Ehinacea uspeva u našim agroekološkim uslovima. Ehinacea za svoj rast i razviće zahteva puno svetlosti, toplote i vlage. Za gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dovoljno vlage, stoga je poželjno navodnjavati zasad.

Kako se radi o višegodišnjim vrstama nisu uključene u plodored. Ipak na isto mesto se vraća nakon 3 godine. Preporučena je obrada i priprema zemljišta kao za povrtarske vrste. U praksi se gotovo u potpunosti razmnožava proizvodnjom rasada.

Proizvodnja rasada prolećna i letnja

Proizvodnja rasada može biti dvojaka: prolećna i letnja. Letnja proizvodnja u „hladnim lejama“ je jeftinija u poređenju sa zimskoprolećnom proizvodnjom u zatvorenom, grejanom prostoru. Poželjno je da u vreme rasađivanja rasad bude visok osam do dvanaest centimetara i da ima četiri do šest pari stalnih listova. Takav rasad trebalo bi da ima dobro razvijen korenov sistem, čvrsto i elastično stablo.

Sadnja, berba, sušenje

Obično period od setve do rasađivanja traje 50 do 80 dana. Sadnja se obavlja na međuredno rastojanje od 70 (80) i 30 centimetara između biljaka u redu. U redovne mere nege spadaju: međuredno kultiviranje, okopavanja sa plevljenjem, prihranjivanje i po potrebi navodnjavanje i ukoliko bude praznih mesta dodatno popunjavanje novim rasadom. Berba nadzemnog dela (herbe) se obavlja kada je biljka u punom cvetanju. U prvoj godini je to obično u avgustu, a u drugoj godini berba se obavlja ranije u julu. Pokošena masa se može koristiti za ustinjavanje i ceđenje soka ili se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 40 °C. Može se sušiti i prirodnim putem što nije preporučljivo.

Koren

Koren se vadi u jesen druge, najčešće treće godine. Nakon vađenja odstrane mu se primese i potom se pere. Nakon pranja se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 50 °C. Prinosi su herbe i korena su najveći u trećoj godini i u zavisnosti od uslova gajenja i zemljišta oni iznose 2-4 t/ha.

Poreklo

Poreklo širokolisne (Echinacea purpurea (L.) Moenich), uskolisne ehinacea (E. angustifolia DC.) i E. pallida (Nutt.) Nutt je Severna Amerika, a u Evropsu du donešenje u XVIII veku. Pripadaju familiji glavočika (Asteraceae). Postoje podaci da se ehinacea koristi već 500 godina. Severnoamerički indijanci su je koristili za lečenje infekcija, za podizanje imuniteta, za saniranje rana na koži i protiv insekata i ugriza zmija. Poreklo njenog imena potiče od grčke reči ekhinos što znači: jež.

Echinacee su višegodišnje zeljaste vrste koje poseduju jak žiličast razgranat korenov sistem. Iz glave korena svake godine razvija se veći broj nadzemnih uspravnih izdanaka koji se u gornjem delu granaju. Stabljike dostižu visinu 50-80 cm. Listovi su ovalno lancetastog oblika, naizmenično raspoređeni. Stabljike i listovi su gusto obrasli oštrim maljama. Svaka grana završava se cvetnom glavicom. Cvast se sastoji od trubastih plodnih cvetića i jezičastih neplodnih cvetića po obodu cvasti. Latice su ljubičaste, svetlije ljubičaste do bele boje i sa starošću se obaraju, pa daju cvastima izgled kišobrana. Plod je ahenija.

Korisne za otpornost organizma od infekcija, kod prehlada i gripa

Sve tri vrste poseduju snažan stimulirajući efekt na imunološki sistem pa su zbog toga vrlo korisne kod jačanja otpornosti organizma na različite vrste infekcija. Najčešće se koriste kod prehlada i gripa. Najbolji efekat se postiže ukoliko ehinaceu koristimo preventivno pre nastupanja sezona prehlade i gripa. Na primer kod širokolisne (Echinacea purpurea) se koristi nadzemni deo biljke (herba) ali i koren (radix).

Kod uskolisne ehinacee (E. angustifolia) i Echinacee pallide lekoviti deo je koren (radix). Kako herba, tako i radix sadrže brojne aktivne materije kao što su: alkilamidi, ketoalkani, etarska ulja, poliacetilenski derivati, fenolne kiseline, alkaloide pirolizidinskog tipa, polisaharidi i glikoproteini koji deluju antiseptično i antivirusno pa se zbog toga koriste za lečenje prehlada i gripoznih infekcija i za povećanje imuniteta. Posebno je bogat alkaloidima pirolizidinskog tipa, tusilaginom, izotusilaginom, polisaharidima (najznačajniji echinacin), kao i etarskim uljem (manje od 0,1%).

