– S obzirom na to da se ide na smart rešenje, biće potrebno do tri meseca da to profunkcioniše. Još se na nivou Unije razgovara hoće li građani koji su se vakcinisali dobiti smart kartice ili će imati kod koji će se moći da se očita na mobilnom telefonu – rekao je Capak.

Ideja kovid pasoša izazvala je različite reakcije u samoj EU, pa i burne rasprave da li oni krše ljudska prava, a neki su već uveliko počeli i pripreme za njegovu izradu.

Ko je „za“?

Prve (i najglasnije) bile su Grčka, Kipar, Italija i Španija, zemlje sa juga Evrope. Razlog je jednostavan i logičan. Reč je o zemljama koje su zavise od turizma i koje su pretrpele veliku štetu zbog prošlogodišnje loše sezone, a još jedna bila bi ekonomska katastrofa. Prema navodima sajta schengenvisainfo.com, u red pristalica kovid pasoša spadaju i Portugal, Češka, Danska, Poljska, Slovačka..

U Mađarskoj su takođe raspoloženi da prihvate ovaj dokument, s tim da nešto slično kod njih već postoji. Već nekoliko nedelja Mađarima koji su vakcinisani ili su se oporavili od virusa dozvoljen je ulazak bez ograničenja ako svoj imunitet mogu da dokažu plastičnom karticom. Oni koji imaju takvu karticu u Mađarskoj uskoro mogu uživati dodatne pogodnosti poput slobode da “krše” nacionalni policijski sat koji počinje u 20 sati.

Možda najdalje u izradi elektronskog pasoša o vakcinaciji otišla je Nemačka. Prema pisanju “Biznis insajdera”, ova država već je odlučila da izradu kovid pasoša poveri kompaniji IBM. U trci je bio još i nemački Telekom koji je prošle godine zajedno sa SAP razvio „Corona Warn“ aplikaciju, ali je u foto-finišu ispao, navodi pomenuti portal.
Preko aplikacije, koju sada treba da razvije IBM, restorani, prodavnice, fitnes centri, hoteli i sve druge ustanove mogu da regulišu pristup korisnicima tako što mogu da provere da li je lice vakcinisano. Prema planu, nakon zvanične objave odluke vlade digitalni pasoš bi trebalo da bude izradjen u roku od osam nedelja.

Putovanja bez kovid pasoša?

Ko ne bude imao kovid pasoš moraće da poštuje pravila koja podrazumevaju PCR testiranja pre ulaska u određenu zemlju, pa čak i karantin ukoliko ta zemlja to traži.

Prema sadašnjim planovima, ovi paoši biće dostupni u digitalnom i papirnom formatu.

Pasoši će važiti samo za one koj su vakcinisani jednim od četiri cepiva koja je EMA odobrila, a to su: Fajzer/Bajontek, AstraZeneka, Moderna i Džonson i Džonson.

Srpski digitalni sertifikati

Istovremeno i Srbija radi na pripremi dokumeta koji bi služio kao dokaz o vakcinaciji. Prema rečima resorne ministarke Matić, taj dokument biće digitalni sertifikat, a ne “kovid pasoš”. Ona je u izjavi za RTS 10. marta naglasila je „to druga isprava“ i da je naša zemlja proces izrade pokrenula pre nešto manje od dva meseca.

– Digitalni sertifikat govori kada ste vakcinisani ili ste preležali ili ste uradili pi-si-ar test i negativni ste – rekla je ona i dodala da je jedna od opcija i da digitalni sertifikat postoji u obliku aplikacije za mobilni telefon.
Pitanje koje se nameće je, ukoliko EU usvaja kovid pasoše koji će važiti samo za one koji su vakcinisani jednom od četiri cepiva koja je EMA odobrila, gde ćemo mi moći da koristimo naše digitalne sertifikate, odnosno ko će ih priznati?

Ko će priznati srpske sertifikate?

Prema rečima Tatjane Matić, pregovori o međusobnom priznanju u toku su sa Grčkom (koja i sama ima sličan sertifikat), Slovenijom i Izraelom, a moglo bi se očekivati da naše sertifikat prizna i Turska, odakle su stizale takve najave.
Što se tiče EU zemlja (onih sa kojima nismo u direktnim pregovorima), to još uvek nije poznato.

– Još nije poznato na koji će se način vršiti priznavanje sertifikata sa državama van EU, pa i nama kao pristupajućom zemljom, ali je najavljeno da ce EK sarađivati sa Svetskom zdravstvenom organizacijom po ovom pitanju – rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Brzi PCR testovi

Odluka o kovid pasošima sa četiri vakcine podigla veliku prašinu i burne rekcije u Srbiji, jer se na EU kovid pasošu ne nalaze dve najčešće vakcine kod nas – ruski Sputnjik V i kineski Sinofarm.

Nijedna od dve pomenute vakcine nije još odobrena u EU, s tim da je za „Sputnjik“ predata dokumentacija i odluka se čeka, a čelni ljudi kompanije Sinofarm nisu još ni tražili od EU regulatora da priznaju njihovo cepivo.

Kako bi kovid pasoši svetlost dana trebalo da ugledaju za tri meseca, i dalje postoji mogućnost da se neka od ovih vakcina nađe na pasošu, ali ako to ne bude slučaj građanima Srbije koji su vakcinisani kineskom ili ruskom vakcinom na raspolaganju je opcija putovanja koja važi i sad – PCR testovi i karantin (u zemljama u kojima se zahteva).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno iz Bahreina poručio da „ne veruje da EU može da donese takvu odluku“, najavio šta bi Srbija mogla da uradi ukoliko zažive kovid pasoši sa četiri vakcine.

Prema njegovim rečima, Srbija bi napravila laboratoriju za brze PCR testove i da bi izdavala rezultate za dva sata „kako bi ljudi koji su primili kinesku vakcinu mogli da idu gde god hoće po Evropi“.

Seničić: Lako se mogu uskladiti sa EU

Predsednik YUTA Aleksandar Seničić veruje da Srbija vrlo lako može svoje sertifikate o vakcinaciji da uskladi sa Evropskom unijom.

– Vidim da su se zemlje EU koje su nama turistički najatraktivnije poput država Zapadne Evrope, Grčke pa i Turske pozitivno odredile prema digitalnim sertifikatima o vakcinaciji. To bi, po svemu sudeći, trebalo da znači da će svako ko ima sertifikat o vakcinaciji moći da uđe u te zemlje. A mi već imamo sertifikate o vakciniaciji sa QR kodom koji je dvojezični i gde pored imena i prezimena onog koji se vakcinisao stoji datum, mesto vakcinacije i vrsta vakcine. Dakle, taj dokument može da bude digitalan pošto ima QR kod koji treba samo da se očita – rekao je za „Blic“ Seničić.

Kako kaže, biće možda potrebno samo malo prilagođavanje našeg sertifikata o vakcinaciji sa zahtevima EU.

– Jedina mana na tom našem sertifikatu je i kada se očita QR kod ime i prezime vakcinisanog je na ćirilici. Svi drugi podaci su dvojezični, i na srpskom i na engleskom. To verujem da bi moglo vrlo lako i brzo da se promeni i tehnički prilagodi. Dakle, velika većina nađeg dokumenta već zadovoljava kriterijume EU – smatra Seničić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U čemu je razlika između kovid pasoša i digitalnih sertifikata? се појављује прво на Biznis i Finansije.