Vlada Srbije usvojila je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama koji će da se primenjuje od 1. oktobra 2023. godine, s tim da je za deo odredaba predviđeno da se primenjuje kasnije od navedenog roka.

Kako je navedeno u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, predloženim povećanjem akciza očekuje se povećanje prihoda, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.

Božidar Milinković privrednik iz Novog Sada kaže da povećanje akcize u bilo kojem vremenskom intervalu godine znači dodatni porez na građane, odnosno troškovi države se prebacuju na stanovništvo kako bi se u budžetu učinila preraspodela sredstava.

– Uzrok povećanja akciza su politička obećanja prema građanima i uslovljavanje države Srbije od strane kreditora za nove zajmove i kredite. Kreditori uvek procenjuju da li je država kreditno sposobna za izmirenje svojih dugova. Jedina opcija da država Srbija dobije kredit kako bi se zadužila u inostranstvu u trenutnoj situaciji jeste da kroz podizanje akciza i povećanjem cene struje obezbedi sredstva za vraćanje kredita inostranim kreditorima. Kroz EPS i NIS, Srbija ce vraćati kredite za uzete zajmove, a građanima će biti umanjena vrednost dohotka jer će povećanje cena osnovnih energenata preliti na rast cena svih ostalih proizvoda i usluga u bliskoj budućnosti – smatra ovaj privrednik.

Odliv deviza

Nažalost, kako predviđa, NBS će izgubiti bitku sa suzbijanjem inflacije restriktivnom monetarnom politikom jer Ministarstvo finansija upravo deluje suprotno.

– Odliv deviza iz Srbije nastaviće se sve većim tempom jer će naši građani iz pograničnih regija odlaziti preko granice i sipati gorivo u susednim državama gde će cena goriva po litri biti od 50 do 70 din jeftinije. Naravno odmah se postavlja i pitanje održivosti deviznog kursa u takvim situacijama. Na akcizu od 8 odsto treba dodati i PDV, pa je to skoro 10 odsto povećanje – nastavlja Milinković.

Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja, kaže da je u toku priprema rebalansa budžeta, a jedna od njegovih stavki su i akcize. Sama okolnost da radimo rebalans pokazaje da nismo bili realni u planiranju.

Ističe da je planirana manja inflacija, a kako nismo uspeli da ju dovedemo u red, u dovoljno opadanje, odmah smo krenuli sa obećanjima većih prihoda stanovništva i ostalih segmenata, što samo odlaže problem sa inflacijom koji imamo.

– Smirivanje inflacije traži da se uravnoteže ponuda i tražnja, a sa ovim potezom taj problem ćemo dodatno otežati. Mnoge stvari koje se sada rade su zapravo direktno u vezi činjenice da će biti izbori, da li na jesen ili proleće. Sa cenama goriva smo odavno visoki. Mi inače imamo jednu ideju da se upoređujemo sa drugima u troškovima bilo koje vrste, ali to nije realno. Da li je to cena goriva ili cena struje, u njih je ugrađena i naša zarada, koja je manja nego u drugim zemljama, među manjima i u regionu. Pozivamo se na druge zaboravljajući da smo siromašnija zemlja. Kažu cene struje su manje nego u drugim zemljama, to treba povećati. Nije tačno, cena struje bi trebalo da se smanji – rekao je Kovačević.

Za nove ideje treba para

Ističe da je u Srbiji poslednje vreme pojavilo mnogo novih ideja koje se obećavaju, poput nacionalnog stadiona i Ekspo izložbe, a da bi to sledili, treba para.

Kako najavljuje Kovačević, ne zna kako bi to drugačije moglo završiti nego još većim zaduženjima i većom inflacijom.

Ekonomski novinar Živan Lazić smatra da su akcize previše važan izvor novca za našu državu koja toliko uvozi i zapravo je ovisna o njima i carinama.

– Imamo dosta visoke cene cene goriva i u regionu, a mi smo zemlja u kojoj je sve skupo, pa i gorivo. Prihvatili smo da imamo navodno veće plate i jak dinar, pa je rezultat skupoća svega. Sa druge strane i dalje imamo jeftinije cigare nego drugi, a bez obzira na sve i dalje masovno vozimo kola. Mi imamo 2,3 miliona privatnih putničkih automobila, tu ne računam dostavna vozila i 6,8 miliona stanovnika. Dakle dva automobila po porodici. Obično su to kako ih zovemo „krntije“, ali se voze – nastavio je Lazić.

Porezi, akcize, državna kasa

U budžet naravno najviše stiže od poreza na promet, kako dodaje Lazić, akcize na duvan ga pune do 8 odsto ranijih godina, sada je to malo manje, dok akcize na gorivo donose 18 odsto sredstava u državnu kasu.

Kako su naglasili iz Vlade, predložene zakonske izmene su pažljivo odmerene kako ne bi izazvale neželjene poremećaje na tržištu Srbije, uz uvećanje budžetskih prihoda.

