Proces digitalizacije zahteva sistemsku i holističku strategiju, međutim, samo trećina kompanija sprovodi je na ovaj način, dok njih manje od 30 odsto meri uspeh svojih digitalnih inicijativa na sistemskom nivou. Istovremeno, digitalizacija danas predstavlja ključnu pokretačku snagu kompanija i neretko je najveći deo ulaganja predviđen upravo za njeno unapređenje i razvoj. Raskorak između značaja ovog procesa za kompaniju, sa jedne strane, i nedovoljno sistemskog pristupa, sa druge, može da dovede u pitanje uspeh celog procesa. Ovo su neki od zaključaka studije pod nazivom „Digitalna vrednost“ (Digital Value) koju je sprovela konsultantska kuća Horváth, a u kojoj je učestvovalo više od 300 rukovodilaca i menadžera iz preko 14 različitih industrija.

Projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija

Iako i studija i iskustvo potvrđuju da projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija i visoko su prioritizovani u razvojnim planovima, stručnjaci ukazuju da procese digitalizacije ne treba olako shvatiti i da na neke aspekte posebno treba obratiti pažnju, kako bi digitalizacija bila uspešno sprovedena.

„Nemali broj kompanija suočava se sa situacijama da se inicijative vezane za digitalizaciju jednostavno i samo „ugase“. Razlozi za to su najčešće fragmentiranost između pojedinačnih inicijativa, kao i nedostatak usklađenosti u upravljanju projektima, kako pojedinačnim, tako i grupnim i multi-sektorskim“, kaže Marija Boldor iz kompanije Horváth koja je sprovela studiju.

Ova konsultantska kuća dalje savetuju da upravljanje digitalizacijom treba da bude jasno profilisano i transparentno. Ključno je da se u startu uradi evaluacija, projektuju očekivanja i analizira stepen investicija koji ovaj proces zahteva, kao i rast koji će on doneti – i u finansijskom i u nefinansijskom pogledu. „Pored finansijskih elemenata, moraju se jasno sagledati nefinansijski benefiti koje digitalizacija donosi – zadovoljstvo vaših korisnika i unapređenje procesa. Ispravno urađena evaluacija ciljeva i očekivanih rezultata prvi je korak pre ulaska u svaki proces transformacije, što digitalizacija svakako jeste“, dodaje Boldor.

Rizik  tokom procesa digitalizacije

Iako studija upozorava da se gotovo polovina kompanija suočava sa rizikom da će se tokom procesa digitalizacije izgubiti iz vida njen osnovni cilj i razlog zbog kog je ona započeta, sistemski, „holistički“ pristup viđen je kao rešenje. Kako u pogledu prevazilaženje izazova prilikom procesa digitalizacije, tako i u pogledu njenog uspešnog vođenja.

„Postavljanje jasnih okvira digitalizacije omogućava preciznije početno klasifikovanje procesa i procenu digitalnih projekata kompanije transparentnim, a potencijalne slabosti i izazove na tom putu brzo uočljive. Uspostavljanje digitalnog mindseta kroz razvoj digitalnih veština, digitalizacija procesa, unapređenje podataka i algoritama, upotreba odgovarajuće tehnologije i kreiranje odgovarajućih partnerskih mreža, drugi su faktor uspešnog sprovođenja i upravljanja digitalizacijom“, zaključuje Boldor.

Чланак Dve strane digitalizacije u kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slučaj, koji je prošle nedelje otkrila Londonska berza metala, istakao je rizike trgovine robom – ali to zapravo nije prvi put da je rukovalac teretom imao jedno takvo iznenađenje.

Švajcarski trgovac Merkurija enerdži naišao je u sličnu situaciju kada je umesto 36 miliona dolara vrednog bakra koji je naručio dobio kamenje farbano sprejom, izvestio je Blumberg u martu 2021. Merkurija je podnela prijavu za krađu i prevaru.

U novembru 2022. gigant za trgovinu robom Trafigura otkrio je ugljenični čelik i druge vrste čelika i gvožđa umesto nikla koji je naručio.

Robni gigant je tada započeo sudski postupak protiv indijskog biznismena Pratika Gupte i nekoliko kompanija povezanih s njim, uključujući TMT Metals i UD Trading Group zbog navodne sistematske prevare. Ugljični čelik obično ima oko 5% vrijednosti skupljeg metala, navodi Financial Times.

Postoje i drugi skandali u vezi sa niklom — ključnom sirovinom u baterijama za električna vozila — poslednjih dana, uključujući i onaj koji uključuje singapursku trgovačku firmu optuženu da je prevarila investitore u lažnom poslu sa niklom.

Cene nikla su skočile na oko 50.000 dolara po metričkoj toni 7. marta 2022, a zatim na 100.000 dolara po toni dan kasnije, ali su sada pale na oko 22.800 dolara po toni.

