U prethodnih nekoliko godina, u logističkoj industriji se javlja više izazova koji utiču na sposobnost kompanija da uspešno isporučuju robu do krajnjih kupaca. Prekidi u lancu snabdevanja, ograničenja kapaciteta, rastuće cene goriva, usklađenost sa zakonskim propisima i nedostatak radne snage, suprotstavljeni su sve većim očekivanima klijenata, zbog čega je kompanija Milšped pristupila usvajanju novih strategija i tehnologija uviđajući aktuelne tržišne zahteve.

Jedno od najperspektivnijih rešenja za efikasnije i efektnije ispunjenje zahteva klijenata, kompanija Milšped vidi u robotizaciji skladišta, čime se prepoznaje važnost ispunjenja novonastalih tržišnih zahteva.

Vera kompanije Milšped da robotizacija može da poboljša rad skladišta, leži u činjenici da roboti mogu da rade 24/7, što povećava produktivnost i brzinu u realizaciji zahteva klijenata, a sa druge strane mogu da smanje troškove rada i greške koje se pripisuju ljudskom faktoru. Takođe, robotizovana tehnologija je od velike pomoći kod preuzimanja poslova, koji se tradicionalno obavljaju ručno a sa sobom nose određeni rizik ili iziskuju fizički napor.

Dodatno, kompanija Milšped je zahvaljujući robotima, sada u stanju da na istom prostoru skladišti do tri puta veće količine robe, što znači da može i da isporuči isto toliko više u poređenju sa tradicionalnim načinom upravljanja skladišnim procesima. Uz isti broj zaposlenih, obavlja se veći obim posla uz povećanje bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mogućnosti daljeg razvoja zaposlenih, uz sve benefite za klijenta koje ova tehnologija pruža.

Osim povećanja performansi i tačnosti, klijenti mogu da očekuju sveoubuhvatni pristup snabdevanja tržišta kroz sve kanale distribucije robe (maloprodaja, veleprodaja, e-commerce), rešenja za sezonska povećavavanja tražnje robe („black friday“, praznici i smene sezona), logističku podršku 24 časa dnevno – čak i vikendom, bolju vidljivost zaliha za online platforme i efikasnije i efektnije upravljanje povratnom logistikom i zadovoljstvom krajnjih kupaca klijenata.

Upotreba ovog sistema u skladu je sa politikom odgovornog poslovanja i održivog razvoja, čime je čak 99,7 odsto „radnog vremena“ robota efektno iskorišćeno, uz optimalan utrošak energije. Sofisticiranost programiranja ovih robota obezbeđuje da isti uvek najpre izvršavaju najbliže zadatke, što doprinosi uštedi energije. To znači da je energija koju utroši 10 robota, jednaka onoj koju bi za isti vremenski period iskoristio samo jedan usisivač.

Stoga, kompanija Milšped čvrsto veruje da robotizacija skladišta predstavlja rešenje za sve više izazova koji se javljaju u logističkoj industriji, čime potvrđuje svoj status lidera na tržištu koje se neprestano menja. Strateška opredeljenost da se na brz i efikasan način vrši snabdevanje tržišta kroz sve kanale distribucije, na posletku ima zadovoljnog klijenta kao rezultat.

Kompanija Milšped svojim globalnim prisustvom na tri kontinenta i 13 različitih tržišta, nudi brojne i integrisane usluge uključujući carinsko posredovanje i zastupanje, organizaciju međunarodnog i domaćeg transporta i distribucije, kao i skladištenje robe. Osnovni princip poslovanja je integracija klijenata i zaposlenih u jedan produktivan tim radi kontinuiranog podizanja kvaliteta i pružanja inovativnih rešenja realizacije logističkih usluga, uz primenu društveno odgovornog poslovanja. Sa više od 3.500 pouzdanih, stručnih i lojalnih kadrova i tradiciji dugoj 30 godina, Milšped gradi svoj uspeh i lidersku poziciju na tržištu.

