Periskop

6. KAD SIROTINJA FINANSIRA MILIJARDERE: Mega jahte na državnom budžetu
Opet su najbolje prošli ruski milijarderi. Globalan lov SAD i EU na imovinu ruskih tajkuna, kako bi je „zamrznuli“, i eventualno konfiskovali, u praksi je, barem kada se radi o mega jahtama, rezultirao milionskim uštedama za ruske milijardere, dok ceh, po običaju, plaćaju zapadni porezni obveznici.

10. SVETSKA AUTOINDUSTRIJA – RAT NA ČETIRI TOČKA: Pobesneli Maks i druge priče
Indija je postala treće najveće automobilsko tržište u svetu, iza Kine i SAD, ali će se glavna bitka za prevlast u ovoj industriji i dalje voditi između dve vodeće svetske ekonomije. Pobednik u ratu na četiri točka je neizvestan, no gubitnik je po svoj prilici izvestan, imajući u vidu da su u trenutnoj situaciji perspektive evropske autoindustrije najupitnije.

Biznis

14. UKIDANJE POSEBNIH DOZVOLA ZA TRANSPORT IZMEĐU SRBIJE I SEVERNE МAKEDONIJE: Pokazna vežba za otvoreno tržište
Očekuje se da će od 1. avgusta, po stupanju na snagu dogovora o liberalizaciji transporta između Srbije i Makedonije, više koristi od ukidanja posebnih dozvola za prevoz u i iz trećih zemalja, imati kompanije iz susedstva. Ipak, srpski prevoznici veruju kako je to prilika da na manjem tržištu „Otvorenog Balkana“, pre ulaska u Evropsku uniju, država preispita svoja zahvatanja i usaglasi politiku poreskog i akciznog opterećenja sa pravilima koja važe u okruženju i EU.

16. EKONOMSKI POLOŽAJ TURISTIČKIH VODIČA: Posao za ponekad
Turističke agencije retko zapošljavaju vodiče za stalno, pa mnogi rade kao honorarci, uz druge poslove koji im obezbeđuju stalne prihode. Oni, kojima je posao turističkog vodiča dopunski, dele sudbinu svih frilensera, pri čemu je njihov položaj još nepovoljniji jer je reč o sezonskom zanimanju. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici. Mnoge agencije, međutim, ne žele da angažuju vodiče po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, jer su porezi izuzetno visoki, a porezi i doprinosi za preduzetnike u ovoj oblasti u Beogradu iznose oko 52.000 dinara.

18. BEOGRADSKA FIRMA SLOVO: Pečat kroz tri veka
Beogradska firma Slovo je od svog postanka 1831. godine prešla put od slovolivnice do kreativnog dizajna. Preduzeće je tokom dugog postojanja zbog tehnoloških promena više puta menjalo osnovnu delatnost, a danas i do 40 odsto prihoda ostvaruje na inostranom tržištu.

Finansije

20. ZAŠTO JE FINANSIJSKO TRŽIŠTE NEDOSTUPNO ZA ZADRUGE: Kamate visoke, procedure nesavladive
Iako je Srbija nakon usvajanja novog Zakona o zadrugama 2015. godine uložila dosta u revitalizaciju postojećih i osnivanje novih zadruga, mnoga rešenja koja bi tom obliku udruživanja olakšala pristup kreditima za obrtna sredstva i investicije još nisu zaživela. Novim pravilima nije omogućeno vraćanje štednokreditnog zadrugarstva, jer se računalo na banke. Ali pokazalo se da su kreditni uslovi zadrugama često nepristupačni, dok državni fondovi, koji su regulativom takođe predviđeni kao izvor finansiranja, nisu osnovani ni osam godina po donošenju zakona.