„Prevara sa robom nije uobičajena, ali nije nečuvena“

„Prevara sa robom nije uobičajena, ali nije nečuvena“, rekao je Nirgunan Tiruhelvam, analitičar u Aletheia Capital, za Insajder o industriji u celini, a ne konkretno o ovonedeljnom incidentu JP Morgan. Tiruchelvam prati robu i srodne akcije od 2005. „Postoje ljudi koji pokušavaju da iskoriste sistem i rekordne cene imaju tendenciju da podstiču takvo ponašanje.“

Takođe sagovornik kaže da ovakve vrste prevara sežu i daleko u prošlost, što pokazuje 3.750 godina stara glinena ploča koja dokumentuje žalbu. U žalbi, trgovac po imenu Nanni kritikovao je svog dobavljača jer mu je poslao ingote niskog kvaliteta i zahtevao je njegov novac nazad.

Neki od ključnih faktora koji pomažu robnim prevarama — nekada i sada — su da veliki deo papirologije u lancu snabdevanja još uvek treba da se ručno obrađuje i dokumentuje, uz malo standardizacije u različitim kompanijama, regionima i zemljama.

Ponekad se i dokumenti falsifikuju, sve češće pomoću visokotehnoloških fotokopirnih mašina koje čak mogu ubedljivo da dupliraju vodene žigove.

Izvor: Business Insider/Blic

Foto: Pixabay

Чланак JPMorgan Chase primio vreću kamenja umesto nikla koji je naručio се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako veliki broj američkih ekonomista i dalje insistira na tome da nema alternative dolaru, to nije istina. Dolar će dominirati sve dok služi interesima onih koji ga koriste. Jednom kada dolar počne da izlaže imovinu riziku, sigurno će se pojaviti alternativne valute za trgovinu. I već jesu, upozorava u svojoj analizi New York Post.

Okretanje leđa dolaru bio bi veliki udarac međunarodnom položaju SAD. Dani kada je dolar štampan u neograničenim količinama mogli bi da postanu prošlost, zajedno sa mogućnošću da Amerika jeftino kupuje stranu robu.

Čvrst dokaz da je u toku nova igra, predstavlja zapanjujuća izjava ministra finansija Saudijske Arabije, Muhameda Al-Jadana. On je najavio da je, prvi put za 48 godina, najveći svetski proizvođač nafte otvoren za trgovanje u valutama koje nisu američki dolar.

To je daleko od dogovora koji je Ričard Nikson sklopio s kraljem Fajsalom pre nekoliko decenija da će se nafta plaćati isključivo u dolarima. Nikson je zauzvrat pristao da zaštiti saudijsko kraljevstvo od eventualnih sovjetskih, iranskih i iračkih napada. Taj pakt je postavio temelje za snažan dolar, kada je novac od nafte počeo da teče kroz Federalne rezerve.

Saudijska Arabija i zemlje BRICS-a okreću leđa dolaru  

Danas, Kina uvozi 1,4 miliona barela nafte dnevno iz Saudijske Arabije, što je za 39% više u poređenju s prošlom godinom. Time je Kina postala najveći kupac nafte iz saudijskog kraljevstva. Zbog toga, obe strane traže jeftinije alternative u odnosu na upotrebu dolara za svaku transakciju. Sa odlukom saudijske naftne kompanije Aramko da uloži u veliku novu rafineriju u Kini, saradnja između dve države će se dodatno pojačati.

Odmicanje zvaničnog Rijada od dolara je samo najnoviji potez. Na samitu BRICS-a 2022. u Pekingu, Vladimir Putin je najavio planove za proširenje Šangajske organizacije za saradnju (SCO) i razvoj alternativnog sredstva za međunarodna plaćanja, tako što bi se koristila korpa više valuta, kineskih RMB juana, ruskih rubalja, indijskih rupija, brazilskih reala i južnoafričkih randa. Da bi se shvatio domet ovakvog plana, dovoljno je navesti samo podatke da je SCO najveća svetska regionalna organizacija, koja predstavlja 40% svetske populacije i 30% globalnog BDP-a.

Čak i Evropljani počinju da zaobilaze dolar

Nova valuta je samo deo moguće finansijske slike u budućnosti. Kina je pionir u formiranju novih berzi, nastojeći da preseli trgovinu robom sa zapadnih institucija, poput problematične Londonske berze metala i Njujorške robne berze.

Čak su i Evropljani krenuli u akciju stvaranjem instrumenta za posebne namene – INSTEX,  za olakšavanje humanitarnih transakcija s Iranom bez dolara i SWIFT-a, kako bi se zaobišle ​​američke sankcije. Rusija je, očekivano, izrazila interes za učešće i prva transakcija je izvršena u martu 2020. godine, kako bi se omogućila prodaja medicinske opreme Iranu za borbu protiv Kovida-19.

Rusija i Iran takođe razvijaju stabilcoin potpomognut zlatom, trgovci naftom već koriste dirham Ujedinjenih Arapskih Emirata za podmirivanje trgovine naftom, a indijska rupija konačno se pozicionira kao međunarodna valuta. Kina razvija novi sistem za međunarodni bankarski promet, a Rusija sopstveni sistem za prenos finansijskih poruka kako bi korisnicima omogućila zaobilaženje SWIFT-a.

