„Ciljevi održivog razvoja 2030 neće biti postignuti do naznačenog roka, to je očigledno, a u zemljama u razvoju ne postoje izvori finansiranja i iluzija ih je i tražiti“, istakao je on i dodao da investitori ne obraćaju mnogo pažnju na to da li kompanije posluju po ESG principima.

Đukanović kaže da su za zelenu tranziciju potrebna neverovatna sredstva i da ne zna kako će ih obezbediti zemlje u razvoju. „Bogate zemlje su zagađivale planetu 200 godina i sada taj isti svet odlazi u siromašne zemlje da nametne svoje standarde. To neće moći tako. Prvo nije pošteno i ekonomski je nemoguće. U Bangladešu ne postoji mogućnost da se isfinansira fabrika kao u Švajcarskoj. A pošto je nemoguće, neće se ni desiti. Samo korona i inflacija su nas od svega toga odmakli još dalje. Trgovanje CO2 emisijama je još jedan od načina kako da se održi razlika između razvijenih zemalja i nerazvijenih. Cilj nije da se razvoj celog sveta izjednači“, rekao je on.

Najveći problem je, prema njegovim rečima, što ne postoje izvori finasiranja za put ka održivosti. „Fer bi bilo da ako se od dobavljača iz nerazvijene zemlje traži, na primer, da ugradi solarne panele, da tu investiciju snosi naručilac. Ti problemi će postati samo veći i veći. Održivi rast je neodrživ i zato imamo novu raspodelu karata jer je globalni jug decenijama nezadovoljan“, rekao je Đukanović.

Preduzećima je najteže

Neven Marinović, osnivač SMART kolektiva je rekao da razvijena država više vode računa o održivosti, ali i da one koje vode računa o održivosti postaju razvijenije. „Mnogo kompanija dolazi kod nas jer neko od njih traži da uvedu standarde, obično finansijske institucije ili partneri iz Evropske unije. Ali uticaj ima i regulativa, pritisak javnosti“, rekao je Marinović i dodao da novca zaista nema u nerazvijenim zemljama, ali da se mora naći načina.

„Malim preduzećima je najteže da tu trku isprate i njima mora da se pomogne na putu održivosti“, rekao je Marinović.

Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranje je govoreći o ulozi osiguravača i njihovim mogućim podsticajima klijenata rekao da polisa za električni automobil ne može da bude povoljnija. „Mi smo stvari postavili na drugi način. Osoba koja vozi hibridni auto i više koristi struju od nafte, vozi obazrivije, to znači da je manje izložena riziku i mi možemo da ga nagradimo. To je pravi pristup. Ukoliko govorimo o ekološkim kućama, možemo da ponudimo dodatne servise koji će biti razlika u odnosu na standardnu polisu“, rekao je Blagojević.

Klimatske promene i sve što se dešava na planeti su, kako kaže, dugoročni rizici, iako se kao najveći rizik danas spominje inflacija.

Konferenciju je organizovala platforme BeRiskprotected.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay

Чланак Bogate zemlje su zagađivale planetu, one treba da snose trošak zelene tranzicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bezgotovinsko plaćanje može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu digitalnim veštinama ili finansijskim resursima, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna za bankarske usluge, što bi dodatno proširilo socijalni jaz.

Pored toga što utiče na smanjenje sive ekonomije i povećava efikasnost naplate poreza, prelazak na bezgotovinsku ekonomiju donosi i nekoliko drugih prednosti za društvo. Među njima su smanjenje nekih bezbednosnih rizika kao što su krađe, niži transakcioni troškovi, posebno kada je reč o uštedi na vremenu i operativnim troškovima koji su povezani sa upravljanjem gotovinom, i povećanje udobnosti plaćanja.
S druge strane, bezgotovinsko poslovanje povezano je sa većim rizikom od digitalnih prevara, povećanom opasnošću od sajber napada, većom zavisnošću transakcija od tehnologije, višim troškovima po osnovu naknada za plaćanje, kao i većim rizikom od finansijske isključenosti ugroženih grupa.

