Internet stranica “Vivid Maps” podelila je zanimljive podatke o konzumaciji krompira u Evropi na godišnjem nivou, a na listi se našla i Srbija, ako i zemlje regiona.

Ova mapa kreirana je prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz 2020. godine, a prikazuje prosek konzumacije krompira u kilogramima po stanovniku svake evropske države.

Ono što se ističe jeste svakako visoka potrošnja. Naime, evropske zemlje smatraju se najvećim potrošačima ove namirnice. Tako su na prvom mestu stanovnici Belorusije s 170 kilograma po stanovniku godišnje. Prate ih stanovnici Ukrajine sa 126 kilograma, a treće mesto dele Poljska i Rumunija, čiji stanovnici u prosjeku godišnje pojedu do 100 kilograma godišnje. U Srbiji, za razliku od njih, svako od nas godišnje pojede znatno manje, oko 44 kilograma krompira.

Stanovnici BiH našli su se na visokom petom mestu ove mape s prosečnom konzumacijom od 92 kilograma. Ispred BiH nalazi se Holandija koja konzumira jedan kilogram više od stanovnika BiH. Najbliža BiH po konzumaciji krompira je Severna Makedonija s potrošnjom od 61 kilogram godišnje. Podaci o ostalim zemljama regiona govore da je konzumacija krompira znatno manja u odnosu na BiH.

Tako stanovnici Albanije i Slovenije potroše do 46 kilograma godišnje po osobi. a u Hrvatskoj 40 kilograma. Stanovnici Crne Gore najmanje konzumiraju krompir u regionu, gde je prosečna potrošnja po osobi samo 31 kilogram.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama najviše se jede krompir се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević je dodao da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju „najgori kvalitet vazduha u Evropi“.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih uzroka zagađenja u Srbiji su velika postrojenja i termoenergetski sektor koji nema sisteme za kontorlisanu emisiju odgovarajućih zagađujućih materija.

„U Srbiji je 2.500 prerano umrlih zbog zagađenja vazduha koje može direktno da se poveže sa izvorima iz termoenergetskih sektora“, rekao je Đurđević.

Đurđević rekao je da je neophodna permanentna vrsta fokusa na mere i njihovu implementaciju.

„Neke (mere) su toliko glomazne i velike da ne mogu da prolaze neprimećeno, kao što su sistemi odsumporavanje na termeolektani, to su su veliki projekti, njihovo planiranje mora da se vidi u budžetu Srbije, u aktivnostima ministarstava, pokretanju projekata, podizanju kredita za sufinasiranje“, rekao je on.

Srbija ne može toliko da odskače

On navodi da je poboljšanje kvaliteta vazduha pitanje koje će sigurno biti rešeno u budućnosti, jer Srbija ne može toliko da odskače od nečega što je svetski standard.

„Osnovno pitanje je da li ćemo taj bolji vazduh da dočekamo za deset do 15 godina, ili za pet godina“, rekao je on.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije čak 9500 ljudi prerano izgubi život kao poseldica aerozagađenja.

„To nisu ljudi koji imaju ime i prezime, zato što je to posledica dugotrajnog izlaganja i naravno da je to statistički procenat od broja umrlih“, rekao je on.

On je rekao da je u ovoj godini u Valjevu do sada bilo 122 dana sa prekoračenjam PM 10 čestica, a da je prošle godine taj grad imao 147 dana sa prekoračenjem PM10 čestica. U Novom Pazaru je, dodaje, do sada bilo 120 dana.

„Imamo osam dana u novembru i 31 dan u decembru gde se zbog standardne situacije sa meteorologijom i grejanja očekuje drastično povećanje i maksimumi pojavljivanja broja dana“, rekao je Jovanović.

On navodi da proces upravljanja kvalitetom vazduha jeste dugotrajan, da su mere dugotrajne i skupe, ali da su jeftinije od posledica.

„Beograd u Srbiji nije najviše zagađen grad, on je možda neki sedmi-osmi jer u mnogim mestima ne merimo ili ne merimo ono što treba. Vranje ima prvu kategoriju kvaliteta vazduha, to je laž, jer nemaju merenja PM čestica“, rekao je Jovanović.
Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je da se svakog oktobra, novembra privremeno zainteresujemo za temu životne sredine i vazduha, a onda se u narednim mesecima naviknemo da je situacija loša.

Mesečni izveštaji

„Naš predlog je da u buduće napravimo mehanizam gde će CLS da identifikuje ključne probleme na kojim možemo da počnemo rad odmah, i onda ćemo mesečno izveštavati javnost da li se radi nešto na tome“, rekao je Jovanović i dodao da će se mesečni izveštaj praviti od decembra.

Prema njegovim rečima, insistiraće se na ukidanju toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, na smanjenju emisija u termoenergetskom sektoru.

„Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energetnata i grejnih tela kod individualnih ložišta, samo u Beogradu je 200 hiljada dimnjaka, naši ljudi se iz ekonomskih razloga, ali i neznanja greju na valažna drva i lignit“, rekao je Jovanović.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак U mnogim mestima zagađenje vazduha u Srbiji se i ne meri се појављује прво на Biznis i Finansije.