Stručnjaci kažu da bi Srbija trebalo da „prepiše“ od mnogo naprednijih zemalja, u kojima su izdvajanja za prosvetu na vrhu liste finansijskih prioriteta.

Srpskom školstvu neophodna je hitna i korenita promena. Država je za sledeću godinu iz budžeta opredelila više novca za prosvetu nego ranije, ali pitanje je da li je će taj novac ići za značajnije reforme ili nešto drugo, prenosi N1.
Ako se uporede budžeti za prosvetu u poslednjih pet godina – iznosi koji se za školstvo izdvajaju išli su uzlaznom putanjom. 2018. godine za prosvetu je bilo predviđeno 190 milijardi dinara, da bi u 2023. taj iznos bio veći od 255 milijardi. Predlogom budžeta za 2024. za prosvetu je planirano 314 milijardi dinara, ali treba reći 90 odsto tog iznosa ide na plate prosvetara, kojima je vlast obećala povećanje.

Srbija troši skroman udeo državnog novca na obrazovanje u poređenju sa drugim zemljama Evrope, ali i pojedinim u regionu. Dok se iz državnog budžeta za srpsko školstvo izdvaja godinama oko 3,5 odsto BDP-a, u Evropskoj uniji se ta procenat kreće od 4,5 do 7 odsto, koliko su izdvajanja recimo u Norveškoj.

„Povlašćen“ finansijski status, iz perspektive Vlade, obično imaju sektori vojske i policije za koje se opredeljuje najviše novca iz budžeta. Strateški važna polja za jednu državu, ali – da li boljitka za jedno društvo ima bez ulaganja u obrazovanje?

Ulaganje u obrazovanje

„Mi u poslednjih desetak godina postepeno sve manje izdvajamo kao procenat BDP-a, da li je to dovoljno – naravno da nije, jer mi smo svi svesni da je kvalitet obrazovanja u Srbiji nizak. Kada bih bio previše optimističan rekao bih: srednje žalosno, a kada bih bio realan onda: katastrofa, jer zaista ja ne znam šta mi kao društvo očekujemo ako na ovaj način zanemarujemo obrazovanje svoje dece“, ističe Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta.

Veća ulaganja u školstvo bi direktno uticala i na ono čime vlast u Srbiji posebno voli da se hvali: privredni rast. Ekonomski analitičari kažu da bolje obrazovanje direktno stvara bolju ekonomiju, što u konačnici rezultira opštim društvenim napretkom.

„Mislim da je prosveta apsolutno jedan zapostavljeni sektor, koji je ne samo pitanje nekih civilizacijskih vrednosti svake zemlje – da li želi da ulaže u obrazovanje sopstvenog stanovništva i u kolikoj meri nego je to i jedno pitanje koje je par ekselans ekonomsko pitanje, razvojno pitanje. Bez obrazovanja i to kvalitetnog obrazovanja, mislim da mi ne možemo da očekujemo promenu na bolje u međunarodnoj podeli rada“, smatra Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.

I Fiskalni savet, u analizi budžeta za 2024. godinu kaže da reformi prosvete iz ugla finansiranja Srbija nije pristupila adekvatno. Ako ne zna Vlada bi možda mogla da prepiše.

Obezbeđena su sredstva za veći broj psihologa i pedagoga

Finska samo za osnovno obrazovanje u 2024. izdvaja 50 miliona evra, što će prema planu do 2027. biti 200 miliona evra. Ulažu u bolji kvalitet nastave i prevenciju nasilja.

Iz Ministarstva prosvete za N1 navode da se najveći procenat budžeta ministarstva izdvaja za plate zaposlenih u ustanovama osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda. Za ove namene je za 2024. godinu opredeljeno oko 206 milijardi dinara.

„Plate zaposlenih u prosveti čine 90 odsto sredstava budžeta, dok se ostatak sredstava usmerava na infrastrukturno i investiciono održavanje škola, izgradnju novih ustanova obrazovanja, nabavku IKT opreme za škole, realizaciju pripremnog predškolskog programa, za inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje, rad dopunskih škola u inostranstvu, takmičenje učenika, završni ispit, stručno usavršavanje i razvoj zaposlenih u školama, podršku unapređivanju rada ustanova kroz korišćenje didaktičko igrovnih sredstava (predškolske ustanove i učenici sa smetnjama u razvoju), učeničke zadruge, škole od posebnog interesa, upis u srednje škole, rad sa talentovanim učenicima, učeničke i studentske stipendije i kredite, materijalne troškove ustanova učeničkog i studentskog standarda, realizaciju doktorskih i master studija, materijalne troškove za rad ustanova visokog obrazovanja, obrazovanje odraslih“, navode u odgovoru na pitanja N1.