U vandolarsko društvo se uključuje i Banka za međunarodna poravnanja

Čak i švajcarska Banka za međunarodna poravnanja ulazi u akciju, tako što je formirala posebni liniju za likvidnost u kineskoj valuti, kao podršku centralnim bankama u vreme krize. Do sada su se za tu liniju prijavile centralne banke Čilea, Hong Konga, Indonezije, Malezije i Singapura.

Vrednost valute u ovome veku, uključujući i dolar, biće sve važniji faktor za određivanje konkurentnosti. Ako je potražnja za dolarima manja, vrednost dolara će pasti i samim tim će sve poskupeti u SAD. To se neće desiti odjednom, nego postepeno, čineći američki deficit sve skupljim.

Zato nije nimalo nategnuta pretpostavka da može doći vreme u kojem će SAD doživeti dužničku krizu, jer niko neće hteti da kupi američke obveznice. Američki dolar može postati samo još jedna valuta među mnogima. To na kraju znači da ako dolar izgubi svoj sjaj, SAD će izgubiti sposobnost da globalno širi svoju moć, piše NYP.

Чланак Američki dolar je postao rizična valuta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomista Predrag Perunović je nakon četiri godine rada u jednoj banci u Nišu dao otkaz jer se tamo nije pronašao. Banka je prema njegovim rečima, bila „stereotip“, sistem u koji je morao da se uklopi i sistem koji kažnjava svaku kreativnost, a on takav posao nije želeo.

Zaposlio se najpre u humanitarnoj organizaciji IRC u Nišu, a potom je šest godina radio u misiji Ujedinjenih nacija u Vranju. Otuda je krenuo u svet. Proteklih 14 godina radio je kao civilno lice u mirovnim misijama UN u Avganistanu, Istočnom Timoru, Libiji i Tunisu.

B&F: Vaša prva mirovna misija sa UN bila je u Avganistanu. Koliko je bilo teško živeti i raditi u toj zemlji?

Predrag Perunović: Bilo je teško i to nije posao za svakoga. Teško je jer nemate nikakvu slobodu kretanja. Živite u nekom objektu poput kasarne, gde nemate pravo da izađete kad želite, već morate da konsultujete bezbednjake, da vam oni daju vozilo i odobre izlaz. Vozili smo se u blindiranim vozilima, čuvale su nas stotine vojnika. Radio sam za Ministarstvo unutrašnjih poslova Avganistana, na poziciji „operjšens“ menadžer. U mojoj nadležnosti bili su sektori administracije, HR, logistike, javnih nabavki, finansija, informacionih tehnologija i sektor bezbednosti.

Misija u Avganistanu je bila najzahtevnija u kojoj sam učestvovao, a to je bila i najveća misija UN na planeti u to vreme, od 2009. do 2013. godine. Agencija UN u kojoj sam radio, UNDP (United Nations Development Programme), je tada na nivou čitave planete godišnje trošila četiri milijarde dolara. Od tog iznosa kancelarija UNDP u Avganistanu trošila je 800 miliona dolara, a projekat u kojem sam bio „operejšen“ menadžer trošio je 600 miliona dolara. To su bile ozbiljne sume, u kojima je trebalo snaći se.

B&F: Kako je izgledao život stanovnika Avganistana u vreme dok ste živeli tamo?

Predrag Perunović: U Avganistanu tada nije bilo rata u klasičnom smislu, jer nije bilo fronta. Međutim, stanovništvo je bilo izloženo mogućnosti da se svakog trenutka i na svakom mestu dogodi teroristički napad. Talibane su 2001. godine sa vlasti sklonili Amerikanci i oni su se povukli u planine i otuda organizovali terorističke napade po zemlji. Ali život ne može da stane. Ljudi su živeli, radili, kretali se. Pomirili su se sa napadima, u smislu: „Živimo, pa ukoliko se desi, desi se“.

Avganistan je u to vreme imao veoma slabu ekonomiju, skoro da je nije ni bilo. Za jednu zemlju je i učešće od sedam odsto donacija u budžetu ogroman iznos, a u Avganistanu je to bilo 70 odsto. Mi u UNDP brinuli smo o policiji i obezbeđivali plate za 150.000 avganistanskih policajaca. Amerikanci su držali Ministarstvo odbrane i plaćali 300.000 do 350.000 vojnika. Kada vam neko drugi finansira funkcionisanje države, to nije baš održivo, što se na kraju i pokazalo kao tačno.

B&F: Koje iskustvo tokom rada u misijama smatrate „najegzotičnijim“?

Predrag Perunović: Svakako je to Istočni Timor, u koji sam otišao nakon misije u Avganistanu. To je državica sa svega oko milion stanovnika, a nalazi se maltene na kraju sveta, udaljena je oko 500 kilometara od Australije. Oni su se odvojili od Indonezije i proglasili nezavisnost, ali nisu umeli da postave državu na „svoje noge“, nisu imali parlament, ministarstva. UN je asistirao u formiranju svih državnih struktura. Tamo sam radio dve godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova, bio sam savetnik za poslove nabavke. Živeo sam, kao i lokalno stanovništvo na obali mora, sa stablima kokosa unaokolo i temperaturom koja je tokom čitave godine između 28 i 32 stepeni Celzijusovih. Na početku sam govorio da je to idilično, ali sam se umorio posle par meseci. Zaželeo sam se kiše, da malo zahladi. Inače bilo je vrlo interesantno videti taj narod kako živi i radi. Siromašni, niski, neuhranjeni, ali jako prijatni i dobri.