22. PREVARA SA KARBON KREDITIMA: Spašavanje planete mafijaškim receptima
Kula od karata u obliku globalne trgovine karbon kreditima ozbiljno je uzdrmana kada se pokazalo da je jedan od ključnih globalnih igrača, američka neprofitna organizacija Verra, najveći svjetski izdavač sertifikata za karbon kredite, u stvari posredovala u prodaji magle. Inače čitav koncept trgovine karbon kreditima, da bi se kompenzirala vlastita emisija ugljen-dioksida, isto je kao kada bi masovni ubica plaćao ženama da rađaju djecu, kao naknadu za ljude koji je prethodno ubio.

Temat – Srbija i EU

25. PRIVREDNA SARADNJA SA EU U PRAKSI: Koliko nas granice ograničavaju?
Iako su u Srbiji poboljšane neke carinske procedure, čekanje na granicama je i dalje veliki problem koji usporava i poskupljuje poslovanje. Dok strani investitori traže brže usklađivanje propisa sa EU koji bi olakšali protok robe, domaćim privrednicima je u ovom trenutku važnije usaglašavanje u energetici i finansijskim instrumentima za razvoj tržišta kapitala.

28. EU PROGRAMI ZA EKONOMSKI I DRUŠTVENI NAPREDAK: Kratki vodič za privrednike
Evropska unija u saradnji sa partnerskim institucijama sprovodi u Srbiji različite programe za podsticanje ekonomskog i društvenog napretka, naučnih istraživanja, inovacija i ravnomernijeg regionalnog razvoja. Mnogi od tih programa omogućavaju brži rast malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim programima, privrednici mogu da konkurišu za bespovratna sredstva, zajmove, mikrofinansiranje, jemstva i preduzetnički kapital.

30. FINANSIRANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA IZ SREDSTAVA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE: Oslonac u nesigurnim vremenima
Najveće poslovne banke u Srbiji već godinama sarađuju sa Evropskom investicionom bankom kroz programe garantnih šema, koji su uglavnom usmereni na podršku malim i srednjim preduzećima. Ovakvi krediti su veoma traženi jer nude daleko povoljnije uslove, pre svega niže kamatne stope, duže i prilagodljivije rokove otplate i duži grejs period. U najavi su i nove tranše koje će iskombinovati pogodnosti kredita Evropske investicione banke i garantnih šema Evropskog investicionog fonda, kako bi se dodatno pojačala podrška privrednicima u nesigurnim vremenima.

32. EVROPSKA MREŽA PREDUZETNIŠTVA: Ako želiš da stigneš daleko, idi u društvu
Evropska mreža preduzetništva koja povezuje 60 zemalja, uključujući i Srbiju, već 15 godina pruža besplatnu pomoć malim i srednjim preduzećima da internacionalizuju poslovanje, pronađu nove načine finansiranja i sklope saradnju sa inostranim kompanijama. Usluge ove mreže do sada je koristilo 18.500 preduzeća u Srbiji. Njima će uskoro biti dostupan i novi paket podrške, koji će uključiti i početničke firme i to u oblasti „duboke tehnologije“, koja se zasniva na naučnim otkrićima i inženjerskim inovacijama.

34. ISTRAŽIVANJA ZA RAZVOJ: Nova era domaće nauke
Najveća opasnost za bilo koju zemlju je zatvaranje pred rizicima koje neminovno nosi razvoj nauke i inovacija, jer bi time zatvorila i sopstvenu budućnost. Zato saradnja Srbije i EU u oblasti istraživanja i razvoja predstavlja više od pregovaračkog poglavlja u procesu pridruživanja. Učešće u zajedničkim projektima omogućava Srbiji da testira sopstveno znanje, koliko su njeni proizvodi dobri i kako može da ih plasira na različita tržišta, saglasni su predstavnici države i nauke.

36. FOND ZA INOVACIONU DELATNOST: Podela rizika sa inovatorima
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost, deleći rizike sa inovatorima, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Fond većinu sredstava obezbeđuje iz republičkog budžeta i fondova EU, a njegova podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu.

