„Finansijskom i analizom tržišta, sagledavanjem svih potencijala i problema, kao i analizom samog zemljišta došli smo do toga da je šipak vrsta koja ne zahteva preterano velika ulaganja kao što je to u slučaju oraha ili lešnika, na primer. S obzirom na to da su površine vrlo kvalitetnog hemijskog sastava i prethodnih godina su bile obrađivane nije trebalo dodatno ulaganje za obradu i pripremu zemljišta za sadnju. I cena šipka na tržištu godinama je bila konstantna, pa je i odluka da otpočnemo proizvodnju šipka veoma lako doneta.“

Ovim rečima za „Plodnu zemlju“ Nemanja Glišić (34) počinje priču poljoprivrednog gazdinstva Glišić – Popović, koje ima zasade šipaka na po dva hektara – na teritoriji sela Donja Konjuša kod Prokuplja, i isto toliko ali u selu Rakari u Opštini Mionica.

Ni suša mu ništa ne može

Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegnu mrazeve i one uvek daju lep crven plod. Nikada žbun nije bez roda crvenog šipka, koji rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim godinama.

Nekada je kilogram šipka koštao od 90 do 100 dinara, a sada je kilogram i do 130 dinara. I cena šipka prati inflaciju. Domaći šipak je i jeftiniji od onog koji se sakuplja a čija cena sad iznosi 125 do 130. Najisplativije je prodati poluproizvod smesu za džem a još bolje džem.

Problem sa zakupom

Nemanja zajedno sa suprugom Jovanom proizvodi šipak. Oni su master inžinjeri šumarstva, Počeli su 2020. godine sa zasadom šipka na četiri hektara, plan je da od 2023. bude zasejano 10 hektara. Pitamo dokle su stigli u planovima?

„Nismo se pomerili mnogo u planovima jer imamo velike poteškoće sa zakupom odgovarajućih površina. Nažalost, lokalni stanovnici nisu voljni da daju u zakup svoja zemljišta na duži niz godina, iako naglašavam da uvek insistiramo na potpisivanju desetogodišnjeg ugovora”.

Svaku sadnicu koju su zasadili kupili su od proizvođača Poljoprivrednog gazdinstvo Bor Nandor iz Ade. Imaju samo reči hvale za ove ljude sa kojima su se dogovorili da saradnju iz godine u godinu šire, a kako budu širili proizvodnju ove biljke koja u prirodi raste gde joj se prohte. Inače, šipak, šipurak ili divlja ruža (lat. Rosa canina) potiče iz iz porodice ruža (Rosaceae), i u narodu je poznat i kao pasija ruža, a ime datira još iz stare Grčke kada se verovalo da njen koren leči od ujeda divljih pasa. Poreklo vodi sa tri kontinenta, Evrope, zapadne Azije i severozapadne Afrike. I u Srbiji se odomaćio, ne bira gde će rasti.

Dve sorte šmit ideal i inermis

Glišići su zasadili dve sorte – šmit ideal i inermis. Pitomi šipak ima inače značajno manje bodlji od divljeg. Šmit ideal je inače stara sorta šipka koja je stvorena u Nemačkoj da bi sedamdesetih godina prošlog veka bila preneta u Bugarsku. Tih godina su mnoge zemljoradničke zadruge u Srbiji koje su se bavile preradom šipurka zasadile jer je davala odlične prinose.

Poželjno je imati dve različite sorte sadnica šipka zbog unakrsnog oprašivanja, a i to utiče na veći rod. Na jedan hektar se u preoseku posadi oko 3.000 sadnica. Jedna sadnica na veliko košta 14 dinara, naravno može biti i jeftinije, u zavisnosti od rasadnika. Sadi se na jesen ili u zimskom periodu.

„Navedene sorte se razlikuju u tome kada je period sazrevanja plodova. Kod šmit ideala je to ranije, oko poslednje nedelje septembra, dok inermisa druge treće nedelje oktobra. Dok jedno berate, drugo sazreva. Očekivani urod u punom prinosu je oko 5 kg po sadnici. Prve godine nismo uopšte registrovali urod. Trenutno smo u drugoj godini, završili branje, i prinos je iznosio oko 130 grama po sadnici, u četvrtoj ili petoj godini, kaže teorija može da se očekuje pun prinos“, naglašava Nemanja.

Nije zahtevan za uzgoj

Šipak nije zahtevan, potrebno je oranje i tanjiranje. Ništa više od toga. Ne treba ni vode, ni prihrane. Dovoljno je ono što mu nebo pruži.

„Šipak je nezahtevna vrsta po pitanju kvaliteta zemljišta. Ono što obavezno preporučujemo a košta ukupno oko 5.000 dinara, da u bilo kojoj laboratoriji uradite fizičko – hemijsku analizu zemljišta gde planirate da sadite, i da stručnjake pitate da li je navedeno zemljište odgovarajuće za sadnju. Bez toga ne krećite u posao. Mi smo uzorke nosili u Institut za zemljište koji se nalazi u Beogradu, i za pet dana smo imali celokupnu analizu“.
Rad na zasadima šipka tokom godine podrazumeva da u toku vegetacionog perioda, a što je jedna od najbitnijih radnji, oslobađaju žbunovi od korova. Tako biljka brže formira žbun i rodne grane će doći do više sunca koje je neophodno za sam rast. Potrebno je i orezivanje. Do treće godine se sam rod ne očekuje na mladim zasadima, tek nakon treće godine se očekuje obilniji urod.