Potonje je jedan od glavnih problema bezgotovinskih načina plaćanja, jer oni nisu dostupni svima. Bezgotovinsko plaćanje potencijalno može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu veštinama ili finansijskim resursima za učešće u bezgotovinskim transakcijama, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna i ne može da priušti bankarske usluge.

To može dovesti do njihovog isključenja iz određenih vrsta transakcija, kao što su onlajn kupovina ili elektronska trgovina. Na kraju, ova isključenja iz bezgotovinske ekonomije mogla bi dodatno da prošire jaz u bogatstvu i povećaju finansijsku nesigurnost za ove grupe, navodi se u studiji Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kome je nedostupan račun u bankama?

Prema podacima Svetske banke, oko 11% stanovništva u Srbiji nema pristup bankarskim uslugama. Ovi ljudi bi bili u velikom riziku od ekonomske i socijalne isključenosti u slučaju brzog prelaska na bezgotovinsku ekonomiju, upozorava se u istraživanju.

U poređenju sa ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope, Srbija je na sredini kada je reč o relativnom udelu stanovništva koje ne koristi bankarske usluge, pri čemu se udeo u drugim zemljama kreće od 1% u Sloveniji do 56% u Albaniji. Iako Srbija ima bolje rezultate od većine zemalja Jugoistočne Evrope, ona i dalje zaostaje za prosekom Evropske monetarne unije (EMU) i za mnogim zemljama Centralne Evrope u pogledu udela lica koja ne koriste bankarske usluge u ukupnom stanovništvu.

Podaci takođe pokazuju da su stariji ljudi, kao i oni koji žive u seoskim područjima, manjine i siromašni izrazito zastupljeni u kategoriji lica koja ne koriste bankarske usluge, što sugeriše da su ove grupe pod najvećim rizikom da budu isključene iz finansijskog sistema sa širenjem bezgotovinskog plaćanja. Prema podacima Svetske banke, oko 16% najsiromašnijih u Srbiji nema bankovni račun, što je daleko iznad proseka stanovništva (11%). Udeo nezaposlenih među siromašnima u Srbiji znatno je veći nego u zemljama evrozone (2,6%), ali znatno ispod proseka u Centralnoj i Istočnoj Evropi (21%).

Platne kartice i životni standard

Istraživanje ukazuje da je stopa posedovanja platnih kartica u grupi lica sa nižim dohotkom u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju, znatno ispod ukupnog proseka stanovništva. Stopa posedovanja platnih kartica u grupi sa niskim primanjima u Srbiji je ispod 50%, što je znatno niže nego u zemljama evrozone (90%) i proseka u zemljama CIE (62%).

Stopa posedovanja platnih kartica u grupi siromašnijih lica u Srbiji je takođe znatno niža od ukupnog proseka stanovništva. Ovi pokazatelji sugerišu da je siromašna populacija u Srbiji podložnija riziku isključivanja iz bezgotovinske ekonomije od ostalih delova stanovništva, pri čemu je ovaj rizik za niže dohodne grupe u Srbiji izraženiji nego u drugim evropskim zemljama, ističe se u studiji.

Vezano za stopu posedovanja platnih kartica, rezultati pokazuju da je i prijavljena upotreba platnih kartica i mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji relativno skromna u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Uprkos značajnom razvoju bezgotovinskog plaćanja u protekloj deceniji, sa samo 46% odraslih lica koja su prijavila da koriste debitnu karticu za plaćanje, Srbija se rangirala znatno ispod proseka evrozone (81%), kao i proseka CIE (57 %), iako nadmašuje nekoliko zemalja CIE, kao što su Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.

Pozicija Srbije u odnosu na druge evropske zemlje je nešto slabija kada je u pitanju korišćenje mobilnih telefona za elektronsko plaćanje računa, jer prema istraživanju Svetske banke taj način bezgotovinskog plaćanja koristi svega 27% učesnika ankete, u poređenju sa 52% u evrozoni i 43% proseka CIE.

