Cunami raznih kozmetičkih preparata za ličnu higijenu, koji u ovo naše doba obavezno nose oznaku „prirodno“ bez obzira koliko je u njihovoj proizvodnji kumovala hemija, oduvao je sapun u ćošak, sve dok ovo „siroče“ savremene kozmetičke industrije nije na velika vrata vratila korona. Pre toga, gotovo nijedna reklama nije poručivala da će vas baš sapun učiniti preko noći jedinstvenim bićem sa natprirodnim sposobnostima, iako je ovaj jeftini proizvod član domaćinstva u gotovo svakom domu širom planete.

Istorija o njegovom nastanku ujedno svedoči koliko su ljudi u potrazi za čistoćom morali da isprljaju ruke. Do sada pronađeni arheološki ostaci ukazuju da najraniji predak današnjeg sapuna datira iz trećeg milenijuma pre nove ere. Spravljali su ga u drevnoj Mesopotamiji, kuvanjem životinjskih masti zajedno sa vodom i pepelom. Rezultat je bila masna i smrdljiva smesa kojom se skidala prljavština. Egipćani su, takođe, imali svoju preteču sapuna, koji su pravili kombinovanjem ulja biljnog i životinjskog porekla sa alkalnom solju.

U antičkom Rimu, poznatom po javnim kupatilima, sapun se prema zapisima rimskog naučnika Plinija Starijeg, pravio od loja dobijenog od goveđe masti i pepela. Stari Rimljani, kao i Grci, koristili su ove smese za pranje tkanina, ali ne i za ličnu higijenu. Rađe su se kupali u vodi obogaćenoj aromatičnim uljima i potom mazali kožu maslinovim uljem, a upotrebljavali su i „strugače“ od metala ili trske kojima su uklanjali preostalo ulje ili prljavštinu. Za razliku od njih, Germanima i Galima je sapun bio omiljen, a grčki lekar i filozof Klaudije Galen je smatrao da su „varvari“ u ovome u pravu i preporučivao je sapun kao najbolje sredstvo za uklanjanje nečistoće s tela.

Preteče „ekološkog fundamentalizma“

Uprkos opšte poznatoj činjenici da srednjovekovna hrišćanska Evropa nije naročito bila sklona čestom kupanju, te da je duhovnu higijenu uveliko pretpostavljala telesnoj, sapundžije su već u 14. veku oformile svoje udruženje. Dokumenti o prvim esnafima sapundžija potiču iz Augsburga, Beča i Ulma.

Ove zanatlije su pravile sapun kuvanjem od loja i drugih životinjskih masnoća, soli i masne sode, koja se dobijala od natrijum-karbonata i kreča. Umesto sode, u nuždi je mogao poslužiti i pepeo. Sapundžije su za kuvanje imale velike posude od nekoliko stotina litara. U njima se najpre topio loj, koji se potom kuvao s masnom sodom, a kao ogrev koristilo se drvo. So je služila za izdvajanje osnovne mase za sapun, koja se ispirala vodom i sipala u drvene kalupe, gde se nedeljama hladila.

Sapundžije su često bile i voskari jer su od istog materijala od koga su pravile sapun proizvodile i sveće, takozvane lojanice.
Srednjovekovna Evropa može da zahvali tadašnjim arapskim hemičarima što je do nje konačno stigao sapun koji se pravio preradom maslinovog uja, timijana i kaustične sode. Prvi ovakav sapun na bazi maslinovog i aromatičnog lovorovog ulja, pod nazivom „Alepo“, proizveden je u Siriji, a u Evropu su ga doneli krstaši i trgovci. Bio je to neverovatno luksuzan proizvod, koji su u 16. veku počeli da kopiraju i evropski proizvođači, pa su sapuni na bazi biljne masti dobili svoju francusku, italijansku, špansku i englesku verziju.

