– Banka će raditi na tržištu u narednom periodu kako bi ublažila volatilnost kursa šekela i obezbedila neophodnu likvidnost za dalje pravilno funkcionisanje tržišta, navodi se u saopštenju centralne banke Izraela.

Pored programa vrednog 30 milijardi dolara, banka je dodala da će obezbediti likvidnost tržištu kroz mehanizme SWAP na tržištu, vredne do 15 milijardi dolara.

Izraelska valuta je nakon upada palestinskih militanata iz pokreta Hamas oslabila u odnosu na dolar i sada se nalazi na najnižem nivou u poslednjih sedam godina, prenosi CNBC.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Izrael da bi podržao svoju valutu prodao 30 milijardi dolara deviznih rezervi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rat u Ukrajini izazvao je veliki porast cena energenata u Evropi, čega su Sjedinjene Države uglavnom bile pošteđene. S druge strane, u obe ekonomije tražnja za robom je opala, dok se povećala tražnja za uslugama, što predstavlja promenu trenda nakon poremećaja izazvanih pandemijom. Međutim, američka privreda je i dalje osećala pozitivne efekte izdašne podrške kroz javnu potrošnju tokom i nakon pandemije.

Sve u svemu, to je dovelo do slabe ekonomske aktivnosti u evrozoni, dok su negativne posledice po rast BDP-a u SAD do sada bile manje. Kada se radi o inflaciji, izuzev energetike i hrane (bazna inflacija), postoje znaci usporavanja u obe ekonomije, koji su vidljiviji u SAD nego u evrozoni.

To bi trebalo da znači da referentne kamatne stope ni u SAD ni u evrozoni neće dalje rasti, ili da bi taj rast mogao da bude minimalan. Međutim, stabilizacija referentnih stopa ne podrazumeva stabilizaciju ekonomskih pokazatelja.

Očekuje se da će inflacija zabeležiti dalji pad. Ipak, uprkos činjenici da je brojne faktore inflacije teško proceniti, oni čak predstavljaju jednostavniji deo prognoze. Velika nepoznanica leži u privredi, zbog toga što se efekti naglog porasta kamatnih stopa nisu u potpunosti realizovali ni u evrozoni ni u SAD. Stoga je ekonomski rast veliki izvor neizvesnosti i, po mišljenju analitičara Erste Grupe, ima najveći potencijal da iznenadi i time dovede do promena na tržištima. I pored toga, predviđa se da centralne banke neće menjati svoje ključne kamatne stope do leta sledeće godine.

ECB – Kada će inflacija opasti?

Nakon julskog sastanka, Odbor guvernera ECB je pitanje daljeg pravca delovanja ostavio potpuno otvorenim. Međutim, Erste stručnjaci očekuju da kamatne stope ostanu nepromenjene, jer postoje znaci popuštanja osnovnih pritisaka na cene.

Merilo za prognozu inflacije su projekcije ekonomista ECB, koje se pripremaju na kvartalnoj bazi. Ne očekuju se nikakve veće promene. To znači da trajektorija inflacije, koju Odbor guvernera ECB opisuje kao „suviše visoku suviše dugo“ već nekoliko meseci, uglavnom ostaje nepromenjena. Ova trajektorija podrazumeva pad stopa inflacije. Međutim, kao i kod bilo koje projekcije, postoji niz rizika.

Ključni faktori za Odbor guvernera su kretanje zarada i korporativnih profitnih marži. Za projekcije inflacije, smatra se da je od presudnog značaja da rast zarada iznosi oko 5% na međugodišnjem nivou i da ova povećanja zarada uglavnom apsorbuju kompanije. Postoji prostor za to, pošto su kompanije bile u mogućnosti da znatno povećaju svoje marže tokom 2021. i 2022. godine.

