Naime, putovanje neće biti moguće bez podnošenja onlajn zahteva kroz Evropski sistem za odobravanje putovanja (ETIAS).
Prema prvim planovima, ETIAS je trebalo da postane operativan već u januaru, zatim je prolongiran za maj 2023. godine, ali se sada očekuje da primena tog sistema startuje u novembru sledeće godine, što je objavljeno i na zvaničnoj stranici Evropske unije.

Prijavu bi trebalo popuniti najkasnije 96 sati pre datuma putovanja

Onlajn formular za prijavu podnosiće se na zvaničnoj ETIAS veb stranici ili mobilnoj aplikaciji, koje će biti pokrenute kada ETIAS postane operativan.

Prijavu bi trebalo popuniti najkasnije 96 sati pre datuma putovanja, a u njoj je potrebno navesti adresu e-pošte, zatim podatke o pasošu, kao i lične podatke.

Poslednji korak je plaćanje naknade za prijavu putem kreditne ili debitne kartice. Naknada za prijavu iznosiće sedam evra za sve podnosioce zahteva koji su stariji od 18, a mlađi od 70 godina. Naknada u iznosu od sedam evra naplaćuje se prilikom podnošenja prijave i to je jedina naknada koju je neophodno platiti. Maloletnici i lica starija od 70 godina dobiće ETIAS besplatno.

Proces prijave će trajati oko deset minuta

Procenjeno je da će proces prijave trajati oko deset minuta, a odobrenje bi trebalo da se dobije u roku od nekoliko minuta od trenutka podnošenja prijave. Dobijeno odobrenje važiće tri godine i u tom periodu broj putovanja u zemlje EU nije ograničen. Uz ETIAS, građani Srbije moći će da ostanu u Evropskoj uniji najviše 90 dana u periodu od 180 dana.

Državljani Srbije će tako od novembra 2023. morati da imaju ETIAS za ulazak u sledećih 30 zemalja: Austriju, Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Island, Italiju, Letoniju, Lihtenštajn, Litvaniju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Španiju, Švedsku i Švajcarsku. Shodno tome, građanima Srbije će biti potreban ETIAS i da bi posetili sledeće evropske mikrodržave sa otvorenim granicama: Monako (preko Francuske), San Marino (preko Italije) i Vatikan (preko Italije).

Slična praksa već postoji u SAD, Kanadi i Australiji, dok sama ideja o uvođenju ETIAS odobrenja datira još od 2016. godine.

Sistem bi trebalo da doprinese smanjenju aktuelnih bezbednosnih, zdravstvenih i migratornih rizika, a odnosi se na 63 države koje nisu članice Evropske unije, ali čiji građani mogu da putuju bez viza u šengensku zonu.

U kojim sve slučajevima zahtev može biti odbijen

Kako se navodi na stranici schengenvisainfo.com, malo je verovatno da će građanima Srbije biti odbijen zahtev za ulazak u Evropsku uniju kada ETIAS bude pokrenut.

Ipak, prijava za ETIAS mogla bi biti odbijena ukoliko podnosilac ima kriminalnu prošlost, predstavlja opasnost za društvo ili se nalazi na listi za praćenje putovanja uvezi sa osumnjičenim teroristima. Takođe, razlog za odbijanje može biti i davanje lažnih informacija tokom prijave, kao i putovanje iz oblasti sa epidemijom/pandemijom, zbog čega podnosilac prijave može predstavljati opasnost po javno zdravlje.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Od novembra 2023. godine u EU samo uz plaćenu taksu i onlajn odobrenje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pariz je za Belgijance na crvenoj listi, Mađarska zatvara granice, a Nemačka, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, predložiće bloku usklađena ograničenja za putovanja zbog pandemije, izjavio je jedan evropski izvor.
Ovaj predlog će biti razmatran u sredu, na sastanku ambasadora 27 zemalja članica u Briselu.

„Koherentan odgovor je važan da bi se izbegao neujednačen pristup kao u prethodnom periodu i očuvao integritet Šengenskog prostora“, ističe se u dokumentu koji će Nemačka dostaviti na razmatranje.
Šengenski prostor slobodnog protoka ljudi jedan je od stubova evropske zajednice. Sada obuhvata 22 države članice Unije i četiri nečlanice – Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.

Zajednička sanitarna karta

Nemačka predlaže da se članice EU usaglase oko pristupa podacima o pandemiji Kovid-19, odabira kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje rizik i rizične zone. Potreban je i zajednički okvir za mere koje će se primjenjivati na rizične zone i ograničenja za putovanja s „posebnom pažnjom kada je reč o pograničnim područjima“.

Zavisno od zemlje, karantin može trajati od 10 do 14 dana, a testiranja se zahtevaju po dolasku ili odlasku, i to 48 sati ili 72 sata ranije. U tekstu se predlaže i zajednički način odabira i analize epidemioloških podataka, s ciljem da se izradi zajednička sanitarna mapa.

Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti redovno objavljuje podatke, ali države ih koriste na različite načine. Neke više koriste nacionalne podatke o pandemiji, a druge regionalne.

Ujednačena analiza epidemiološkog rizika

Nemačka preporučuje i zajedničku analizu epidemiološkog rizika (učestalost, dijagnoza, hospitalizacija), kao i zajedničku deklaraciju za rizične zone.
U dokumentu se napominje da procena tih zona varira od zemlje do zemlje, pa neke biraju dve, tri ili više kategorija (zelena, narandžasta, crvena), neke i više, a neke nijednu.
U Evropi je do sada potvrđeno više od 3,9 miliona zaraženih Kovidom-19.

Izvor: Al Jazeera Balkans

Чланак Nemačka želi da uskladi ograničenja u EU radi očuvanja Šengen zone се појављује прво на Biznis i Finansije.