Tokom ovog izdanja vebinara dobićete dublje razumevanje procesa odabira pravih ljudi, načina za usklađivanje njihovih veština sa opisom radnog mesta, izborom kvalitetnih metoda za procenu kompetencija ljudi u kompaniji i načinima za pravljenje šampionskog tima.

Dušan Basalo je iskusni ekspert u oblasti razvoja kompanija, timova i pojedinaca, i osnivač je kompanija Talks and Folks, Atria Group i Generation Zeal. Tokom svoje 20-godišnje karijere u oblasti organizacionog razvoja i razvoja ljudskih resursa, Dušan je radio sa velikim brojem kompanija različitih veličina i profila, kao i sa menadžerima iz čitavog sveta. U septembarskom izdanju vebinara gledaocima će dati odgovor na sledeća pitanja:

• Kako postaviti prave ljude na prava mesta?
• Kako prepoznati nečiji potencijal i pre nego što ta osoba pokaže kvalitet u radu?
• Da li postoje određene pravilnosti ili je u redu da radimo „na osećaj“?

Vebinar možete pratiti 6. septembra od 20 časova na Jutjub kanalu RNIDS-a.

U komentarima možete postaviti pitanja koja vas interesuju u vezi sa ovom temom, a Dušan će se potruditi da na njih odgovori tokom trajanja vebinara.

Link ka sajtu:
https://www.domen.rs/sr-latn/pitajters-vebinar-nauka-postavljanja-pravih-ljudi-na-prava-mesta

Link ka Jutjubu:
https://www.youtube.com/@rnidsonline

Чланак Besplatni pitajte.rs vebinar: “Nauka postavljanja pravih ljudi na prava mesta“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fondacija je inicirala i sprovela u delo izradu majica Lokalac na internetu sa idejom da one postanu simbol lokalne internet zajednice, ovaj put i sa humanim ciljem ‒ da se podrže talentovana deca u kojima leži potencijal za velika dostignuća. Sav prihod ostvaren prodajom majica doniraće se Centru kao pomoć za realizaciju programskih aktivnosti, edukaciju talentovane dece i mladih naučnika, izradu naučno-istraživačkih radova i pripreme za takmičenja.

Prva Lokalac majica napravljena je tokom leta 2020. godine i od tada do danas su se nizali brojni modeli, a Lokalac je postao majica koju svi žele da nose. Od samog početka za dizajn i izradu bio je zaslužan brend Dechko Tzar, koji je sa Fondacijom partner na ovom projektu.

Lokalac na internetu je još jedan vid podrške i brige o lokalnoj zajednici. On je način da se istomišljenici IT-evci, kreativci, stvaraoci i svi oni koji donose nova znanja i poglede na svet pronađu, povežu, udruže i okupe na jedno mesto.

Sada Lokalac ima svoj sajt, asortiman je pored majica proširen i novim artiklima, a svakom kupovinom postiže se viši cilj.

Ako razmišljate lokalno i želite da pružite svoj doprinos mladima u Srbiji, posetite lokalac.rs ili Dechko Tzar prodavnice i postanite već danas Lokalac na internetu.

Чланак Lokalac na internetu ‒ sada i kao humanitarni projekat се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovogodišnji „Internet dijalog“ okupiće stručnjake iz Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Nemačke, Australije, Italije, Holandije, Kipra, Slovenije, Mađarske i, naravno, Srbije. U fokusu konferencije biće prevashodno novi evropski propisi koji se primenjuju na onlajn platforme, ali će se razmatrati i uporednopravna rešenja iz Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Australije.

Usvajanjem dva ključna propisa – Uredbe o digitalnim tržištima (Digital Markets Act) i Uredbe o digitalnim uslugama (Digital Services Act), Evropska unija je suštinski izmenila pravno okruženje u kome posluju onlajn platforme, s ciljem jačanja prava korisnika i uvećanja transparentnosti u radu platformi.

Pored dve pomenute uredbe, u postupku usvajanja su i novi evropski propisi o veštačkoj inteligenciji, kao i o zaštiti podataka o ličnosti, što će takođe uticati na pravni okvir u kome deluju platforme.