Iz Ministarstva prosvete dodaju da su opredelili novac i za sprovođenje mera za prevenciju nasilja u školama.

„Pored planiranog povećanja plata za nastavnike, obezbeđena su sredstva za veći broj psihologa i pedagoga u školama, za obuke prosvetnih radnika, za povećanje nadoknade za rad odeljenskih starešina sa četiri odsto na sedam odsto, za povećanje naknada za pedagoške savetnike koji su podrška školama na terenu“, kažu u Ministarstvu prosvete.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta će Vlada preduzeti da bi se rešili problemi u celokupnom obrazovnom sistemu се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je u oceni Predloga zakona o budžetu Srbije na narednu godinu na Odboru za finansije Skupštine Srbije, rekao da je glavni izvor tog deficita u energetskom sektoru jer od 2,2 milijarde evra procena je da 1,2 milijarde potiče iz tog sektora.

„U okviru energetskog sektora deo krize je došao spolja, a deo, i to veliki deo, koji se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS) je generisan, isključivo iznutra“, rekao je Petrović.

Dodao je da će sledeće godine građani Srbije značajan deo sredstava morati da odvoje za plaćanje zbog velike greške i nekompetentnog vođenja EPS-a.

Van energetike, kako je rekao, ostaje deficit od milijardu evra i to je prihvatljivo i iznosi 1,5 dosto BDP-a, što Srbija može da podnese.

Prihodi i rashodi budžeta su, prema njegovim rečima, konzervativno planirani i kada se isključi energetika, verovatno će se ostavariti taj deo deficita, a moguće i da će se ostvariti neke uštede.

 U budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo

Petrović je rekao da je apel Fiskalnog saveta da ako se ostvare uštede na tom delu budžeta da se koriste za smanjenje deficita i visokog javnog duga koji će na kraju godine iznositi 57 odsto BDP-a i relativno je visok.

Istakao je da je za pohvalu što, posle tri godine u budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo što je bila ekonomski i socijalno pogrešana mera.

Problem sa budžetom za 2023. godinu i rebalansom budžeta za 2022. godinu je, kako je rekao, netransparentnost.

U stavci, kako je rekao, izdaci za nabavku finansijske imovine, što su u osnovi krediti koji se daju, najviše javnim perduzećima, a taj izdatak je u normalnim vremenima bio pet do deset milijardi dinara, a u 2023. će iznostii 117 milijardi dinara (milijardu evra), znači deset puta su veći, ali za njih nisu data detaljna obrazloženja.

On je rekao da prema naznakama ministra finansija to bi moglo da predstavlja rezervu za energetiku, ali da je bilo potrebno tu informaciju dati detaljno u budžetu da bi se znalo koliko ide EPS-u, Srbijagasu i odakle potiču ti gubici.

U budžetu se, prema njegovim rečima, predviđa i izdavanje garancija od milijardu evra, što znači da Vlada daje garanciju državnim preduzećima da se zadužuju, pa nije jasno koliko će od tog iznosa biti iskorišćeno i kome će ići.

„Ako ide energetskim preduzećima treba dodati već predviđenoj 1,2 milijarde evra koja je već planirana za taj sektor“, rekao je Petrović.

Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća

EPS je, kako je rekao, ove godine napravio gubitak od 680 miliona evra i verovatno će do kraja godine biti povećan na 900 miliona evra, a za sledeću godinu se procenjuje da će manjak biti 300 miliona evra zato što su povećane cene energenata, pa će deo one pokriti.

Pored tog manjka, prema njegovim rečima, verovatno ima još dodatnih troškaova kao što je za zakasnelo otvaranje rudnika, što je takođe bilo potrebno obrazložiti u budžetu.

Dodao je da Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća i istakao da će 2023. godine EPS početi da stvara profit, ali to neće značiti da je postao zdravo preduzeće.

„Bilo bi najopasnije tada stati i ne sprovesti restrukturiranje, što se tiče broja zaposlenih, preduzeća koja su naslonjena na EPS, javnih nabavki, krađe struje na mreži. Nešto slično se dogodilo 2013-2015. godine kada su liberalizobane cene za privredu i naglo porasli prihodi EPS-a i ona je poslovala pozitivno, ali to nije iskorišćeno za restrukturiranje, već se odlilo u plate, loše javne nabavke“, rekao je Petrović.

Gubici koji se vezuju za gas, prema njegovim rečima, potiču od rasta cena na svetskom tržištu, ali koliki mogu da budu zavise od politike vlade.

Gas mora da se plati

Korekcija cene gasa u Srbiji je, kako je rekao, nešto više od 20 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) prethodne godine cena gasa za domaćinstva je porasla 80 odsto, a za privredu je uvećana dva puta.