B&F: Bili ste u misijama i u Libiji i u Tunisu. Da li je tamo bilo nešto lakše raditi, s obzirom da su obe zemlje razvijenije od Avganistana i Istočnog Timora?

Predrag Perunović: U Libiji je, na žalost, u to vreme, nakon ubistva predsednika Muamera el Gadafija, bio građanski rat, ali to nije bila razorena zemlja, jer nije bio klasičan rat. Bilo je to puškaranje i borba za vlast i bio je to jedini građanski rat u modernoj istoriji čovečanstva gde su obe strane koristile avijaciju i jedni druge bombardovali.

Živeo sam i radio u rizortu koji su Gadafi i njegova porodica gradili za turiste. Rizort je bio odabran za smeštaj mirovne misije UN jer je bio lak za obezbeđivanje, bilo je lako oko njega podići zidove i postaviti vojsku. Bili smo tu sve dok Tripoli nije okupirala vojska sa istoka, a onda smo morali da budemo evakuisani. Na brzinu su nas strpali u vozila za evakuaciju, jurili smo ulicama tog velikog grada ka aerodromu, jer nam je rečeno da je to jedan od poslednjih letova i da ne smemo da ga propustimo. Bili su to zaista teški trenuci, jer su neke kolege morale da ostanu kako bi navodno sačekali naredni let, ali sve je to deo posla.

Misija u kojoj sam bio, nastavila je da radi, ali u Tunisu. To je jedna lepa zemlja, međutim i oni su bili žrtve terorističkih napada nakon Arapskog proleća.

B&F: Prošle godine ste se vratili iz Tunisa, da li nameravate da ponovo odete u neku mirovnu misiju?

Predrag Perunović: Nisam siguran da želim da se vratim tom poslu, mada postoje neke ponude. S obzirom na zemlje u kojima sam bio, malo sam se i umorio. Nisu to Ženeva ili Beč, to su destinacije gde puno toga žrtvujete. U Nišu je moja porodica, moji roditelji su tu, prijatelji, stvari koje volim da radim. Možda je za mene dosta tog avanturističkog života. Razmišljam da počnem nešto da radim u privatnoj režiji, bez obzira na to što i dalje imam punu podršku porodice za rad u mirovnim misijama.

Odluka da odem najpre u Avganistan, a potom i u ostale zemlje, nije bila samo moja. Želeo sam to, ali s obzirom da se radi o takvim zemljama gde ne znate šta sve može da se desi, to je morala da bude zajednička odluka moje supruge i mene. Moj Avganistan je bio tamo, a njen ovde. Bila je sama sa dvoje dece, morala je da brine o njihovom zdravlju, školovanju, svom poslu, o kući… Ja sam dolazio, ali bilo je to desetak, petnaest dana, nakon svakih šest nedelja provedenih u misiji.

B&F: Kako je došlo do toga da počnete da obilazite svet motorom?

Predrag Perunović: Volim i privatno i profesionalno da putujem svetom, da obilazim različite države, družim se sa različitim ljudima. Valjda je to nešto što sam nasledio iz nekadašnje Jugoslavije u kojoj sam odrastao.

Ljubav prema putovanjima motorom rodila se tokom misije u Avganistanu, tada sam i kupio prvi motor. Bila je to želja za slobodom. Kada ste sputani da radite šta želite i idete gde želite, tada shvatite šta vam predstavlja sloboda. Jednostavno sam želeo da idem negde, nije važno gde, samo što dalje.

Verovatno je najzanimljivije, od svih mojih dosadašnjih putovanja, putovanje od Niša do Vladivostoka. Ono što je bilo malo ekstremno je to što sam išao sam, jer priznaćete teško je naći društvo za takvo putovanje, iz mnogo razloga. Da li je to zbog toga što neko nema motor za tako dug put ili nema dovoljno para ili vremena, ili jednostavno ne želi da putuje u te zemlje.

B&F: Koliko Vam je vremena bilo potrebno da stignete od Niša do Vladivostoka?

Predrag Perunović: Putovao sam kroz Bugarsku, Tursku, Gruziju, Azerbejdžan, Kazahstan, Mongoliju i Rusiju do Vladivostoka i tih 16.000 kilometara prešao sam za 43 dana. Mi ovde vrlo malo znamo o tim zemljama, a toliko toga imaju da pokažu, bio sam naprosto zaprepašćen onim što sam video.

Gruzijci su bili najgostoprimljiviji, čovek me je video na benzinskoj stanici i odmah je želeo da budem njegov gost, vodio me je u obilazak grada, platio večeru. Nakon Gruzije slede zemlje bogate gasom i naftom. Baku je moćan grad na obali Kaspijskog mora koji je, recimo, platio milijardu i po dolara kako bi tamo bila organizovana trka Formule jedan. Samo kroz Kazahstan sam putovao 15 dana jer je ta zemlja po površini skoro kao cela Evropa. Glavni grad Kazahstana Nur Sultan je pravi mali Dubai, s tim što je drugi najhladniji glavni grad na svetu. Na prvom mestu je glavni grad Mongolije Ulan Bator kroz koji sam prolazio tokom avgusta, a u kojem je temperatura u to vreme bila tri stepena. Na recepciji su me sa čuđenjem gledali kada sam tražio da mi u sobama uključe grejanje.