Nekoliko izlaganja biće posvećeno Uredbi EU o digitalnim tržištima, koja se primenjuje na one tržišne učesnike koji pružaju ključne usluge na internetu i koji predstavljaju svojevrsna čvorišta na internetu (gatekeepers) kakve su usluge pretraživanja interneta (npr. Google), društvene mreže (npr. Instagram), platforme za deljenje video-zapisa (npr. YouTube), operativni sistemi kojima se kontrolišu osnovne hardverske ili softverske funkcije, i omogućava rad softverskim aplikacijama (npr. Android), pojedine usluge onlajn oglašavanja (npr. Google Ads).

Takvim tržišnim učesnicima mogu biti određene mere prethodne regulacije, sa kojima moraju uskladiti svoje poslovanje. Jedna od regulatornih mera sastoji se, na primer, u zabrani davanja prednosti sopstvenim uslugama i proizvodima pri postupku rangiranja, u odnosu na slične usluge ili proizvode treće strane. Tako, Google ne bi više mogao da favorizuje sopstvene povezane usluge u rezultatima pretrage (npr. Google Travel) u odnosu na konkurentske usluge (npr. Booking.com).

Među regulatornim merama je i ona kojom Evropska komisija može naložiti onlajn platformi da obezbedi prenosivost podataka generisanih tokom aktivnosti krajnjeg korisnika. To bi, na primer, značilo da je operater jedne društvene mreže dužan da svom krajnjem korisniku omogući da na drugu društvenu mrežu nesmetano prenese svoje podatke.

Znatna pažnja tokom konferencije biće posvećena i Uredbi EU o digitalnim uslugama. Ovim propisom detaljno se uređuje moderiranje sadržaja od strane onlajn platformi – propisuje se postupak prijave nezakonitog sadržaja ili sadržaja koji je protivan uslovima korišćenja platforme, način na koji platforma mora reagovati kada takvu prijavu dobije, kao i mogućnost sudskog i vansudskog preispitivanja odluke platforme o uklanjanju spornog sadržaja.

I pre donošenja ove uredbe postojali su slični propisi, ali su se oni odnosili samo na uklanjanje sadržaja kojima se povređuje autorsko pravo ili drugo pravo intelektualne svojine, dok su pravila Uredbe o digitalnim uslugama primenjiva na druge kategorije sadržaja koji je nezakonit ili protivan uslovima korišćenja platforme. O ovim pravilima raspravljaće se i iz ugla slobode izražavanja, budući da se onlajn platformama, i njihovim algoritmima, prepušta donošenje značajnih odluka koje kod nekih korisnika interneta izazivaju zabrinutost zbog moguće cenzure.

Чланак O novim propisima za onlajn platforme na trećem „Internet dijalogu“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Organizator, Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), ovogodišnji događaj održava pod sloganom “Razmišljaj digitalno”, s obzirom da će njime biti obuhvaćene teme poput kreativnosti kao odgovora na izazove, digitalne transformacije tradicionalnih biznisa i brendiranja tradicije u digitalnom dobu.

DIDS je godinama mesto susreta posetilaca sa vrhunskim predavačima i panelistima. Ove godine bismo izdvojili keynote nastupe dvojice renomiranih govornika: švedskog autora i predavača Fredrika Harena, globalnog vizionara koji prenosi znanja, iskustva i poglede na inovacije u domenu poslovne kreativnosti i promena u digitalnom dobu, kao i britanskog stručnjaka teorije kreativnosti, Dejva Birsa, koji će publici predočiti na koji način se može podstaći lučenje hormona sreće u mozgu kupca.

Domaćim aspektima digitalne transformacije baviće se paneli konferencije. Prvi od njih, “Porodične kompanije i naredni nivo”, baviće se značajnom i osetljivom temom – porodičnim kompanijama u Srbiji, da li su one spremne za smenu generacija među vlasnicima i da li su naslednici pripremljeni za izazove digitalnog doba i poslovanja.

Moderator ovog panela biće Milovan Zvijer, advokat i partner u firmi Four Legal, a učesnici Dragan i Aleksandar Marković, otac i sin, ITN Group, kao i Rade i Aleksa Vučićević, otac i sin, Art Ival.

