Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 144 odsto i gotovo pet meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju avgusta iznosile su 13,13 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su više za 796,7 miliona evra.

Povećani prilivi

Povećanje deviznih rezervi prvenstveno je rezultat aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu (neto priliv po osnovu kupovine deviza i svop transakcija u iznosu od 430 miliona evra) i priliva po osnovu prodaje državnih deviznih hartija od vrednosti u iznosu od 336,6 miliona evra.

Na povećanje deviznih rezervi u avgustu dodatno su uticali neto prilivi po osnovu devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 39,2 miliona evra, po osnovu donacija 36,9 miliona evra, kao i neto prilivi po osnovu upravljanja deviznim rezervama i po drugim osnovima (neto 22,9 miliona evra).

Efekat tržišnih faktora u avgustu bio je negativan u neto iznosu od 12,9 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 896,3 miliona evra i bio je za 167,9 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.

U prvih osam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 6,2 milijarde evra.

Vrednost dinara prema evru u avgustu gotovo je nepromenjena, dok je od početka godine dinar nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu kupila 450 miliona evra, dok je od početka godine neto prodala 905 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve u Srbiji povećane u avgustu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navodi Financial Times, sve je primetnije zanimanje centralnih banaka da povećaju izloženost deviznih rezervi prema kineskom juanu.

Udeo upravnika deviznih rezervi u svetskim centralnim bankama koji su uložili ili su zainteresovani da ulože u kinesku valutu povećao se s lanjskih 81 odsto na ovogodišnjih 85 odsto, prema godišnjem istraživanju švajcarske banke UBS sprovedenom na 30 vodećih centralnih banaka između aprila i juna, piše Poslovni dnevnik, prenosi Bonitet.

“Svedočimo postupnoj eroziji dolara”, kaže Masimiliano Kasteli, šef strateške analize u odsjeku globalnih tržišta UBS-a. “Slika koja se pomalja predstavlja multipolarni valutni sistem”, dodao je Kasteli.

Rastući interes za kineski juan pojavio se nakon što su zapadne države zamrzle oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi kao odgovor na invaziju Putinovog režima na susednu Ukrajinu. Iako većina centralnih banaka taj događaj ocenjuje kao izdvojeni, on je definitivno zaoštrio odnose zapadnih država i Rusije i zakomplikovao odnose s državama koje se nisu pridružile sankcijama, poput Kine.

Kineski juan i Tramp

To je ubrzalo povećanje jaza između Kine i SAD-a koji je započeo još tokom trgovinskog rata pokrenutog u vreme administracije Donalda Trampa. U tom kontekstu četiri petine ispitanika u istraživanju UBS-a ocjenjuje kako je to potez u pravcu stvaranja multipolarnog svijeta od kojeg će koristi imati juan. Manje od polovine smatra da će od toga profitirati dolar.

Na kratkoročne ocene dolara utiče i visoka inflacija te (za sada bezuspešni) napori Feda da je snizi podizanjem kamatnih stopa. Valja naglasiti kako ostale centralne banke najčešće drže dolar kroz izloženost američkim državnim obveznicama koje su se ove godine našle na meti oštre rasprodaje usled Fedovog zaoštravanja monetarne politike.

Istraživanje je pokazalo kako oni koji upravljaju deviznim rezervama traže alternativne oblike imovine, poput deonica, zelenih obveznica ili dužničkih hartija od vrednosti zaštićenih od inflacije. Gotovo polovina ispitanika ističe kako su njihovi portfelji ove godine znatno diversifikovaniji nego lani.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Centralne banke u rezervama sve više čuvaju kineski juan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Te namirnice su šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti.

To ograničenje znači da one ne prelaze nivo cena koje su bile na dan 15. novembar 2021. godine.

Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bile na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne, odnosno cene pre sniženja, navodi se u saopštenju vlade.

Ovom odlukom, koja će biti primenjivana u trajanju od 60 dana, predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za kršenje navedenih odredaba predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Vlada Srbije donela je Zaključak o ceni električne energije

Dalje se u saopštenju navodi da, imajući u vidu drastično poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci, Vlada Srbije donela je Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine.

Ovim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji.

Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.

U cilju sprečavanja posledica koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Srbiji, Vlada Srbije donela je Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije“ Beograd i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu.

Ovim dokumentom omugućava se svim kupcima, kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine, produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine.

Na ovaj način, kako se navodi, oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana.