38. ISKUSTVA KORISNIKA PROGRAMA FONDA ZA INOVACIONU DELATNOST: Velika pomoć za velike podvige
Zahvaljujući zajedničkom ulaganju Srbije i Evropske unije, Fond za inovacionu delatnost je objavio novi paket bespovratne pomoći od 26 miliona evra za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Šta ovakva podrška znači u praksi, pokazuju primeri preduzeća koja su već dobila sredstva Fonda, kako bi razvila preko potrebne i društveno korisne inovacije. Među njima su proteze za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala, robotska platforma za preciznu poljoprivredu i biljna zamena za mleko prilikom čije izrade se nijedna sirovina ne baca.

Intervju

42. DR SLAĐANA FILIPOVIĆ, ONKOLOG: Rak nije samo bolest tela, već i duše
„Ukoliko učestvujemo u razboljevanju, a izvesno je da učestvujemo jer sve bolesti kreću iz mozga, zašto ne bismo mogli da učestvujemo i u izlečenju? Rak je uvek alarm da negde nismo išli svojim putem i zato je važno da se pored tela leči i duša“, kaže u razgovoru za B&F profesor dr Slađana Filipović, onkolog iz Niša koja je ceo svoj profesionalni vek posvetila ranoj dijagnostici i lečenju prvenstveno raka dojke, sa kojim se i sama suočila pre 14 godina. Naša sagovornica ističe da su medicinske terapije za lečenje različitih oblika raka dojke sve uspešnije, a za dobar ishod izuzetno je važno što ranije otkrivanje bolesti.

Skener

46. IZVOZ ZAMRZNUTE MALINE IZ SRBIJE: Sve manje, a sve skuplje
Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro duplo manje u poređenju sa 2019. godinom. Dok izvoz količinski opada u poslednje četiri godine za preko 10% godišnje zbog sve manje tražnje u višegodišnjoj krizi, izvozna cena u istom periodu se više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. Među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, zamrznutu malinu najskuplje prodajemo u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.

48. ŠTA GRAĐANI OSTAVLJAJU NA ČUVANJE U DOMAĆIM ZALAGAONICAMA: Od ikona do fotografske opreme
Ljudi koji vode zalagaonice kažu da imaju zaista šaroliku klijentelu, od sportista i poslovnih ljudi, do onih kojima treba novac da „premoste od prvog do prvog“ i plate sve račune. Najčešće se zalaže zlato, satovi i umetnine. Ređe automobili, najređe nekretnine. Ističu i da je diskrecija uvek zagarantovana, kao i da konačne uslove dogovaraju „oči u oči“ sa klijentom. Dok vlasnici zalagaonica tvrde da se njihov posao zasniva na obligacionom pravu, kao i na Zakonu o založnom pravu, nadležni odgovaraju da on nije regulisan domaćim propisima.

Nove tehnologije

50. DA LI ĆE EKONOMSKA KRIZA USPORITI 5G MREŽU: Prikočili prinosi na ulaganja
Prema prognozama relevantnih međunarodnih organizacija, 5G tehnologije će do 2025. doprineti ukupnoj vrednosti proizvedenih dobara i usluga sa oko jedan trilion dolara, dok će privredni rast uvećati za 1% do 2030. godine. Da bi se dostigli ovi ciljevi planirano je da se tokom naredne dve godine u 5G uloži 620 milijardi dolara, što postaje neizvesno u situaciji kada stope prinosa od investicija u ovu tehnologiju postaju niže od cene kapitala.