“Digitalna poslovna rešenja iz Srbije” naziv je drugog panela konferencije kojem će neposredno prethoditi predstavljanje rezultata istraživanja o upotrebi digitalnih tehnologija u poslovanju.

Nakon što bude prezentovao kako i koliko biznisi koriste digitalne tehnologije i rešenja u svom poslovanju, moderator panela, Vladimir Zarić, direktor za klijente @ Four Dots, pokrenuće razgovor sa panelistima – predstavnicima softverskih kuća koje razvijaju poslovna rešenja za domaće, regionalno i strano tržište. Oni će otkriti svoje utiske o stanju tržišta, kakva su iskustva u saradnji sa mikro, malim i većim kompanijama iz Srbije i koliko su naša preduzeća drugačija od regiona i inostranstva. Kroz pozitivne primere, moći ćemo da steknemo uvid u to na koji način tradicionalni biznisi pobeđuju u digitalnoj transformaciji.

Uz moderaciju Vladimira Zarića svoja viđenja o ovoj aktuelnoj temi izložiće učesnici: Veljko Radovanović, izvršni direktor @ Logik.rs, Andreja Nikolić, osnivač i direktor @ Kadrovska.rs i Aleksandar Nastevski, osnivač i direktor @ NB SOFT.

DIDS 2023 će se održati klasičnom formatu događaja, a organizator će prenositi konferenciju putem svog YouTube kanala. Prisustvo konferenciji je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta registracija posetilaca putem DIDS2023 sajta obavezna.

Чланак Dan internet domena Srbije – Razmišljaj digitalno се појављује прво на Biznis i Finansije.

O familiji fontova Etar RNIDS koji se mogu besplatno preuzeti na veb-sajtu RNIDS-a govorio je njihov autor, grafički dizajner Petar Stošić. Autor je objasnio da su na raspolaganju četiri fonta, dva uspravna i dva italik, svaki u dve težine, što je sasvim dovoljno za obradu tekstova, ali i zahtevnije dizajnerske poduhvate, kako za veb tako i za štampu, i pomenuo da su kreirani sa željom da budu nosioci različitih vrsta dizajna. „Tipografski, pismo pripada grupi grotesknih sanserifa čiji je najpoznatiji predstavnik Helvetika, no, u odnosu na Helvetiku pod značajnim je uticajem kaligrafije“, objasnio je autor.

Fontovi Etar RNIDS mogu se preuzeti besplatno na sledećem linku.

Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu UN za razvoj, govorio je o projektu COMtext, odnosno inicijativi za razvoj otvorenih NLP/NLU (računarska obrada, odn. „razumevanje“ prirodnog jezika) resursa i alata za srpski jezik. On je istakao da je obrada jezika putem veštačke inteligencije standard u IT industriji, da alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji svakodnevno koristimo – prevođenje, upravljanje glasom ali ih koristimo na engleskom jeziku. Srpskom jeziku nije posvećena dovoljna pažnja imajući u vidu i veličinu jezičke zajednice i tržišta. Zato je težnja inicijative koju je pokrenuo sa udruženjem ReLDI (Regional Linguistic Data Initiative) da premosti postojeće barijere, a to su razvoj jezičkih tehnologija mahom pri akademskoj zajednici, visoki inicijalni troškovi razvoja kod kompanija i nesistematičan pristup razvoju na institucionalnom nivou. Cilj je da se u budućnosti startapima, IT kompanijama i drugim akterima na raspolaganje stave resursi za razvoj NLP/NLU rešenja. Time će se ostvariti pozitivan uticaj ne samo na razvoj poslovanja, već i očuvanja srpskog jezika u digitalnoj eri. Projekat su podržali RNIDS i više velikih srpskih kompanija koje posluju u IT sektoru.

Tokom događaja, Slobodan Marković je razgovarao sa Danom Ludvigom uz letonskog registra domena (.lv) koja je govorila o projektu tamošnjeg registra i primeni veštačke inteligencije i računarske obrade jezika prilikom izrade alata koji nudi alternativne nazive domena na osnovu konteksta i smisla domenskih pretraga.