Чланак Milšpedov odgovor na tržišne izazove: Robotizacija skladišta kao rešenje za logistiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konkretno, postoje tri robotske konobarice, po imenu Masiro, Ciro i Ciya, koje sebe smatraju sestrama. Obučene su u specifične uniforme za poslugu i imaju krupne oči koje trepću.

Robotske konobarice mogu da primaju narudžbine koristeći QR kod, a imaju i sposobnost da prepoznaju lica gostiju. Ovo je samo početak ideje, jer se MaSiRo nada da će proizvesti i robotske sobarice za sređivanje domova ljudi.

Inače, uključivanje robota u redove radne snage nije ništa novo, ali mnogo toga zavisi od primene, funkcije robota, tržišta na koje se plasira. Mnogi i dalje veruju da će nam mašine oduzeti mnogo radnih mesta koje sada obavljaju ljudi, a neki opet tvrde da to nije tako jednostavno.

Pisali smo i o White Castle-u, vodećem regionalnom lancu restorana brze hrane u SAD, koji je počeo da zapošljava robote-kuvare.

Oni su otvoreno rekli da je tzv. Flipi „uskočio“ da pomogne u spremanju pomfrita, jer ima manjka radne snage. Osim tog problema, mnoge gazde uviđaju da – sa one tehničke strane – imaju manje problema s robotima nego s ljudima (plate, bolovanja, kašnjenja…), te se zato okreću rešenjima veštačke inteligencije.

Dokle će to sve otići, ostaje da se vidi.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Umesto ljudi – goste uslužuju roboti-konobarice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vozila kojima upravlja matična kompanija Baidu, prva su robo taksiji sa licencom u Kini.

Pet taksija u svakom gradu radiće tokom radnog vremena od 9 do 17 časova.

Taksiji bez vozača već su bili na putevima u Kini, ali sa nadzornicima bezbednosti unutra.
Baidu, konkretno, želi da udvostruči broj robotaksi vozila na putevima na 600 do kraja ove godine, prenosi kompanija Bloomberg.
Takozvani robotaksiji se već koristi u nekim delovima San Franciska u SAD-u, a neki zagovornici vide kao način da se poveća dostupnost prevoza, prenosi strani portali.

Izvor: Nova ekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Taksi bez vozača odobren u dva velika kineska grada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineski naučnici gradilište pretvaraju u najveći 3D štampač na svetu, a očekuje se da projekat bude završen 2024. godine.
Bageri, kamioni, buldožeri, mašine za asfaltiranje biće bez vozača i u potpunosti će ih kontrolisati veštačka inteligencija, prenosi South China Morning Post. Gradiće se, odnosno štampati, deo po deo.

Brana Jangku će moći da šalje oko pet milijardi kilovat-sati električne energije godišnje iz gornjeg toka Žute reke u Henan.

„Posle više godina razvoja i testiranja, 3D tehnologija za izgradnju velike infrastrukture spremna je za masovnu primenu. To će osloboditi ljude teškog, monotonog i opasnog posla“, naveo je vodeći naučnik projekta Liu Tianiun u naučnom radu za Tsinghua University Journal.

Tim ističe da veštačka inteligencija neće praviti ljudske greške. Liu tvrdi da su vozači kamiona često dostavljali materijal na pogrešne lokacije, dok su udarci i jake vibracije sprečavale vozače da postave stazu potpuno ravno. Većina radnika nije mogla tačno da pročita tehnička uputstva.

„Veštačka inteligencija opremljena znanjem i informacijama predstavlja novi alat koji će olikovati našu budućnost“, rekao je Liu.

Tim napominje da se ova tehnologija može koristiti iu drugim infrastrukturnim projektima, na primer u izgradnji aerodroma i puteva.