Ključni pokazatelj za ECB (zarada/zaposleni) za drugi kvartal još uvek nije objavljen. Međutim, mesečni pokazatelj Indeed Wage Tracker, koji ima visoku korelaciju, pokazuje stabilne stope rasta zarada oko nivoa koji je ECB uključila u pretpostavke. Ono što će biti važno za Odbor guvernera jeste da li se profitne marže smanjuju.

To bi zaista bio pokazatelj da kompanije barem delimično apsorbuju veće zarade i da ih ne prenose u vidu povećanja cena. Ukoliko se ova pretpostavka ostvari, neće se realizovati dva značajna rizika od povećanja, što takođe ide u prilog zadržavanja kamatnih stopa na nepromenjenom nivou.

Snaga transmisije monetarne politike je još jedan pouzdan kriterijum i tu nema nikakve sumnje. Najnovije istraživanje ECB o kreditnoj aktivnosti banaka, koje se sprovodi kvartalno, pokazuje dodatno slabljenje tražnje za kreditima kako na strani domaćinstava tako i na strani privrede. Pored toga, banke su, sa svoje strane, postale restriktivnije u odobravanju kredita. Uticaj na privredu ostaje da se vidi.

Da li će u septembru doći do završnog povećanja kamatnih stopa, trebalo bi da bude od sporedne važnosti za tržište obveznica evrozone u celini. Fokus tržišta biće mnogo više na tome kada će se dogoditi prvo smanjenje kamatnih stopa.

Prema mišljenju Erste analitičara, neće biti naznaka od Evropske centralne banke u doglednoj budućnosti da će se to dogoditi. Inflatorni pritisak bi trebalo da se smanji, ali istovremeno ne bi trebalo da bude dovoljno snažan da dovede do promena pravca delovanja ECB. Poruka Upravnog saveta na predstojećim sastancima će stoga biti da je sve osim smanjenja kamatnih stopa moguće. Prvo smanjenje stopa se ne očekuje pre leta 2024. godine.

Federalne rezerve SAD – Koliko dugo će privreda izdržati?

Kao i ECB, Federalne rezerve SAD su takođe u julu ostavile otvorenim svoje mogućnosti po pitanju daljeg pravca aktivnosti. U kratkoj izjavi se navodi da će sveukupni uvid u podatke objavljene do tada odrediti da li će se referentne kamatne stope dodatno povećati u septembru.

Ipak, dalje povećanje stope ne očekuje se iz nekoliko razloga. Najvažniji argument je ublažavanje cenovnih pritisaka i izvan oblasti energetike i hrane (bazna inflacija). U međuvremenu, podaci za dva meseca pokazali su znatno niže stope rasta. Druga vrednost je objavljena posle poslednjeg sastanka FOMC, tela zaduženog za određivanje kamatnih stopa u Federalnim rezervama SAD. U tom svetlu treba tumačiti izjavu u zapisniku sa sastanka da većina prisutnih uočava značajne rizike da bi inflacija mogla da premaši projektovani nivo, što bi moglo da dovede do potrebe da se dodatno pooštri monetarna politika.
Pre sastanka FOMC u septembru, objaviće se i podaci o inflaciji za avgust, ali po mišljenju Erste analitičara, moralo bi da se dogodi nešto neočekivano u smislu ogromnog povećanja da bi prevagnuli argumenti u pravcu povećanja stopa.

Za period posle septembra, nastavak pomenutih trendova u pogledu inflacije trebalo da bude dovoljan da kamatne stope ostanu nepromenjene, što je pretpostavka Erste stručnjaka. Međutim, dok se ne uoči slabljenje ekonomske aktivnosti, na tržištu će se zadržati neizvesnost u vezi sa dostizanjem najvišeg nivoa referentnih stopa, posle kojeg bi usledio pad.

Tek tada bi se znatno povećala verovatnoća da je slabljenje inflacije i tržišta rada upornije i da su kamatne stope time dosegle najvišu tačku. Brzina „hlađenja“ ekonomije biće presudan faktor za prvo smanjenje kamatnih stopa, što se trenutno očekuje u junu 2024. godine. Dosada je američka privreda pokazala izuzetnu otpornost u teškom okruženju i očekuje se da će u 2023. godini BDP Sjedinjenih Država zabeležiti rast po skoro istoj stopi kao u 2022. godini.

