Mnogi građani doživeli su naprijatnost kada su želeli da reklamiraju određeni proizvod u radnji, a kada im je prodavac za to tražio lične podatke, ime i prezime, ali i JMBG broj.

Trgovci ove podatke ne traže „na svoju ruku“, već ih na to obavezuje Pravilnik o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja, koji je donet kao podzakonski akt Zakona o fiskalizaciji.

Problem nastaje jer nijedan zakon ne zahteva od trgovaca da traže potrošačima JMBG, ali im to traži ovaj podzakonski akt.

Pravnik u Udruženju za zaštitu potrošača Efektiva Jovan Ristić za Danas objašnjava da je ovaj Pravilnik u startu bio u suprotnosti sa zakonom koji razrađuje, što znači da se podzakonskim aktom podrivaju zakoni.

„Ustav Srbije ima dva veoma važna načela. Načelo jedinstva pravnog poretka Republike Srbije, što znači da svi propisi moraju da budu međusobno usaglašeni. A postoji i načelo hijerarhije pravnih akata, što znači da akt niže pravne snage mora biti usaglašen sa aktom više pravne snage“, navodi on.

U ovom slučaju, kako kaže, imamo odnos između zakona, kao jačeg pravnog akta u odnosu na podzakonski akt, a to je ovaj Pravilnik.

„Pravilnik je napravljen da bude razrada Zakona o fiskalnim kasama koji je donet 2004. godine, a preimenovan je u Zakon o fiskalizaciji 2020. U obe svoje inkarnacije ne postoji nikakav osnov u tom zakonu na koji ovaj Pravilnik može da se osloni i da od potrošača traži JMBG broj, odnosno da naloži trgovcu da im traži ovaj podatak kada građani reklamiraju robu skuplju od 500 dinara“, naglašava naš sagovornik.

On objašnjava da JMBG broj kao pojam ne postoji uopšte u ovom Zakonu.

„A ako ga nema u zakonu, onda se ne može tražiti ni u podzakonskom aktu. Podzakonskim aktom ne mogu se predviđati uslovi koji su stroži u odnosu na one koje predviđa zakon“, ukazuje Ristić.

Kako dodaje, nije problem samo što je ovaj Pravilnik u sukobu sa matičnim zakonom, Zakonom o fiskalizaciji.

„Problem je što je on u sukobu i sa Zakonom o zaštiti potrošača, koji upravo reguliše pojam reklamacije. On izričito kaže da kada se vrši reklamacija, potrošač prilaže dokaz o kupovini, što može da bude fiskalni račun, slip ili slično, tu nema pomena JMBG broja. Problem je što potrošač nije isto što i kupac. Potrošač može biti član domaćinstva, neko ko koristi stvar po osnovu zakupa, poklona ili slično. Ne mora kupac da vrši reklamaciju, već to može da uradi i onaj kome je kupac to nešto poklonio, a on je takođe potrošač“, pojašnjava Ristić.

On naglašava da ne može da se zahteva od potrošača da dokazuje svojstvo kupca imenom i prezimenom ili da prilaže JMBG broj.

„To je sada suprotno još jednom aktu, to je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Niko ne sme da uslovljava potrošača da mu da svoje lične podatke, da bi ostvario svoje zakonsko pravo“, kaže naš sagovornik.
Ovo je stvar koja je, kako dodaje, postala primetna u praksi.

„Potrošačima se traži podatak za koji tri zakona kažu da nije potreban. Prodavci ne znaju šta da rade, njima je naloženo da kada primaju reklamaciju moraju da traže te podatke i oni su nam prvi jasno ukazali na ovaj problem. I potrošači se s vremena na vreme žale jer im se traže lični podaci“, navodi Ristić.

Kršenje propisa

Poverenik za inforamcije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović za Danas potrvđuje da traženje matičnog broj od potrošača prilikom reklamacije krši nekoliko propisa.