S druge strane okeana, u Novom svetu, doseljenici iz Evrope su bili pravi „ekološki fundamentalisti“, odnosno verovali su da čovek treba da miriše (smrdi) prirodno, te da je redovno kupanje đavolja rabota kojom se širi bolest. Kolonisti su sapun koristili prvenstveno za kućno čišćenje, a pravljenje sapuna bilo je u nadležnosti žena.
Sudeći prema jednom opisu iz 1775. godine, američke domaćice su postupale gotovo isto kao i sapundžije srednjovekovne Evrope. Tokom zime su skladištile životinjsku i mast od kuvanja, kao i pepeo i od toga spravljale sapun kuvajući ove sastojke u ogromnim posudama.

Uterivanje čistoće građanskim ratom

Neverovatno je koliko je ovaj proizvod odolevao novinama u Novom svetu, budući da se po istom principu spravljao i u prvim američkim fabrikama, poput njujorške kompanije „Kolgejt“ osnovane 1807. godine, a potom i kompanije „Prokter& Gembl“, koja je nastala 1837. u Sinsinatiju. Iako se povećao obim proizvodnje sapuna, to nimalo nije promenilo njegove sastojke i upotrebu, pa je većina Amerikanaca nastavila da se kupa samo vodom, odbacujući sapun kao proizvod koji se i dalje povezivao sa izradom sveća i trgovinom lojem.

Masovniju čistoću među doseljenike uterao je tek američki građanski rat, koji je predstavljao prekretnicu ne samo u stvaranju buduće super sile, već i u osnovnim higijenskim navikama stanovništva. Zahvaljujući reformatorima koji su oglašavali redovno pranje vodom i sapunom kao sanitarnu meru za pomoć ratnim naporima Unije, potražnja za jeftinim toaletnim sapunima drastično je porasla među masama.

Po završetku građanskog rata, američki proizvođači su sve više počeli da se utrkuju u proizvodnji finijih sapuna sa egzotičnim sastojcima. Tako je „Prokter& Gembl“, koji se u međuvremenu zahvaljujući i odličnoj reklami proslavio i van američkih granica, na samom početku 20. veka ponudio eliti sapun od slonovače.

Sapunjanje Balkana

Prvi pokušaj da se osnuje esnaf sapundžija kod nas zabeležen je u Novom Sadu 1749. godine, koji je tada bio u sklopu Austrougarske. Novosadske sapundžije su zatražile od Magistrata cehovsku privilegiju. Poreska vlast im to nije odobrila, već samo pravila kojima su privremeno regulisale svoj položaj, prava i dužnosti. Tek kada su se sapundžije udružile sa mesarima, dobili su dozvolu da 1764. osnuju zajednički ceh. Sapundžije su preko ceha tražile da se zabrani rad onima koji su sapun prodavali po nižim cenama, kao i da se onemogući trgovcima da nude sapun donet iz drugih zemalja.

Iz ovog esnafa kasnije je nastalo Prvo novosadsko sapundžijsko društvo. To je bila zadruga koja je prema sačuvanim podacima iz 1892. godine proizvela 350.000 kilograma sapuna za pranje i 25.000 kilograma sveća. Zaštitni znak Prvog novosadskog sapundžijskog društva bio je paun, koji je krasio i reklame ovog udruženja. Ono je 1904. godine izraslo u fabriku sapuna, koja od 1923. godine posluje pod imenom „Albus”.

Prvi esnafi sapundžija na Balkanu osnovani su u vreme vladavine Osmanlija u 18. i 19. veku, takođe s ciljem da ih zaštite od inostrane konkurencije. Sa oslobođenjem Srbije iz turskog ropstva javljaju se i prve manufakturne radionice sapuna u većim gradovima. Ipak, sapundžijski zanat se u Srbiji smatrao jednim od najprljavijih poslova, pa su se roditelji teško odlučivali da svoju decu pošalju na rad u takve radionice. Zato su na izučavanje ovog zanata pretežno dolazila deca sa sela.