Чланак Da li ECB i Federalne rezerve SAD ulaze u mirnije vode? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U junu su bruto devizne rezerve povećane za 496,8 miliona evra.

Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 180 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) takođe su zabeležile najviši nivo krajem meseca i na kraju juna iznosile su oko 18,18 milijardi evra.

U odnosu na kraj maja bile su više za 58,4 miliona evra.

Rezultat intervencija NBS-a

Povećanje bruto deviznih rezervi u junu je rezultat intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza (priliv 315 miliona evra), kao i uobičajeno krajem tromesečja nešto većeg priliva po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 259,1 milion evra i po osnovu povlačenja druge tranše po odobrenom stend-baj aranžmanu Srbije sa MMF-om u iznosu od 199,8 miliona evra.

Ostvareni su prilivi i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija kao i po drugim osnovima u ukupnom iznosu od 97,4 miliona evra.

Ti prilivi bili su više nego dovoljni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi koji su realizovani po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita u iznosu od 100,2 miliona evra, kao i ostalih plaćanja za potrebe države i po drugim osnovima u ukupnom iznosu 85,4 miliona evra, istakla je centralna banka.

Na smanjenje deviznih rezervi u junu dodatno je uticao i negativan efekat faktora na međunarodnom tržištu u neto iznosu od 188,9 miliona evra i u najvećoj meri je rezultat pada svetske cene zlata u dolarima za oko 2,7 odsto i slabljenja dolara u odnosu na evro za oko 1,6 odsto.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 740,3 miliona evra i bio je za 62,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvih šest meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 4,03 milijarde evra.
U junu je vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, dok je od početka godine dinar nominalno ojačao prema evru za 0,1 odsto.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u junu neto kupila 540 miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 1,86 milijardi evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru ublažavajući na taj način izražene pritiske ka jačanju dinara prema evru.

Чланак U junu bruto devizne rezerve povećane za 496,8 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre dve godine u NBS trezore uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu.

– Tokom deset godina NBS je kontinuirano uvećavala zlatne rezerve kupovinom zlata najveće finoće, 99,99 odsto, iz domaće proizvodnje – objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. Pored toga, NBS je kupovinom zlata u inostranstvu uvećala zlatne rezerve za još 12 tona. Krajem 2019, za devet tona, a zatim krajem 2020. za još tri tone. NBS vodi računa i o pravilnom rasporedu, strukturi, odnosno diversifikaciji deviznih rezervi. Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata na rekordno visoke nivoe – krajem maja 2023. zlatne rezerve težile su 38,5 tona, što je 2,5 puta više nego krajem 2012. godine kada je količina iznosila 15,3 tone. rezerve, bruto, dostigle su na kraju maja rekord. Samo tokom ove godine porasle su za 2,67 milijardi evra i sada vrede blizu 22,1 milijardu evra. Vrednost zlatnih rezervi je trenutno oko 2,3 milijarde evra. Od jula 2021. godine, Narodna banka Srbije sve zlato čuva u svojim trezorima.

Navedene kupovine zlata obavljane su na međunarodnom tržištu u Londonu, preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Do sredine 2021. godine čuvane su na posebnim računima u trezorima u Bernu.

Struktura rezervi se menja

– U okviru rezervi zlata, a čuvano u trezorima u inostranstvu, stajala je i još jedna tona koja je preostala iz postupka sukcesije – dodaju u NBS. – Ona je čuvana u trezorima u Londonu, kod Bank of England. Zaključno sa julom 2021, kada je uvezena poslednja tona iz Londona, Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu sa praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata iz inostranstva. Vraćanjem zlata u matičnu zemlju NBS je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.