„Obradom JMBG fizičkog lica, odnosno potrošača, prilikom reklamacije proizvoda pojedini prodavci postupaju prema odredbama Zakona o fiskalnim kasama, koji je prestao da važi stupanjem na snagu Zakona o fiskalizaciji, a takvo postupanje je suprotno članu 12. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer za istu obradu nije ispunjen nijedan od uslova zakonite obrade propisan odredbom tog Zakona, čime se postupa i suprotno načelu „zakonitost, poštenje i transparentnost” iz člana 5. stav 1. tačka 1. istog zakona“, objašnjava on.

Dakle, kako dodaje, ovakvo postupanje nije u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega.

„Problem postoji jer prodavci koji postupaju shodno Zakonu o fiskalnim kasama, nisu usaglasili svoje poslovanje sa važećom zakonskom regulativom“, kaže Marinović.

Danilo Krivokapić iz Share Fondacije takođe je mišljenja da prikupljanje i obrada JMBG-a prilikom reklamacije, osim u nekom specifičnom slučaju, nije neophodno niti je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

„Ne postoji legitiman interes kompanija za prikupljanjem takvog podatka. Tako nešto je i u suprotnosti sa načelima iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a naročito sa načelom minimizacije podataka koje propisuje da se mogu obrađivati samo oni podaci koji su neophodni za određenju svrhu“, kaže on.

Kako dodaje, u ovom slučaju JMBG nije neophodan kako bi se izvršila reklamacija proizvoda.
„Ovo bi moglo da se predupredi sa jedne strane edukacijom, jer verujem da je takva praksa donekle uspostavljena i nepoznavanjem pravnog okvira u ovoj oblasti. Sa druge strane neophodna je i stroža kaznena politika kada je primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u pitanju, jer se trenutno čini da su jako mali rizici za kršenje odredbi ovog zakona“, naglašava naš sagovornik.

Ipak, on smatra da postoji pravni osnov za one koji traže JMBG, jer je obrada neophodna u cilju ispunjenja pravnih obaveza rukovaoca, prema Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, koji je donelo Ministarstvo finansija.

„Meni ovo i dalje deluje kao prekomerna obrada podataka, te ostaje pitanje koja je svrha prikupljanja JMBG, da li sprečavanje određenih zloupotreba ili nešto drugo“, navodi Krivokapić.

U razgovoru sa jednom trgovačkom radnjom, saznali smo da su oni tražili JMBG broj do nove fiskalizacije, da su, kako nam je rečeno, do tada bili u obavezi da to rade, a da su to prestali od maja prošle godine.

„Morali smo da uzimamo matični broj građana da bismo radili nalog za ispravak. Sada više nemamo pravo da to tražimo, tražimo samo ime i prezime“, rekla nam je radnica.

Ona navodi da je njih menadžer obavestio da to više ne treba da traže.

Kako nam objašnjava, program sam nekad traži broj lične karte, ukoliko neko dođe do uplati avansni račun, ali to zahteva Poreska uprava.

Danas je povodom ove teme kontaktirao Zaštitnika građana, kao i Ministarstvo finansija, ali do objavljivanja ovog teksta od njih nismo dobili odgovore.

Izvor: Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li je neophodno ostavljati JMBG prilikom reklamacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, popravljanje proizvoda u roku od dve godine od trenutka kupovine je moguće jedino ako se kupac sa tim saglasi, pišu Novosti.

Osim toga, kupci obično idu direktno u servis jer nisu informisani da svoja prava mogu da ostvare jedino ako reklamaciju podnesu trgovcu i preko njega vode čitav postupak.

Čitateljka „Novosti“, Jasmina Pejić iz Beograda, nedavno se našla u situaciji da prodavac odbija da joj zameni mašinu za veš koja se pokvarila.

„Mesec dana nakon kupovine, primetila sam da ne zagreva vodu dovoljno. To je mašina sa prednjim punjenjem i primetila sam da uopšte ne zagreva vodu do 90 stepeni kada uključim taj program. Možda ni 60 stepeni nije dostizala, jer kroz staklo na vratima može da se oseti određeni nivo toplote“, kaže ona.

