Oudéa, koji se ovog mjeseca povlači nakon 15 godina sa čela banke, rekao je da je “uveren da će evropski bankarski sektor nastaviti da bude izuzetno solidan i u narednim kvartalima”.

Za SAD je kazao da bi se turbulencije mogle nastaviti.

„Tamo imate mnogo manjih i srednjih banaka koje nijesu uređene na isti način kao u eurozoni i Evropi, gdje imate stabilnost koja proizlazi iz okvira koji uzima u obzir sve ove simulacije krize“, rekao je Oudéa nakon što je grupa objavila veći profit u prvom tromjesečju.

Bankarski režim eurozone ostao je u osnovi isti od njegovog uvođenja nakon finansijske krize 2008. godine, dok je bivši predsednik Donald Tramp ukinuo neke testove na stres i regulatorne zahteve za manje američke banke sa imovinom do 250 milijardi dolara.

Takve institucije sada ne moraju da uzimaju u obzir neke nerealizovane gubitke na imovini u svojim kapitalnim zahtevima, posebno u svojim portfolijima obveznica. SAD su pretrpjele nekoliko bankrota u poslednjih nekoliko sedmica, ali Credit Suisse i mnogo manja britanska ispostava Silicon Valley Bank-a (SVB) jedini su evropski zajmodavci koji su bili blizu kolapsa.

Evropske banke drugog reda takođe nisu pretrpele isti nivo povlačenja klijenata kao američki regionalni zajmodavci, uglavnom zato što su njihove depozitne baze manje koncentrisane.

Depoziti izuzetno stabulni u svim velikim bankama eurozone

“Videli ste pad depozita u nekim američkim bankama i do 10 odsto u jednoj sedmici. Pogledajte kako su depoziti bili izuzetno stabulni u svim velikim bankama eurozone”, dodao je Oudéa. “Ovdje postoji fundamentalni kontrast.”

Propali američki zajmodavci kao što su SVB i Signature Bank imali su visok nivo klijenata u tehnološkom sektoru, od kojih su mnogi povukli svoje depozite u isto vrijeme. Regulatori su istakli međusobnu povezanost takvih klijenata i ulogu društvenih medija u širenju glasina o problemima banaka, što doprinosi masovnom povlačenju depozita.

Američko bankarsko tržište takođe ima viši nivo konkurencije za depozite iz drugih štednih proizvoda kao što su fondovi tržišta novca. Više od 340 milijardi dolara slilo se u fondove američkog tržišta novca u martu – što je najveća stopa od početka pandemije Covid-19 pre tri godine – od čega je veliki deo došao iz regionalnih banaka.

Nasuprot tome, evropske banke su zadržale visok nivo likvidnosti, što je istaknuto time što je UBS preuzeo Credit Suisse i HSBC koji je apsorbovao SVB UK, a drugi zajmodavci, kao što je UniCredit, povećavaju prinose akcionara.

“Evropske banke ne pokazuju kombinaciju velikih nerealizovanih gubitaka u portfelju hartija od vrijednosti i modela finansiranja koji su vrlo osetljivi na poverenje javnosti”, rekao je analitičar S&P Giles Edwards u nedavnom izveštaju. Dodao je da je preuzimanje Credit Suisse od strane UBS-a jedinstven slučaj zbog specifičnih “nedostataka u poslovanju i upravljanju rizicima”.

Neke evropske banke su u početku trpele kada je SVB, fokusiran na IT i startupe, propao sredinom marta, a investitori su se povukli iako je malo njih bilo direktno izloženo banci sa sedištem u Kaliforniji. Od tada, depoziti stanovništva širom Evrope pokazuju određene znakove da su “iscrpljeni”.

Sektor s rizicima

Teški odlivi koje je Credit Suisse pretrpio u danima koji su prethodili njegovom spašavanju od strane rivalskog UBS-a u martu uglavnom su bili u ogranku upravljanja bogatstvom.

Banke u Evropi imaju manju izloženost problematičnim komercijalnim nekretninama nego njihovi konkurenti iz SAD-a, što predstavlja oko 8 odsto kreditnih knjiga kod evropskih zajmodavaca, u poređenju sa 18 odsto u američkim bankama i 36 odsto zajmodavcima srednjeg kapitala u SAD, prema Jefferies-u.