Moje krajnje odredište na tom putovanju, Vladivostok, je jedan pravi evropski grad koji predivno izgleda. Bio je sve do devedesetih zatvoren za turiste, jer je bio glavna pomorska baza sovjetske flote za Tihi okean. Sad je otvoren i posećuje ga mnogo ljudi iz Kine, Japana i Južne Koreje, da bi videli kako izgleda Evropa u kojoj nikada nisu bili.

B&F: Da li ćete motorom uskoro na neko novo putovanje?

Predrag Perunović: Početkom juna sam se vratio sa puta po Španiji i Portugaliji, tako da za sada neću nigde putovati, ali bih voleo da moje sledeće putovanje bude u Aziju i u zemlje kao što su Iran, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan. To su vrlo egzotične zemlje koje mi zapravo uopšte ne poznajemo, jer nam sve informacije stižu iz Evrope.

Putovanje Evropom je divno, ali mnogo drugačije u odnosu na Istok. Tu nema nikakve posebne avanture, nema iznenađenja.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Чланак Predrag Perunović, ekonomista u mirovnim misijama: Motorom po svetu do lične slobode се појављује прво на Biznis i Finansije.

ECB ističe da važno je bolje razumeti potencijalne rizike koje kripto sredstva mogu predstavljati za finansijsku stabilnost ako se trendovi nastave ovom putanjom.

Sistemski rizik se povećava u skladu sa nivoom međusobne povezanosti kripto imovine i tradicionalnog finansijskog sektora, zato je važno zatvoriti regulatorne rupe i rupe u podacima u ekosistemu kripto imovine da bi se ublažili sistemski rizici.

Česta upotreba kripto-imovine kao instrumenta prevare i njeno korišćenje u finansiranju nedozvoljenih aktivnosti čine je navodno „visoko rizičnom“.

Zabrinutost  zbog pranja novca

Takođe postoji velika zabrinutost i zbog pranja novca, integriteta tržišta i zaštite potrošača što ima uticaja na finansijsku stabilnost.

Svaka izloženost sistemskih institucija zasnovana na kripto-imovni mogla bi da dovede kapital u opasnost, sa potencijalnim negativnim efektima na poverenje investitora, kreditiranje i finansijska tržišta ako su izloženosti dovoljne, a same finansijske institucije mogu se suočiti sa rizicima po ugled, kao i sa rizicima klimatske tranzicije.

Finansijske institucije EU zainteresovane da ponude usluge čuvanja, trgovanja i kreiranja tržišta kada se regulatorna nesigurnost smanji sa stupanjem na snagu Uredbe o tržištima kripto imovine što će dodatno povećati međusobnu povezanost.

ECB ističe da je, s obzirom na brzinu razvoja kriptovaluta i sve veće rizike, potrebno hitno zakonski ograničiti kripto imovinu, staviti je pod nadzor i revidirati sektorske propise kako bi se osiguralo da se ublaže svi rizici finansijske stabilnosti, posebno rizici koji proizilaze iz njene međusobne povezanosti sa tradicionalnim finansijskim institucijama.

2,5 biliona evra na ukupnom nivou

Uprkos nedavnim tržišnim dešavanjima, ukupna tržišna kapitalizacija klase kripto imovine je i dalje oko sedam puta veća nego što je bila na početku 2020. godine, dostigavši maksimum od preko 2,5 biliona evra na ukupnom nivou krajem 2021. godine.

Iako je univerzum kripto sredstava još uvek relativno mali u poređenju sa najvećim berzama, do novembra 2021. godine bitkoin i eter su bili među najvećim sredstvima na globalnom nivou.

Obim trgovanja za najreprezentativnijim kriptovalutama (uključujući Bitcoin, Eter i Teter) povremeno je bio uporediv sa kvartalnim obimom trgovanja na Njujorškoj berzi ili državnim obveznicama evrozone.

Međutim, tržišta kripto imovine takođe i dalje karakterišu visoki nivoi volatilnosti. Tokom poslednjih nekoliko godina, istorijska volatilnost kripto imovine nastavila je da umanjuje volatilnost diversifikovanih evropskih tržišta akcija i obveznica. Na primer, dok je volatilnost cene bitkoina opala tokom godina, ona je i dalje znatno viša nego za robu kao što su srebro i zlato.

Međusobna povezanost sa širim finansijskim sistemom raste. Veze između kripto imovine i bankarskog sektora evrozone do sada su bile ograničene, iako tržišni kontakti pokazuju da je interesovanje u 2021. godini poraslo.

Neki institucionalni investitori sada takođe ulažu u bitkoin i kripto sredstva uopšte, a potražnja ovih investitora u Evropi je porasla, budući da 56 odsto evropskih institucionalnih investitora koje je anketirao provajder usluga starateljstva i izvršenja Fidelity Digital Assets ima određeni nivo izloženosti digitalnoj imovini u poređenju sa sa 45 odsto u 2020. godine.