Tokom sesije „Srpski jezik i veštačka inteligencija“ sagovornici Slobodana Markovića bili su Vesna Rehner iz kompanije Alfanum i prof. Vlado Delić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Prof. Delić je dao objašnjenja i pojmovna određenja i govorio o razvoju jezičkih, odnosno govornih tehnologija u poslednjih 20 godina. Publika je imala prilike da na primeru vidi koliko je napredovao razvoj sintetizatora govora, koji su izuzetno korisni slepim i slabovidim korisnicima. Bilo je reči o kompleksnosti „izrade“ tzv. digitalnih asistenata i multidisciplinarnosti takvih poduhvata, ali i činjenici da jezičke tehnologije imaju neverovatno široko polje primene – od pomoći osobama s invaliditetom (govorne tehnologije kao asistivne) do povećanja produktivnosti. Sinteza govora koristi se i kao svojevrsno nastavno sredstvo, zatim u sistemima informisanja u saobraćaju (na stanicama, aerodromima, javnom prevozu), u pametnim kućama, za kreiranje audio biblioteka, objasnila je Vesna Rehner, govoreći o projektima koje je samo Alfanum realizovao za potrebe različitih klijenata. Govorila je i o razvoju tehnologija komande glasom – diktiranja, a takav projekt je Alfanum realizovao za Fond PIO, omogućivši diktiranje medicinskih nalaza, pri čemu mašina čak prepoznaje i latinske izraze koji se koriste u medicini.

Sagovornici su se saglasili da inicijative za bavljenje srpskim jezikom moraju da dođu iz Srbije, jer malo tržište nije atraktivno globalnim tehnološkim gigantima, a ako u digitalnoj eri koja dolazi ne budemo na srpskom jeziku mogli s mašinama da komuniciramo glasom i tekstom, biće to era u kojoj će se izgubiti srpski jezik.

Autor fotografije Bojan Marojević

Чланак RNIDS poklanja Etar RNIDS – preuzmite besplatno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konferencija RIPE 85 biće održana od 24. do 28. oktobra, a prisustvovaće joj stručnjaci iz celog sveta koje RIPE NCC okuplja. Beograd će posetiti predstavnici pružalaca usluga interneta, mrežnih operatora, stručnjaci za sajber bezbednost, ali i predstavnici organizacija koje se bave praćenjem i razvojem internet politika. Tokom konferencije razmatraju se politike i procedure koje RIPE NCC razvija za dodelu internet brojeva, diskutuje se o najnovijim tehničkim pitanjima, a samo neke od tema o kojima će se razgovarati u Beogradu su DNS, rutiranje, politika adresa, IoT, sprečavanje zloupotreba na internetu i dr.

Konferencija se kao veliki susret zajednice organizuje u nekom od gradova Evrope ili prestonica zemalja u RIPE-ovom servisnom regionu, a uz zalaganje RNIDS-a i SOX-a, Beogradu je pripala čast da ovaj put bude domaćin konferencije.

RIPE NCC je Koordinacioni centar Foruma evropskih IP mreža, jedan od pet svetskih regionalnih internet registara (RIR), nadležan za teritoriju Evrope, Bliskog Istoka i Centralne Azije. Članovi organizacije su i lokalni registri kojima RIPE NCC dodeljuje IP adrese i AS brojeve, bez kojih internet ne bi mogao da funkcioniše.

Uz RIPE 85 biće održano još jedno važno okupljanje za stručnjake iz evropskih registara nacionalnih domena i DNS eksperte iz celog sveta. Naime, 22. i 23. oktobra članovi CENTR radne grupe za tehnička pitanja i članovi organizacije DNS-OARC okupiće se na zajedničkom sastanku.

CENTR je udruženje registara nacionalnih internet domena najvišeg nivoa iz Evrope, ali i nekoliko vanevropskih zemalja (Kanada, Novi Zeland, Japan, Australija…) sa sedištem u Briselu čija je uloga posredovanje u razmeni iskustava i saradnji nacionalnih registara. RNIDS je punopravni član organizacije od 2008. godine.

DNS-OARC (Centar za DNS operacije, analize i istraživanja) čiji je RNIDS član od 2018, je organizacija koja okuplja ključne internet operatere, izvršioce i istraživače kako bi koordinisali odgovore na napade i druge probleme, delili informacije o funkcionisanju i performansama DNS-a (sistema naziva domena).