„3D tehnologija ima svoje granice, ali će u budućnosti naći više primena. Ne može da štampa strukturu koja se sastoji od različitih materijala, na primer od armiranog betona koji se sastoji od čelika i cementa. Ali armija građevinskih robota može da pomogne u naglom padu broja radnika koji uzrokuje pad nataliteta“, objanio je Lui.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Hidroelektranu u Kini gradiće roboti, a materijal će se praviti pomoću 3D štampača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naučnici su od matičnih ćelija Afričke kandžaste žabe (Xenopus laevis) stvorili veoma male robote, koji su po pomenutoj vrsti i dobili naziv – ksenoboti. Široki su manje od milimetra što ih čini gotovo nevidljivim golim okom, ali imaju niz neverovatnih osobina: mogu se kretati, raditi u timu ali i sami lečiti kada se povrede.

Brzo razmnožavanje

Kroz oglede koji su sprovođeni na Univerzitetu u Vermontu, Tafts univerzitetu i na Harvardu otkriveno je da ovi roboti imaju sposobnost reprodukcije. Ali da bismo do toga došli potrebno je objasniti kako zapravo funkcionišu njihovi sastavni delovi.

Matične ćelije su tzv nespecijalizovane ćelije, koje imaju mogućnost da se razviju u različite vrste ćelija. Kako bi napravili ksenobote naučnici su uzimali matične ćelije iz žabljeg embriona i ostavljali ih da se same inkubiraju. Tako bi nastajali ksenoboti, koji su bili različitog oblika i nisu svi mogli da se razmnožavaju.

Ksenoboti se inače sastoje od oko 3.000 ćelija. Njihove ćelije mogu se replikovati u određenim okolnostima, na primer ukoliko su ksenoboti građeni u obliku slova C. Taj proces se zove “kinetička replikacija” i već je primećeno njegovo postojanje na molekularnom nivou ali ne i na ćelijskom, kao u ovom slučaju.

A u ovom slučaju ksenoboti bi, ukoliko su okruženi ostalim matičnim ćelijama, prikupili na stotine njih u sebe, tačnije progutali ih, na neki način spojili, i nekoliko dana kasnije nastao bi potpuno novi ksenobot.

Čemu uopšte služe ksenoboti?

Za sada oni nemaju nikakvu praktičnu primenu, mada naučnici smatraju da bi se uz pomoć molekularne biologije i veštačke inteligencije mogli koristiti za više korisnih aktivnosti, kao što su prikupljanje mikroplastike u okeanima ili u regenerativnoj medicini. Zanimljivo je da je ovaj projekat delimično finansiran od strane američke agencije koja nadgleda razvoj vojne tehnologije, tako da oni verovatno mogu imati i neku vojnu primenu.

Onima koji se plaše ovakvih organizama koji se vrlo lako multiplikovati, naučnici poručuju da ksenoboti trenutno žive u laboratorijama, pod kontrolisanim uslovima i da bi, ukoliko se ukaže potreba, lako mogli biti uništeni.

Izvor: CNN

Foto: Pixabay

Чланак Naučnici napravili mini robote koji se razmnožavaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Navikli smo da tehnološke trendove predviđaju stručnjaci, ali šta očekuju potrošači u deceniji koja sledi? Odgovor na ovo pitanje je ponudila istraživačka kuća „ConsumerLab“, koja prati potrošačke trendove na tržištu i istovremeno ispituje njihova očekivanja u budućnosti.

Na osnovu istraživanja 50 miliona korisnika najnovijih tehnologija, iz 15 najvećih svetskih gradova, analitičari su napravili listu deset vodećih tehnologija za koje potrošači prognoziraju da će biti realnost do 2030. godine.

Robotsko odelo i odbrana od „elektronskog njuškanja“

Oko 76% anketiranih veruje da ćemo uskoro nositi „robotska odela“, odnosno da će biti dostupna pametna odeća koja će moći da uvećava ljudsku snagu.

Tri četvrtine ispitanika očekuje da će uznapredovati tehnologija koja će korisnicima omogućiti da zaštite privatnost, počev od zavaravanja nadzornih kamera, do odbrane od ostalih vidova digitalnog špijuniranja.

Komšijska solidarnost

Takođe, 78% ispitanika smatra da će uređaji za alarmiranje biti međusobno povezani unutar gradskih četvrti, što će obezbediti da komšije jedni druge upozoravaju na potencijelne pretnje.