Mašinu je kupila u jednom poznatom trgovinskom lancu i htela je da je zameni, ako treba, i da doplati za skuplji proizvod. U pitanju je, kako navodi, uređaj koji treba dugo da se koristi, a već nakon mesec dana se pokvario.

„Šta da očekujem kasnije ako se od početka kvari. To je bio razlog što sam htela zamenu. Vratila sam proizvod u radnju i napisala sam reklamaciju u kojoj sam to naglasila. Međutim, prodavac je insistirao da je pošalje na popravku u servis i nije hteo da pristane na zamenu za novi uređaj“, dodaje ona.

Reklamacioni zahtev u vidu zamene

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da je trgovac prekršio zakon jer je Pejićeva vratila proizvod u radnju i istakla reklamacioni zahtev u vidu zamene.

Takođe, kako navode, do kvara mašine je došlo mesec dana od kupovine, što znači da nije istekao zakonski rok saobraznosti od dve godine. To je period u kom trgovac treba da obezbedi ispravnost proizvoda.

„Kupac u roku od šest meseci od kupovine ima pravo na povraćaj novca, zamenu za novi proizvod ili popravku. U tom periodu je teret dokazivanja na trgovcu, dok nakon šest meseci od kupovine, do dve godine, ima pravo na popravku ili zamenu. Trgovac mora da uvaži zahtev ukoliko je osnovan. Ako to odbija da uradi, onda potrošač treba da se obrati tržišnoj inspekciji“, objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a.

Dragić ukazuje da je ugovor koji trgovci imaju sa proizvođačima tehničkih uređaja jedan od razloga zbog kog odbijaju reklamacije potrošača.

„Kada trgovci nabavljaju velike količine određenog proizvoda, na primer veš-mašina, oni ugovorom sa proizvođačem definišu međusobna prava i obaveze, među kojima je i ko refundira troškove oštećenja, kvara. Taj ugovor ide više u korist proizvođača nego trgovca, a sve to na kraju ide na štetu potrošača. Jedan od razloga što prodavci odbijaju reklamacije potrošača, ne ulazeći u to da li je osnovana ili neosnosnovana, jeste da bi izbegli da pokrivaju troškove novog proizvoda. Zato oni prebacuju teret dokazivanja na potrošača“, objašnjava on.

Onda kupac, ako hoće da ostvari svoja prava, mora da angažuje nezavisnog veštaka. Kada veštak potvrdi da je reklamacija osnovana, tada trgovac ne snosi troškove za novi proizvod i pristaje da se obrati proizvođaču.

Tek onda potrošač uspeva da ostvari svoje pravo na zamenu. Kako Dragić ističe, to je dug i komplikovan proces, u koji se gotovo niko ne upušta.

Prvi korak pri reklamaciji

Takođe, kupci treba da znaju da je prvi korak da bi uopšte mogli da ostvare svoja prava da reklamaciju podnesu trgovcu i da preko njega vode čitav postupak.

Ovo se dešava uglavnom zato što ih prodavci posavetuju usmeno da tako urade, ali na taj način dobijaju samo popravku.

Servis nije vezan nikakvim rokovima, a prodavac je dužan da odgovori na reklamaciju u roku od osam dana.

Osim toga, servis ne može da nudi zamenu, već samo popravku uređaja. Kada se komunikacija u reklamacionom postupku vodi preko prodavca, onda on ima obavezu da pošalje proizvod u servis.

Ako je aparat veći, onda trgovac šalje servisera na kućnu adresu. Nakon toga, prodavac je dužan da odgovori potrošaču na osnovu informacija koje je dobio od servisera, a ukoliko odbije reklamaciju, i da navede razlog za to.

To obrazloženje je potrebno kupcu ako hoće da ide u dalju proceduru, da uradi veštačenje koje će pobiti tvrdnje prodavaca. Na osnovu toga i udruženje potrošača piše opomenu pred tužbu protiv trgovca.

Odgovor u roku od osam dana

Prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od prijema reklamacije, pisanim ili elektronskim putem odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju.