Nivo deviznih rezervi se konstantno menja tokom vremena. U skladu sa prilivima i odlivima sredstava u deviznim rezervama, ali i u zavisnosti od tržišnih faktora. I sama struktura rezervi se menja.

– Devizne rezerve prevashodno imaju za cilj da obezbede likvidnost zemlje u plaćanjima prema inostranstvu – kažu u NBS. – Prilivi i odlivi iz deviznih rezervi, između ostalog, nastaju i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. U tom kontekstu, po osnovu intervencija NBS, neto kupovinom deviza, u prvih pet meseci ove godine devizne rezerve su uvećane za 1,5 milijardi evra, što čini gotovo 60 odsto povećanja rezervi u 2023. godini. Time se kumuliraju rezerve koje povećavaju otpornost naše zemlje na šokove iz međunarodnog okruženja.

Kako se menja vrednost

S obzirom da se devizne rezerve nalaze u obliku različitih finansijskih aktiva, na čiju vrednost utiču kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, nivo deviznih rezervi se konstantno menja i u zavisnosti od tržišnih faktora. Tu je reč o kretanju stopa prinosa na međunarodnim tržištima, međuvalutnim odnosima, te tržišnoj ceni zlata. Deviznim rezervama se upravlja kako bi se ostvario određeni prinos, uz prevashodno poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti.

Sa devizama oprezno

U Skladu sa međunarodnom praksom, kao i kod drugih centralnih banaka sredstva iz klasa aktive koje čine devizne rezerve mogu se čuvati u zemlji i inostranstvu, u skladu sa uvažavanjem osnovna tri principa upravljanja rezervama: sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti – ističu u NBS. – Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama veoma odgovorno i u skladu sa tim, devizne rezerve se ulažu konzervativno – u depozite isključivo kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke, kao i u najkvalitetnije državne hartije od vrednosti.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sve zlatne rezerve u iznosu od 2,3 milijarde evra nalaze se u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić potvrdio je nedavne medijske napise da je prodato više od tone monetarnog zlata.

“Investiramo na siguran način, što je slučaj i s nedavnom prodajom zlata”, rekao je Softić. Pojasnio je kako je od marta ove godine i agresije na Ukrajinu cena zlata u padu, što je rezultat i podizanja kamata od Evropske centralne banke (ECB), piše zagrebački Poslovni dnevnik.

“Na obveznice ili hartije od vrednosti možete imati kamate i zaraditi, ali ne i na zlatu. Zato smo se odlučili na taj potez”, pojasnio je.

Centralna banka Bosne i Hercegovine upravlja s ukupno 8,19 milijardi evra deviznih rezervi i tri tone monetarnog zlata. Dio tog novca (2,17 milijardi evra), kao i ostale devizne rezerve čuvaju se u hartijama od vrijednosti u inostranstvu.

Nakon prodaje više od tone, sada monetarno zlato čini manje od jedan posto vrednosti deviznih rezervi BiH.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Banka Bosne i Hercegovine prodala je više od tone monetarnog zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za iduću godinu WIIW za Srbiju predviđa rast od 3,4 procenata, koliko se prognozira i za 2024. Za EU WIIW prognozira rast za ovu godinu od 2,4 odsto.

Kako izbeći recesiju?

Insitut ističe da negativne posledice rata u Ukrajini različito pogađaju zemlje srednje, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE). Otpornim na krizu pokazalo se 11 članica EU centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

I pored velike inflacije, energetske krize, problemima sa isporukama i padom dinamike industrijske proizvodnje ove godine biće moguće izbeći recesija, smatraju eksperti WIIW. Ključni faktor za privredni rast u tim zemljama je privatna potrošnja.

Dok privrede EU, Zapadnog Balkana i Turske rastu, situacija je drugačija u Ukrajini, Rusiji, Belorusiji i Moldaviji, navodi WIIW. Tako se očekuje veliki pad privrede Ukrajine, i to za više od jedne trećine.