Oudéa je rekao da su komercijalne nekretnine “verovatno sektor s rizicima” u SAD-u, ali je SocGen u petak objavio da je njegova izloženost tom sektoru iznosila 3,2 odsto ukupnog iznosa, pri čemu je najveći deo usmjeren prema Evropi.

Ovog meseca, šef investicione banke SocGen-a Slawomir Krupa trebalo bi da zamijeni Oudéa, koji je preuzeo dužnost glavnog izvršnog direktora 2008, ako dioničari odobre imenovanje.

Deo mandata Krupe biće i pokušaj oživljavanja cene deonica koja se nikada nije oporavila od finansijske krize, uprkos nekoliko restrukturiranja. Cena dionica SocGena pala je 26 odsto u martu i od tada se samo delimično oporavila, 13 odsto.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Evropske banke sigurnije od američkih се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Kada se pogledaju ankete javnog mnjenja od Amerike preko Evrope, vidi se da mladi ne samo u Srbiji pokazuju veliku dozu nepoverenja u javne penzijske sisteme, a zapravo sa ekonomskog stanovišta nema razloga za to. Javni penzijski sistemi su, da ne kažemo najbolje, ali svakako najmanje loše rešenje koje mogu imati države poput Srbije u uslovima demografskog starenja, kaže za Tanjug Nikola Altiparmakov.

Pojašnjava da demografsko starenje znači da se rađa manje dece, da ljudi duže žive što je, kako kaže, samo po sebi dobra stvar i da bi kako duže živimo, trebalo i duže da radimo.

Državni penzijski sistem zasnovan na principu tekućeg finansiranja kakav je i naš i gde se penzije isplaćuju od doprinosa koje za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju sadašnji radnici, prema oceni člana Fiskalnog saveta Srbije Nikole Altiparmakova nije loš kao što se često može čuti, ima svoje ekonomske vrline i bolju perspektivu nego što se obično misli.

Sagovornik Tanjuga navodi da postoje nerealna očekivanja od javnog penzijskog sistema, ali da ima nerealnih očekivanja i od privatnih penzijskih sistema.

Inflacija

„To potvrđuju i ovogodišnji podaci, jer imamo kumulativno povećanje penzija za 20 odsto iz državnog fonda, a sa druge strane privatni penzijski sistemi imaju nominalni pad vrednosti od tri, četiri odsto, pa kada se na to doda inflacija od 15 odsto, postoji realni pad štednje u privatnim penzijskim fondovima u Srbiji od 20 odsto, kaže Altiparmakov.

Dodaje da je podložnost inflaciji stara boljka privatnih penzijskih sistema i da ona veoma brzo topi vrednost akumulisane štednje u njima, zbog čega je recimo Nemačka pre više od 60 godina svesno odlučila da napusti sistem kapitalisanja i pređe na sistem tekućeg finansiranja.

Pojašnjava da je to urađeno upravo zbog ekonomskih vrlina državnog penzijskog sistema, koji nikako nije samo protočni boljer, kako se, naročito među mladima smatra, a jedna od najvećih je njegova otpornost na inflaciju.

Uvođenje obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja

„Javni penzijski sistemi su mnogo otporniji i pružaju mnogo bolju zaštitu od inflacije nego što je slučaj sa privatnim sistemima“, ocenjuje Altiparmakov.

Ističe da je to jedan od brojnih razloga zbog kojih se preza od uvođenja obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja.

„Osim toga obavezni privatni penzijski fondovi imaju ogromne troškove, a iskustva dosta zemalja Istočne Evrope su pokazala da su koristi od njih male i zato su i Mađarska i Poljska, koje su prve uvele obavezne privatne penzijske fondove, ukinule ih, a druge zemlje poput Slovačke, Bugarske, Litvanije, Estonije Letonije su ih smanjile u velikoj meri“, navodi Altiparmakov, uz opasku da se ispostavilo da su Srbija i Slovenija bile u pravu kada nisu ni išle u smeru uvođenja privatnih penzijskih fondova.