Za grupu kupaca koja je sa “Elektroprivredom Srbije“ zaključila ugovore o snabdevanju električnom energijom koji stupaju na snagu 1. decembra 2021. godine, odloženom primenom omogućava se isti tretman kao i kupcima koji su obuhvaćeni prethodnom odlukom, i uz njihovu saglasnost primena će se odložiti za 1. januar 2022. godine.

Чланак Vlada odlučila da ograniči cenu osnovnih životnih namirnica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rečima Milorada Grčića, vršioca dužnosti direktora EPS-a, strateška rezerva znači konzerviranje svih elektrana, koje treba da prestanu sa radom, i njihovo pokretanje u slučaju energetske krize.

U praksi to znači da bi tu rezervu činili zastareli termo blokovi u vlasništvu EPS-a, planirani za gašenje.
Nadležni u tom preduzeću tvrde da bi na taj način bili sačuvani postojeći proizvodni kapaciteti i sagrađeni novi, kao i da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje uz nepromenjene cene za domaćinstva u Srbiji.

Strateške rezerve struje dobijene iz uglja

Kao jedan od argumenata nadležnih u EPS-u, ističe se da se takvo rešenje primenjuje i u Evropskoj uniji. Primera radi, jedna od zemalja koja ima strateške rezerve struje dobijene iz uglja je Nemačka.

Dok energetičari i ekonomisti smatraju da je predlog koji stiže iz EPS-a dobar i racionalan te da ga treba usvojiti, ekolozi su izričito protiv i smatraju da se time indirektno želi zadržati proizvodnja struje iz uglja čime se zagađuje životna okolina.

Ekspert za energetiku Miloš Zdravković ističe da se radi o prihvatljivom predlogu koji nudi adekvatna rešenja kako se uhvatiti u koštac sa posledicama energetskih kriza.

– Kada dođe do krize dobro je imati strateške rezerve struje. Na ovaj način koji se predlaže to je moguće ostvariti. Dakle, termo-blokovi koji su planirani za gašenje ne treba da budu u potpunosti deaktivirani. Naravno, kada je situacija sa snabdevanjem redovna i stabilna oni ne treba da učestvuju u procesu proizvodnje. U slučaju da do krize dođe oni bi bili dekonzervirani i iz njih bi se privremeno proizvodila struja dok kriza ne prođe. Na taj način bi se istovremeno postiglo više efekata. Srbija bi imala dovoljno struje, ne bi morala da je uvozi iz inostranstva po višoj ceni, a prodajom viškova EPS bi inkasirao više novca – navodi naš sagovornik.

– S takvim razmišljanjem slaže se i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

– Svakako bi trebalo prihvatiti tu inicijativu. Mislim da je najracionalniji način na koji način bi to moglo da se sprovede taj da budu konzervirani termo-blokovi predviđeni za gašenje u termoelektranama koje i dalje rade. Na taj način se veoma brzo konzervirana postrojenja ponovo aktiviraju za proizvodnju struje. To bi primera radi moglo da se ostvari na blokovima koji treba da se ugase u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu – objašnjava naš sagovornik.

Konzerviranje zastarelih termo blokova EPS-a

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je takođe za to.

– Konzerviranje termoelektrana je način na koji strateške rezerve mogu uspešno da se realizuju. Ako danas u uslovima krize Nemci reaktiviraju svoje termoelektrane i iz njih proizvode struju zašto bi se onda Srbija odricala termo kapaciteta. Sasvim je izvesno da su vetroparkovi i drugi obnovljivi izvori ono čemu treba težiti ali je izvesno da će se struja proizvoditi dominantno na taj način tek u budućnosti. Do tad treba obezbeđivati energente za proizvodnju struje iz dostupnih izvora. Jednostavno, nemamo luksuz da ostanemo bez električne energije. Figurativno rečeno „najskuplja“ struja je ona koje nema – ističe Savić.

S druge strane, Zvezdan Kalmar, programski koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kaže za Danas da ne postoji nijedan razlog kojim bi moglo da se opravda konzerviranje zastarelih termo blokova EPS-a planiranih za gašenje.

– Inicijativa nadležnih u EPS-u predstavlja pokušaj očuvanja prozivodnje struje iz uglja na „mala vrata“, protivno opredeljenju da se termo postrojenja kao veliki zagađivači gase. U slučaju da do konzerviranja termo blokova na izdisaju dođe nastavilo bi se sa zagađivanjem životne sredine i trošila bi se finansijska sredstva na održavanje postrojenja koja rade samo povremeno čime je njihova učinkovitost smanjena. Potpuno je jasno da bi tako nešto bilo pogrešno – navodi Kalmar.

