Godišnje oko 5,7 miliona ljudi umre od izlečivih zaraznih bolesti zbog nedostatka pristupa antibioticima

Najveći svetski proizvođači lekova su uprkos pandemiji uključeni u borbu protiv superbakterija, ali milioni ljudi u siromašnijim zemljama, gde je rizik od infekcija otpornih na lekove najveći, i dalje propuštaju ključne antibiotike.

Izveštaj fondacije Pristup medicini, neprofitne grupe sa sedištem u Amsterdamu, pokazuje da je samo 54 od 166 lekova i vakcina na kojima je vršena procena pokriveno strategijom pristupa kako bi bile dostupne zemljama sa niskim i srednjim prihodima, preneo je Gardijan.

Politike koje mogu da pomognu siromašnijim zemljama uključuju niže cene, dobrovoljne ugovore o licenciranju kako bi se povećalo snabdevanje, lokalna proizvodnja, transfer tehnologije, javno-privatna partnerstva ili donacije.

Većina od 54 proizvoda pokrivenih strategijom pristupa su vakcine, lekovi protiv tuberkuloze ili antibiotici koje Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje kao prioritet za veći pristup.

Džajasri Ijer, izvršni direktor fondacije, rekao je: „Oni koji se suočavaju sa najvećim rizikom od infekcije i najvećom stopom otpornosti na lekove najteže dobijaju antibiotike koji su im potrebni.“

Procenjuje se da godišnje oko 5,7 miliona ljudi, uglavnom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, umre od izlečivih zaraznih bolesti, zbog nedostatka pristupa antibioticima.

Izvor: Danas

Foto: Poxabay

Чланак Zbog nedostatka pristupa antibioticima umiru ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podaci o potrošnji po glavi stanovnika u 2019. godini pokazuju da je Hrvatska na samom dnu u Evropskoj uniji, prenosi portal Indeks.

Eurostatovi podaci pokazuju da je devet zemalja članica po kriterijumu materijalne dobrobiti domaćinstva iznad proseka EU.
Najbogatiji je Luksemburg koji je 35 odsto iznad evropskog proseka. Sledi Nemačka sa 22 odsto.

U grupi zemalja koje stvarnu individualnu potrošnju imaju od 9 do 18 odsto iznad proseka EU su Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Finska, Francuska i Švedska.

U toj grupi nije Rumunija, ali je mnogo ispred Hrvatske koju je prestigla 2015. godine.

Te godine obe zemlje bile su na 58 odsto proseka EU, a sada je, prema novim podacima koji obuhvataju 2019. godinu, Rumunija na 79 odsto proseka EU, a Hrvatska na 66 odsto.

Rumunija se sada izjednačila s Poljskom, a prestigla je i Grčku, koja je po potrošnji na 78 odsto proseka EU.

Izvor: rts.rs

Foto: Pixabay

Чланак Bugarska i Hrvatska najsiromašnije zemlje EU се појављује прво на Biznis i Finansije.