Kina je u obračunskom periodu izvezla u Rusiju robe u vrednosti od 52.244 milijarde dolara, što je za 10,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok su ruske isporuke u Kinu istovremeno porasle za 51,6 odsto, dostigavši 83.845 milijardi dolara.

U septembru je trgovina između dve zemlje iznosila 18.656 milijardi dolara. Rusija je izvezla u Kinu robe u vrednosti od 10,656 milijardi, dok je Kina izvezla u Rusiju za 7,99 milijardi dolara.

Prema pokazateljima iz 2021. godine, ovaj indeks je porastao za 35,8 odsto i dostigao rekordnih 146.887 milijardi dolara.
Lideri Rusije i Kine postavili su zadatak da udvostruče robnu razmenu dve zemlje sa 100 na 200 milijardi dolara do 2024. godine. Cifra od 100 milijardi ostvarena je 2018. godine.

Nakon pregovora ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đingpinga, koji su se sastali u Pekingu 4. februara, portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov saopštio je da je kineski lider označio novi cilj u robnoj razmeni od 250 milijardi dolara godišnje.

Izvor: Sputnjik
Foto: Pixabay

Чланак Robna razmena između Rusije i Kine porasla za 32,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomisti smatraju da nema razloga za vraćanje na prevaziđeni način trgovanja, ali da se radi o mehanizmima za jačanje ruske valute, kao i pritisak zemalja Briksa, sa Kinom i Rusijom na čelu, da se kao pandan dolaru pojavi nova međunarodna moneta kao sredstvo plaćanja.

Prema rečima ekonomiste Ljubodraga Savića, iza zahteva Rusije da im se gas plaća u rubljama, sa jedne strane krije se potreba za jačanjem njihove nacionalne valute. Takođe, kako objašnjava, prema Putinovoj odluci, transakcije za kupovinu energenata, koje se ne mogu izbeći, moraju da se obave u rubljama, a adresa na koju će biti prinuđeni da se obrate je ruska centralna banka. Dublji i važniji razlog međutim, smatra, ipak je dugoročna ideja Putina da zajedno sa Kinom potisne dolar kao ekskluzivno sredstvo plaćanja.

– Naznake da svet ide u tom pravcu stigle su nakon nedavnog dogovora Kine sa Saudijskom Arabijom da im naftu plate u juanima – priča prof. Savić. – Sve više jača težnja da se stvori paralelni platni sistem. Nekad je procenat transakcija na međunarodnom tržištu bio 80 odsto u evrima i dolarima, sada je smanjen na oko 40 odsto. I dalje je situacija takva da velikom delu sveta odgovara da dolar bude jedina valuta, što za SAD znači da mogu da štampaju novac, podrže svoju ekenomiju, a da do inflacije ne dolazi jer evropske zemlje tada krenu da veštački brane dolar, povećavajući kupovinu američke valute.

Kurs se u praksi formira na osnovu ponude i tražnje za devizama

Kurs se u praksi formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, koja od početka napada poprilično zavisi od poteza koje vuku države koje Rusiji uvode sankcije i sama Rusija, koja na njih odgovara jednako žestoko. Kako naš sagovornik kaže, Rusi nameravaju da izbiju taj adut Sjedinjenim Američkim Državama. Smatra da zemlje Briksa – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika čak razmišljaju o stvaranju zajedničke valute kojom bi međusobno trgovale.

– Kina je zasada samo posmatrač, ali svesni su da su sledeći za sankcije od Amrike i EU – oni. Sadašnja situacija im je prilika da pripreme odbranu, a paralelna valuta, nezavisna od dolara, jedan je od najboljih načina – smatra prof. Savić. – Kina će do 2030. godine biti najjača svetska ekonomija i već sada mogu sve da proizvedu, a razmenu svakako mogu da obavljaju sa delom sveta sa kojim funkcionišu. U takvoj raspodeli, eventualne sankcije SAD i EU ne mogu im baš ništa.

Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića, Putinov motiv da zahteva da se nafta plaća u rubljama jeste jačanje ruske monete ili pak njeno vraćanje na stanje pre izbijanja rata sa Ukrajinom. Posle dramatičnog pada rublje po proglašenju sankcija i zamrzavanja oko 300 milijardi dolara od Rusa, nakon odluke predsednika Vladimira Putina da će se plaćanje ruskog gasa za „neprijateljske zemlje“ obavljati u rubljama, ova valuta raste. Nikolić ukazuje da je cilj ove mere stabilizacija ruske valute i jačanje pozicije Rusije na međunarodnom finansijskom tržištu.

– U ovom trenutku ne vidim dalekosežnije posledice od jačanja rublje, a to se pokazalo kao najbolji mogući mehanizam u ovom momentu – kaže Nikolić. – Postoji želja i strateški cilj rasta juana kao internacionalne valute. Od ovog rata i prošlogodišnjeg plasiranja plana razvoja Kine prvi put se jasno vidi ambicija Kine.

Kako do rubalja za energente

Evropske kompanije mogu da nabave rublje kojima bi kupovale naftu i gas na dva načina. Prvo u bankama koje nisu pod sankcijama ili na moskovskoj berzi. Privatne evropske energetske kompanije mogu da otvore račune u ruskim bankama koje nisu pod sankcijama i preko njih mogu izvesti konvertaciju, odnosno zamenu svojih evra ili dolara u rublje po službenom kursu. Drugi način podrazumeva nešto duži postupak. Zapadne privatne kompanije bi u Rusiji otvarale svoje firme-ćerke na čiji račun se mogu prevesti dolari ili evra i za njih mogu na moskovskoj berzi kupiti rublje.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Da li će svet dobiti novu valutu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvoz robe imao je vrednost od 17,05 milijardi evra, što je pad od 2,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a i uvoz je smanjen 3,8 odsto, na 22,95 milijardi evra.

Deficit je iznosio 5,9 milijardi evra, što je smanjenje od 6,8 procenata u poredjenju sa 2019. godinom.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 74,3 odsto i bila je veća od pokrivenosti u 2019. kada je iznosila 73,4 procenta.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 61,4 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partneri bile su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 2,1 milijardu dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Spoljnotrgovinska razmena u Srbiji imala je pad od 3,4 odsto u 2020. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrednost izvezene robe bila je 6,42 milijarde evra, što je za 9,5 odsto manje nego u prvih pet meseci 2019. godine, dok je uvoz smanjen za 7,1 odsto, na 8,92 milijarde evra.

Deficit u trgovini sa svetom iznosio je 2,5 milijardi evra, što je za 0,5 odsto manje nego sa istim periodu prošle godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je bila 72 procenta i manja je nego u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 73,8 odsto.

Zemlje članice Evropske unije imale su udeo od 60,1 odsto u ukupnoj razmeni, a najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner bila je Nemačka, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 819,3 miliona evra, a uvezeno je za 1,14 milijardi evra.

Drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, u koje je iz Srbije izvezena robu za 1,03 milijarde evra, a uvezeno je u vrednosti 317,1 miliona evra.

Izvor:Beta

Чланак Za prvih pet meseci za 9,5% manji izvoz се појављује прво на Biznis i Finansije.