Većina vlasnika kripto imovine je prijavila da poseduju manje od 5.000 evra u kriptovaluta

Maloprodajni investitori predstavljaju značajan deo baze investitora kripto imovine. Nedavni rezultati ankete ECB Ankete o očekivanjima potrošača za šest velikih zemalja evrozone pokazuju da čak 10 odsto domaćinstava može posedovati kripto sredstva.

Većina vlasnika kripto imovine je prijavila da poseduju manje od 5.000 evra u kriptovalutama, a većina investitora ima manje od 1.000 evra te imovine. Na drugom kraju spektra, oko 6 odsto vlasnika kripto imovine je potvrdilo da poseduju više od 30.000 evra u kriptoaktivi.

U saopštenju ECB se takođe pominje kako su investitori su uspeli da podnesu pad tržišne kapitalizacije kripto imovine od novembra 2021. godine u iznosu od 1,3 biliona evra bez ikakvih rizika za finansijsku stabilnost, međutim, ovom brzinom, doći će do tačke u kojoj kripto imovina bez pokrića predstavlja rizik po finansijsku stabilnost.

Sistemski rizik raste u skladu sa nivoom međusobne povezanosti finansijskog sektora i tržišta kripto imovine, korišćenjem leveridža i kreditnom aktivnošću. Na osnovu do sada uočenog razvoja, tržišta kripto imovine trenutno pokazuju sve znake novog rizika za finansijsku stabilnost.

Stoga je ključno za regulatore i supervizore da pažljivo prate razvoj događaja i zatvaraju regulatorne praznine, „pošto je ovo globalno tržište i stoga globalno pitanje, neophodna je globalna koordinacija regulatornih mera“, naglašava se u saopštenju ECB

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак ECB: Kripto-imovina potencijalni rizik po finansijsku stabilnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima servisa Crunchbase, prošle godine je obim rizičnih ulaganja (venture capital) u svetu oborio sve rekorde, dostigavši vrednost od 643 milijardi dolara. Od tog iznosa, čak 201 milijardi je uloženo u startap kompanije, a 29,4 milijarde dolara je uloženo u ranu fazu razvoja inovacija.

Prošla godina je donela i rekordan broj novih „jednoroga“, kompanija čija je tržišna vrednost premašila jednu milijardu dolara. Ukupno je bilo 586 takvih kompanija, pri čemu je svake nedelje u 2021. godini u proseku 10 kompanija sticalo status „jednoroga“.

Prema obimu transakcija, ulagači su najviše investirali u finteh sektor, a slede zdravstvo, elektronska trgovina i usluge prevoza.

SAD i dalje meka za rizične investicije

Najviše rizičnih ulaganja privukle su Sjedinjene Američke Države, čak 330 milijardi dolara, odnosno više od polovine ukupnih ulaganja na tržištu rizičnog kapitala. Na drugom mestu je Azija sa 165 milijardi dolara.

Mada zaostaju za američkim i startap kompanijama u Aziji, evropski startapovi su privukli za 150 odsto više investicija nego 2020. godine, ukupno 116 milijardi dolara.

Rizična ulaganja u svetu su se u poslednjih deset godina udesetostručila, navodi se u izveštaju koji je objavio Crunchbase.

Foto: Pixabay

Чланак Rizična ulaganja najveća u poslednjih deset godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

U upozorenju na potencijalne rizike za ulagače Banka je dovela u pitanje postoji li inherentna vrednost najistaknutije digitalne valute, čija je vrednost ove godine porasla na blizu 50.000 dolara po komadu, prenose britanski mediji.
Početkom novembra bitkoin je dostigao rekordnu vrednost od preko 68.000 dolara, ali je nakon toga vrednost drastično pala nakon što su se prvi put pojavile vesti o novoj varijanti koronavirusa, omikronu.

Bitkoin je stabilizaciju doživeo tek prošle nedelje.

Zamenik guvernera Ser Džon Kanlif rekao je da Banka mora biti spremna na rizike povezane s porastom kriptoimovine nakon brzog rasta njene popularnosti.

Brojni rizici

„Cene mogu prilično varirati i bitkoin bi teoretski ili u praksi mogao pasti na nulu“, rekao je on za BBC.

Tržišna kapitalizacija kriptoimovine udesetostručila se od početka 2020. godine na oko 2.5 milijardi dolara što predstavlja oko 1 posto globalne finansijske imovine.

Oko 0,1 posto bogatstva britanskih domaćinstava nalazi se u bitkoinu i sličnim kriptovalutama, kao što su eterijum i binans koin.
Čak 2,3 miliona ljudi drži neku kriptovalutu, u prosečnom iznosu od oko 330 funti svaki.

Odbor banke za finansijsku politiku, osnovan nakon finansijske krize 2008. godine radi praćenja rizika, saopštio je u ponedeljak da postoji mala direktna pretnja stabilnosti finansijskog sistema Velike Britanije od kriptovaluta.

Međutim, odbor je upozorio da bi, uz trenutni brzi tempo rasta, takva imovina mogla postati više povezana s tradicionalnim finansijskim uslugama i verovatno bi predstavljala brojne rizike.

