Preduzeća tako navode da se korišćenje veb-sajta pozitivno odrazilo na povećanje broja korisnika/potrošača (38%) ili na bolju poziciju na tržištu (27%). Firme iz oblasti proizvodnje, industrije i građevinarstva češće navode da je sajt doprineo povećanju broja klijenata (52%), dok firme iz oblasti trgovine navode da je sajt „krivac“ za povećanje prodaje (24%). Sa druge strane, firmama sa godišnjim obrtom manjim od četiri miliona dinara, korišćenje veb-sajta je najmanje uticalo na povećanje prodaje (2%).

Asocira na srpsko tržište

Ubedljiva većina i malih i mikro preduzeća, iako u nešto manjoj meri nego veća preduzeća, za adresu svog veb-sajta izabrala je .rs domen, pa registrovan bar jedan naziv .rs domena ima njih 58%. Izabrali su baš taj domen jer navode da asocira na srpsko tržište, jer im uliva poverenje, podrška na nivou registra je u Srbiji, a prepoznali su i da je .rs bezbedan. Registrovane nazive domena koriste pre svega za adresu poslovnog veb-sajta, za promociju usluga i proizvoda na internetu, ali i za realizaciju marketinških kampanja. Nešto manje od polovine anketiranih (46%) ima poslovnu imejl adresu na sopstvenom nazivu domena.

Istraživanje je za potrebe RNIDS-a sprovedeno krajem 2020. godine i obuhvatilo je predstavnike 304 mikro i 101 malog preduzeća koja su poslovno prisutna na internetu, bilo da imaju svoj sajt, ili koriste samo društvene mreže. Cilj istraživanja bio je da se ustanovi u kojoj meri i na kom domenu preduzeća obavljaju svoje poslovne aktivnosti na internetu, koji je razlog za izbor određenog domena, ali i na koji način se registrovani naziv domena koristi u poslovanju. Brošura sa ključnim nalazima istraživanjima može se preuzeti sa sajta RNIDS-a.

Druga istraživanja obavljena prošle godina u kojima su anketirana mala i srednja preduzeća bez obzira na to da li imaju uspostavljeno poslovno prisustvo na internetu kažu da postoji još veliki broj mikro i malih preduzeća koja se nisu okušala na internetu. Prema rezultatima istraživanja „1000 preduzeća“ USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, 43% mikro preduzeća nema sajt, dok je taj procenat kod malih preduzeća 24%. Rezultati RNIDS-ovog istraživanja pokazuju da privrednici itekako prepoznaju korist od korišćenja interneta u poslovanju, što može ohrabriti i druga mikro i mala preduzeća da koriste internet kao važan resurs za razvoj poslovanja.

Чланак Rast poslovanja malih i mikro preduzeća zahvaljujući sajtovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi sajt i aplikacija zovu se „Re-open EU“. Cilj im je da turistima pruže informacije o destinacijama na koje žele da otputuju. Te informacije uglavnom se tiču podataka o zahtevima koje moraju da ispune da bi ušli u evropske zemlje, ali i tome da li postoji opasnost da će u njima opet biti uvedene karantinske mere. Ažuriraju se na svakih 24 sata. Dostupni su na 24 jezika, od kojih je jedan i hrvatski.

Kada korisnik odabere željenu destinaciju i klikne na “go”, sajt mu izlistira sve bitne informacije o njoj.

U koje će zemlje van Evrope moći da se putuje ovog leta, možete pogledati ovde.

Чланак Sajt za praćenje u koje zemlje je moguće putovati tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Virus korona, u jednom trenutku, u potpunosti je preselio prodavce poljoprivrednih proizvoda u onlajn svet. Pijace su se zatvorile, potražnja za domaćim proizvodima u cilju zdrave ishrane i jačanja imuniteta počela je da raste, te je jedini put od poljoprivrednika do potrošača postao internet. O tome da li sajtovi i društvene mreže mogu da zamene tezgu, kao i sama Elektronska pijaca (ePijaca Srbije) Ministarstva poljoprivrede, mišljenja su podeljena.

U početku, prepušteni sami sebi, mnogi su prvi put ušli u internet marketing i prepustili se fejsbuk i instagram prodaji. Vremenom su tržnice pojedinih gradova otvorile onlajn pijace na sajtovima da bi 10. aprila počela da radi Elektronska pijaca Srbije. Cilj je bio objediniti sve proizvođače hrane u Srbiji i pružiti mogućnost kupcu da na jednom mestu obavi nabavku povrća, voća, mesnih i mlečnih i drugih domaćih proizvoda.

ePijace nisu mnogo povećale prodaju

Aleksandar Kumbarić iz Alibunara kaže da je zadovoljan prodajom putem ovog sajta navodeći da se jednostavno registrovao i dobro snašao. U njegovoj ponudi našli su se jaja, povrće, proizvodi od povrća, brašno, pekarski proizvodi, testenine, ulje, proizvodi od ulja, cveće i drugi biljni proizvodi.

„Javljali su se ljudi, ali isključivo iz Beograda. Najviše su tražili jaja, povrće, voće i brašno. Sami smo im dostavljali porudžbine. Sajt je dobra stvar, a mi smo i ranije prodavali putem interneta, tako da nam to nije nepoznanica. Ipak, marketing ‘od usta do usta’ je najbolji“, ocenjuje Aleksandar.

Iako je zadovoljan radom sajta i prodajom putem istog, dodaje, takav način prodaje nije povećao potražnju.