Nauka

52. ODLAZAK NOBELOVCA DŽON GUDENAFA, PIONIRA U RAZVOJU LITIJUM-JONSKIH BATERIJA: Neki od nas su kao kornjače
Džon Gudenaf, tvorac litijum-jonskih baterija koji je preminuo prošlog meseca u stotoj godini života, govorio je za sebe da je kao kornjača kojoj treba vremena da izađe iz svog oklopa. Kada je upisao studije fizike, profesori su mu rekli da je prestar da bi uradio bilo šta značajnije u nauci. Prvo revolucionarno otkriće objavio je sa 57 godina, drugo kada je napunio 94, a Nobelovu nagradu je dobio u 97. godini. „Uvek sam verovao da godine nisu bitne i da starenje nikoga ne bi trebalo da obeshrabri“, istakao je Gudenaf u jednom razgovoru, objašnjavajući zašto ne namerava da se penzioniše dok je živ.

Koktel

54. MANJAK JAVNIH TOALETA U DOBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Lako je avatarima, gde će ljudi?
Većinu turista i dalje čine ljudi a ne njihovi avatari, pa za razliku od metaverzuma, sve izraženiji manjak javnih toaleta zbog štednje u realnom svetu postaje nužno pitanje za rešavanje. Globalni „Indeks javnih toaleta“ pokazuje da je Srbija u donjem delu rang liste, ali i da mereno dostupnošću ovakvih objekata po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju. Prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, nestašica je tolika, da pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!?

58. ZAŠTO BERLIN IMA DVA ZOOLOŠKA VRTA: Životinje u političkoj areni
Berlin još uvek ima neke „blizanačke“ institucije iz perioda Hladnog rata, a među njima su i dva zoološka vrta čije suparništvo je bilo legendarno u to vreme i traje do današnjih dana.

Komunikacije

60. MALTRETIRANJE I ZLOUPOTREBA KUPACA: Nasrtljivi prodavci
Skoro četiri petine građana Srbije je izloženo različitim vidovima maltretiranja i prevara, kojima prodavci pribegavaju da bi im prodali proizvod koji ne žele. Mnogi ističu da su najveće žrtve manipulacije penzioneri u poznim godinama i slabijeg imovinskog stanja. Njihove podatke firme pribavljaju od jedne državne institucije, tvrde neki od bivših prodavaca i dodaju da baze podataka o „naivnim kupcima“ preduzeća preprodaju jedna drugima.

Reprint

62. ZDRAVSTVENI PARADOKS U ETIOPIJI: Zemlja se bori s nedostatkom lekara, dok se lekari bore da pronađu posao
Etiopija, iz koje potiče aktuelni predsednik Svetske zdravstvene organizacije, mogla bi uskoro da postane „lekarska pustinja“. Razlog je to što uprkos ogromnom nedostatku lekara, oni jako teško dolaze do posla u zdravstvenim ustanovama, u kojima tvrde da nemaju finansijskih mogućnosti za zapošljavanje novih kadrova. Većina lekara, i kada se zaposle, sa svojim primanjima jedva sastavlja kraj s krajem, a što je najapsurdnije – često nemaju novca ni za lečenje ukoliko se i sami ozbiljnije razbole.

Vremeplov

64. NAJPRODUKTIVNIJI PLJAČKAŠ BANAKA: Lopov sa akademskim pristupom krađi
Džorž Lesli je bio jedan od najuglednijih građana Njujorka, koji je vodio dvostruki život. Zahvaljujući svom arhitektonskom i inženjerskom znanju, organizovao je 80% svih pljački banaka u SAD od 1869. do 1878. godine, ukravši najmanje 200 miliona dolara. Pored toga, bio je savetnik za pljačku brojnim kriminalacima, ali i konsultant poreske uprave u Njujorku.

Чланак Biznis & finansije 211/212: Srbija i EU – Prilike za privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na zvaničnoj svečanosti kojom je ujedno istaknuto tri decenije dugo partnerstvo dve države, u ime Švajcarske konfederacije obratio se Nj. E. Ambasador Švajcarske u Republici Srbiji, g. Urs Šmid, dok je ispred Vlade Republike Srbije govorila ministarka privrede gđa. Anđelka Atanasković. Program je prisutnima predstavio g. Rihard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji, dok je video pozivom goste pozdravila i prof. Dr Ursula Renold, šefica odeljenja za istraživanje obrazovnih sistema Švajcarskog ekonomskog instituta.