Odgovor mora da sadrži odluku da li prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu potrošača i konkretan predlog i rok za rešavanje reklamacije.

Rok ne može da bude duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu i nameštaj od dana podnošenja reklamacije.

Prodavac je dužan da postupi u skladu sa odlukom, predlogom i rokom za rešavanje reklamacije, ukoliko je dobio prethodnu saglasnost potrošača.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Kako dobiti novi uređaj prilikom reklamacije na ispravnost aparata се појављује прво на Biznis i Finansije.

„To je problem, ukoliko račun izbledi ili se ošteti nećete moći da ostavite svoja prava koja su vam garantovana Zakonom o zaštiti potošača. Generalno je problem sa fiskalim računima jer oni vremenom izblede. Vi imate tu dvogodišnju garanciju na svu robu koju kupite uz dostavu original fiskalnog računa, ali vam zakon pruža i neke druge mogućnosti kako možete da ostvarite svoje pravo bez originalnog računa.

Tu se podrazumeva ako ste platili karticom da posedujete slip ili može doći u obzir i izvod iz banke. Takođe, može i kopija računa da posluži. Pošto ti računi brzo blede, moj savet vam je da svaki bitan račun sačuvate, a pre svega da ga kopirate kako biste tu kopiju sačuvali“, rekla je Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Građani od prvog maja 2022. godine mogu da provere legalnost svakog fiskalnog računa pomoću QR koda. Međutim, skeniranjem mogu sebi olakšati mogućnost reklamacije, posebno u slučaju izgubljenog računa.

„Izvod iz banke je alternativa koja može da posluži. Često potrošači kažu da su trgovci u obavezi da vraćaju kontrolne trake i da mogu da ga pronađu u sistemu, na to nemojte da se oslanjate jer ne postoji propisana obaveza izdavanja duplikata u ovu svrhu. Osigurajte se na vreme, kopirajte račune. Sada svaki račun ima QR kod pa možete da skenirate taj kod i to sačuvate“, rekla je Nikica Jovanović.

Izvor: TV Prva/B92

Foto: Pixabay

Чланак Reklamacija robe bez originalnog fiskalnog računa je moguća се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ako vam traže ambalažu, obratite se nekoj organizaciji potrošača za savet i pravnu pomoć“, zaključila je Nikica Jovanović.

Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da se na godišnjem nivou u Srbiji podnese oko 6.000 pritužbi. Potrošači se najčešće žale na obuću, zatim na velike kućne aparate, informaciono-komunikacionu opremu i audio i video opremu.

„Obuća je godinama unazad u vrhu prigovora i potrošači ne mogu lako da ostvare svoja prava kada je žalba odbijena i očekujemo da će medijacija tu doprineti da se bar smanji broj sudskih postupaka u ovakvim situacijama“, rekla je Jovanovićeva.

Potrošači se žale da im se dešava da se na sam dan isteka garancije pokvari uređaj. Uređaj uz fiskalni račun, inače, može da se reklamira dve godine, ili duže uz garanciju.

Kada istekne garancija ne možete ni do rezervnih delova da dođete

„Kada istekne garancija ne možete ni do rezervnih delova da dođete i onda morate novi uređaj da kupite, a vi ste izdvojili novac, očekujete duže da traje. Nije samo naše tržište to konstatovalo, aktivno se radi da se programirani kvarovi ne dešavaju, da se dokaže da postoje i zabrane, da to bude kroz propise uređeno. Kada kupite uređaj treba da znate koliki mu je vek trajanja i koliko nakon isteka garancije možete rezervne delove da nabavite. To je i ekološki problem“, navodi Nikica Jovanović.

Neki majstori kažu i da je veš-mašina programirana za 2.500 pranja, ali Jovanovićeva ukazuje da nemamo nijedno istraživanje koje će to potkrepiti dokazima.

