Međutim, bez obzira na sve benefite koje on donosi, proces transformacije nekim kompanijama može biti vrlo izazovan, jer ne postoji jasno uputstvo niti matrica po kojoj se industrija 4.0 primenjuje. Ipak, iskustvo i saveti kompanije Eaton mogu da pomognu u tome.

Da bismo uspešno iskoristili sve prednosti 4. industrijske revolucije, koja objedinjuje fizičke sisteme sa digitalnim tehnologijama kakve su IoT, robotika, Cloud, Big data i sajber bezbednost, pre svega moramo da je razumemo. Prepoznaćete je i kao 4IR ili Industriju 4.0, a po definiciji ona konceptualizuje brzu promenu tehnologije, industrije i društvenih obrazaca, zbog sve većeg korišćenja pametne (smart) automatizacije procesa.

Podaci, ključna karika Industrije 4.0

Za okruženja koja su prvenstveno analogna, što označava objekte bez ikakvih pametnih uređaja, važno je proces započeti definisanjem mogućnosti koje se mogu lako implementirati.

“Na primer, to bi mogli biti pametni alarmi ili interfejsi sa postojećom opremom. Važno je da bude jednostavno i da se pripremi mapa puta koja uzima u obzir faktore kao što su skalabilnost, sajber bezbednost, kapitalni i operativni troškovi, obuka i upravljanje promenama. Čak i za lokacije koje već uključuju inteligentne uređaje, sada su dostupni novi senzori i instrumenti sa indikatorima dijagnostike, zdravlja tj. stanja i performansi koji se mogu koristiti za davanje upozorenja i sprečavanje kvarova i zastoja. Kako postavljate dodatne terenske uređaje, komunikacije i infrastrukturu, tako možete poboljšati razumevanje vaše opreme i operacija putem podataka i analitike“, rekao je Aleksandar Vasić, klaster menadžer Eaton.

Takvi podaci se mogu koristiti za razvoj digitalnih blizanaca, proširene stvarnosti i drugih opcija vizuelizacije koje podstiču efikasnost i pouzdanost.

Uz pomoć́ Industrije 4.0, možete prikupiti i valorizovati dodatne informacije i pretvoriti ih u uvide, iz kojih ćete steći kompletniju sliku o stanju vašeg sistema“, objasnio je Vasić.

Vrednost analize podataka

Postoji mnogo načina na koje se podaci mogu koristiti za uštedu novca i vremena. Jedan od najčešćih jeste za sprečavanje neplaniranih zastoja ili prekida proizvodnje i troškova preraspodele resursa.
Ostali troškovi se odnose na popravku i zamenu opreme, od analize vibracija na motorima i aktuatorima, do korozije u električnim zupčanicima usled uslova okoline. U ovim slučajevima, praćenje zdravlja i statusa prekidača može se koristiti za predviđanje održavanja, na primer.

Oblak za organizovanje i razumevanje podataka

Oblak nudi pristup resursima koji inače nisu lako dostupni, pri čemu kompanije plaćaju vreme i usluge koje su im potrebne umesto da grade sopstvene centre podataka. Jednim klikom na dugme, oni mogu da prošire skladište po potrebi i pristupe oblaku sa bilo kog mesta, bez potrebe za VPN-om ili lokalnim bezbednosnim procedurama, o čemu se brine dobavljač usluga.

Konkretno, ovo omogućava optimizaciju operacija kroz analizu podataka, prepoznavanje obrazaca, klasifikaciju i adaptivne tehnike, kako bi se podaci stavili u kontekst i stekli uvide koji se kasnije mogu pretvoriti u akcije. Iako nisu novi, alati veštačke inteligencije i mašinskog učenja sada postaju mainstream usluga u oblaku, ali će složeni problemi i dalje zahtevati naučnike i programere podataka.

Sa podacima, važno je razmišljati o transparentnosti i međusobnoj povezanosti. Za korisnike sistema nije važno gde se nalaze podaci sve dok mogu da dođu do njih – kad god i gde god, i u pravom formatu i detaljima.

Softver kao usluga je bolji izbor

Mnogi proizvodi, uključujući softver, prešli su na “kao usluga“ model (SaaS, Software as a Service), koji uključuje pretplatu, a ne klasičnu kupovinu. Ovo je važno, jer smanjuje početnu potrošnju kapitala i raspoređuje je na predvidljivu i konzistentnu potrošnju iz godine u godinu.