Rusija, sa padom BDP-a od sedam odsto, prošla je bolje od prolećne prognoze WIIW, koji je očekivao minus devet odsto. Belorusija ima negativan privredni rast od -4,5 odsto, a Moldavija od minus jedan odsto. WIIW ukazuje da je rat imao razarajuće posledice po ukrajinsku privredu, te da su štete dostigle već oko 60 odsto prošlogodišnjeg BDP-a.

I pored prilagođavanja uslovima rata privreda je uspela da dostigne kapacitet koji je za 40 odsto niži nego pre rata, ukazuje ekspert za Ukrajinu Olga Pinjuk. Ona je istakla da je nedavno dobijeni status kandidata za prijem u EU pozitivan signal koji će podstaći reformske napore.

Što se Rusije tiče, WIIW konstatuje da je ta zemlja do sada bolje savladala sankcije nego što se očekivalo na proleće.

Rezerve se troše…

– Međutim, nazire se u Rusiji ekonomski šok na rate. Može se usporiti pad, ali pun efekat zapadnih sankcija će se tek osetiti – naglašava Vasilij Astrov, ekspert za Rusiju u WIIW.

Ukazao je da su već dramatična iskakanja u proizvodnji usled nedostajućih zapadnih komponenti.

– Tamo gde to već nije slučaj je samo pitanje vremena kada će se desiti, pošto se rezerve troše velikom brzinom – kaže Astrov.

Takođe, dodaje, i embargo na uvoz nafte u EU će se iduće godine negativno odraziti na rusku privredu. Eksperti WIIW upozoravaju da visoka inflacija i energetska kriza utiču negativno na privredni rast. Ukoliko nafta i gas tokom zime budu racionalizovane istočna Evropa mogla bi upasti u recesiju, navodi se u prognozi.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Bečki ekonomski institut: Predviđa privredni rast Srbije 3,6 odsto, Zapadni Balkan 2,9 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 11,3 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 245,7 miliona evra.

Smanjenje bruto deviznih rezervi u maju za 210 miliona evra skoro u celosti je rezultat negativnih neto tržišnih efekata (198,8 miliona evra), i to najviše po osnovu pada cene zlata (za 73 dolara po unci), kao i efekta slabljenja dolara u odnosu na evro (1,73 odsto).

Odlivi iz deviznih rezervi ostvareni su prvenstveno usled razduženja države po osnovu kredita

Devizne transakcije imale su gotovo neutralan efekat na devizne rezerve (neto smanjenje 11,2 miliona evra).

Odlivi iz deviznih rezervi ostvareni su prvenstveno usled razduženja države po osnovu kredita (128,1 miliona evra) i plaćanja drugih obaveza (37,6 miliona evra).

Na povećanje deviznih rezervi najviše su uticale aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (ukupan neto efekat po osnovu kupovine deviza i svop transakcija 50 miliona evra). Neto prilivi ostvareni su i po osnovu devizne obavezne rezerve banaka usled uobičajenih aktivnosti banaka (31,8 miliona evra), kao i po osnovu prodaje državnih hartija na domaćem finansijskom tržištu, upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (ukupno u neto iznosu 72,7 miliona evra).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u maju iznosio je 1,066 milijardi evra i bio je za 389 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

“Nakon snažnih deprecijacijskih pritisaka u martu i stabilizacije tražnje za devizama u aprilu u maju su preovladavali aprecijacijski pritisci usled delovanja faktora na strani ponude deviza na domaćem deviznom tržištu (pre svega izuzetno visok otkup efektivnog stranog novca). Dinar je u maju, kao i od početka godine, nominalno ojačao prema evru za 0,1 odsto”, navode u NBS.

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u maju kupila 75 miliona evra, dok je od početka godine neto prodala 2,2 milijarde evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve u maju manje za 245 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Neto devizne rezerve – devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima – na kraju februara iznosile su 12,95 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 529,7 miliona evra“, ističe NBS.