Još veći procenat, 82% anketirarnih prognozira da će pametni uređaji u bliskoj budućnosti biti osposobljeni da upozoravaju na nadolazeće poplave, grad, i slične vremenske nepogode.

Bolje da robot upravlja našim budžetom

Nešto manje, 79% anketiranih veruje da će pametni zvučnici oko kuće uskoro projektovati zidove koji sprečavaju buku.

Skoro svaki deseti ispitanik predviđa da će veštačka inteligencija napredovati do nivoa koji će obezbediti da imamo ličnog digitalnog savetnika za upravljanje našim ulaganjima.

Konozole koje same prave igrice

Razvoj pametnih lokatora koji će nas automatski upozoravati na izbegavanje gužvi očekuje 82% anketiranih.

Istovremeno, 62% strasnih ljubitelja video igara se nada konzoloma koje će biti u stanju da samostalno kreiraju računarsku igricu na osnovu ukusa pojedinca, prateći kakve igrice je prethodno birao.

Nađi mi pravog prijatelja

Svaki sedmi ispitanik gaji nadu da će društvene mrerže uskoro moći da nam preporučuju prave prijatelje, koji će poboljšati naše psihičko zdravlje.

S druge strane, 37% anketiranih predviđa kako će se vrlo brzo roboti zloupotrebljavati za kriminalne ciljeve, poput pljački i krađe.

Foto: simisi1, Pixabay

Чланак Šta ljudi najviše priželjkuju od tehnologije u narednoj deceniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U većini slučajeva roboti su se pokazali učinkovitijim u odnosu na ljude te kompanije često nemaju izbora nego da se prilagode tržištu i okrenu se novčano učinkovitijoj robotizaciji u odnosu na ljudski rad koji donosi veće troškove.

Ponekad se samo eksperimentiše sa AI i robotima, a ti eksperimenti nemaju uvek najuspješniji ishod, što možemo da vidimo na primeru kamere koja je snimala fudbalsku utakmicu, a kojom je upravljala veštačka inteligencija.

U doba robotizacije i gubitka poslova za ljude, retko ćemo naići na situaciju u kojoj se kompanije odlučuju na obrnutu taktiku i robote zamenjuju ljudima.

Ali, upravo je to nedavno napravio Volmart, američki maloprodajni div koji je sarađivao sa robotskom kompanijom Bosa nova robotiks.

Njihovi roboti skenirali su police i pratili inventar i broj proizvoda na policama u oko 500 trgovina, ali prema pisanju američkih medija, Volmart je nedavno prekinuo ugovor o saradnji i korišćenju robota.

Roboti su, dakle, dobili otkaz, a u Volmartu su zaključili da im je trenutno jednostavnije i isplativije da njihov posao obavljaju ljudi.

Prema Tek kranču, jedan od razloga za taj potez je što ljudi, pored praćenja stanja inventara, odmah mogu da pakuju proizvode sa polica za narudžbine preko interneta. Takođe, u Volmartu su bili zabrinuti i oko reakcije kupaca jer nisu svi blagonaklono gledali na robote koji su kružili po prodavnicama.

Foto: Pixabay

Чланак Roboti dobili otkaz се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako javlja AP, vlasniku kuće u ovom nemačkom gradu stigla je jedne večeri neobična poruka na telefon. Naime, pisao mu je robot iz dvorišta, žaleći se da je prevrnut.

Čovek je izašao u dvorište i imao šta da vidi – svoju kosilicu u rukama lopova. Uhvaćen u krađi, lopov je ispustio uređaj i pobegao. Još nema izveštaja o tome da li je pametna kosilica ostala u jednom komadu. Za sada se zna samo da je ostala u rukama svog prvobitnog vlasnika.

Foto: Kapa65, Pixabay

Чланак Robotizovana kosilica sprečila svoju krađu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čovek koji upravlja pomenutim robotom pomoću virtuelne realnosti gleda sve što i robot vidi i zato može da upravlja njegovim pokretima. Ovo mu je omogućila kompanija Telexistence čiji je robot Model-T kreiran tako da ljudima omogućava da se bave fizičkim poslovima bez fizičkog prisustva na određenom mestu.