Ministarka privrede Anđelka Atanasković istakla je da je ovaj događaj značajan iskorak u jačanju ekonomske saradnje dve prijateljske zemlje, kao i da je Švajcarska Konfederacija tokom poslednje decenije jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju. Ministarka je navela i da je posebno značajno to što švajcarske kompanije u Srbiji danas zapošljavaju više od 12.000 radnika.

„Posebno bih naglasila da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u prva dva meseca ove godine iz Srbije u Švajcarsku ostvaren izvoz vredan od 28,9 miliona evra, što predstavlja rast od 18,9 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. U istom periodu, uvoz iz Švajcarske uvećan je za 93,3 odsto i dostigao je iznos od 86,6 miliona evra“, navela je ministarka.

„Prostor za dalje unapređenje saradnje Srbije sa Švajcarskom Konfederacijom, pre svega, prepoznajemo kroz rast priliva švajcarskih investicija, posebno kroz grinfild projekte, ali i veći obim učešća u procesu privatizacije preduzeća iz portfolija Ministarstva privrede. Jedan od pokazatelja izvrsne saradnje dveju zemalja reprezentuje i potpisivanje Ugovora o donaciji nove Informacione platforme između Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije i Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove zakazano za petak, 13. maj“, zaključila je ministarka Atanasković.

„Novi Program saradnje sa Srbijom za period do 2025. godine zasnivaće se na četiri ključna segmenta, a to su demokratsko upravljanje i civilno društvo, ekonomski razvoj i zapošljavanje, klimatske promene i održivi urbani razvoj, kao i migracije. Fokus će biti na promociji veće inkluzivnosti građana na lokalnom nivou, njihovog učešća u demokratskim procesima, kao i na podršci ka ispunjenju ciljeva Agende 2030″, izjavio je Koli i dodao da će posebna podrška biti usmerena i na dualno obrazovanje, podršku malim i srednjim preduzećima i poboljšanju poslovne klime u Srbiji.

Чланак Ambasada Švajcarske predstavila početak novog švajcarskog programa saradnje sa Srbijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Avaya i Microsoft najavljuju integraciju rešenja Microsoft Azure Communication Services s Avaya OneCloud CPaaS

Kompanija Avaya (NYSE:AVYA), globalni lider u rešenjima za unapređivanje i pojednostavljivanje komunikacije i kolaboracije, danas je objavila strateško partnerstvo s kompanijom Microsoft kako bi stvorila moćan skup zajedničkih cloud komunikacionih rešenja za definisanje budućnosti iskustva klijenata i zaposlenih.

Koristeći udružene snage obe kompanije, zajednička rešenja uključuju nagrađivano rešenje1 Avaya OneCloud CPaaS (Communications Platform as a Service – Komunikaciona platforma kao usluga) kompanije Avaya koje je sada integrisano sa glasovnim, video, čet i SMS mogućnostima rešenja Microsoft Azure Communication Services, u cilju kombinovanja globalnog opsega, obima i funkcionalnosti.

Pored toga, Avaya i Microsoft pojačali su integraciju rešenja Avaya OneCloud CCaaS i Microsoft Azure:

• Globalno proširujući dostupnost rešenja Avaya OneCloud CCaaS (Contact Center as a Service – Kontakt centar kao usluga) koji se hostuje na platformi Azure
• Avaya OneCloud CCaaS nativno je integrisan sa rešenjem Microsoft Teams preko programa sertifikacije Microsoft Teams Connected Contact Center Certification Program
• Avaya OneCloud CCaaS integracija sa Microsoft Dynamics 365
• Avaya SBC-ovi sada su sertifikovani za Microsoft Teams Direct Routing i Media Bypass i dizajnirani su da nadopunjuju OneCloud CCaaS rešenja kompanije Avaya

Partnerstvo sa kompanijom Microsoft ključni je element strateškog partnerskog ekosistema kompanije Avaya, koji koristi opsežnu saradnju sa vodećim cloud i tehnološkim partnerima, kako bismo našim klijentima pružili fleksibilna, uklopljiva rešenja koja sadrže vrhunske inovacije.