„U EU se radi na tome, problem jeste detektovan – da uređaj traje samo koliko garancija. Vi ste u te dve godine zaštićeni, ali nakon isteka ne očekujemo da imamo problem sa rezervnim delovima. Prodavac mora da vas obavesti o tome kakva je situacija sa rezervnim delovima tokom i nakon isteka garancije. Neretko potrošači ne dobiju tu informaciju“, navela je Nikica Jovanović.

Nakon toga dolazi se u situaciju da se procenjuje šta se više isplati – kupiti novi uređaj ili popraviti stari. Neretko je dugoročno isplativije kupiti novi uređaj.

Jovanovićeva je apelovala na potrošače da tehničku robu odmah pregledaju i što pre reklamiraju, kao i da ne potpisuju papir da je roba pregledana i da nemaju primedbi ako nisu zaista prekontrolisali uređaj.

Napominje i da niste u obavezi da čuvate ambalažu uređaja i da je za reklamaciju dovoljno da imate fikalni račun.

Izvor: RTS/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se uređaji pokvare baš kad im istekne garancija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ministarstvo mu, onda, dodeljuje jednog od 30 medijatora, a postupak medijacije, prema rečima Vesne Perinčić, zakonskog zastupnika Republičke unije potrošača, može da traje najduže 30 dana. Ovo je omogućeno od juna meseca, a do sada je pokrenuto više od 130 postupaka medijacije – koji su ustupljeni telima za vansudsko rešavanje spora.

Sagovornica N1 ukazuje da je teret dokazivanja na trgovcu i da u slučaju da odbije reklamaciju upravo trgovac mora da dokaže da je za, na primer, oštećenje – kriv potrošač.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u junu je usvojilo pravilnik i obrazac predloga čime je počela primena vansudske zaštite potrošača u Srbiji. To je, prema rečima Vesne Perinčić, još jedan vid zaštite potrošačkih prava, koji može da se pokrene tek po okončanoj reklamaciji , ali pre pokretanja sudskog postupka.

Teret dokazivanja je na trgovcu

Medijacija je, kaže sagovornica N1, postojala i ranije, ali je sada to vansudsko rešavanje sporova koje nadzire ministarstvo.

– Na sajtu se nalazi obrazac predloga, ceo postupak je jednostavan za potrošače – ispuni se obrazac predloga, podnese se račun i dokaz da je okončan postupak reklamacije. Obrazac se predaje lično, mejlom ili poštom. Ministarstvo ima objavljenu listu tela za medijaciju, ima ih 30, i medijator se određuje prema teritorijalnom principu – navela je ona za N1.

Ovo je, objašnjava, poseban institut, iznad klasične medijacije, koji kontroliše ministarstvo.

– Potrošač ga pokreće kad je završena reklamacija trgovcu kojom potrošač nije zadovoljan. Pre pokretanja sudskog spora, potrošač može da pokrene ovaj postupak medijacije koji je mnogo brži, i traje maksimalno 30 dana – navodi sagovornica N1.

Trgovci inače, kako dodaje, poštuju rokove utvrđene Zakonom o zaštiti potrošača. Ali najčešće samo kada je reč – o formi.

– Teret dokazivanja je na trgovcu – on mora da dokaže, prilažući nalaz analize nekog tela, da je potrošač oštetio patiku neadekvatnim održavanjem, na primer, a ne da je greška u proizvodnji – ističe Vesna Perinčić.

Potrošači se, osim na kvalitet patika i sportske opreme, žale, ističe sagovornica N1 – na usluge elektronskih komunikacija, komunalne usluge,…

Šta je sa registrom „Ne zovi“

Predviđeno je da registar „Ne zovi“ zaživi najkasnije do isteka godinu dana od početka primene novog Zakona o potrošačima (20. decembar 2021.). Čeka se da ministarstvo usvoji pravilnik i obrazac kako bi potrošači dobili još jedan vid zaštite od nasrtljivih trgovaca.