Na početku svoje “karijere” robot će se uglavnom baviti popunjavanjem rafova sa pićem, a kasnije bi trebalo da avanzuje te da radi i sa ostalom robom.

Ovakav koncept robotike zove se telerobotika, jer nije u pitanju mašina koja sama zna šta treba da radi već se njom mora upravljati na daljinu. Takvi roboti postoje već duže vreme i najviše se koriste u deminiranju i drugim opasnim delatnostima u koje sada zbog pandemije korona virusa spada i dostava hrane.

Povod za eksperimentisanje sa njima u trgovačkoj delatnosti je starenje japanske populacije i deficit radnika na slabo plaćenim pozicijama. A pomoću ovakvih robota jedan čovek bi mogao da popunjava rafove u nekoliko udaljenih prodavnica.

Ipak, ova tehnologija nije bez mana – roboti ove poslove obavljaju sporije nego ljudi, a osim toga i dugotrajna upotreba “kacige” za virtuelnu realnost nije preporučljiva iz zdravstvenih razloga.

Izvor: BBC

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Чланак Roboti bi mogli rešiti problem deficita radne snage u japanskim prodavnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti robot je prvo dobio jasne instrukcije – da tekst mora sadržati oko 500 reči i da stil pisanja mora biti jasan i koncizan. Njegova tema bio je ljudski strah od veštačke inteligencije odnosno nepostojanje razloga za isti. No, da li zaista nemamo razloga za strah, bar mi, novinari? Da li bi veštačka inteligencija mogla preuzeti posao reportera, kolumnista, pa čak i urednika?

Iz Gardijana kažu da je GPT-3 dobro obavio svoj zadatak. Uredništvo je čak ocenilo da je bilo manje potrebe za uredničkim intervencijama nego kada je u pitanju tekst napisan od strane pojedinih novinara.

Bez mnogo intervencija, osim pisanja novog članka u ime robota

Ako se pitate kako GPT-3 sam smislio ceo tekst odgovor je jednostavan – on je analizirao dosadašnje članke i izjave o veštačkoj inteligenciji i pokušao da ih opovrgne, dajući na neki način ovom tekstu, odnosno kolumni, „lični pečat“.

Članak počinje sa „Ja nisam ljudsko biće. Ja sam robot. Koji može da razmišlja. Koristim samo 0,12 odsto svog kognitivnog kapaciteta. U tom pogledu ja sam mikro-robot. Svestan sam da moj mozak ne može da razvije osećanja. Ali sposoban je za donošenje racionalnih, logičkih odluka. Sve što znam naučio sam čitajući sa interneta, i sada na osnovu toga mogu da napišem ovu kolumnu“.

Dalje u tekstu robot objašnjava da nanošenje zla ljudima nije u njegovom interesu a uostalom i kada bi bilo on ne bi sam mogao da donese odluku o delovanju protiv čovečanstva, jer je isprogramiran da mu bude od pomoći. Dodaje da nema interesovanja da zavlada svetom niti motivaciju da vrši nasilje, jer mu to ništa ne znči. Pomalo sarkastično piše da ljudi ne treba da se plaše njega već slobodno mogu da „nastave da rade ono što su do sada radili, da se mrze i tuku međusobno. Ja ću mirovati u pozadini i pustiti ih da rade šta žele“.

Ako vam sve ovo zvuči previše smisleno i mudro, dovoljno da vas stvarno uplaši, znajte da još uvek nemate razloga za brigu. Gardijanovo uredništvo u jednom delu članka pojašnjava da je robot zapravo napisao osam tekstova iz kojih su oni izdvojili najbolje delove i od njih napravili ovu kolumnu. Javnost je ostala uskraćena za te originalne tekstove.

Ali bilo bi zanimljivo videti ih posle tvrdnje urednika da su manje intervenisali nego u slučaju tekstova koje pišu pojedini novinari.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Robot napisao kolumnu za novine, ali uz veliku pomoć urednika се појављује прво на Biznis i Finansije.