Na pitanje šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti kada državna penzija nije dovoljna, sagovornik Tanjuga kaže da jednostavnog rešenja nema, ali da je svakako dobro da radimo što duže možemo i da se po mogućnosti štedi.

Prosečna penzija 37.000 dinara

Ukazuje, međutim, da značajan deo građana ne može da dodatno štedi i da bi oni trebalo da znaju da će za njih, uostalom kao i za one boljestojeće, uvek tu biti javni penzijski sistem da ih zaštiti.

Dodaje da računice pokazuju da i naš državni penzijski sistem sa poslednjim povećanjima, za nekoga ko radi 40 godina i prima prosečnu platu obezbeđuje penziju koja iznosi oko 58 odsto plate koju je primao dok je radio.

„Prosečna penzija će sa januarskim povećanjem iznositi oko 37.000 dinara. Međutim, kada se zna da u prosek ulaze i invalidske i porodične penzije, koje ga obaraju, i da penzioneri kod nas u proseku imaju po 32 godine radnog staža a ne punih 40, onda bi prosečna primanja starosnih penzionera, koji su primali prosečnu platu i radili 40 godina staža, bila veća od 45.000 dinara“, navodi Nikola Altiparmakov.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

U celoj Evropi, skoro da je nemoguće kupiti zlatni dukat ili zlatnu polugu. Najveći proizvođači zlata smešteni u južnoj Švajcarskoj, Argor Heraeus, Valcambi i Pamp, obustavili su proizvodnju u cilju zaštite ljudskih resursa, piše Sputnjik.
Masovni karantini širom sveta i ostale mere koje Vlade sprovode u cilju sprečavanja širenja virusa, doveli su do toga da se ljudi ne mogu kretati, a samim tim i trošiti novac.

Кao posledica takve situacije došlo je do pada ekonomske aktivnosti. Sve grane privrede su pogođene. Neke u većoj, a neke u manjoj meri. Hotelijerstvo i ugostiteljstvo beleže nezapamćene gubitke, prenose Vijesti.

Pandemija, polako ali sigurno, uvodi svet u novu recesiju. Upravo iz tih razloga, mnogi ulagači želeli bi kupiti zlato upravo sada. Ulagači se plaše i masovno podižu novac iz banaka i isti žele čuvati blizu sebe.

Ne treba upadati u paniku i da je u ovom momentu najbitnije sačuvati zdravlje.

Zlato je pokazalo visoku rezistentnost u ovakvim situacijama. Zato ga žele svi posedovati pre početka recesije. Poznato je da vrednost zlata u toku trajanja recesije zna da se uveća više puta. Vrednost zlata u toku recesije koja je zahvatila svet 2008. godine uvećala se 280 odsto. Nakon okončanja iste, vrednost se stabilizovala, ali cena je ostala uvećana oko 200 odsto.

Zlato je lako prenosivo, lako se skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara itd. Na jednoj strani imamo povećanu potražnju, a na drugoj imamo ponudu približno jednaku nuli.

To je dovelo do porasta vrednosti zlata na berzi. Rast ne oslikava realnu situaciju, zbog toga što se tražnja za fizičkim zlatom, u najvećoj meri ne registruje, a samim tim i ne utiče, kao konstitutivni element u formiranju ravnotežne cene na otvorenom tržištu tj. na svetskoj berzi.

Drugi element, na koji se odrazlila nestašica zlata, jeste razlika između SPOT cene (trenutna cena zlata na berzi) i cene fizičkog zlata.

Uvek su fizički zlatnici i poluge bili skuplji od spot cene. Ta razlika u normalnim okolnosima kretala se od 3-4 odsto u korist fizičkog zlata. Sada se ta razlika na svetskom nivou, kreće oko 10 i više procenata.

Porast premije (razlike) u korist fizičkog zlata, apsolutno je logičan iz razloga, što je ulagačima postalo jasno, da je mnogo sigurnije imati kod sebe fizičko zlato, od nekog digitalnog zapisa na berzanskom serveru (papirno zlato kupljeno na berzi).

Izvor: B92

Чланак Mnogo je sigurnije imati kod sebe fizičko zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.