Biljka deluje antiseptički i antivirusno, pa se koristi kod lečenja lakših i srednje teških prehlada i gripoznih infekcija. Lokalno se koristi za lečenje kod teško zarastajućih rana i zapaljenskih procesa na koži.

Delovanje u terapiji i profilaksi infekcija gornjih disajnih puteva zasniva se na povećanju odbrambene mogućnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Ipak, koliko god je upotreba ehinacee opravdana, preporuka je da se ne koristiti duže od 8 nedelja (ESCOP). Najčešće se koristi u obliku sokova, sirupa, tinktura, sprejeva, tableta, gelova, a često ulazi u sastav čajeva za održavanje imuniteta kakav je na primer čaj „Imuno-Mix“.

Pored izuzetne lekovitosti veliki cvetovi sa isturenom središnjom narandžastom smeđom kupom, laticama roze ili bele boje ehinacee neretko su deo vrtova, bašti i parkovskih aranžmana.

Izvor: Plodnazemlja

Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝, Beograd

Foto: Pixabay

Чланак Kako se gaji ehinacea i za čemu ona služi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U periodu od sedam godina razlika između najniže i najviše cene je bila oko 8 dinara po kilogramu.
Periodi sa turbulentnim cenama koji su trajali od žetve 2010. do žetve 2015. i od žetve 2021. godine, koji još uvek traje. U prvom periodu za 5 godina maksimalna oscilacija u ceni je bila 25 dinar po kilogramu, čemu je dosta doprinela kursna razlika. U drugom periodu turbulentnih cena maksimalna razlika u ceni je bila 20 dinara ali u mnogo kraćem vremenskom interval, za nepune 2 godine, nego u prvom periodu.

Turbulentni period se karakteriše većim oscilacijama ali većom verovatnoćom za gubitkom

Verovatno je da će se u ovoj krizi svetskih cena pratiti logika iz perioda Svetske ekonomske krize da se cena nikada više spuštati na nivo pre krize i da će biti potrebno barem tri godine da se ona stabilizuje i vreti u mirno stanje

Tokom 11 godina…

U dve godine cena se smanjila u periodu skladištenja, dok u 4 godine povećanje nije bilo više od 10% i za 9 godina povećanje je bilo značajno (preko 10%)

U 5 godina rast je preko 30%, od čega u 2 godine preko 50% i jednu godinu rast je bio 93%

Prosečan rast od jula do januara iznosio je 21%, a od januara do maja 1%.

U periodu januar – maj cena je porasla 9 puta i smanjena 6 puta

Prinosi smanjuju svoju varijabilnost i povećava se razlika između Vojvodine i Centralne Srbije

Sušne godine u slučaju pšenice nije bilo odavno, pošto se vegetacija završi pre nego sušni periodi počnu

Perspektive izvoza

Srbija ima pšenice za izvoz ali se ne tržišnim merama uvodi nepoverenje, ne transparentnost i nesigurnost. Očekivanja su da će uslediti još zabrana izvoza.

Izvozna cena je dostigla najviši nivo u poslednjih 9 godina, uzroci su nedostatak pšenice na svetskom tržištu pre svega uzrokovan manjom proizvodnjom kod velikih proizvođača i pravljenjem zaliha od strane država.
Trgovina na domaćem tržištu je minimalna, u izvozu takođe. Svi čekaju. Izvoznicima problem predstavlja i gubitak poverenja internacionalnih partnera zbog nesigurnosti izvoza iz Srbije

Ipak očekivanja su da će čekanje da prestane i da će pšenica i brašno početi da se intenzivno izvozi, što će u jednom momentu ugroziti domaće bilanse. Kada će se to desiti zavisi od prohodnosti Dunava, namere izvoznika i količine pšenice i brašna na zalihama. Imajući prethodna iskustva očekivanja su da će se zabrana izvoza doneti kada zalihe budu na oko 3 meseca potrošnje do dolaska novog roda.

Izvor: SEEDEV

Foto: Plodna zemlja

Чланак Cena pšenice poslednjih 11 godina se kretala od 145 dolara po toni do 417 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više je sejano pšenice i raži, ali su ratari najveći preokret napravili s uljanom repicom koje protekle sezone za gotovo trećinu bilo više nego u jesen 2020. godine – 27,9%. Visoka cena žitarica na svetskom i domaćem tržištu tokom pandemije očigledno je podstakla ratare da povećaju zasade nekoliko kultura. Onoliko koliko se moglo s obzirom na to da su žetvene površine u Srbiji ograničene, tako da najčešće dolazi do nekih minimalnih pomeranja.

