Pesimizam i finansije dece

Podatak da 70% ispitanih misli da će generacije koje dolaze lošije stajati finansijski u poređenju sa svojim prethodnicima, ne ohrabruje. Čak je zanimljivo i u kojim zemljama su ispitani u većem procentu pesimistični kad su tema naslednici i njihova zarada.

Japan prednjači. Po ovom istraživanju 82% ispitanih Japanaca misli da će deca biti finansijski ’lošija’. Ovo je veliki procenat i to iz zemlje koja je na samom vrhu svetskih ekonomija.

Francuzi i Italijani slede Japance i takođe su se u visokom procentu izjasnili pesmistički o budućnosti svoje dece (Francuzi 78%, Italijani 76%). Kanađani su odmah za Italijanima.

Španci, Britanci, stanovnici SAD i Australije sa 72% izjašnjenih da će deca finansijski lošije živeti, upotpunjuju ovu sliku manjka optimizma.

Ko misli da će deca živeti bolje?

Zanimljivo je da je po ovom istraživanju u Singapuru nešto bolja slika – 56% odraslih misle da će deca bolje živeti od svojih roditelja. Za njima su Šveđani (47%), Malezija (45%) i Poljska (39%).

Izraelci i Nemci takođe su podrška prognozi da će mlađe generacije lošije stajati finansijski, mada u manjem procentu u odnosu na vodeće Japance (Izrael i Nemačka 42%).

Kako je bilo prethodnih godina?

Pre četiri godine, tačnije, u godini pred pandemiju Covid19 virusom, bila je prisutna nešto veća doza optimizma. Zanimljivo je da su Poljaci pre tri godine bili gotovo sigurni da će njihovoj deci biti finansijski bolje kada budu bili poslovno aktivni (23% reklo je ’da, biće im bolje’).

Australijanci su takođe bili manje pesimistični u prethodnom periodu (58%), kao i Holanđani među kojima je prošle godine svaki drugi rekao da će deca u budućnosti stajati lošije finansijski.

Ako se pogleda sveukupna slika ovakvog istraživanja, reklo bi se da u Izraelu godinama nema mnogo odstupanja bez obzira na pandemije, krize i recesije. U odnosu na 2019. godinu, sada su Izraelci poletniji i to je jedina zemlja gde je ovo istraživanje zabeležilo porast optimizma. Tek svaki treći ispitanik misli da će deca lošije finansijski živeti u budućnosti.

Pesimizam bez obzira na sve

Zajedničko za sve države u kojima je sprovedeno ovo istraživanje je da je negativan stav vezan za finansijsku budućnost dece direktno povezan sa stavom ispitanika vezanim za ekonomiju zemlje u kojoj žive. Što je stav negativniji, to je više uverenja da će deci biti finansijski gore.

Na primer, 63% Poljaka koji su izneli negativan stav prema ekonomiji svoje zemlje veruju da će deci biti gore. A, među Poljacima koji ekonomiju Poljske pozitivno ocenjuju, njih samo 19% veruje da će naslednici živeti finansijski bolje.

Međutim, čak i u zemljama čiji stanovnici veruju u vođenje ekomonije države čiji su stanovnici, postoji mnogo pesimizma i brige za generacije koje dolaze. Japan je najbolji primer, kao i Belgija.

Od ukupnog broja Japanaca koji predviđaju lošiju finansijsku budućnost svoje dece (82%) njih čak 68% veruje svojim ekonomistima. Belgijanci takođe veruju svojoj ekonomiji, ali ne veruju u finansijski napredak svojih potomaka.

Hoće li se ovakav pesimizam realizovati ili je u pitanju samo briga odraslih za svoje potomstvo?

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li će deca živeti bolje od roditelja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na prvom mestu Blumbergove liste takvih primera nalazi se Island, koji troši skoro 1,8% svog BDP-a na jaslene i vrtićke ustanove, odnosno na institucije koje se bave ranim vaspitanjem i obrazovanjem. Rezultat ovih ulaganja je velika dostupnost ustanova koje čuvaju decu, po izuzetno niskim cenama. Zbog toga Island beleži izuzetno visoku zaposlenost žena (82%), dok se u nekim drugim zemljama dešava da jedan roditelj mora da da otkaz kako bi čuvao decu, jer mu se to više isplati. To je sve češći primer u SAD gde radi 68% žena.

