Snimanje prekršaja, nasilničke vožnje, prekoračenja brzine i preticanja na punoj liniji, ponovo se sprovodi iz helikoptera.
Ivica Stanković iz Uprave saobraćajne policije objašnjava za RTS da je plan da se četiri puta mesečno, u saradnji sa helikopterskom jedinicom MUP-a, na taj način sprovodi kontrola u saobraćaju.
„Pre svega na onim putevima gde se dešavaju saobraćajne nezgode sa najtežim posledicama“, ističe Stanković.

Prema mišljenju stručnjaka, mnogo je prednosti snimanja saobraćaja iz vazduha, jer postoje prekršaji koje je teško kontrolisati na uobičajeni način.

Prof. dr Krsto Lipovac sa beogradskog Sabraćajnog fakulteta kaže da helikopteri mogu da pomognu u kontroli saobraćaja, ali da cilj nije naplata kazni, već promena ponašanja.

Srbija je do devedesetih godina imala kontrolu saobraćaja iz vazduha.

Helikopterska jedinica MUP-a dobila je 2019. letelice tipa „Erbas H-145M“, koje su opremljene posebnim uređajima i opremom za kontrolu.

Ivica Stanković objašnjava kako će se sprovoditi kontrola iz helikoptera.

„Posada u helikopteru, nakon što prepozna prekršaj i vidi na terenu, operater, tehničar, koji rukuje uređajem krene u dokumentovanje tog prekršaja. Javljamo patroli koja je na samom delu tog puta gde otkrivamo prekršaj i dalje preuzima sama patrola“, navodi Stanković.
Sledi zaustavljanje snimljenog vozila, kontrola i zapisnik o prekršaju. Video materijal iz helikoptera se koristi na sudu kao dokaz.

Profesor Krsto Lipovac smatra da ovakvom vrstom kontrole može da se poveća svest vozača da će biti kažnjeni, te da će to imati uticaja na njih.

„Ukoliko dobro promovišemo gde su patrole, šta rade i zašto, onda ćemo imati mnogo veće efekte“, ističe Lipovac.

Očekuje se da će korišćenje helikoptera smanjiti broj saobraćajnih nezgoda i povećati bezbednost na putevima.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак MUP će vršiti kontrolu saobraćaja i poštovanje propisa iz helikoptera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njena “Strategija mobilnosti” zasniva se na principima Green Deal-a, a cilj joj je ozelenjivanje industrije transporta, bez gubitka konkurentnosti i efikasnosti.

Kako bi u tome uspela dala je sebi zadatak da bi do 2030. godine na evropskim putevima trebalo da se nađe bar 30 milliona vozila koja uopšte ne zagađuju, 100 evropskih gradova bi dotle trebalo da postane klimatski neutralno, saobraćanje brzih vozova bi trebalo da se udvostruči, kolektivna putovanja na daljinu do 500 kilometara trebalo bi da se realizuju na način koji garantuje karbonsku neutralnost, a i od pomorskog saobraćaja se očekuje da smanji stepen zagađenja.

Potom, do 2035. godine, trebalo bi na tržištu da se nađu i komercijalni avioni koji ne zagađuju, a kojima će se omogućiti i “zelena” putovanja duža od 500 km.

Do 2050. pak svi automobili, kombiji, autobusi, kamioni i druga vozila trebalo bi da imaju nultu emisiju gasova. Dakle, da budu na električni ili vodonični pogon. Tome bi mogao doprineti i plan da se instalira više od tri miliona stanica za punjenje vozila u narednih 10 godina.

Takođe, očekuje se unapređenje biciklističke infrastrukture, a samim tim i povećanje onih koji kao prevozno sredstvo koriste ove dvotočkaše.

Izvor: Evropska komisija

Foto: Joenomias, Pixabay

Чланак EU planira da do 2050. smanji emisiju štetnih gasova iz saobraćaja za 90 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kriterijume za kredite, preko PKS, predložili su predstavnici privrede i dostavili nadležnim ministarstvima.⠀
⠀
Predviđeni su krediti do pet godina koji uključuju grejs period do dve godine i rok otplate do tri godine. Kamatna stopa je jedan odsto na godišnjem nivou, a sredstva se odobravaju i vraćaju u dinarima.⠀
⠀
Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica je do 20 miliona dinara, što je udvostručen iznos, za mala preduzeća do 80 miliona dinara, a za srednje firme do 180 miliona dinara, rekao je Siniša Mali, ministar finansija.⠀

Izvor: PKS
Foto: geralt, Pixabay

Чланак Nove mere podrške za najugroženije sektore privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.