Manje od 10 odsto baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto, tako da najveći deo ovog opasnog otpada dospe u prirodu gde oslobađa olovo, kadmijum, živu i druge veoma toksične materijale.

Jedini reciklažni centar za sijalice u Srbiji kompanije Božić i sinovi godišnje preradi do 100 tona odnosno tek pet odsto količina plasiranih na tržište. S druge strane, pogon za preradu baterija nemamo.

Drugi život baterija

Procene su da svaki građanin potroši jedan kilogram baterija godišnje dok je, primera radi, u 2020. na reciklažu u Nemačkoj, gde ih jedino šaljemo, otišlo je samo 17 tona.

Glavni razlozi za to su nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, ali i subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora, ističu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.

NALED je zajedno sa Nemačkom razvojnom saradnjom, a u partnerstvu sa kompanijama Božić i sinovi, E-reciklažom i Udruženjem reciklera Srbije pokrenuo projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica”.

“Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera, kao i za izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale”, kaže Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Nedovoljno sijalica na tržištu

Kada je reč o sijalicama država je uvela podsticaje, napominje Veljkovski, ali dodaje da je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bismo bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje.

Prema njenim rečima, u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad je zapravo i resurs za dalju proizvodnju, ali ovaj koncept još nije dovoljno zaživeo kod nas.

I baterije i sijalice uspešnije bi se tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama. Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u Kragujevcu, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Danasa

Foto: Pixabay

Чланак Gde završavaju istrošene baterije i sijalice iz Srbije? се појављује прво на Biznis i Finansije.