Prvi veći proizvođač sapuna u Srbiji bio je majstor Gligorije Gliša Janković, koji je u Kruševcu 1839. godine pokrenuo radionicu za proizvodnju sveća i sapuna, sa kapacitetima koji su premašivali obim tadašnje zanatske proizvodnje. Inovacije u proizvodnju je uneo njegov unuk Gligorije Janković Gila, koji je dobio ime po dedi. On je posle završene gimnazije u Kruševcu otišao u Beč da izučava trgovinu, a potom u Češku i Nemačku da se specijalizuje za fabričku proizvodnju sapuna.

Po povratku u Kruševac, okupljao je umetnike koji su predlagali oblike i boje sapuna, kao i ambalažu. Tako su se na domaćem tržištu pojavili „presovani“ beli i žuti sapuni za pranje odeće, toaletni sapuni u raznim bojama, posebni mirišljavi sapuni, a potom i glicerin i medicinski sapuni. Najpoznatiji proizvod, „Merima“ dečiji sapun, prvi put je proizveden u preduzeću „Gliša Janković i sin“ 1919. godine i potom se decenijama proizvodio po istoj recepturi.

Cela fabrika dobija ime „Merima“ 1924. godine, i to po junakinji jedne narodne pesme. Jedno od značenja ovog ženskog imena arapskog porekla, koje je u Srbiju došlo preko Turaka, je „čista“, pa je i poruka potrošačima bila da su proizvodi „čisti“, odnosno napravljeni od prirodnih sastojaka, ili što bi se danas reklo – organski.

Izvor: Biznis i finansije julski broj 187/188

Piše: Zorica Žarković

Foto: Pixabay

Чланак Prljava istorija sapuna: Smradom do čistoće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupni izvoz lekova, medicinske opreme, proizvoda za ličnu zaštitu i potrošnog medicinskog materijala u 2019. dostigao je 996 milijardi dolara, što je šest posto više nego u godini ranije, prenosi Novac.
Nemačka je najveći izvoznik čija je vrednost izvoza u 2019. od 136,2 milijarde dolara i 14 posto udela u svetskom tržištu.

Na drugom mestu je SAD sa 116,6 milijardi dolara i udelom od 12 posto. Treća je Švajcarska s 90 milijardi dolara izvoza i devet posto udela u globalnom tržištu.

Te tri zemlje čine nešto više od trećine svetskog izvoza medicinskih proizvoda, saopštio je WTO.

Vrednost uvoza porasla je prošle godine pet posto, premašivši 1.000 milijardi dolara. Time je ukupna vrednost globalne razmene medicinskih proizvoda u 2019. dostigla oko 2.000 milijardi dolara, što odgovara oko pet posto vrednosti ukupne globalne robne razmene.

Kina najveći izvoznik maski

Kina je sedmi izvoznik svih medicinskih proizvoda, ali je najveći izvoznik zaštitnih maski i drži gotovo četvrtinu globalnog tržišta. Zajedno sa Nemačkom i SAD proizvodi gotovo svaku drugu masku, prema podacima WTO-a.

Singapur pak predvodi malobrojnu grupu izvoznika respiratora i ventilatora u koju su se još svrstali SAD, Nizozemska i Kina. Zajedno proizvode više od polovine tih uređaja za medicinsku podršku disanju.

Zbog pandemije koronavirusa bolnice širom sveta pokušavaju da ih nabave, a u poslednje vreme i same organizuju proizvodnju pojedinih delova 3D štampanjem, uz podršku kompanija iz drugih sektora ali i organizovanih inicijativa građana.

Od zanemarivog udela u razmeni do nestašice

WTO je posebno objavio podatke za proizvode kojih nema dovoljno za borbu protiv Covida 19, prema čestim upozorenjima vlada, međunarodnih organizacija i medija.

Reč je o dezinficijensima i sredstvima za sterilizaciju, zaštitnim maskama, rukavicama, sapunima i sanitarnim tečnostima, monitorima za praćenje stanja pacijenata, uređajima za merenje pulsa, zaštitnim naočarama i vizirima, sterilizatorima, toplomerima, ultrazvučnim i rendgen aparatima, respiratorima, maskama za kiseonik..