Prema njegovim rečima, umesto toga treba graditi reverzibilne hidroelektrane.

– Upravo reverzibilne hidroelektrane služe za stvaranje rezervi struje koje se troše u uslovima kada njena proizvodnja nije dovoljna za podmirivanje potreba potrošača. Njih treba graditi, a ne konzervirati termoelektrane. Takođe, da bi se obezbedile dovoljne količine struje iz sopstvene proizvodnje treba se orijentisati i na izgradnju gasnih elektrana kao i postrojenja na biomasu koje Srbija ima u izobilju, a vrlo se malo koristi u procesu proizvodnje električne energije – naglašava naš sagovornik.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Energetičari za očuvanje termo-blokova, ekolozi izričito protiv се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li kurs koji vidimo u menjačnicama odražava realnu snagu evra, ili je po sredi njegovo „veštačko“ održavanje? Iz Narodne banke Srbije ukazuju da aktivnosti koje sprovode na deviznom tržištu, uprkos pandemiji, imaju za cilj očuvanje stabilnosti kursa.

„Dobro je poznato da očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa ima veoma značajnu ulogu u domaćoj ekonomiji i ostvarivanju osnovnih ciljeva NBS – cenovne i finansijske stabilnosti, u ambijentu još povećanog stepena evroizacije domaće ekonomije.

Svojim proaktivnim delovanjem i odgovornim ponašanjem poslednjih osam godina, NBS uspešno održava relativnu stabilnost deviznog kursa, čak i u kriznim uslovima izazvanim širenjem korona virusa, ali i u mnogim drugim kriznim situacijama u prošlosti, kojih nije bilo malo, izazvanih ili rizicima iz međunarodnog okruženja (poput Brexita, kraha na berzama, velikih turbulencija na međunarodnim finansijskim i robnim tržištima i sl.) ili nasleđenim problemima“, navodi NBS.

Iz Narodne banke Srbije kažu i da u aktuelnim uslovima pritiska ka slabljenju dinara oprezno koriste prethodno uvećane devizne rezerve. Uz to u Centralnoj banci ukazuju da su prošle godine kupili više evra nego što je ove godine prodato. U prvih devet meseci ove godine, NBS je prodala više od 1,6 milijardi evra, dok je u istom periodu prošle godine kupila više od 2,1 milijardu. Međutim, imaju li građani razloga da brinu ukoliko bi došlo do slabljenja dinara, a jačanja evra?

Država bi trebalo da promeni monetarnu politiku kako bi dinar bio održiv

„Nagla devalvacija bi povećala rate kredita, kako za građane, tako i za privredu, jer ako je sada evro da kažemo okvirno 120, a ako bude recimo 150, to znači da vam plata ostaje u dinarima ista, a rata vam se odjednom poveća za 20, 30 odsto i to bi bilo i za građane i za preduzeća dovelo u pitanje finasijku stabilnost, dakle moglo bi da dovede u nekim slučajevima do bankrota“, objašnjava urednik Novog magazina Mijat Lakićević.

A da ne bi došlo do bankrota, država bi trebalo da promeni monetarnu politiku kako bi dinar bio održiv, upozorava Lakićević.

„Veliki razlog je u tome da država i vlast, ako hoćete na taj način, vodi računa pre svega o svojim interesima, a s druge strane ne o interesima privrede, pošto ovako jak dinar zapravo i to je ono što je ključno, ipak ne odgovara izvoznicima, dakle oni koji ovde nešto proizvode i izvoze i koji to prodaju na stranom tržištu, njima se to ne isplati, isplati se onima koji uvoze i to je ključni problem sa kursom dinara koji mi imamo već nekoliko godina“, dodaje Lakićević.

Kako bi situacija ostala stabilna, stručnjaci kažu i da bi cilj Narodne banke trebalo da bude unapređivanje razvoja domaće – izvozne privrede deviznom politikom, što, ona, u ovom trenutku, kako upozoravaju ne sprovodi.

Izvor: N1

Чланак Da li kurs odražava realnu snagu evra, ili je po sredi njegovo „veštačko“ održavanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bez ovog metala nije moguće proizvoditi baterije ni za električne automobile, ni za komjutere, ni za mobilne telefone. Kao izuzetno lak, litijum se upotrebljava i u avioindustriji, a koristi se i za proizvodnju raketnih goriva.

Preduga priprema

Može se reći da je u lozničkom kraju pravo blago, procene su da samo na najvećem nalazištu ima oko 136 miliona tona. Toliko se nalazi još samo u po jednom rudniku u Čileu i Argentini.