Objavljujući svoju redovinu proveru stanja finansijskog sistema, Banka je rekla da bi glavne institucije trebalo da oprezno pristupe usvajanju kriptovaluta i da bi trebalo da obrate veliku paznju na njihove razvoje na tržištu.

„Potrebni su poboljšani regulatorni okviri i okviri za sprovođenje zakona, kako na domaćem tako i na globalnom nivou, kako bi se uticalo na razvoj na ovim brzorastućim tržištima i kako bi se upravljalo rizicima te podstakle održive inovacije i zadržalo šire poverenje u integritet i finansijski sistem“, navodi se u saopstenju Centralne engleske banke.

Izvor: Tanjug

Foto: Wikipedia

Чланак Centralna engleska banka: Bitkoin bi mogao da postane bezvredan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Sputnik, od januara 2008. godine do jula prošle godine, najmanje 379 ljudi umrlo je u svetu zbog fotogafisanja sebe na opasnim mestima ili sa opasnim životinjama. To znači da u proseku, na svakih 13 dana selfiranje odnese po jedan život.

Na listi koju čini više od 50 država, najviše umrlih je registrovano u Indiji (100), Sjedinjenim Američkim Državama (39) i Rusiji (33), dok Španija sa 15 preminulih deli šesto mesto sa Australijom.

Autori studije su identifikovali i deset mesta na svetu sa najviše stradalih.

To su, bez redosleda po broju slučajeva, vodopadi Nijagare (na granici između SAD i Kanade), Veliki Kanjon (SAD), Čarko del Buro (Kolumbija), plaža Penja (Brazil), vodopad Mlango (Kenija), Uralske planine (Rusija), Tadž Mahal i dolina Dudpatri (Indija), ostrvo Nusa Lembongan (Indonezija) i arhipelag Langkavi (Malezija).

U izveštaju stoji i da je ovaj trend na kratko prekinut prošle godine, zbog pandemije, ali je u 2021. ponovo krenuo uzlaznom putanjom.

Izvor: Sputnik

Foto: Pixabay

Чланак Za 12 godina selfiji odneli 379 života се појављује прво на Biznis i Finansije.

U 2020. godini stopa rizika od siromaštva iznosila 21,7 odsto i u odnosu na prethodnu godinu niža je za 1,5 procentnih poena, saopštio je Republički zavid za statistiku.

Kada je reč o stopi rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, ona pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada. Ova stopa je veća od stope rizika od siromaštva i u 2020. godini iznosila je 29,8 odsto (u 2019. bila je 31,7 odsto).

Najviše izloženi riziku od siromaštva bili su mladi.

„Lica mlađa od 18 godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 24,2 odsto, kao i lica starosti od 18 do 24 godina – 23,6 odsto. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 19,6 odsto“, navodi se u izveštaju.
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 37,2 odsto, zatim jednočlana domaćinstva gde je lice mlađe od 65 godina – 7,1 odsto. Domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba imaju najnižu stopu rizika od siromaštva – 15,1 odsto.

Među starijima od 18 godina najizloženiji riziku od siromaštva su nezaposleni – 46,7 odsto, dok je najniža stopa rizika od siromaštva za lica zaposlena kod poslodavca – 6,2 odsto. Za samozaposlena lica ova stopa iznosila je 18,8 odsto, a za penzionere 19,4 odsto.

Svaki drugi nema za odmor

Kada je reč o materijalnoj uskraćenosti, devet stavki koje ulaze u ovaj pokazatelj su: nemogućnosti domaćinstva da sebi priušti mašinu za pranje veša, adekvatno zagrevanje stana, automobil, odmor, neočekivani trošak od 16.600 dinara, zatim nemogućnost da sebi priušti televizor u boji, telefon, nemogućnost da priušti meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegetarijansku zamenu) svakog drugog dana, kao i kašnjenje sa plaćanjem kirije, rate za stambeni ili potrošački kredit, računa za komunalije.

Čak svaki četvrti građanin (25,6 odsto) ispunjava tri i više stavki po osnovu materijalne uskraćenosti.

Najviše njih se odriče – letovanja i zimovanja.

Tako 48,5 odsto građana tokom prošle godine nije sebi moglo da priušti nedelju dana odmora van kuće, 14,9 odsto meso, ribu ili vegetarijansku zamenu svakog drugog dana, dok neočekivan trošak u iznosu od 16.600 dinara iz budžeta domaćinstva nije moglo da plati 35,1 odsto građana. Gotovo svaki deseti (9,5 odsto) nije mogao da priušti adekvatno zagrevanje stana.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Svaki peti građanin u Srbiji u riziku od siromaštva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, skok cena sirovina prethodne godine uz novi energetski šok, istorijski rekordne cene prirodnog gasa i ogromna poskupljenja struje, kao i rast cena nafte podsetili su ne samo na inflaciju, već i na još jedan skoro zaboravljeni ekonomski termin – stagflaciju. To je situacija u kojoj cene rastu, a ekonomija stagnira ili čak pada. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva pre nekoliko dana najavila da će ova institucija smanjiti prognozu globalnog privrednog rasta, ali za koliko biće poznato već danas s obzirom da se održava godišnji sastanak MMF-a i Svetske banke.