Na smanjenje bruto deviznih rezervi Narodne banke Srbije uticale su, kako se navodi, aktivnosti NBS na međubankarskom deviznom tržištu u cilju očuvanja stabilnosti na tom tržištu (530 miliona evra), zatim neto razduženje države (107,7 miliona evra) po osnovu kredita i deviznih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu, kao i neto povlačenje devizne obavezne rezerve banaka i ostala plaćanja za potrebe države (ukupno 89,3 miliona evra).

Dinar  blago nominalno oslabio u odnosu na evro

Neto prilivi u devizne rezerve ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima (ukupno 69,4 miliona evra).

„Neto tržišni efekti su u februaru bili pozitivni u iznosu od 108,3 miliona evra“, navodi NBS.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u februaru iznosio je 573,7 miliona evra i bio je za 42,6 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prva dva meseca ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 1,1 milijardu evra.

„U februaru, kao i od početka godine, dinar je blago nominalno oslabio u odnosu na evro (za 0,1 odsto). Povećana tražnja za devizama rezultat je nastavka intenzivnije kupovine deviza od strane uvoznika energenata, prisutne od oktobra 2021. kao i pojačane globalne neizvesnosti usled geopolitičke krize u Ukrajini. U cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto prodala 605 miliona evra, a od početka godine je neto prodala 945 miliona evra“, istakla je centralna banka

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve krajem februara u Srbiji 12,95 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kilogram zlata na berzi košta oko sedam miliona dinara. Zlatna pločica od 100 grama iznosi od 703 do skoro 730.000 dinara, pločica od 50 grama upola je jeftinija, dok za pločicu od 10 grama treba izdvojiti oko 80.000 dinara, a najjeftiniji je komad od jednog grama za koji treba izdvojiti od 8.000 do 10.000 dinara. Firmi koje prodaju investiciono zlato sve je više, dok pioniri u ovom poslu u Srbiji kažu da je sve više i kupaca.

„Zlato se pokazalo vekovima kao nešto što čuva vrednost novca u svim religijama i na svim meridijanima. Ljudi prosto shvataju da ako drže novac u nekim drugim valutama, on propada i to je najbolji način da sačuvate vrednost svog kapitala. Imate pojedince, male kupce koji to uzimaju za poklone, a imate ljude koji su shvatili da imaju višak novca i da im to ne stoji na računu. Oni sad intenzivno koriste šansu da to sve pebace i čuvaju u zlatu, što je pravo rešenje“, kaže Ljuba Jakić iz Insignitus Gold.

Ministarstvo trgovine: Raste potražnja i broj uvoznika

Posla ima za sve, čak i za one koji su na tržištu odnedavno, poput Georgi Hristova iz firme Travex zlato i srebro.

„Najviše se traži dukat Franc Jozef u Srbiji i male poluge od pet i 10 grama. Mi poslujemo još u 11 država, u Estoniji, Norveškoj, Bugarskoj, Rumuniji i svuda je potražnja velika. Potražnja je bila velika kada je krenula korona. Sada kada se desila ova situacija između Rusije i Ukrajine potražnja je duplo veća nego što je bila“, kaže Hristov.

U Ministarstvu trgovine, koje izdaje dozvole uvoznicima zlata, kažu da je u poslednje dve godine primetan trend povećanja broja preduzeća koje se bave uvozom investicionog zlata u obliku pločica i poluga, kao i broja zahteva za uvoz, ali i tražene količine zlata. Napominju da se takav trend nastavlja i u 2022. godini.

20 odsto je skočila cena sirovine

Zbog velike potražnje u nekim firmama na isporuku se čeka do 15 dana. Teško se dolazi i do sirovina, kažu zlatari, a cene su naglo skočile.