„Avaya i Microsoft odgovaraju klijentima koji su nam zatražili da pružimo integrisanija rešenja za Avaya OneCloud Contact Center koji radi u tehnologijama Microsoft Azure i Microsoft 365. Zajedno pružamo istinsku integraciju, koja ne obuhvata samo aplikaciju za kontakt centar već i komunikacionu platformu koja se nalazi u njenoj osnovi. Pored toga ćemo implementirati moćne AI mogućnosti kompanije Microsoft pomoću rešenja Azure Cognitive Services,“ rekao je Anthony Bartolo, Izvršni potpredsednik i glavni direktor za proizvode, Avaya. „Rešenja kompanije Avaya za Cloud Contact Center koja su vodeća na tržištu, zajedno sa prisustvom kompanije Microsoft u cloud kolaboraciji predstavljaju neodoljivu kombinaciju kako za postojeće tako i za nove klijente.“

„Globalna saradnja sa kompanijom Avaya primer je kako Microsoft, sarađujući sa drugim liderima u industriji, ispunjava zahteve firmi za integrisanim komunikacionim rešenjima koja transformišu iskustva klijenata i zaposlenih,“ rekao je Scott Van Vliet, Korporativni potpredsednik, Intelligent Conversation and Communications Cloud, Microsoft. „Ova saradnja ima koristi od kombinovanih snaga obe kompanije u cilju spajanja firmi sa njihovim klijentima pomoću moćnih komunikacionih iskustava u okviru raznih platformi – a sve to uz otpornost, bezbednost na korporativnom nivou i cloud doseg rešenja Microsoft Azure.“

Kako bi se postiglo maksimalno prepoznavanje i distribucija ovih novih moćnih komunikacionih rešenja, ove dve kompanije osmislile su zajedničku strategiju globalnog izlaska na tržište i udružene prodaje koju planiraju da realizuju.

Чланак Avaya i Microsoft najavljuju integraciju rešenja: Kompanije proširuju obim i opseg kroz globalnu saradnju се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Jako nam je drago da u ovu suradnju ulazimo u godini u kojoj obilježavamo 110. godina postojanja Kraš Grupe. Osluškivanje potreba potrošača, razvoj i proizvodnja jednih od generacijama omiljenih brendova vodilje su nam u poslovanju. Vjerujemo da ćemo kroz suradnju s Nelt Grupom, renomiranim distributerom na tržištima Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Albanije napraviti dodatan iskorak u poslovanju na zadovoljstvo svih potrošača,“ izjavio je Slavko Ledić, predsednik Uprave Kraš prehrambene industrije.

„Kraš je poznat po kvalitetu i predstavlja vodeću kompaniju u svom području u regionu, a ugovor doživljavamo kao prirodnu saradnju dva uspešna sistema. Nelt teži konstantnom razvijanju i poboljšanju usluga distribucije i logistike, i spremni smo za izazov kreiranja dodatne vrednosti za novog principala kroz dostupnost proizvoda u prodajnim objektima širom regije“, izjavio je Miloš Jelić, CEO Nelt Grupe.

Stvaranjem kvalitetnih i prepoznatljivih proizvoda i ukusa koji spajaju generacije, Kraš Grupa je najveća konditorska industrija u jugoistočnoj Evropi sa pet fabrika i oko 2.400 zaposlenih. U svojoj proizvodnji obuhvata sve tri kategorije konditorskih proizvoda: kakao proizvode, kekse i vafle, te bombone. U ponudi ima preko 30 brendova od kojih su najpoznatiji praline Bajadera, Griotta i Fontana, čokolade Životinjsko carstvo i Dorina, bomboni Ki-Ki i Bronhi, te keksi Jadro, i drugi.