Foto: Joshua Sortino, Unsplash

Чланак Svetski stručnjaci za mreže i internet ovog oktobra u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći broj ispitanika tvrdi da je manje ili više upoznat sa bezbednosnim rizicima, tako da je svega 4,6% njih izjavilo da ne zna ništa o virusima, 2,7% ne zna ništa o prevarama, a 4,9% o krađama podataka. Međutim, čak 60% ispitanika kaže da je bar jednom bilo zaraženo virusom ili nekim drugim malverom, a 19,7% korisnika interneta je priznalo da se bar jednom „upecalo“ i kliknulo na link koji su imejlom dobili od nepoznate osobe.

Bezbednosni rizici su utoliko veći što skoro 44% korisnika interneta u Srbiji misli da pružaoci internet usluga (kompanije koje su vlasnici društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju) ne brinu uopšte ili ne brinu na zadovoljavajući način o bezbednosti korisnika interneta. Stoga bi se očekivalo da korisnici sami preuzmu odgovornost za svoju bezbednost, ali je tek 14% internet korisnika izjavilo da se o svojoj bezbednosti brinu sami, dok čak 40% njih očekuje da za njihovu bezbednost budu odgovorni upravo pružaoci internet usluga.

Posebna opasnost leži u tome što je informisanost o “kidnapovanju” internet domena na izuzetno niskom nivou. Čak 27,8% ispitanika priznaje da ne zna ništa o tome, što je i do 10 puta veći procenat nego kod nekih drugih bezbednosnih rizika. “Kidnapovani” domen je ozbiljna pretnja za sve korisnike interneta, jer su ugroženi i vlasnici sajtova na takvim domenima, kao i korisnici tih sajtova, a ipak je svest o toj pretnji daleko niža u odnosu na sve ostale rizike.

Zašto je ovo tako ozbiljan bezbednosni rizik?

Godišnje se izvrši više stotina miliona uspešnih napada na domene, pri čemu se napadnuti domeni preusmeravaju ka serverima i servisima koje kontroliše napadač. Zahvaljujući preusmeravanju saobraćaja na lažni sajt identičnog izgleda, veliki broj internet korisnika hakerima ostavlja svoje kredencijale za pristup servisima banaka ili drugim servisima za poslovanje na internetu. Pritom, pored sajtova mogu biti pogođeni i servisi e-pošte, kao i svi drugi internet servisi povezani sa “kidnapovanim” domenom, što često dovodi do krađe osetljivih poslovnih i privatnih podataka.

Analize nakon napada pokazale su da „kidnapovani“ domeni nisu imali aktivnu nijednu vrstu zaštite, što ih je činilo lakim plenom za napadače. S obzirom na to da je domen važan onlajn resurs, RNIDS svim registrantima .rs i .срб domena nudi čak tri vrste zaštite, pri čemu dve osnovne vrste, koje zadovoljavaju potrebe najvećeg broja korisnika, RNIDS ne naplaćuje.
Više o ovim temama, kao i o tome kako koristimo internet i kako štitimo svoje podatke na internetu, možete naći u brošuri „Bezbednost korisnika interneta u Srbiji“.

Чланак Bezbednosni rizici i koliko znamo o njima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pismo Lingva RNIDS dostupno je za besplatno preuzimanje na veb-sajtu RNIDS-a.
Ovo je treće pismo kreirano u saradnji sa organizacijom Tipometar koje RNIDS poklanja. Prethodno su poklonjena pisma Areal RNIDS i Orto RNIDS, takođe dostupna za preuzimanje na veb-sajtu рнидс.срб.

Ćirilica u oku posmatrača

Novo pismo predstavljeno je tokom događaja Ćirilica u oku posmatrača koji je publika pratila onlajn.
Petar Vasilić, autor pisma, govorio je o saradnji RNIDS-a i organizacije Tipometar, koja je rezultirala trećim pismom koje RNIDS poklanja. Napomenuo je da je rad na pismu trajao još iz perioda kada je pripremao master rad. Osvrnuo se na važnost kreiranja fontova na srpskoj ćirilici jer besplatni (najlešće Gugl) fontovi koji podržavaju ćirilicu mahom sadrže ruske kurzivne oblike. Prilikom kreiranja pisma za ekranski prikaz podešeni su takozvani „hint mehanizmi“ za svaki slovni znak pojedinačno, što je posebno važno zbog sitnih veličina na ekranu.