„Ovaj sajt mi nije mnogo povećao prodaju, jer su me ljudi putem ePijace zvali dan, dva pred Uskrs kad sam već prodao sve. Generalni utisak je da smatram da je dobra stvar i da treba da se radi na razvijanju onlajn prodaje u poljoprivredi.

Dragan Pećanac iz Pančeva takođe je u onlajn prodaji prisutan od ranije. Ima iskustva u distribuciji putem fejsbuka. Registrovao se na ePijaci kako bi proširio svoju bazu kupaca.

„Sajt je jednostavan. Bilo je potrebno samo da unesem osnovne podatke o firmi i moje lične podatke. Dobio sam odgovor na mejlu i to je to. Manja je prodaja bila svakako u odnosu na redovno stanje, te mi ovaj sajt nije drastično podigao prodaju, ali je to prilika da se povežem sa novim potrošačima“ objašnjava Dragan za Agroklub.

Prodaje isključivo integralno brašno koje proizvodi na vodeničnom kamenu od celog zrna pšenice, raži, heljde, spelte, belog i žutog kukuruza. Na dnevnom nivou proizvede 20 do 40 kilograma brašna, a zahvaljujući ePijaci slao ga je u najvećoj meri u Beograd, Novi Sad i Zrenjanin. „Nisam imao direktne kupce, pozivali su me samo preprodavci“, kaže on.

Prodaja veća preko društvenih mreža, nego preko sajtova

Iako su se mnogi nadali da će sajt izgledati u vidu veb prodavnice sa detaljnim uvidom u proizvode sa fotografijama i opisom ponude, sajt je predstavljen kao mapa sa mogućnošću ukucavanja regiona i tipa proizvoda u pretragu.

Neki od proizvođača, koji su ponudu svojih proizvoda predstavili na ePijaci, smatraju da je izgled i pretraga sajta trebalo da bude podignuta na viši nivo.

„Dobra je ideja, ali mislim da to nema perspektivu za ubuduće, iako sam planirao da proširim svoju distribuciju i na ePijaci. Sam pregled sajta je 10-20 godina u zakašnjenju. Ljudi nemaju jasnu pretragu. Niko mi se nije javio od kupaca. Mislim da je razlog tome nedovoljna promocija sajta, kao i neadekvatna uređenost istog“, ocenjuje poljoprivrednik iz Vitoševca u opštini Ražanj Dragan Marić, dodajući da se i sam bavi internet marketingom i da uvek gleda iz ugla korisnika i kupca.

„Kad kupac uđe na taj sajt hoće da vidi fotografije i ponudu koju može da izlista u dva klika, a ePijaca to ne omogućava. Ono je previše zbunjujuće za prosečnog korisnika“,  objašnjava on.

Breskve, kajsije i kruške pokušao je da proda putem još nekoliko sajtova, ali, nije uspeo. Smatra da nijedan od tih sajtova nije imao perspektivu da zaživi i funkcioniše. S toga se, dodaje, fokusirao na fejsbuk i instagram na kojima je i ranije prodavao.

„Putem društvenih mreža radio sam promociju mog sajta i na taj način ‘dovlačio’ kupce tamo. Tako sam za mesec dana prodao sve što sam imao“, navodi Dragan.

„Onlajn tezga“ ne može da zameni pijacu

Još nekoliko poljoprivrednika, koje smo kontaktirali, nisu imali uspeha u prodaji na ePijaci Srbija. Jedan od njih je Dragan Vujanović iz Aranđelovca.

Više od 100 različitih proizvoda koje ima, među kojima su 24 vrste slatka od voća, 16 vrsta džemova, 18 vrsta sirupa, ajvar, pinđur, različite ljutenice, paprika sa medom, paprika sa renom, kantarionovo ulje, sirće od divlje jagode, maline i kupine, likeri, nisu našli kupca putem ovog sajta.

„Sajt je dobar, jednostavan, ali nisam imao pozive preko ovog sajta. Ne znam koji je razlog tome. JKP Bukulja je napravilo sajt za prodavce na pijaci u Aranđelovcu pa sam tamo prodavao. Tamo su mi se javljali ljudi i ovako su me zvali stalni kupci koji imaju moj broj telefona“, kaže Dragan.

Navodi da je u znatno manjoj meri prodao putem interneta ocenjujući da je to nedovoljno. Zaključuje da pijacu, kako kaže, ne može da zameni onlajn tezga.

Izvor: Agroklub

Чланак Većina proizvođača nezadovoljna sajtom ePijaca Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po već pomenutom istraživanju, veliki broj preduzeća smatra internet važnim alatom za razvoj poslovanja. Dan internet domena Srbije (DIDS) je konferencija kojom se obeležava početak registracije .RS domena i na ovogodišnjem DIDS-u, jedanaestom po redu, vlasnici preduzeća će govoriti o svojim poslovnim iskustvima i korišćenjem interneta u poslovne svrhe. Naravno, svi su prisutni na .RS domenu.

Tokom godina Fondacija RNIDS je, u skladu sa najboljom evropskom i svetskom praksom uvela pravila koja su ispratila sve svetske promene, među kojima je verovatno najpoznatija GDPR (Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti), uvela je arbitražni postupak za rešavanje domenskih sporova, implementirala novi softver za registraciju naziva domena, omogućila više načina zaštite podataka i zabeležila kontinuiran rast broja registrovanih naziva domena, koji je poslednjih godina među najvećima u Evropi.

Чланак .RS domen – dvanaest godina dostojan poverenja се појављује прво на Biznis i Finansije.