Međutim, mada su rezerve otkrivene još 2004. godine, otvaranje rudnika je još u fazi predpripreme. Predsednik Srbije je razočaravajućim glasom podsetio da je svojevremeno srpska vlada za dalje propitivanje ležišta ugovorila krajnje skromnu rudnu rentu.

„Sada se živ jedem, hoću da poludim“, razgnevio se Vučić na predizbornom mitingu. Nije se usudio da građane detaljnije upozna koliko Srbija dobija od kanadske firme „Rio Tinto“, jedne od vodećih rudarskih kompanija u svetu za istraživačka prava i radove koja podrazumevaju i pravo prednosti u slučaju da dođe do eksploatacije.

Cena resursa

Isto pitanje se više puta potezalo i povodom tri odsto NIS-a za vađenje nafte. Tvrdilo se da je reč o izuzetno niskoj stopi, baš kao što i kineski „Ziđan“ izdvaja jako malo za crpljenje Borskog rudnika bakra i zlata.

Zakonska obaveza je pet odsto vrednosti izvučene iz utrobe zemlje. Predsednik je po pitanju rudne rente bio i oprezan; podsetio je da bi bilo veoma teško naknadno menjati davno dogovorene uslove poslovanja, s obzirom da su u oba slučaja novi vlasnici mnogo uložili.

Takođe, postoje države, i to ne mali broj njih, koje vodeće kompanije privlače još nižom naknadom za izvađene resurse, pa bismo u slučaju da precenimo nadoknadu ušli u rizik da nas istraživači napuste.

U delu javnosti je ustaljeno mišljenje kako Srbija jeftino rasprodaje svoje resurse, pogotovo rudne. U tvrdnji ima istine, zakonska obaveza za vađenje metala je pet, za vađenje nafte sedam odsto vrednosti izvađene količine.

Dok je bio u vlasništvu države Srbije, NIS dugo nije ni plaćao rudnu rentu, tek je dve godine pred privatizaciju utvrđena nadoknada od tri odsto, povišena na sedam znatno nakon što je Gaspromnjeft postao novi vlasnik. Za vađenje gline, laporca i ostalog građevinskog materijala taksa je jedan odsto.

Popaljivanje mase

Osim rudne rente država Srbija direktno uzima i 15 odsto dobiti svakog pa i rudarskih preduzeća. Posredne dobiti država, zajednica u celini, ima od zapošljavanja i zarada ovdašnjeg stanovništva, saradnje kompanija sa domaćim dobavljačima i drugim poslovnim partnerima. Tu je i doprinos tehnološkom razvoju, korektan odnos prema lokalnoj zajednici.

Ipak, najviše se dobija razvojem prerađivačkih delatnosti naslonjenih na izvađenu rudu. Dobit, i po ljude, i po državu je tim veća što su prerade modernije i sa što finalnijim proizvodnim programom. Dobit po jedinici proizvoda je u svakoj ozbiljnoj prerađivačkoj fabrici znatno veći nego što je kod vađenja rude.

Pogledajmo šta bismo dobili kada bismo, primera radi, udvostručili rudnu rentu, čime često, pogotovo pred izbore, stranački lideri „popaljuju“ masu.

Beznačajno za budžet

Godine 2017, kada su cene goriva i ruda bile osetno, ali ne previše iznad višegodišnjeg proseka, država je od rudne rente pribavila 5,2 milijarde dinara; od rudnika metala je pristiglo 1,3, od naftaša 1,12 milijardi. Ostatak je za vađenje uglja, građevinskog materijala i eksploataciju mineralnih voda.

Rudne rente, čija je visina u javnosti ocenjena niskom, su u budžet unele 2,4 milijarde. To je činilo manje od 0,2 odsto državne kase, beznačajno za budžet.

Ako bismo udvostručili rentu, što je žestoko uvećanje i čime bismo izbili baš u svetski vrh po nadoknadi, dobili bismo još dvadesetak miliona evra. Pitanje je koliko je uopšte upitno upuštati se u prepirku sa kompanijama i rizikovati da napuste ovdašnja nalazišta, kao što nam se desilo kada smo povisili nadoknadu za crpljenje ležišta bornih sirovina.

Prerađivačka industrija

Čini se da je od povike na visinu nadoknade, mnogo korisnije razvijati domaće kapacitete za rudarenje i naslanjajuću prerađivačku industriju. U ovom trenutku nismo dovoljno snažni da sami razvijamo velike kompanije u rudarstvu, gde su ulaganja velika a povrat uloženog je spor, čini se da je uputnije razvijati fabrike za prateće rudarske poslove.