U Srbiji, srećom, bar do Nove godine ne moramo da brinemo o cenama gasa s obzirom da dugoročni ugovor o snabdevanju sa Ruskom Federacijom traje do kraja godine, a upravo se pregovara o njegovom produžetku ili novom ugovoru.

Domaćinstva nisu na udaru, privreda jeste

Za sada dobijamo gas po izuzetno jeftinih 260 dolara za 1.000 kubnih metara naspram berzanskih cena koje su dostizale i neverovatnih 1.900 dolara za 1.000 kubika. Ipak, s obzirom da se cena nafte od prošle godine udvostručila na 80 dolara za barel, a cene gasa u ugovorima o snabdevanju zavise i od cene nafte ne bi čudilo ako od Nove godine bude i skuplji gas. U međuvremenu za privredu je poskupela i struja, pa su preduzeća kojima je od letos istekao prethodni ugovor dobila i dvostruko skuplju ponudu od snabdevača, pre svega EPS-a koji drži preko 95 odsto tržišta. Dakle, iako za sada domaćinstva nisu na udaru, privreda itekako jeste, a to prema rečima ekonomista znači i udarac za privredni rast zemlje naredne godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana najavio šta bi moglo da nas snađe kada je rekao da su vlasnici jedne cementare najavili poskupljenje cementa 25 odsto ako cena struje bude ovako visoka.

Rast troškova i pad profita

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da rast cene energenata na makro nivou pre svega utiče na rast uvoza pošto smo mi uvoznici energenata, a osim toga i na rast inflacije.

„Za preduzeća to znači rast troškova i pad profita. Pošto se energija koristi u skoro svakoj proizvodnji i u domaćinstvima, to znači i porast opštih cena. Sve ukupno to se odražava na usporavanje rasta privrede, ne samo naše već i svetske. Koliko bi smanjenje rasta moglo biti teško je reći. To zavisi od toga koliko će trajati ova kriza sa gasom. Kako je naglo i ekstremno skočila cena gasa, može naglo i da padne, posebno što tu ima i geopolitičkih uzroka, kao na primer Severni tok 2. Najteže pogođene poskupljenjem energenata bile bi, objašnjava Arsić, industrije kao što su Železara koja koristi puno struje, zatim RTB Bor, odnosno danas Ziđin iz istog razloga, mada su oni prethodnih godinu, dve uživali rekordne cene bakra. Tu su i cementare, a zatim i proizvođači đubriva kojima su inputi nafta i gas.

Kriza će najviše da pogodi preduzeća kojima energenti nisu samo energija već i sirovina

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenio je da će ova kriza najviše da pogodi preduzeća kojima energenti nisu samo energija već i sirovina poput naftno-gasnog kompleksa, ali i da u kratkom roku „najveći deo preduzeća može da proguta“.

„Problem je ako ovako visoke cene energenata potraju duže ili ako još budu poskupljivali, jer to može biti početak negativne spirale. Prvi udar se pokriva iz rezervi, ali dalje će preduzeća morati da povećavaju cene proizvoda, ali onda nastupa i psihološki momenat, pa oni ne poskupljuju koliko je poskupelo gorivo, već i malo preko toga da se zaštite od daljih poskupljenja. Kada to rade svi, onda dolazimo do visoke inflacije. Tako da u kratkom roku ove visoke cene energenata ne moraju da znače ekonomsko usporavanje, ali u dugom roku sigurno da“, napominje Savić, dodajući da inflacija svima tanji novčanike što opet smanjuje tražnju stanovništva za robom, što onda dalje utiče na smanjenje proizvodnje.

„To je scenario u koji ne verujem i ne bih želeo da se desi, ali može da pogodi ne samo nas već i ceo svet. A ako se tako nešto desi u Evropi, preliće se i kod nas“, upozorava Savić uz napomenu da nije samo problem što se usporava rast BDP, već i što se onda pogoršavaju pokazatelji kao odnos javnog duga prema BDP-u i otežano servisiranje obaveza.

Inflacija ide iznad ciljanih 4,5 odsto

Svetska banka je pre nekoliko dana podigla prognozu rasta BDP-a Srbije na šest odsto u ovoj godini, dok su procene naših institucija još optimističnije i iznose 6,5, pa čak i sedam odsto, mada ne u zvaničnim dokumentima nego u izjavama. Za sledeću godinu Svetska banka nam prognozira rast od 4,5 odsto, ali međunarodne finansijske institucije još nisu izbacile prognoze ili procene koje bi uzele u obzir ovaj poslednji energetski šok. Međugodišnja inflacija je u avgustu (poslednji podatak) dostigla 4,3 odsto, što je najviša međugodišnja inflacija od 2013. godine i veoma je blizu gornjoj granici ciljanog koridora NBS od 4,5 odsto. Prema poslednjem saopštenju NBS, očekuje se da će inflacija otići i iznad cilja, dakle granice od 4,5 odsto, ali da se u drugoj polovini godine očekuje povratak u ciljani okvir.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Inflacija ide iznad ciljanih 4,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.