– Taj registar olakšaće zaštitu prava potrošača, pogotovo onih koji pripadaju starijoj populaciji koji su žrtva nasrtljive poslovne prakse trgovaca. Ti trgovci su istrenirani kako da nastupe prema posebno osetljivim kategorijama potrošača. Jer, posle nastaje problem kada rodbina kaže da su prevareni – kako da se vrati ta roba – skupi masažeri, posteljine od više stotina hiljada dinara – navodi ona.

Ovaj registar funkcioniše po principu – ko u njega upiše svoj broj telefona, trgovac ne sme da ga zove i nudi kupovinu proizvoda i usluga.

Potrošač popunjava obrazac, podnosi ga svom operatoru elektronskih komunikacija, a ona ga prosleđuje regulatornom telu, koje potom objavljuje listu telefona koje trgovci ne smeju da pozivaju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Zaštita potrošača: Šta posle odbijene reklamacije, a pre odlaska na sud? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani ovo ne znaju, a trgovci izbegavaju da zamene oštećeni uređaj i uporno ih šalju na servisiranje. Oni ih na taj način obmanjuju i koriste to što potrošači nisu dovoljno informisani o svojim pravima. Sa tom situacijom suočio se nedavno i naš čitalac Jovan Marković iz Beograda, kada mu se grejalica pokvarila u prvoj nedelji korišćenja.

– Kupio sam je u jednom poznatom trgovinskom lancu i odneo u vikendicu – objašnjava Marković.
– Posle nekoliko dana grejalica se pokvarila i počela da se puši, verovatno je nešto pregorelo. Vratio sam je u radnju i tražio sam zamenu, hteo sam da doplatim i da kupim neki skuplji proizvod. Nisam hteo da popravljam uređaj. Ako se pokvarila posle nekoliko dana, možete da zamislite koliko je to loše urađeno. Osim toga, u pitanju je i bezbednost.

Međutim, kako navodi, prodavac je uporno insistirao da pošalje grejalicu na popravku u servis i nije hteo da mu omogući zamenu za novi proizvod. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da je trgovac prekršio zakon.

– Važno je da je Marković vratio proizvod u radnju i istakao reklamacioni zahtev u vidu zamene – objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a.

– Do kvara je došlo nedelju dana od kupovine, što znači da nije istekao zakonski rok saobraznosti od dve godine. To je period u kom trgovac treba da obezbedi ispravnost proizvoda.

Kupac, kako objašnjava, u roku od šest meseci od kupovine ima pravo na povraćaj novca, zamenu za novi proizvod ili popravku. U tom periodu je teret dokazivanja na trgovcu. A, nakon šest meseci od kupovine, do dve godine, ima pravo na popravku ili zamenu. Dragić ističe da je trgovac morao da uvaži zahtev Markovića. Ukoliko to odbija da uradi, on treba da se obrati tržišnoj inspekciji.

Potrošači treba da znaju da će svoja prava moći da ostvare samo ako podnesu reklamaciju prodavcu i da preko njega vode čitav postupak. Kupci često prave grešku i odlaze direktno u servis, uglavnom zato što ih trgovci posavetuju usmeno da tako urade. Oni misle da će na taj način brže da reše problem, ali zapravo samo dodatno komplikuju situaciju. Na taj način dobijaju samo popravku. Servis nije vezan nikakvim rokovima, a prodavac je dužan da odgovori na reklamaciju u roku od osam dana.

Takođe, servis ne može da nudi zamenu, već samo popravku uređaja. Kada se komunikacija u reklamacionom postupku vodi preko prodavca, onda on ima obavezu da pošalje proizvod u servis. Ako je aparat veći, onda trgovac šalje servisera na kućnu adresu. Nakon toga prodavac je dužan da odgovori potrošaču na osnovu informacija koje je dobio od servisera, a ukoliko odbije reklamaciju, i da navede razlog za to. To obrazloženje je potrebno kupcu, ako hoće da ide u dalju proceduru, da uradi veštačenje koje će pobiti tvrdnje prodavaca. Na osnovu toga i udruženje potrošača piše opomenu pred tužbu protiv trgovca.