Cena pšenice porasla za 40,9%

Kada je reč o pšenici, logika proizvođača je jasna. Statistički gledano, njena cena je 2021. porasla za 40,9%, pokazuju podaci Produktne berze. Za skoro trećinu veći zasadi uljane repice u poslednjoj jesenjoj setvi svakako su iznenađenje, mada stručnjaci napominju da ova uljarica već dugo ima odličnu perspektivu.

Još 2017. objavljeno je da ova biljka, karakteristična po jarko žutim cvetovima, postaje hit među vojvođanskim ratarima. Posebno je aktuelna s aspekta proizvodnje bioobnovljivih izvora energije, biogoriva, biodizela. Ali u prehrambenoj, kozmetičkoj i drugim industrijama gde su tražena ulja.

Stručnjaci napominju da je dobro da se površine u Srbiji povećavaju. Ovo je vrlo profitabilna kultura, ali traži dobru mehanizaciju i pripremu zemljišta. Ima teško zrno puno ulja. Jedina je ratarska kultura koja ne trpi bilo kakve improvizacije od same setve do transporta u skladišta. Koristi se takođe i u uljnoj i farmaceutskoj industriji i stočarstvu, a najveći potrošači su zapadne države, jer je između ostalog koriste i kao alternativu u ishrani stoke. Od nje se dobijaju visokokvalitetna ulja. Sve što se proizvede može se prodati i izvesti, a ratari su intenzivnije krenuli u proizvodnju, jer ih je privukla dobra cena. Ta uljarica ima najveći potencijal da se prilagodi promenjenim klimatskim uslovima.

Primetan rast površina uljane repice u Srbiji

Pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove u novosadskom Institut za ratarstvo i povrtarstvo, dr Ana Marjanović Jeromela rekla je za Politiku da je primetan rast površina uljane repice u Srbiji. Napomenula je da je ova industrijska biljka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka kao izvor ulja, posle soje i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja.

Moguće je gajiti u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine.

Objasnila je da se većina agrotehničkih operacija uljane repice ne poklapa sa drugim značajnim ratarskim biljnim vrstama, što omogućava da se resursi gazdinstva pravilno iskoriste. Najznačajnije je seme koje ima visok procenat ulja čijim ceđenjem se dobija ulje koje je pogodno i za ljudsku ishranu, ali i za industrijsku preradu.

– Ono što proizvođače svakako najviše opredeljuje je stabilna cena koju uljana repica ima. Ono što je važno jeste i da se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i na svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju – kazala je Marjanović Jeromela.

Površine pod pšenicom znatno uvećane

Napomenula je da je to biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime.

Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme a ne kao finalni proizvod.

Sagovornica Politike je navela da je, kao i kod svih drugih uljanih biljnih vrsta, i kod semena i ulja uljane repice došlo do naglog skoka cena tokom pandemije i da se ta cena i dalje održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.

Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u odnosu na 2020. na njivama je u protekloj jesenjoj setvi za 5,8%više pšenice, a raži za 12,9. Istovremeno, ratari su se opredelili da poseju manje ovsa i ječma (za 18,2, odnosno 5,7%). Statistički podaci pokazuju da su, u poređenju s desetogodišnjim prosekom jesenjih setvi (2011. do 2020), površine pod pšenicom povećane za 9,4%.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji zasejano više uljane repice, pšenice i raži се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci napominju da za nove zasade treba izabrati zemljište na kojem je prethodno urađena hemijska analiza. Nedostatak humusa u zemljištu treba dopuniti zgorelim stajnjakom i po potrebi dodati mineralna đubriva.

Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvođenjem viška vode i erozijom zemljišta. Od velikog je značaja i čišćenje zemljišta koje podrazumeva krčenje rastinja, vađenje panjeva i uklanjanje kamenja.

Uspeh sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na kraju dolazi fina priprema zemljišta odnosno tanjiranje po dijagonali u odnosu na smer oranja, u dva navrata – unakrsno. Zatim se setvospremačem usitni zemlja i traktorskom bušilicom se kopaju jame za sadnju sadnica.

Značaj kvalitetnih sadnica

Agronomi ističu da je od velikog značaja za kvalitet sadnje i kvalitet ploda kupovina sadnica iz proverenih rasadnika sa postojećom deklaracijom.

Sadnice moraju biti zdrave sa dobro razvijenim korenom i nadzemnim delom. Preporuka za idealnu sadnju su sadnice sa prevremenim grančicama koje rađaju već u drugoj godini.

Potrebno je odstraniti sve koje su suve i mehanički oštećene i na kojima je primetan znak bolesti i štetočina. Povređene žile se skraćuju do zdravog dela a zdrave prekraćuju kako bi se „osvežile“. Neophodne su oštre makaze i da rezovi budu što manji da lakše zarastu.

Korenov sistem sadnice potrebno je skratiti na oko 30 cm od korenovog vrata, dobro raspoređen u zemljištu i tek tada pristupiti zatvaranju iskopanih jamića.