Na događaju je govorio Slavimir Stojanović Futro, vizuelni umetnik i dizajner čiji su radovi osvojili više od 300 nagrada širom sveta, koji je razmatrao pitanje ćirilice prilikom kreiranja identiteta. Pomenuo je da je kod dizajnera postojala generacijska barijera prema ćirilici, međutim da se rad sa ćirilicom danas više ne doživljava kao lanac oku nogu već prednost i bogatstvo. Govorio je o kreiranju vizuelnih identiteta za ustanove kulture kod kojih je važno da postoji i ćirilica i latinica, i o radu na vizuelnom identitetu Narodnog muzeja i Muzeja grada Beograda. Naglasio je da je ćirilica treće pismo EU, pismo koje ima svoju težinu, pismo čija je upotreba donekle zanemarena u dizajnerskim krugovima često zbog toga što su fontovi bili zanemareni. Konstatovao je da se situacija znatno popravila zahvaljujući fontovima koje je izrađivala organizacija

Tipometar i fontovima napravljenim zahvaljujući RNIDS-u, koji su pogodni za upotrebu i izgledaju odlično.
Bojan Stefanović, grafički dizajner i osnivač studija Logoholik, nadovezao se tokom svog predavanja na činjenicu da je postojao problem fontova srpske ćirilice, ali i konstatovao da se stvari menjaju u korist dizajnera. Bojan je Orto RNIDS koristio prilikom redizajna sajta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i rekao da mu je osnovni zadatak tom prilikom bio uspostavljanje tipografskog reda, jer je upotreba kurziva predstavljala problem.

„Orto RNIDS je slabserif, ima dokumentarnu, kaligrafsku i tehničku vrednost koja se uklapa u potrebu sajta da bude brz, pregledan i informativan“, konstatovao je Stefanović. U nastavku je dao zanimljiv pregled aplikacija (za dizajn, objave na društvenim mrežama, obradu teksta, izradu sajtova i sl) koje su „dobri“ đaci ćirilice, objasnio koje aplikacije pružaju podršku za ćirilicu i ćirilički kurziv i kakva podešavanja su potrebna da bi se koristile na takav način.

Чланак Registar nacionalnog internet domena Srbije poklanja nove fontove Lingva RNIDS се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konferenciju je svečano otvorio Milan Dobrijević, pomoćnik ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, ukazavši da danas više nego ikada pre koristimo internet i telekomunikacije. On je pohvalio dosadašnji rad RNIDS-a na kreiranju ekosistema za normalno i stabilno funkcionisanje interneta u Srbiji i dodao da i država čini velike napore da omogući njegovo širenje.

Danko Jevtović, član Upravnog odbora ICANN-a, pojasnio je kako funkcioniše ova organizacija, i istakao značaj nacionalnih registara poput RNIDS-a čiji rad na uspostavljanju i promociji nacionalnih domena omogućava da internet zaista postane dostupan svima, bez obzira na jezik ili pismo.

Srbija ima čak dva domena koji to omogućavaju: .rs i .срб. Oni su, istakao je Dejan Đukić, direktor RNIDS-a, zauzeli dve trećine tržišta domena u Srbiji. Njih vole i Gugl i korisnici.

Prvi predavač na ovogodišnjem DIDS-u, Kei Šimada, preduzetnik i investitor na čelu Digital Makers Lab (IBM Japan) uključio se iz Japana i govorio o nekoliko trendova koje je pokrenula pandemija. Piter Van Rost, generalni menadžer CENTR-a, Udruženja evropskih nacionalnih registara domena najvišeg nivoa, govorio je iz Brisela o rastu registracije domena tokom pandemije, ali i razbijao mitove o prevarama preko interneta. „U Evropi se od početka pandemije beleži rast interesovanja za registraciju domena, ali taj rast predvode nacionalni domeni. U 2020. godini rast je bio na šestogodišnjem maksimu od 4,4% što je dvostruko veći rast od onog koji beleže generički domeni“, potvrdio je Van Rost.