Dodaje se da se u cilju izbegavanja povećanja troškova zbog povećanja akcize ne menja ni iznos do kojeg se ostvaruje pravo na refakciju akcize za derivate nafte koji se koriste u transportne svrhe, grejanje, kao i u industrijske svrhe, a takođe, u cilju smanjenja troškova poljoprivrednih proizvođača, odnosno gazdinstava i fizičkih lica koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, predloženo je uvođenje refakcije plaćene akcize na derivate nafte – dizel gorivo i biogorivo koje se kao motorno gorivo koristi u poljoprivredne svrhe za pogon poljoprivrednih mašina.

Ovim zakonom predlaže uvođenje novog akciznog proizvoda – nikotinske vrećice, od 1. januara 2024. godine, kojim se smatraju proizvodi za jednokratnu upotrebu upakovani u vrećice i koji sadrže nikotin ili jedinjenja nikotina i druge sastojke i isključivo su namenjeni oralnoj upotrebi, a koji se stavljaju u promet u skladu sa normativima propisanim za tržište Srbije.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Povećanjem akciza jasno stavljamo do znanja da inflaciju stavljamo pod tepih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovu informaciju objavila je Sberbanka, koja je i prodala svoj udeo.

Ruska banka poslala je medijima saopštenje da je prodaja odrađena “prema svim pravilima” uprkos međunarodnim sankcijama. “Sberbankova prodaja udela u Fortenovi dovršena je 31. oktobra 2022. u strogom skladu sa svim međunarodnim pravnim propisima i standardima bez ikakvih kršenja.”

U Upravu Fortenove stiglo je pismo Alketbija u kojem ih obaveštava o preuzimanju udela i najavljuje imenovanje svojih predstavnika u Upravni odbor i “aktivno učestvovanje u svim strateškim odlukama”, javlja Poslovni dnevnik.

“Moja je vizija da pripremim i iznesem Fortenovu na berzu u razumnom roku”, piše Alketbi uz najavu ličnog susreta u Zagrebu u vrlo skoroj budućnosti. Osim s Upravom, navodno je sastanak zatražio i s premijerom Andrejem Plenkovićem.

Fundamentalno pitanje je šta hoće Alktebi

O tome šta zapravo zanima ulagača kao što je šeik Saif Alketbi strateški razvoj kompanije ili komadanje pa brzo prodavanje, ekonomski analitičar Luka Brkić za HRT koji smatra da je to fundamentalno pitanje.

‘U suštini imamo dve vrste investicija. Portfolio investicije u koje ulaze i fondovi rizičnog kapitala, u njih se ulazi i menja vlasnička struktura kako bi je „raskomadao“. Grubo je reći, ali definitivno ima kratkoročni interes. On vrlo brzo beži ako dođe do nekih šokova i onda imate beg kapitala, odliv, a istovremeno gubite političku kontrolu. Druga vrsta investicije je direktne strane investicije koje su dugoročnog karaktera, dovode u zemlju kapital, inovaciju, tehnologiju, tržište, zapošljavaju radnu snagu, domaću, osposobljavaju je s novim veštinama, znanjima. Takve bi investicije po mom sudu trebale bez problema da prelaze međunarodne granice. Ovu, u ovom slučaju, prvu vrstu investicije po mom sudu ne bi trebalo raditi – pogotovo za ekonomije u nastajanju, nedovoljno razvijene zemlje, za zemlje kao što je Hrvatska to može predstavljati veliki problem i nemate alata da na to odgovorite. Prema mom skromnom sudu trebalo bi se vratiti na neku vrstu Bretton Woods monetarnog finansijskog standarda’, rekao je Brkić.

Ko je Alktebi?

Premda o Alketbiju nema puno podataka, reč je o, piše tportal, iskusnom ulagaču u private equity (rizični kapital) ‘kojeg su dosad obeležila značajna ulaganja u više sektora’. Diplomirao je računovodstvo na Univerzitetu Ujedinjenih Arapskih Emirata, a titulu počasnog doktora ekonomije i menadžmenta u vladinim organizacijama dodelio mu je Univerzitet humanističkih nauka i ekonomije u Luganu u Švajcarskoj. Godine 2009. bio je predstojnik Kancelarije Njegova Visočanstva, prestolonaslednika Dubaija, šeika Hamdana bin Mohameda bin Rašida al Maktuma.

U okviru Fortenova grupe posluje i Merkator S u Srbiji, sa trgovinskim lancima Idea, Roda i Mercator.

Izvor: Bonitet.com

Fote: Pixabay

Чланак Šta se krije iza kupovine Fortenove – strateški razvoj kompanije ili komadanje pa brza prodaja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ratovi su oduvek bili vreme inovacija u iznudici. Tako je i letnje računanje vremena prvi put uvedeno u Nemačkoj 1916. kao način da se radni dan što više odvija za videla. Valjalo je štedeti na svetlu. Druge zemlje su sledile.