Budući da država značajno dotira predškolske ustanove, islandski roditelji troše tek oko pet odsto svoje zarade na plaćanje čuvanja dece. Poređenja radi, u Sjedinjenim Američkim Državama, koje odvajaju samo 0,3% svog BDP-a za ove usluge, roditelji za čuvanje dece izdvajaju skoro 19% svoje zarade.

Iza Islanda na pomenutoj listi nalaze se Estonija, Nemačka, Kanada i Novi Zeland. Sve ove zemlje ulažu velike svote novca za predškolske ustanove, kako bi roditelji mogli bez brige da se posvete svom poslu. To nije slučajnost budući da je jedno kanadsko istraživanje pokazalo da svaki dolar uložen u čuvanje dece ekonomiji donosi 2,8 dolara kroz rad njihovih roditelja.

Izvor: CNBC

Foto: BBC Creative, Unsplash

Чланак Najbolje zemlje za zaposlene roditelje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U celoj EU prosek godina u kojima mladi odlaze iz porodične kuće je 26,5, ali on dosta varira od države do države.

Srbija nije u EU, ali ako se uporedi sa zemljama Unije, jedino u Hrvatskoj i Portugalu mladi kasnije napuštaju dom nego u našoj zemlji.

U Portugalu deca dom napuštaju u proseku sa 33,6, a u Hrvatskoj sa 33,3 godine.
Mladi u Slovačkoj odlaze od kuće sa 30,9 godina, Grčkoj sa 30,7 godina i Bugarskoj 30,3 godine, dok je u ostalim zemljama prosek godina u kojima mladi napuštaju porodično gnezdo niži.

U Švedskoj je najniži, jer tamo mladi odlaze sa svega 19 godina – devojčice čim napune 18, dečaci sa 19 godina i dva meseca.

Prosek godina u Finskoj je 21,2, Danskoj 21,3, a Estoniji 22 godine i sedam meseci.

U većini zemalja na severu i zapadu Evrope mladi su u proseku napuštali roditeljski dom u ranim i srednjim dvadesetim, dok je u južnim i istočnim zemljama prosečna starost bila u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim.

Muškarci su, u proseku, napuštali roditeljsko domaćinstvo sa 27,4 godine, a žene sa 25,5 godina, navodi se na sajtu Eurostata.

Ovaj trend je primećen u svim zemljama, odnosno mlade žene su u proseku napuštale roditeljsko domaćinstvo ranije od mladića.

Muškarci su u proseku napuštali roditeljski dom posle 30. godine u 11 zemalja EU (Hrvatska, Portugal, Slovačka, Bugarska, Grčka, Slovenija, Italija, Malta, Španija, Rumunija i Poljska), dok je u slučaju žena to bilo u samo dve zemlje Portugalu i Hrvatskoj.

Najveći jaz među polovima je u Rumuniji, gde su mladi muškarci poršle godine odlazili iz doma sa 30,3 godine, a žene sa 25,6 godina, u Bugarskoj je taj jaz 3,5 godine.

S druge strane, Švedska, Danska i Irska zabeležile su najmanji jaz između mladih muškaraca i žena koje napuštaju roditeljski dom, od svega četiri, pet i devet meseci.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Mladi u Srbiji iz roditeljskog doma odlaze sa 31,4 godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon o radu propisuje sledeća prava zaposlenog iz radnog odnosa: pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Osim pobrojanih prava, zakon propisuje posebnu zaštitu za zaposlene radi nege deteta, što je tema ovog teksta, naročito trudnicama i porodiljama. Posebnu zakonsku zaštitu imaju i zaposleni mlađi od 18 godina života, kao i zaposlene osobe sa invaliditetom, ali se zaštitom tih kategorija zaposlenih ne bavimo ovom prilikom.

Imajući u vidu da je strogo zabranjena diskriminacija zaposlenih i lica koja traže zaposlenje s obzirom na njihova lična svojstva (pol, nacionalna i verska pripadnost, boja kože, zdravstveno stanje, lična uverenja i drugo), Zakon o radu naročito naglašava da se odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu određenim kategorijama zaposlenih, pa tako i one o zaštiti zaposlenih za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja – ne smatraju diskriminacijom. Ovo stoga što početna pozicija navedenih kategorija zaposlenih nije ista sa ostalim zaposlenima, te bi jednako postupanje sa nejednakima samo po sebi bilo nepravedno, što iziskuje takozvanu pozitivnu diskriminaciju, odnosno preduzimanje mera kojima se žele smanjiti postojeće nejednakosti među zaposlenima. Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu roditeljstva, posebno žena u periodu trudnoće i nakon porođaja.