„Oko 20 odsto je skočila cena same sirovine i automatski je to uticalo na cenu robe u maloprodaji što je ljudima neshvatljivo. Cena se drastično promenila za samo petnaestak dana. Najbolje se prodaju burme, vereničko prstenje i iskreno da vam kažem, meni idu dosta zlatnici. Detetu kupe zlatnik sa posvetom koji je i investicija“, kaže Milovan Vargić iz zlatare „Fiera“.

Iako oni koji prodaju investiciono zlato, istovremeno rade i otkup, interesantno je da u poslednje vreme niko ko poseduje zlatne poluge nije želeo da ih proda.

Mnoge zemlje u svetu vole da se pohvale svojim zlatnim rezervama. Centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, najviše zlatnih rezervi poseduju Sjedinjene Američke Države – 8.133 tona, Nemačka sa 3.359 tona, i Italija i Francuska sa više od 2.000 tona zlata. Značajne količine zlata u poslednoj deceniji kupuju i Rusija i Kina koje zauzimaju peto, odnosno šesto mesto na svetskoj listi.

Povećano učešće zlata u deviznim rezervama

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.

„Mi rangiramo zemlje i po količini zlata koje imaju i vrednosti koje drže u deviznim rezervama. Pravilo je da najveće, najsnažnije privrede i njihove centralne banke koje upravljaju deviznim rezervama i drže najveće iznose zlata“, kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

On napominje da su centralne banke povećale od pre nekoliko godina učešće zlata u deviznim rezervama i napominje da su to prvo uradile Američke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka.

„Taj trend je dobro ispratila i naša banka i uradila je pametan potez i podigla je učešće zlata tako da je zlato na rekordnom nivou u učešću u deviznim rezervama, a i u pogledu vrednosti, jer smo em kupili zlato, em mu je skočila i cena. To je prvi povukao nogu Ugo Čavez iz Venecuele. On je rekao to – da naš narod vidi gde je zlato, pa je povukao zlato iz Francuske i nekih drugih zemalja evo sada smo to uradili i mi izgleda u ovakvim vremenima da to nije loš potez, da vi imate zlato kao nešto što vam je sigurno i što ćete uvek moći da prodate“, smatra profesor.

U Narodnoj banci Srbije za Euronews Srbija kažu da se, prema preliminarnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC) za mart 2022. godine, Srbija nalazi na 57. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama.

Izvor: Euronews Srija

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji najviše se traži dukat Franc Jozef i male poluge od pet i 10 grama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapadnim sankcijama zamrznuto je oko 300 od ukupno 640 milijardi dolara vrednih ruskih rezervi zlata i deviza. Ruska centralna banka saopštila ima rezerve od još 132 milijarde dolara u juanima i zlatu.

Računajući na moguće finansijske i geopolitičke krize, Rusija je rezerve u juanima i zlatu povećala na gotovo polovinu ukupnih rezervi, saopštila je Centralna banka.

Centralna banka je saopštila da su kontramerama, koje su usledile nakon zamrzavanja ruskih sredstava na Zapadu, ograničene uplate kompanijama iz „neprijateljskih“ država.

Vrednost zapadnih ulaganja u ruske kompanije procenjena je na najmanje 134 milijarde dolara, ali ta cifra još nije konačna, jer spisak firmi i vrednost ulaganja u Rusiju nije kompletiran.
Zapadni izvori, istovremeno, tvrde da je sedam država zamrzlo rusku imovinu u vrednosti od najmanje 284 milijarde dolara.

Od juna do januara, rezerve pod kontrolom ruske centralne banke povećane su sa 585 na 640 milijardi dolara, ali za sada nije poznato gde se nalazi tih 55 milijardi dolara.

Takođe, nije jasno na koji će se način ove mere i kontramere odraziti na činjenicu da Rusiji za naplatu tokom marta dolazi oko 140 miliona dolara obaveza prema zapadnim finansijskim institucijama.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Koliko Rusija ima rezerve u zlatu i devizama се појављује прво на Biznis i Finansije.