Prava sitno napisana

Prodavci su dužni da obaveste kupce o njihovim pravima. Većina njih to čini tako što, prilikom kupovine, daju potrošaču jedan papir gde su im predočena prava iz zakona. Problem je što građani to, obično, ne čitaju. S druge strane, trgovci su se na taj način zaštitili.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Popravka reklamirane robe može samo uz saglasnost kupca се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je apsurdna situacija, da pored tolikog broja pritužbi potrošači nemaju efikasan mehanizam da se zaštite. Ovako muke kupaca sa prodavcima objašnjava Nikica Jovanović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ističući da to mora da se promeni.

– Poslednjih godinu dana laboratorije, koje su ranije analizirale obuću i davale mišljenje da li je reklamacija objektivna, odbijaju da to rade i kupci nemaju od koga da obezbede stručno mišljenje – ističe Jovanovićeva. – Mi smo ranije, kao udruženje slali potrošače u laboratoriju i nakon toga smo njihovu procenu dostavljali trgovcima. Sada to više ne možemo da radimo i kada se obratimo prodavcima i uputimo im opomenu pred tužbu, oni na to ne reaguju, jer nema stručnog mišljenja iz laboratorije.

Zato, kako navodi, sada kupci imaju mogućnost samo da idu u sudski postupak, a krajnje je apsurdno da se toliki broj prijava rešava tim putem. Mladen Alfirović iz NOPS-a, ističe da ne postoji nijedna država na svetu gde se problemi sa obućom rešavaju na sudu. On ukazuje da pojedine od tih ustanova koje daju stručno mišljenje sarađuju sa trgovcima.

– One kontrolišu svu obuću koje određena kompanija uvozi i daju ocenu da li je u skladu standardima – objašnjava Alfirović. – Zatim, ponovo prilikom reklamacije rade analizu tih istih proizvoda. Kako očekivati da će tada dati suprotno mišljenje za nešto što su prethodno odobrili?

On naglašava da mišljenje laboratorije uopšte nije obavezujuće za trgovca kada donosi odluku o reklamaciji, a služi im da obrazlože svoju negativnu odluku. Postupak dokazivanja je toliko komplikovan da kupci, kako navodi, uglavnom odustaju od borbe za svoja prava.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Postupak dokazivanja reklamacije obuće komplikovan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, povratak u radnju i traženje svojih para ili svojih prava može biti dugotrajan i stresan proces.

Šta raditi ako prodavac odbije garanciju dok je proizvod u garantnom roku?

“Zakon o zaštiti potrošača pravi razliku između tzv. saobraznosti koja je po zakonu dve godine, i garancije”, objašnjava Dejan Gavrilović, iz udruženja Efektiva, dodajući da garancija daje veća prava potrošaču.

“Najveći problem je nesaobrazna obuća i odeća. Trgovci najčešće odbijaju takve reklamacije i ne žele da ih reše na adekvatan način. Tržišna inspekcija tu nema ingerencija, ona samo postupa u formalnim stvarima tipa da li je trgovac odgovorio u roku, a ne da”, kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, primetno je da su trgovci kod tehničke počeli da prebacuju na servise, pa se reklamacija odmah šalje u servis i šta servis odgovori to je to.

“Čak se sada pojavljuju neke agencije koje odgovaraju umesto trgovaca”, kaže on i dodaje da sve to predstavlja kršnje zakona o zaštiti potrošača a na karju se sve svede na upornost potrošača ili pokretanje potrošačkog spora, gde se za iznose do 500.000 dinara ne plaća sudska taksa.

Trgovci uglavnom računaju na nisku svest potrošača, odnosno da će oni odustati nakon prvog odbijanja da se uvaži njihov zahtev, kaže Gavrilović.

“Satistika pokazuje da kada se potrošač žali, kada pričamo o obući, prvi put bude automatski odbijen, a drugi put mu zahtev bude uvažen”, kaže sagovornik Prve TV.

Izvor: Bizinfo

Foto: Pixaby

Чланак Samo upornim potrošačima se prihvati reklamacija robe се појављује прво на Biznis i Finansije.