Voćke se sade na dubinu na kojoj su bile u rasadniku. Spojno mesto ne bi trebalo da bude više od 2 cm iznad zemlje.

Poželjno je zaliti sadnice nakon sadnje radi boljeg kontakta korena sa zemljištem. Takođe i tretirati sadnice sa nekim fungicidom kako bi u procesu razvića i rasta sadnica bila zaštićena od bolesti i patogena.

Preuzimanje i transport sadnica

Preuzimanje i transport sadnica voćaka obavlja se kada je temperatura iznad 0°C. Sa sadnicama treba postupati oprezno kako se ne bi prilikom rukovanja mehanički oštetile, osušile ili izmrzle. Veće količine sadnica transportuju se hladnjačama ili kamionima sa ciradom. Bitno je dobro zaštititi ne samo koren već i celu sadnicu, kako prilikom transporta ne bi došlo do oštećenja i sušenja.

Ukoliko su sadnice duže vreme transportovane, njihov koren pre sađenja treba potopiti u čistu vodu i u njoj držati do 24 časa, kako bi se osvežile.

Više o ovoj temi možete pročitati na sajtu Traktori i priključne mašine.

Foto: Pixabay

Чланак Sadnja je moguća i tokom zimskog perioda ukoliko su vremenski uslovi pogodni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svojim gazdinstvima do sada su u ovom valjevskom selu proizvodili oko 300 tona raznog voća, a pored jabuke, šljive, maline i kupine, podignut je zasad oraha.

Formirana zadruga

– Cene voća variraju i moramo stalno da tražimo nove načine da se obezbede prihodi, kada dođe do pada cene na tržištu za pojedine vrste. Zvog toga smo se i odlučili da se udružimo i podignemo moderan zasad oraha. Za formiranje zadruge imali smo pomoć Javnog preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline, koje je zaduženo za razvoj poljoprivrede, a deo novca uložili su sami poljoprivrednici – kaže direktor Poljoprivredne zadruge Mali korak iz Oglađenovca Đorđe Puzderliski.

Za kupovinu sadnica, obradu zemljišta i nabavku đubriva bilo je potrebno oko 1,4 miliona dinara, ali to nije kraj ulaganjima jer je plan da se sredstva ulože u prerađivačke kapacitete.

– Nabavljeno je oko 700 sadnica koje će biti posađene na ukupnoj površini od oko pola hektara. U planu je da se nabave mašine za obradu zasada, trešenje, ali i sušenje, kako bi se dobio ujednačen i kvalitetan krajnji proizvod koji, kao takav, može imati dobru cenu. Sa ovim mašinama možemo pojeftiniti samu proizvodnju, pre svega – navodi Puzderliski.

Sadnice koje su nabavljene pripadaju sorti čendler za koju se smatra da je dobrog kvaliteta.

– Sorta čendler koju smo nabavili je nova sorta i sve više se gaji u svetu i plod je tražen. Kao oprašivač služi sorta franket. Reč je o ranim sortama koje relativno rano donose plod, zahvalne su za održavanje jer je moguća mašinska rezidba. Plod ima mekanu ljusku, a samo jezgro je sa gotovo belom pokožicom i to se smatra i ceni kao veoma kvalitetno – naglašava sagovornik Agrokluba.

Cena oraha u ljusci je dobra i kreće se oko 3 EUR za kilogram

Orah se, kao i lešnik, uvozi u našoj zemlji, tako da tržište postoji, a pored samog jezgra kao proizvoda, dobru cenu na tržištu ima i orah u ljusci.

– Zanimljivo je da se ova sorta može prodavati i u ljusci, jer je i kao takva berzanska roba. Cena oraha u ljusci je dobra i kreće se oko 3 EUR za kilogram. Prema statističkim podacima u Srbiji je relativno malo zasada pod orahom. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, orah se u Kolubarskom okrugu gaji na preko 350 hektara od čega samo u valjevskim selima na 146 – kaže Puzderliski.

Tržište nije zasićeno orahom, pa je realno očekivati da se sve količine plasiraju na tržištu. Prednost je i što je za podizanje zasada oraha potrebno manje sredstava nego za druge voćne vrste, troškovi nisu veliki, a procene su da se već posle pet godina od podizanja zasada ostvaruje prihod.

Stručnjaci napominju i da orah nije zahtevan za održavanje, dobro podnosi niske temperature, a nema mnogo štetočina koje mogu ugroziti orah. Ono što je najbitnije je da se orah u ljusci može čuvati duže vreme, a pored ploda, orahovo drvo je cenjeno i ima široku primenu u industriji.

Izvor: Agroklub

Чланак Manja ulaganja, a dobra zarada ko zasadi orah се појављује прво на Biznis i Finansije.