Od tada na proleće pomeramo časovnike za sat unapred, a najesen za sat unazad. U noći između subote i nedelje (već će početi 27. mart) u dva ujutru se časovnici pomeraju na tri.

Ljudi i druge životinje imaju prirodan osećaj za vreme, cirkadijalni ritam, koji se razvija pre rođenja. To je bitan deo našeg bića.

Igranje sa tim ritmom može biti opasno. Istraživači su primetili rast broja saobraćajnih udesa i srčanih udara kad se sat pomera unapred – više nego kad se pomera unazad.

S druge strane, društva teže da kapitalizuju ograničeno vreme obdanice, dakle Sunčeve svetlosti. U to vreme valja raditi i biti na druge načine aktivan.

Tako je poslednjih godina došlo do podele. Niz zemalja, od kojih su neke u EU, žele da ukinu letnje računanje vremena. Turska i delovi Kanade to su već učinili. Srbija je ranije saopštila da će slediti EU.

Drugi, uključujući SAD, tako nešto ne razmatraju. Kroz američki Senat je jednoglasnom odlukom prošao Sunshine Protection Act koji predviđa da smena letnjeg i zimskog računanja vremena ostanu obavezne. To bi uskoro moglo da postane zakon.

U prilog pomeranju sata

Najstariji argument zagovornika pomeranja sata bilo je i ostalo to što je promena dobra za ekonomsku aktivnost.

Drugi argument je duži dan – sat vremena više Sunčeve svetlosti popodne ili uveče. Naravno, to nije zbilja sat više jer ne utičemo na Sunce, ali odlučujemo kada počinjemo radni dan, a kada imamo vreme za razonodu i odmor.

Recimo, više svetlosti posle radnog vremena podstiče potrošnju jer ljudi duže bivaju u šopingu, po kafićima i restoranima. A i više se bave sportom.

Jedna od prednosti je što koristimo manje veštačkog svetla i struje. Doduše, i to zavisi od toga gde živimo. Oko Ekvatora razlike skoro i da nema.

Tu su i zdravstveni argumenti: Sunčevi zraci nam daju vitamin D, a on pomaže u apsorbovanju kalcijuma, a to jača kosti. Prirodna svetlost dobra je i za vid, posebno kod dece, oči više proizvode dopamin što smanjuje rizik od kratkovidosti.

Loše strane pomeranja sata

Štednja energije? Ima različitih dokaza. Recimo, Turska je uvela stalno letnje vreme 2016. tvrdeći da bi to moglo uštedeti struju. Ali kada su istraživači sve stavili na papir, videli su da se ništa nije uštedelo.

Drukčije kaže američko Ministarstvo energetike u jednoj studiji iz 2008. godine. Tu su tvrdili da se za samo četiri sedmice letnjeg računanja vremena u SAD uštedi 1,3 milijarde kilovat-sati električne energije, što odgovara količini struje koju 100.000 domaćinstava potroši za čitavu godinu.

Možda sve zavisi od toga gde živite i kako je ustrojena ekonomija u toj zemlji.

U loše strane se broje zdravstveni rizici koje su naučnici povezali sa prelascima na letnje vreme. Tada se po pravilu dešava više srčanih i moždanih udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Američka studija je 2018. otkrila da broj prijema u bolnicu zbog fibrilacije srčanih pretkomora – vrste poremećaja srčanog ritma – raste nakon pomeranja sata u proleće. Ta fibrilacija može da vodi krvnim ugrušcima, šlogovima ili prestanku rada srca.

Uobičajeno je da imamo manje ili veće probleme sa snom dok se ne naviknemo na letnje vreme. To može da utiče na memoriju, koncentraciju, ili brze reakcije – recimo tokom vožnje. Može voditi nervozi i uticati na ishranu.

Letnje vreme navodno povećava rizike od depresije. Jedna danska studija iz 2017. navodi da promena sata verovatno uzrokuje „povećanje incidencije depresivnih epizoda (…) jer tranzicija na letnje vreme utiče na cirkadijalni ritam“.

Nekoliko saveta

Počnite da se pripremate za letnje vreme oko nedelju dana unapred.

Idite u krevet 15-20 minuta ranije, svakog dana. Ako ništa drugo, stručnjaci kažu da ćete se bolje odmoriti. A možda počnete da ustajete malo ranije.

Izbegavajte višak kofeina i popodnevne dremke jer to otežava spavanje noću. Najbolje je da, kad se letnje vreme bliži, poslednju kafu pijete oko dva popodne.

Šetajte i luftirajte. Izlazite ranije iz kuće na jutarnje sunce.

Zatamnite sobu kad spavate. Izbegavajte elektronske naprave pre odlaska u krevet (što bi i inače trebalo da se radi). Jer, veštačko svetlo sa ekrana otežava utonuće u san.

Izvor: DW/Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Letnje računanje vremena – Dobre i loše strane се појављује прво на Biznis i Finansije.