Da li je internet velikim preduzećima bio (dobar) sluga i (loš) gospodar, i kakve je transformacije poslovanja omogućio od početka pandemije, govorilo se tokom panela koji je moderirao Vladimir Radunović. Panelisti su se saglasili da je internet dobar sluga onome ko zna da ga korisiti, a Branka Petronijević, marketing menadžer u hotelu Crown Plaza Beograd, istakla je da je u situacijama poput globalne pandemije, dozvoljeno, pa čak i poželjno, u posao uključiti i emocije poput empatije. Da se dostava hrane pokazala kao veoma unosan posao tokom pandemije, potvrdio je Branimir Đurović, generalni menadžer kompanije Glovo Srbija, koji ipak smatra da održivi rast podrazumeva više od prilagođavanja tržišnim okolnostima i „hvatanja momenta“ – bitno je i poznavanje potreba klijenata. Momir Đekić, konsultant za digitalnu transformaciju i generalni menadžer u IT kompaniji Symphony, saglasan je da zadovoljstvo korisnika treba da bude prioritet svake kompanije, što ne znači da kompanije treba samo da ispunjavaju želje klijenata, već i da moraju predviđati njihove potrebe.

Tokom predavanja koje je usledilo, svoje viđenje postpandemijske komunikacije objasnio je Vojislav Žanetić, konsultant za tržišnu komunikaciju. „Pandemija je ograničila našu mobilnost, a samim tim i našu slobodu. Kao alternativa nam je ponuđen prelazak na digitalno poslovanje, odnosno rad od kuće, bar za neke kategorije stanovništva. Druge profesije, poput medicinskih radnika ili onih koji pružaju komunalne usluge su ostale ’analogne’. Civilizacija se dakle podelila na digitalnu i analognu zajednicu. U takvoj situaciji i komunikacija mora ’gađati’ sve strukture društva“, smatra Žanetić.

Dimitrije Ostojić, stručnjak za digitalni marketing, direktor agencije Default Design, podelio je konkretne savete za bolju konverziju sajtova. Da bi neka kompanija privukla i zadržala korisnika na svom sajtu potrebno je da on bude pregledan, intuitivan, sa jasnim porukama.

Pol Snoksel, kreativni direktor agencije Wunderman Thompson uključio se iz Londona i govorio o tome da su prodajni sajtovi veoma često dizajnirani tako da suptilno navode korisnike da ponekad kupe ono što ne žele ili da ostave podatke koje nisu planirali da dele. Posavetovao je kompanije da se zapitaju, pre nego što se upuste u ovakav način poslovanja, da li bi one same pristale na uslove koje planiraju da ponude svojim korisnicima.

Članovi UO E-komerc asocijacije Srbije Marko Mudrinić i Ivan Tanasković izjavili su da je pandemija Kovida-19 ubrzala razvoj e-trgovine za čitavih pet godina. Prema podacima Narodne banke Srbije, e-trgovina je u porastu još od 2013. godine, a u 2020. godini rast plaćanja karticama na internetu u odnosu na prethodnu iznosio je 103,5%, rast vrednosti transakcija preko 80%, a ukupna vrednost transakcija plaćenih karticom je porasla za 33,3%.

Pandemija je malim proizvođačima istovremeno i otežala poslovanje, ali i otvorila nove kanale za komunikaciju sa kupcima, istakla je moderatorka panela posvećenog malim proizvođačima na internetu Milica Čalija, vlasnica brenda Anđeli. Kada je 2012. pokretala proizvodnju ona nije mogla ni da pretpostavi da će jednog dana prodavati preko interneta, koji joj je danas uobičajen kanal prodaje. „Svi kanali komunikacije sa potrošačima su važni, ali najbitnijim smatram naš sajt jer je jedino on zaista naš. Društvene mreže pripadaju privatnim kompanijama koje su njihovi vlasnici“, kaže Čalija.

Internet se tokom pandemije nametnuo kao značajan, u nekim slučajevima i jedini izvor prihoda za male proizvođače, posebno kada su njihova prodajna mesta bila zatvorena, kaže Ana Nešić sa platforme Mali proizvođači, koja se nada da će se interesovanje za kupovinu preko interneta zadržati i po završetku pandemije.