Zaštita od poslova štetnih po zdravlje zaposlene dojilje

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Dakle, poslodavac ne može trudnicu ni dojilju da rasporedi na posao koji je po oceni nadležne stručno-medicinske službe štetan za njeno zdravlje i/ili zdravlje njenog deteta.

Poslodavac je u tom slučaju dužan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Zaštita od prekovremenog i noćnog rada

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Ovo znači da trudnica i dojilja ne mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, koliko iznosi puno radno vreme, niti mogu da rade u periodu od 22 do 6 časova narednog dana, ako bi stručno-medicinski organ takvo angažovanje smatrao štetnim po zdravlje zaposlene trudnice i dojlje, odnosno po zdravlje deteta.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Majka ili otac deteta do njegove treće godine, a ovo pravo imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta, mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, odnosno u periodu od 22 do 6 časova narednog dana, samo uz svoju saglasnost, koja je svojeručno potpisana.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, takođe samo uz svoju pisanu saglasnost. Kao što vidimo, za roditelja koji se sam stara o detetu, a isto pravo zakon garantuje i za usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja koji se sam stara o detetu, zaštita od prekovremenog i noćnog rada je opravdano izraženija, jer je starosna granica za dete pomerena sa tri na sedam godina, a kada se radi o detetu koje je težak invalid, nije propisana starosna granica.

Zaštita od preraspodele radnog vremena

Po zakonu o radu poslodavac ima pravo da vrši preraspodelu radnog vremena, odnosno da zbog prirode posla odredi da u nekom periodu godine zaposleni u određenom obimu rade duže, a potom da u istom tom obimu jedan deo godine rade kraće. U ovom slučaju ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne može da bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog, a radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno.

Primera radi, u hotelu u kojem je mnogo veći obim posla tokom letnjih mesci, u periodu april-septembar poslodavac odredi da se radi 50 časova nedeljno, a u periodu oktobar-mart 30 sati nedeljno. Međutim, određene kategorije zaposlenih su posebno zaštićene od preraspodele radnog vremena, pa tako poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti (bez obzira na godine) – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Pravo na produženu pauzu ili skraćenje radnog vremena

Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. S obzirom da porodiljsko odsustvo traje najmanje godinu dana, a da započinje između 28 i 45 dana pre termina porođaja, dete ne navrši godinu dana povratkom majke na posao. Sve dok dete ne navrši godinu dana poslodavac je porodilji dužan da obezbedi 90 minuta pauze ili 90 minuta skraćenja radnog vremena. Ovako utvrđena pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.

Rad na određeno vreme i posebna zaštita trudnica

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. U skladu sa navednim, zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, isti se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Takođe, rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju navedenih okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Naknada pune zarade zaposlenih na porodiljskom

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prva dva deteta, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, a otac deteta može da ga koristi u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva (dve godine od trećeg deteta). Otac deteta može da koristi ovo pravo (dakle odsustvo nakon isteka tri meseca od porođaja) bezuslovno.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% od zakonskog osnova, a zakonski osnov čini prosečna zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode prvom mesecu prestanka rada zbog trudnoće.

Ostale zakonske odredbe od značaja za roditeljstvo

Svakako da treba podsetiti i na pravo trudnice, za slučaj održavanja trudnoće, da joj se plaća naknada zarade u visini od 100% od prosečne zarade koju je ostvarila u poslednjih 12 meseci.

Takođe, osvrnućemo se i na bolovanja zbog nege dece. Uobičajeno je da u prvih nekoliko godina života deca često imaju zdravstvene probleme, dok njihov imunitet ne ojača. Za slučaj neophodnog odsustva sa rada radi nege deteta (bolovanje zbog nege člana porodice) roditelji imaju pravo na naknadu zarade u visini od 65% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci. U slučaju da je bolest, odnosno oštećenje zdravlja deteta teško i da zahteva dugo odsustvo roditelja, na predlog lekara koji leče dete, a na osnovu ocene lekarske komisije filijale RFZO, roditelj ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% njegove prosečne zarade.