Nelt Grupa je distributivno-logistički poslovni sistem koji povezuje 4.000 zaposlenih u 14 kompanija na 11 tržišta u Evropi i Africi.

Чланак Sklopljena saradnja Kraša i Nelt Grupe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj Memoranduma je da pomogne u uspostavljanju i razvijanju dugoročne prijateljske saradnje između dveju banaka u svrhu promovisanja poslovnih prilika između Kine, Italije, Nemačke, Austrije i regiona Centralne i istočne Evrope, kao i intenziviranja saradnje između preduzeća u tim zemljama u oblastima trgovine, ulaganja, ugovaranja međunarodnih projekata, finansiranja prekograničnog spajanja i preuzimanja, finansiranja usluga, dužničkih tržišta kapitala i drugim.

Ugovorom želi da se uspostavi efikasna saradnja u vezi sa trgovinskim ulaganjima i ugovaranje međunarodnih projekata, kao i podrška pojedinim korporativnim klijentima u njihovim međunarodnim poslovnim aktivnostima i u istraživanju novih poslovnih i investicionih mogućnosti na njihovim domaćim tržištima i u Evropi, a naročito u Centralnoj i istočnoj Evropi, Italiji, Nemačkoj i Austriji.

Đanfranko Bizanji, jedan od dvojice izvršnih direktora UniCredita za Centralnu i istočnu Evropu, rekao je: „UniCredit je ponosan što je ključni partner realne ekonomije i što pruža podršku svojim klijentima u međunarodnom širenju čitavim nizom proizvoda i usluga. Kina je drugi najveći trgovinski partner evrozone i tržište na kojem smo prisutni od 1982. Današnja najava će dodatno obogatiti naša rešenja za klijente i promovisati uzajamni razvoj poslovanja kroz međunarodni rast“.

ICBC osnovana je 1. januara 1984, a u potpunosti je restrukturirana u deoničarsko društvo s ograničenom odgovornošću 28. oktobra 2005. godine. Uspešno je uvrštena na šangajsku i hongkonšku berzu 27. oktobra 2006. Stalnim naporima i stabilnim razvojem, ICBC se razvila u vodeću svetsku banku koja poseduje izvrsnu bazu klijenata, raznoliku poslovnu strukturu, snažne inovacijske sposobnosti i tržišnu konkurentnost – nudeći sveobuhvatan raspon finansijskih proizvoda i usluga za 7.628 hiljada korporativnih klijenata i 627 miliona fizičkih lica.

UniCredit je jednostavna uspešna panevropska komercijalna banka, sa potpuno integrisanim korporativnim i investicionim bankarstvom, koja pruža usluge velikom broju svojih klijenata kroz jedinstvenu mrežu u Zapadnoj, Centralnoj i istočnoj Evropi. UniCredit nudi i lokalnu i međunarodnu stručnost svojim klijentima, pružajući im jedinstven pristup vodećim bankama na svojih 13 ključnih tržišta širom evropske bankarske mreže: Italija, Nemačka, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka i Slovenija. Koristeći međunarodnu mrežu predstavništava i poslovnica, UniCredit pruža usluge u još 18 zemalja širom sveta.

Чланак UniCredit i Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC) najavljuju ugovor o poslovnoj saradnji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poziv za pojedince i timove koji žele da kreiraju inovativna, digitalna rešenja u okviru poziva, biće otvoren do 17. juna.

Rokovi i proces

Open Innovation izazov će biti organizovan kroz serijal događaja, prvi od kojih je zakazan za 3. i 4. jul. Cilj prvog događaja jeste da timovi razviju koncept predloga rešenja kao i prve mokape/prototipe uz pomoć predstavnika ambasade i partnerskih organizacije koje su postavile izazov. Prvi događaj će se održati online, a svi tehnički detalji će biti na vreme poslati izabranim timovima.

