Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 5,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,75 odsto, navodi se u saopštenju.

„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“, ističe NBS.

Kako se ocenjuje, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, a svetske cene energenata, zatim cene hrane i industrijskih sirovina nalaze se u padu međugodišnje posmatrano.

„Međutim, Izvršni odbor smatra da je nastavak umerenog zaoštravanja monetarne politike i dalje potreban imajući u vidu da inflacija na globalnom nivou pokazuje znake otpornosti veće nego što se očekivalo“, upozorava NBS.

I dalje visoka inflacija

Iako se, kako se dodaje, inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki.

„Pritom, na posebnu opreznost upućuje bazna inflacija, koja u mnogim zemljama sporije opada od ukupne, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada. To ukazuje da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena i da se povećanje referentnih kamatnih stopa najvažnijih svetskih centralnih banaka može očekivati i u narednom periodu“, stoji u saopštenju.

U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, je nastavljeno smanjenje ukupne inflacije, ali je njen nivo još uvek znatno iznad cilja. Ističući odlučnost da obezbedi povratak inflacije na cilj, Evropska centralna banka je u junu dodatno zaoštrila monetarnu politiku.

Inflacija je nešto niža u Sjedinjenim Američkim Državama, što opravdava odluku Sistema Federalnih Rezervi da nakon 10 uzastopnih povećanja u junu zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, ne isključujući mogućnost daljih povećanja u narednom periodu.

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike i zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini, kao i raspoloživosti energenata i njihovih cena u narednom periodu“, navodi se u saopštenju.

Međugodišnja inflacija 13,7 odsto

NBS ističe da je, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija nastavila da usporava i u junu je iznosila 13,7 odsto.

„Nastavku usporavanja inflacije doprinele su cene naftnih derivata, bazna inflacija koja je smanjena na jednocifreni nivo, kao i cene hrane. Ipak, važno je istaći da je kod cena povrća zabeležen dalji rast, iako je uobičajeno da s dolaskom nove poljoprivredne sezone od maja usledi njihov pad, a glavni razlog za ovakvo njihovo kretanje jesu nepovoljni agrometeorološki uslovi (obilne padavine). I pored toga što agrometeorološki uslovi mogu uticati na odstupanje cena povrća od sezonski uobičajenih kretanja i u narednom periodu, tj. da njihov pad u letnjim mesecima bude manji od sezonski uobičajenog, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja“, navodi centralna banka.

Rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije

Pokazatelji kretanja u realnom sektoru ukazuju, prema navodima NBS, da će i u drugom tromesečju biti ostvaren rast ekonomske aktivnosti i u odnosu na prethodno tromesečje i međugodišnje posmatrano, čemu pre svega doprinose povoljna spoljnotrgovinska kretanja – robni izvoz izražen u evrima porastao je za 10,5 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 11,6 odsto međugodišnje u periodu januar-maj. U okviru robnog izvoza, beleži se rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак I u julu povećena referentna kamatna stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navodi se u saoštenju NBS.

Inače, današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena.

Izvršni odbor Nardone banke Srbije odlučio je danas da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6 odsto.

„Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navodi se u saoštenju NBS.

Inače, današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena.

NBS: Cene i bazna inflacija još nisu usporile rast

Izvršni odbor NBS je istakao da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja.

„Pritom, i dalje izražene geopolitičke tenzije i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane prethodnih meseci pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje upućuju na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije. Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10,0 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast“, navode NBS.

Kako navode, bolji od očekivanja su i pokazatelji ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija.

Sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja

„Nastavak pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi očekuje se i u narednom periodu, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih. Rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine“, smatraju u NBS.

Takođe, kako dodaju, sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu.

„Tako je cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, koja je izazivala najviše zabrinutosti, znatno smanjena od početka septembra, a dovoljne količine gasa će ograničiti njen dramatičan rast ove zime koji se prvobitno očekivao“, navode iz NBS.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Deveto uzastopno povećanje referentne kamatne stope се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je u junu ECB najavila podizanje stopa za 0,25 odsto, pre nekoliko dana spekulisalo se da će taj iznos ipak biti veći, kao što se i ispostavilo. U saopštenju ECB, koje je objavljeno juče tačno u 14.15 časova, navodi se da je Savet guvernera ECB „preduzeo dalje ključne korake kako bi osigurao da se inflacija vrati na cilj od dva odsto u srednjem roku“.

– Savet guvernera je odlučio da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena. Savet je ocenio da je primereno preduzeti veći prvi korak na putu normalizacije referentne kamatne stope u odnosu na ono što je nagovešteno na prethodnom sastanku – ističe se u saopštenju ECB.

Ova odluka je, kako se dodaje, zasnovana na ažuriranoj proceni inflacionih rizika od strane Saveta guvernera, kao i pojačanoj podršci koju pruža program, koji je takođe danas usvojen (TPI), s ciljem efikasne primene monetarne politike
– On će podržati povratak inflacije na srednjoročni cilj ECB jačanjem ukorenjenosti inflatornih očekivanja i obezbeđivanjem da se uslovi tražnje prilagode kako bi se postigao cilj inflacije u srednjem roku – obrazlaže ECB.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Posle 11 godina ECB podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,75 odsto.

NBS navodi da Izvršni odbor ostavlja prostor da i u narednom periodu, po potrebi, reaguje dodatnim pooštravanjem monetarne politike.

Dodaje se i da centralna banka ne isključuje mogućnost da, pored povećanja osnovnih kamatnih stopa, preduzme i „dodatne direktnije mere“, kojima bi se ciljano reagovalo na inflatorne pritiske.

Prilikom današnjeg povećanja kamatne stope, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su troškovni pritisci na globalnom nivou i dalje visoki po osnovu svetskih cena energenata, primarnih poljop

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu се појављује прво на Biznis i Finansije.