Marija Slović, preduzetnica i vlasnica prodavnice Domaccini radi na unapređenju dostave, ali to nije jedini izazov sa kojim se suočava. Kada je ulagala u onlajn prodaju njena glavna dilema bila je – da li će neko kupiti kajmak ako prethodno ne može da ga proba, kao na pijaci. Ispostavilo se, kaže, da hoće, i to ne mali broj ljudi.

Vladimir Kovač, internet preduzetnik i moderator panela posvećenog inovatnivnim pristupima u e-trgovini, istako je da danas nije dovoljno da sajt bude samo lep izlog biznisa. Njegovi sagovornici saglasni su da je uspon e-trgovine veliki, ali da treba misliti i o budućnosti.

Jedan od načina da ostvarite uspeh u e-trgovini je razlikovanje od konkurencije, kaže Aleksandar Ilić, izvršni direktor Knjižare Roman. Njegova knjižara je to postigla omogućavanjem dostave knjiga po Beogradu u roku od 60 minuta od porudžbine. Oskar Borbaš, osnivač Geek Shop-a, svoj uspeh duguje – humoru. Iako nudi samo jedan proizvod u nekoliko boja i veličina, humorom na drštvenim mrežama je pridobio veliki broj kupaca, ali naglašava da nije dovoljno samo osloniti se na humor već i na dobar poslovni plan. Ivan Tanasković, rukovodilac sektora internet prodaje u kompaniji Planeta Sport, rekao je da su kupcima bitni sigurnost plaćanja, isporuka naručene robe ali i mogućnost zamene i refundacije.

Чланак DIDS 2021 Digital – umesto aplauza, pohvale na četu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novo pismo biće predstavljeno tokom onlajn skupa „Ćirilica u digitalnom svetu“, zakazanog za 27. januar sa početkom u 11 časova. Tokom skupa dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučna saradnica na Institutu za srpski jezik SANU, održaće predavanje u kom razmatra koliko je internet izmenio srpski jezik, kako se naša komunikacija na maternjem jeziku i pismu izmenila pod uticajem onlajn sredstava komunikacije i može li se i koliko braniti jezička baština od takvih uticaja. Kakva je uloga ćirilice u poslovanju, imajući u vidu oslonjenost modernog poslovanja na internet, razmatraće trojica panelista. Kako i koliko robne marke, privreda i institucije tržišno komuniciraju na ćirilici, koliko je korišćena u dizajnu, šta su izazovi, a šta prednosti upotrebe ćirilice, objasniće Igor Adamović, kreativni direktor, Control Creative. Koliki je izazov kreirati i održavati sajtove na ćirilici i sa ćiriličkim linkovima, i implementirati transliteratore u različite CMS-ove, kao i šta propisuju međunarodni standardi koje proizvođači softvera i velike onlajn platforme (ne)poštuju, ispričaće Vladimir Marić, direktor programerske firme Mrežni sistemi. Šta sve (ne)znamo o programiranju na ćirilici i programskom jeziku Ć++ pojasniće nam Petar Slović iz kompanije Quantox Technology. Program vodi i panel moderira Zoran Stanojević, urednik internet portala RTS-a.

Orto RNIDS je drugo po redu pismo srpske ćirilice napravljeno prevashodno za upotrebu na internetu i ekranski prikaz koje RNIDS, povodom obeležavanja godišnjice .срб domena, poklanja. Za razliku od Areal RNIDS-a, predstavljenog u januaru 2020. godine, slabserifnog tipografskog pisma, Orto RNIDS je sanserifno tipografsko pismo humanističkog tipa. Karakteristike novog pisma predstaviće Ana Prodanović, docentkinja na Fakultetu promenjenih umetnosti i autorka fontova.

Prenos skupa odvijaće se putem RNIDS-ovog Jutjub kanala i Fejsbuk stranice. Novi fontovi Orto RNIDS biće dostupni za preuzimanje sa RNIDS-ovog sajta 27. januara po završetku skupa.

Чланак RNIDS korisnicima interneta poklanja još jedno ćiriličko pismo се појављује прво на Biznis i Finansije.