Žiri će zatim odrediti 2-3 tima koji će nastaviti u sledeću fazu i koji će raditi na svojim rešenjima do septembra za kada je planiran završni događaj i dodela nagrada. Tokom svake faze, timovi će imati na raspolaganju podršku Startitovih mentora.

Nagrade i nastavak razvoja rešenja

Na završnom događaju, izabrani timovi će prezentovati svoja rešenja nakon čega će žiri odlučiti o raspoređivanju nagradnog fonda od 10.000 evra između timova.

Nemačka ambasada će nakon završnog događaja uložiti novac i vreme za podršku daljeg razvoja pobedničkog rešenja.

Prijave

Poziv je otvoren za pojedince i timove, koji će biti izabrani od strane panela sačinjenog od predstavnika Nemačke ambasade, GIZ-a i KfW-a. Pojedinci koji budu izabrani za učešće će biti spojeni u timove neposredno pre događaja. Preporuka je da tim sa kojim se prijavljujete ima članove sa različitim ekspertizama, u programiranju, dizajnu i kreativnim industrijama.

Prijave su otvorene do 17. juna na sledećem linku.

Izvor: Startit

Foto: geralt, Pixabay

Чланак 10.000€ za najbolja digitalna rešenja na temu 20 godina razvojne saradnje između Nemačke i Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Amazon, Microsoft i Google su među brojnim američkim tehnološkim firmama koje i dalje pružaju internet usluge kineskim kompanijama stavljenim na „crnu listu“ u SAD. Reč je o nekima od najprofitabilnijih kineskih firmi specijalizovanih za veštačku inteligenciju, koje su vlasti SAD stavile na „crnu listu“ u oktobru prošle godine, pod optužbom da su preko razvoja svojih tehnologija za nadzor umešane u drastično kršenje ljudskih prava.
Američka vlada je zabranila rad sa takvim kompanijama uz obrazloženje da je neophodno sprečiti njihov pristup američkoj tehnologiji. To je ista „crna lista“ na čijem čelu je kineski Huavej.

„U krevetu s naprijateljem“

Uprkos zabrani, Amazon, Microsoft i Google tim kompanijama „pružaju internet servise koji upravljaju internet lokacijama ovih kompanija“, navodi se u najnovijem izveštaju Top10VPN, portala koji prati usluge virtuelne privatne mreže (VPN) i istražuje teme o privatnosti.
„Kroz pružanje osnovnih internet usluga ovim kontroverznim kompanijama, američke firme postaju učesnici u širenju visoko invazivnih proizvoda za nadzor koji imaju potencijal da naruše ljudska prava širom sveta”, ističe se u izveštaju.
Autori izveštaja tvrde da Amazon i Google pružaju internet usluge dvema kineskim kompanijama sa „crne liste“, Dahua Technologi i Hikvision, dok Microsoft navodno sarađuje sa SenseTime i Megvii, dve najvrednije kineske startap kompanije za razvoj veštačke inteligencije.
Tvitter i Facebook su takođe prozvani da dostavljuju internet sadržaje kineskoj kompaniji Hikvision.

Poduža lista „izdajica“

Spisak američkih kompanija koje krše zabranu američke vlade je, međutim poduži. On uključuje kompanije za autentifikaciju internet lokacija i kompanije za šifrovanje Digicert, Lets Encript, Entrust i GeoTrust. Na listi je i firma za hosting domena GoDaddi, kao i kompanija za sajber bezbednost Simantec, koja je sada poznata kao NortonLifeLock. Na „optuženičkoj klupi“ se našla i firma Stackpath, koja je specijalizovana za isporuku internet sadržaja.
Nijedna od američkih firmi koje se prozivaju u izveštaju za sada nije objavila bilo kakvo saopštenje tim povodom, niti je dala izjavu novinarima.

Чланак Američki tehnološki giganti sarađuju sa kineskim firmama sa „crne liste“? се појављује прво на Biznis i Finansije.