Kada se pretplatite, vaš dobavljač softvera (a ne vaša IT/OT odeljenja) će biti odgovoran za održavanje i nadogradnju sistema. A pošto su ovi sistemi zasnovani na oblaku, oporavak od bilo kojeg problema ili nepredviđene situacije će verovatno zahtevati samo mali deo napora u poređenju sa oporavkom u lokalnom rešenju.

Sajber bezbednost i ranjivost

Mnoge kompanije brinu o tome da li je oblak bezbedno mesto za čuvanje i upravljanje njihovim podacima. Iako je odgovor generalno potvrdan, ovo zavisi od mnogih faktora, ne samo od odgovarajućeg hardvera. A sa strane softvera, to znači antivirusne i zaštitne programe od malvera, rezervne kopije podataka, šifrovanje, višefaktorsku autentifikaciju, sertifikate, autorizaciju i skeniranje ranjivosti.

Da zaključimo, postoji mnogo toga za razmatranje, za organizaciju koja pokušava da uđe u industriju 4.0. Takođe, važno je pronaći dobavljača rešenja koji vam može pomoći da identifikujete tačke za poboljšanje i savetuje vas o alatima i tehnologijama u ponudi.

Uz odgovarajuću viziju informacija koje su vam potrebne da poboljšate svoje poslovanje – imate mogućnost da primenite digitalne inovacije u svoju korist.

Чланак Ključ uspeha Industrije 4.0 koji mnogi ne prepoznaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, tokom nekoliko hiljada godina u neolitu u potpunosti se promenio život, svakodnevica, način rada, ishrana, običaji, jezik i religija. Ovaj istorijski period nazvan i novo kameno doba jeste i vreme promena u kulturi i ponašanju, i vreme otkrivanja. Neolit je trajao otprilike od 10.000. godine p.n.e do oko 2000. godine p.n.e, a sa njegovim završetkom počelo je bronzano doba kada su metalna oruđa već postala raširena.

Stalne naseobine

Početak neolita vezuje se za srednji istok, gde je čovek prvi put uzgajao useve i pripitomio životinje. U to vreme na istočnom Mediteranu – najpre na prostoru jugoistočne Turske – čovek počinje da koristi žitarice koje su rasle divlje na tim prostorima. Postupno, ljudi uče kako da sami uzgoje vrste trave koje danas znamo kao pšenica i proso.

Istovremeno počinju da prave stalne naseobine umesto periodičnih koje su dominirale u periodu kada se čovek bavio samo lovom i skupljanjem plodova. I dalje su lovili, bavili se ribolovom i skupljali plodove, ali u znatno manjoj meri. Gajili su ovce i koze, kasnije i svinje, a držali su i pse. Naučili su da kaleme voće. Žitarice su mleli i pravili brašno. Za rad u naseobinama koristili su alat od kamena.

Odjednom je čovek imao izobilje hrane, toliko da je mogao deo da odloži i sačuva za zimu i periode suše. Poljoprivredna proizvodnja tako je stvorila pune magacine i omogućila manje životnih neizvesnosti, ali i mogućnost za trampu.

Kako se živelo u doba neolita?

Čovek je provodio više vremena radeći na poljima, a žene počinju više da rađaju jer se zahvaljujući stalnim naseobinama lakše brinu o deci i imaju bezbednije tudnoće. Niču čitavi gradovi sa po nekoliko hiljada stanovnika. Naseobine su ograđene visokim zidovima koji su služili kao zaštita od upada, ali su i čuvali životinje na okupu i štitili kuće od poplava.

Prve neolitske kuće su majušne i kružne sa jednom prostorijom, a kasnije veće, četvrtaste, građene ciglama od blata. U kuću se ulazilo pomoću merdevina koje su stajale i sa spoljne i sa unutrašnje strane. Kuvali su uz pomoć različitog pribora – glinenih lonaca, drvenog posuđa i predmeta za sipanje ili pribora izrađenog od rogova i kostiju životinja.

Sa uzgojem žitarica i stoke i stalnim naseobinama, ishrana je postala znatno manje raznovrsna – nekoliko žitarica i proizvodi dobijani od stoke. Odeću su pravili od životinjske kože, a pred kraj neolita su koristili i vunu i izrađivali platno.

Gradovi se različito razvijaju, pa su tako neki dobro utvrđeni i ograđeni, sa istaknutim ratničkim obeležjima, iako se generalno neolit smatra mirnim periodom.

M.Đ./Prema tekstu istog autora objavljenom u Elementima br. 2

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: BoneA, Wikipedia

Чланак Najveća tehnološka revolucija se zapravo odigrala u neolitu се појављује прво на Biznis i Finansije.