„Tu nema velike mudrosti, gas mora da se plati samo se postavlja pitanje ko će to da uradi. Postoje dva načina, jedan je da gas kod nas plate oni koji ga troše i to se radi u CIE, drugi model je da plate svi poreski obveznici, znači i oni koji ga ne troše. Mislimo da troškove treba da podnesu oni koji ga troše“, rekao je Petrović.

Naveo je da nije tačno da bi se time ugrozila konkurentnost privrede Srbije, jer se ona takmiči sa preduzećima zemalja CIE gde je gas poskupeo dva puta u odnosu na prošlu godinu, a u Srbiji je cena porasla 20 odsto.

Neka domaća preduzeća, kako je rekao, kao bivša Železara Smederevo ostvarila je u 2022. godini profit od 200 miliona evra, a gas plaća 30 miliona evra, pa i kada bi se udvostručila cena gasa to bi bilo 60 miliona i još bi joj ostao visok profit.

Javne investicije su, po oceni Petrovića, budžetom značajno povećane i Fiskalni svet tu odluku podržava jer predsavljaju glavni polugu za pokretanje rasta.

Budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima

„Za javne investicije je 2017. godine data 1,1 milijarda evra, a u 2023. će se dati preko četiri milijarde evra, ali otvara se pitanje prioriteta. Sada kada se za to izdvaja četri milijarde evra potrebno je da poreski obveznici znaju zašto se neke investicije biraju. Za 2023. se smanjuju investicije za zdravstvo jer se završavaju obilaznice i koridori, smanjuju se izdvajanja za prugu ka Mađarskoj, a pojavljuju se stadioni, metro, novi most preko Save“, rekao je Petrović.

Dodao je da su invetsicije u zaštitu sredine, prečišćavanje voda, kanalizaciju i deponije nedovoljne iako su povećane i iznose 200 miliona evra, ali da treba da budu 400-500 miliona evra godišnje.

Petrović je rekao da budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima kako je tvrdila guvernerka Jorgovanka Tabaković jer se predviđa da će dug zemlje biti 56 odsto BDP-a do kraja godine, a fiskalna pravila predviđaju da ako je dug preko 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto.

Na negodovanje Tabaković da su zbog krize fiskalna pravila odložena, Petrović je rekao da budžet nije usklađen sa usvojenim fiskalnim pravilima čija je primena odložena do 2025. godine.

„Fiskalna pravila koja su usvojena i primenjivaće se od 2025. godine kažu da ako je dug veći od 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto, ovaj predlog budžeta predviđa dug 56 odsto BDP-a, a deficit od 3,3 odsto i budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima koja su usvojena, ali odložena“, rekao je Petrović.

Istakao je da će Srbija ove godine imati rast od 2,5 odsto, a zemlje CIE četiri odsto, pa da „ne treba gledati pojedinačno godine da bi se procenilo da li neko raste brže ili sporije“.

Poresko rasterećenje zarada

U Oceni Predloga Zakona o budžetu za 2023. godinu navedeno je da su povoljne planirane izmene poreske politike kroz imene Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o fiskalizaciji, Zakona o PDV-u, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Od tih promena zakona, kako je navedeno najvažnije su dve koje se odnose na poresko rasterećenje zarada i ublažavanje akcizne politike uslovima energetske krize i rastuće inflacije.

Fiskalno rasterećenje zarada u 2023. sprovešće se smanjenjem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 odsto na 24 odsto i povećanjem neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 na 21.712 dinara. Tu promenu Fiskalni savet podržava, iako će ona dovesti do smanjenja javnih prihoda za oko 40 milijardi dinara jer vodi povećanju konkurentnosti domaće privrede i rastu zaposlenosti.

Nedovoljnu informativnost i transparentnost

Fiskalni savet je predložio da se u narednim godinama dalje poresko rasterećenje zarada nastavi, ali da se sprovodi uz snažnije povećanje progresivnosti.

Ističe se da predloženo uvođenje inovativnih rešenja za oporezivanje dohotka građana (koje se plaća samooporezivanjem) dovodi do daljeg usložnjavanja već preterano kompleksnog sistema.

„Preporučujemo da se, umesto ovakvih parcijalnih izmena, razmotri i sprovede korenita reforma kojom bi se uveo moderan sistem poreza na dohodak koji bi sve oblike prihoda tretirao na konzistentan i ujednačen način“, naveo je Fiskalni savet.

U oceni Završnog računa za prethodnu godinu Fiskalni savet je naveo da je dobro što se ustalila praksa usvajanja i objavljivanja Završnog računa, ali da bi taj dokument trebalo znatno da se unapredi, a glavne slabosti se odnose na njegovu nedovoljnu informativnost i transparentnost.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Petrović: Planirani deficit budžeta Srbije za 2023. godinu od 264 milijarde dinara je visok се појављује прво на Biznis i Finansije.