„Za sad imamo ugovoren otkup sa kompanijom za preradu sirovine u džem ali u budućnosti nam je u planu dorada na polu proizvod i gotov proizvod. Kupili smo mašinu za pasiranje ili pripremu sa kojom možemo da preradimo šipak i tako dobijemo sirovinu za džem“

Da li jedete džem od pitomog ili divljeng šipka, nećete znati jer je ukus identičan. Razlika je u količini tog mesnatog dela koji je veći kod pitomog šipka, a koji je sam bitan za preradu. Divlji šipak je mnogo sitniji i sa manjom količinom tog mesnatog dela. Računica pokazuje da za 100 kilograma marmelade treba oko 45 kilograma sirovog šipka.

Džem po recepturi bake iz Valjeva

“Za sada ne planiramo otkup divljeg šipka, ali planiramo da se još proširujemo i da ubacimo mašine za pravljenje polu proizvoda. Ukoliko taj plan bude realizovan za pt godina, otkup će doći u obzir. Sada smo sve snage usmerili na džem. Receptura je nasleđena od moje bake iz Valjeva i ovo nam je prva godina pravljenja. Naš džem ima pun ukus, pravi ekstrakt. Postoji još jedan način na koji šipak kao sirovina može da se iskoristi je i sušenje za čaj. To međutim zahteva sušaru, što nije prevelika investicija. Ali kao i za sve, najbitnije je naći put do kupca, a u skladu sa ovim dobom najidealnije je – onlajn”.

Za šipkom je velika tražnja, jer plodovi šipurka su veoma bogati vitaminom C, mineralnim materijama, flavonoidima i pektinima, te je izuzetne vrednosti kao antioksidans. Ima široku primenu – od jačanja organizma do antizapaljenskih i antiotičkih dejstava, kao i regulacije varenja.

Izvor: Plodanazemlja

Piše: Danijela Nišavić

Foto: Pixabay

Чланак Ulaganja manja nego za uzgoj lešnika ili oraha, a zarada veća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stiže sve, jer radi „25 sati dnevno“, a nedavno je uspešno okončao berbu šipurka. Divlju ružu, šipak ili šipurak – kako ko voli, zasadio je pre četiri godine kada ta biljka još nije ni prepoznata kao gajena kultura. I danas plantaža šipurka južno od Beograda malo ima.

– Pored pšenice, kukuruza i deteline, hteo sam da probam nešto novo. Imamo blizu sedam hektara zemlje. U Leskovcu sam kupio i na površini od jednog hektara zasadio hiljadu sadnica šipurka, ali on tada nije ni mogao da se prijavi u biljnoj strukturi registrovanog poljoprivrednog gazdinstava. Sada je prva godina punog roda, moram biti zadovoljan. Imao sam problem da nađem berače, pa sam malo zakasnio zbog toga sa berbom, a i kiša je prekidala posao. Ali sam zato stekao dragoceno iskustvo za narednu godinu. Još učim. A ceo rod otići će u kašu za pravljenje džema uz pomoć mog kolege Stojana Stolića, koji ima još veću plantažu i pasirku za preradu – priča, za Novosti, Stojković.

Zbog visoke temperature desetak dana pred berbu plod se malo osušio i izgubio na težini, pa će isplativost tek procenjivati. Učinak berača bi trebalo da bude pedesetak kilograma dnevno da bi bilo zarade, tvrdi Nenad. Dodaje da je radnu snagu jedva pronašao jer berba divlje ruže, sa bodljama, za 2.500 dinara nije baš primamljiv posao. Retko ko to hoće da radi, posebno u konkurenciji paprikara koji su u prekomoravskim selima plaćali hiljadu dinara više. Šipurak se može brati i mašinski, ali on nema dovoljnu površinu za to. Za mašinsko branje, objašnjava mladi Stojković, treba bar pet-šest hektara, a on je, sa površinom, nešto između. Njegova plantaža prevelika je za ručno branje, a premala za mašinsko.

Kad je o održavanju reč, napominje da šipurak posle treće godine ne iziskuje veliki napor osim borbe da se sačuva list od plamenjače. Kad se to desi, nema zaštitu od sunca i plod se suši. Može, ali ne mora da se navodnjava jer je to ipak divlja biljka, dok su stavovi stručnjaka o orezivanju različiti. Takođe, dok sadnice ne ojačaju, tokom prve tri godine potrebno je okopavanje i freziranje između redova. Posle se zatravi i samo kosi.

Najviše plantaža u Vojvodini

Plantaža šipurka u Srbiji ima najviše u Vojvodini i u Jablaničkom okrugu u okolini Leskovca. U centralnom delu Srbije ih je svega nekoliko – u okolini Paraćina, Stalaća, Zaječara i Ražnja.

Stojković objašnjava da veći proizvođači imaju često organsku proizvodnju i izvoze svež plod. Otkupna cena običnog šipurka je trenutno 80 dinara, a organskog oko 120. Balon od pet litara kaše za pravljenje džema prodaje se za 600 dinara. Kupaca, prema Nenadovim rečima, uvek ima jer se malo koja domaćica danas odlučuje da sama od svežeg ploda pravi taj džem. To je proces koji iziskuje mnogo vremena, strpljenja i truda.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Otkupna cena organskog šipka 120 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.