U pogledu navedenih prava treba istaći jedan problem koji je prouzrokovan definicijom zaposlenog iz Zakona o radu. Naime, sve zakonske odredbe o zaštiti materinstva i roditeljstva se odnose na zaposlene, a u smislu Zakona o radu zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. To praktično znači da ove odredbe o posebnoj zaštiti nemaju primenu u pogledu žena i roditelja koji su radno angažovani van radnog odnosa – po ugovoru o delu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Ovo nije dobro rešenje i može podstaći određene poslodavce da zbog proširenih prava trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu izbegavaju da zaposle određene kategorije lica, odnosno pokušaju da ih angažuju kroz modalitete radnog angažovanja van radnog odnosa. Na taj način ideja zakonskog poboljšanja položaja trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu može kod određenih posodavaca da proizvede kontraefekat i praktično podstakne diskriminaciju prilikom zapošljavanja, i to prema polu, bračnom i porodičnom statusu. Stoga bi bilo poželjno da se pronađe način da se pruži posebna zaštita i trudnicama, porodiljama i roditeljima koji rade van radnog odnosa, kako poslodavci ne bi više imali motiv da ih angažuju van radnog odnosa. Doduše, prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom i bračnom statusu, niti zasnivanje radnog odnosa sme da uslovljava testom trudnoće (osim kod poslova štetnih po zdravlje žene), čime se samo delimično ublažavaju gore navedeni potencijalni negativni efekti.

Naknade za rođenje i negu deteta

Izuzetak u pogledu odsustva prava za roditelje van radnog odnosa je naknada koja se isplaćuje po osnovu rođenja i nege deteta. Zaposleni primaju naknadu zarade, ali i lica koja su imala bilo kakav vid radnog angažovanja van radnog odnosa u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta dobijaju tzv. ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Ove naknade, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Takođe, isto pravo ima majka koja je u navedenom periodu ostvarila prihode: po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu; po osnovu autorskog ugovora; po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa; ako je bila poljoprivredni osiguranik. Ova prava može ostvariti i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta. Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.

U slučaju sumnje da im je neko garantovano pravo povređeno, sve kategorije zaposlenih na koje se odnose navedene zaštitne odredbe treba da se obrate Inspekciji za rad ili u krajnjem slučaju da podnesu tužbu nadležnom sudu. Primeni ovih zakonskih odredbi u praksi Inspekcija rada posvećuje posebnu pažnju i u ovim predmetima postupa hitno, što je neophodno, posebno imajući u vidu lošu demografsku sliku u našoj zemlji i zvanično proklamovanu pronatalitetnu politiku.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Koja prava zaposleni mogu da ostvare kada dobiju dete? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pored Danske, najmanje mladih koji žive sa roditeljima je u Finskoj (4,8 odsto) i Švedskoj (5,7 odsto).

Uz Hrvatsku, zemlje sa najvećim brojem mladih koji žive sa roditeljima su Slovačka sa 56 odsto i Grčka sa 62 procenta.

Ključni razlozi za osamostaljivanje mladih ljudi uzrasta od 25 do 34 godine su emotivna veza sa drugom osobom, postizanje finansijske samostalnosti, tržište rada, ili pristupačnost cena stanova.

Prošle godine na nivou cele EU, mladi ljudi koji su se selili iz roditeljskih domova imali su u proseku 26 godina.

Međutim, to se opet razlikovalo od države do države.

Prošle godine u Švedskoj su odlazili sa 17 godina, Danskoj i Finskoj sa 21 navršenom godinom, Luksemburgu sa 20, Estoniji 22, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji sa 23.

U južnim državama članicama EU mladi se sele u proseku sa navršenih 30 godina starosti.

U Hrvatskoj i Slovačkoj taj prosek je oko 31 godinu, oko 30 je u Italiji, Bugarskoj i Malti.

Prosek koji je zabeležen u Španiji, Portugaliji i Grčkoj je 29 godina i tu su mladi takođe duže ostajali da žive sa roditeljima.

U skoro svim članicama EU, mlade žene ranije napuštaju roditeljsko domaćinstvo.

Najveće razlike među polovima registrovane su u Rumuniji (sa 25 godina žene, u poređenju sa 30 za muškarce), Bugarskoj (27 prema 32), Hrvatskoj (30 prema 33), Letoniji i Mađarskoj (25 prema 28) i u Slovačkoj (29 prema 32).

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Mladi ljudi koji su se selili iz roditeljskih domova imali su u proseku 26 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.