Još bi bilo efikasnije kada bismo razvijali prerađivačku industriju. Ne samo da vadimo i topimo rudu i berzanski prodajemo bakar, već da država Srbija podstiče osnivanje i razvoj preduzeća za brojne prerade crvenog metala.

Ne samo da vadimo litijum, već i da proizvodimo baterije i elektromobile. Naravno, i mnogo šta drugo za šta je potrebna rudna sirovina sa ovog područja.

Dogovor oko ekologije

Dobit od ovakve orijentacije je kroz masovno zapošljavanje, zarade, ali i tehnološki razvoj bez kojeg će budućim generacijama biti veoma teško. Istovremeno, pak, voditi i računa o zaštiti životne sredine, čemu su, primera radi, ovdašnji naftaši u poslednjih desetak godina poklonili dosta pažnje i uložili novac.

Tako je umesto povike na visinu rudne rente mnogo bolje sa „Rio Tintom“ dogovorati oko ekoloških normi prilikom veoma složene tehnologije izdvajanja litijuma. Takođe, korisnije od podizanja rudne rente na crpljenje bakra je sa „Ziđinom“ pregovarati o tome da se u novom rudniku u okolini Bora „Čukari peku“ koristi podzemnom eksploatacijom, a ne neuporedivo spornijom metodom zarušavanja.

Izvor: 021.rs

Чланак Srbija jeftino rasprodaje svoje resurse, pogotovo rudne се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić dodaje da se zlato uvek pokazivalo kao dobar čuvar vrednosti u „nemirnim“ vremenima, pogotovo kada traje ekonomska kriza i kada je nepredvidivo koliko duboke posledice će ostaviti na jednu zemlju.

Srbija raspolaže sa 31,26 tona zlata što je u odnosu na isti period prošle uvećanje za 50 odsto dok ukupna vrednost zlata u deviznim rezervama Narodne banke Srbije trenutno iznosi 1,58 milijardi evra, kažu za Tanjug u Narodnoj banci Srbije (NBS).

„Zlato je najbolja sigurna luka ili ako ništa drugo, ‘hedžing’ instrument, koji štiti od brojnih rizika i doprinosi značajnoj diversifikaciji portfolija, odnosno ukupnoj vrednosti aktive“, objašnjava Grubišić za Tanjug.

Za samo dva meseca cena zlata povećana za više od 20 odsto

Tokom ove godine cena zlata je u proseku iznosila oko 1.627 dolara po finoj unci, a kretala se u rasponu od oko 1.450 dolara (sredinom marta) do 1.765 dolara po unci (sredinom maja), što ukazuje da je za samo dva meseca cena zlata povećana za više od 20 odsto.

Narodna banka Srbije je početkom oktobra 2019. na međunarodnom tržištu kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta, dok od 2005. godine, zlato nije prodavala. Prosečna cena po kojoj je u oktobru prošle godine kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503,16 dolara po finoj unci.

Prema poslednjim podacima, zlato učestvuje sa oko 11 odsto u ukupnim deviznim rezervama države. Dodatnim povećanjem količine zlata izbegao se značajniji štetan uticaj aktelne pandemije korona virusa na finansijski sistem i privredu naše zemlje, tzv. efekat „crnog labuda“, kaže Grubišić.

Proteklih dana cena zlata je bila oko 1.712 dolara po unci, pa računica pokazuje da je rast cene „žutog metala“ od oko 14 odsto doprineo i rastu vrednosti deviznih rezervi naše zemlje.

„Time smo još jednom pokazali da razmišljamo i delujemo proaktivno, odnosno da se na vreme, u povoljnim i relativno mirnim periodima pripremamo za moguću nadolazeću neizvesnost, koja se nažalost dogodila ove godine“, kažu u NBS.
Zlatne rezerve su prema Grubišićevoj oceni važne za svakog potencijalnog investitora jer ulagači po pravili prvo gledaju makroekonomsku sliku zemlje, stabilnost, održivost, i dugoročno vođenje ekonomske politike.

Pokazatelj stabilnosti je, mimo deviznih rezervi, niske inflacije, stabilnog kursa, i ukupna količina domaće valute u opticaju, i broj meseci uvoza koji se pokriva deviznim rezervama, a kod nas je reč o sedam meseci, navodi Grubišić.

Izvor: Tanjug

Чланак Zlato učestvuje sa oko 11 odsto u ukupnim deviznim rezervama države се појављује прво на Biznis i Finansije.