Ukupno je prošle godine izvezeno i uvezeno tih proizvoda u vrednosti 597 milijardi dolara, što odgovara 1,7 posto globalne robne razmene, navodi WTO.

Visoke carine na sapun

WTO ukazuje i na velike razlike u carinama na različite grupe proizvoda važnih za prevenciju i lečenje Covida 19.

Raspon se kreće od 2,1 posto u proseku za lekove, preko 3,4 posto za opremu poput respiratora, mikroskopa i skenera, do 11,5 posto za proizvode za ličnu zaštitu, poput maski, rukavica i naočara. U nekim zemljama ta se stopa penje i na 27 posto.

U WTO-u izdvajaju prosečnu carinu na uvoz sapuna od 17 posto, dodajući da u nekim zemljama članicama premašuje i 50 posto.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje redovno i temeljno pranje ruku sapunom i vodom kako bi se sprečila zaraza, a kao alternativu sugeriše upotrebu dezinficijensa.

Izvor: B92

Чланак Ko su najveći izvoznici medicinske opreme? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među proizvodima koji su stekli neočekivanu popularnost na domaćem tržištu je i sapun. On se prodavao više nego kvasac i ulje, pa čak i više od famoznog toalet papira, pokazuju najnoviji podaci agencije Nielsen.

U vanrednoj situaciji u Srbiji, zabeležen je vanredan rast prodaje robe široke potrošnje. Veliki trgovinski lanci koji čine više od polovine ukupne maloprodaje u našoj zemlji, zabeležili su tokom poslednje dve nedelje marta ove godine rast prodaje od čak 104% u odnosu na isti period lane. Ovakav rast je, kao i drugde u svetu, pre svega rezultat pojačane potrošnje zbog izbijanja pandemije korona virusa, navodi se u saopštenju agencije Nielsen, specijalizovane za merenje i analizu podataka.
U odnosu na ukupnu prodaju, neke kategorije proizvoda su u istom periodu zabeležile rast od preko 700%!

Kada je reč o hrani, u poređenju sa poslednje dve nedelje marta prošle godine, prodaja brašna je porasla ukupno za 764%, kvasca za 377,3%, a ulja za 290,4%. Prodaja proizvoda od papira beleži rast od 249%, a toalet papira za 392%. Brašno i toalet papr su međutim, daleko iza sebe ostavila dezinfekciona sredstva, čija prodaja je u ovom periodu porasla za neverovatnih 1184,2%! Rukavice beleže rast prodaje za 701,5%, a sapun je takođe postao izuzetno omiljen, sa rastom prodaje od 499.5%.

Potražnja se menjala s promenom situacije

Genaralno, znatno je uvećana prodaja dugotrajnih i svežih namirnica, sredstava za zaštitu zdravlja, proizvoda za domaćinstvo, proizvoda za bebe, ali onih namenjenih kućnim ljubimcima. Rast beleži i prodaja alkoholnih i bezalkoholnih pića, grickalica, pa čak i konfekcije. Među retkim proizvodima koji beleže pad prodaje u poređenju s prošlom godinom su kozmetička sredstva za održavanje automobila, što i ne čudi imajući u vidu mere koje zabranjuju kretanje i forsiraju rad od kuće.

Agencija Nielsen je identifikovala i promene u ponašanju potrošača shodno merama koje se donose u sprečavanju pandemije. U početku su se najviše kupovali proizvodi za održavanje opšteg zdravlja i zaštitu od virusa, poput rukavica i maski. Sa porastom broja zaraženih, usledilo je kupovanje dugotrajnih namirnica radi stvararnja zaliha i šireg asortimana proizvoda za zaštitu zdravlja. U drugoj polovini marta počela je da raste onlajn kupovina umesto odlaska u prodavnice, a sada je primetna i zabrinutost potrošača da ukoliko ovakva situacija potraje može doći do porasta cena u prodavnicama.

Чланак Prodaja pojedinih proizvoda u Srbiji porasla za preko 700 odsto! се појављује прво на Biznis i Finansije.