Podaci se odnose na 2021. godinu, a prema njima – hrvatski radnici su, ne samo među najmanje plaćenima u EU, nego je i trošak rada rastao relativno sporo poslednjih godina, u odnosu na slične države.

Prosečni trošak radnog sata je ukupni trošak rada podeljen sa brojem radnih sati. U to spadaju plata, bonusi na platu, druge kompenzacije za rad i doprinosi. Takođe, tu su i troškovi osposobljavanja i obrazovanja radnika, uz troškove samog procesa zapošljavanja, poreza na rad i opreme (uniforme). Odbijaju se subvencije.

Unutar EU postoje velike razlike između država članica, pa je razlika u trošku rada između države s najjeftinijim satom rada i države s najskupljim satom rada – gotovo 40 evra, piše Index.

Prosečni trošak sata rada u najskupljoj članici EU je 6,7 puta veći nego u najsiromašnijoj. Najjeftinija cena rada po satu u većini država je u građevinskom sektoru.

Najskuplji sati rada su u Danskoj (46,9 evra), Luksemburgu (43 evra) i Belgiji (41,6 evra), a najjeftiniji u Bugarskoj (7 evra) i Rumuniji (8,5 evra). U Hrvatskoj cifra iznosi 11,2 evra po satu, a u Mađarskoj – 10,7 evra

Izvor: Telegraf Bznis

Foto: Pixabay

Чланак Gde su najskuplji a gde najjeftiniji radni sati u zemljama EU се појављује прво на Biznis i Finansije.