Što niži prihodi, to veći rizik

Podaci iz baze Globalnog indeksa finansijske uključenosti pokazuju da je stopa korišćenja digitalnih načina plaćanja u grupama sa nižim prihodima u mnogim zemljama, kao i u Srbiji, znatno ispod proseka ukupnog stanovništva. U Srbiji, samo 5% najsiromašnijih koristi svoje mobilne telefone za bezgotovinsko plaćanje u maloprodaji, dok 14% njih koristi mobilne telefone za plaćanje računa, što je znatno manje od ukupnog proseka stanovništva (27%). Istovremeno, rasprostranjenost korišćenja mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji kod grupa sa nižim primanjima znatno je ispod proseka evrozone i zemalja CIE.

Ovo ukazuje da razlike u prihodima imaju ogroman uticaj na rizike od isključenosti iz bezgotovinskog plaćanja, pri čemu je ovaj faktor u Srbiji izraženiji nego u mnogim drugim zemljama CIE. Ovo je posebno važno, imajući u vidu očekivani prelazak sa tradicionalnih kartica na digitalne načine plaćanja u maloprodajnim i onlajn transakcijama. Sa nastavkom tog trenda, rizici da grupe sa niskim primanjima budu isključene iz finansijskog sistema postaju sve veći, zaključuje se u studiji.

Чланак U Srbiji 11% stanovništva nema račun u bankama, a više od 50% siromašnih ni platne kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz velikog broja istraživanja koja je sprovela, Vilans je još jednom hrabro zaključila:

„Više od 80% zaposlenih danas priznaje da nema vremena, da su ’vremenski siromašni’. Ukratko, toliko toga moraju da urade preko dana, ali za to nemaju dovoljno sati. Ono što zaključujem iz istraživanja je da ovaj skok nestašice vremena utiče na međuljudske odnose, osećaj ispunjenosti, sreće i fizičko zdravlje.

I ne samo to.’Vremensko siromaštvo’ utišava smeh, krade radost i iscrpljuje lično blagostanje.“

Kako se gubi vreme?

Postoji jednostavno objašnjenje za dijagnostikovanje manjka vremena. Danas ljudi više vremena provode na poslu i obavljajući kućne poslove nego pre više desetina godina. Danas i muškarci i žene imaju više slobodnog vremena nego 50ih za šta su kriva savremena tehnološka čuda. Ipak, ovo je samo pretpostavka i psiholog Vilans kaže da za to nema dokaza.

„Moja istraživanja pokazuju da je ’vremensko siromaštvo’ posledica neprestane veze ljudi sa tehnologijom. Stalna upotreba pametnih telefona, tableta, laptopova podelila je naše slobodno vreme na kratke periode u kojima smo ometeni ovim uređajima. Nazvali smo ih ’vremenske konfete’. To je ono kada vam periodi vremena prosto klize kroz prste“, zapisala je psiholog.

Neprestanom proverom telefona, skrolovanjem, proverom postova na društvenim mrežama i mejlova od svega ćete najviše dobiti iskrivljen vrat i dva bolna palca. Tako to vide Vilans i tim istraživača sa Harvarda.

Siromašni ste

Drugi razlog koji su ova istraživanja iznela je da je vremenska oskudica direktna posledica opsednutosti poslom i zaradom. „Ljudi su pogrešno naučeni – pogrešno veruju da će im novac, a ne vreme doneti sreću“, glavni je zaključak psihologa. To, po njihovim rečima, najbolje znaju i oni sa 10 miliona na bankovnim računima. Oni znaju da ih novac možda čuva od tuge, ali im ne može kupiti sreću. „Prava sreća zahteva da joj se posvete i pažnja i vreme“, piše Vilans.

Ipak, staviti vreme na prvo mesto, ispred novca, posla ili obaveza veoma je težak posao. Po psiholozima, nije čovek kriv što mu vreme nije prioritet i što ga gubi. Mozak mu smeta. Ljudska bića su alergična na slobodno vreme, kako je to Vilans napisala. To je poznato kao averzija na dokolicu.

„Budimo realni – kada vas neko pita da li ste nešto planirali za danas, kada ste poslednji put odgovorili:“Ništa.“?

Isto tako, zanimljivo je i da svako, baš svako veruje da će sutra ili za mesec, godinu dana imati više vremena nego što ga ima danas.

Možda je najbolje slikati brojevima – poslednjih godina odrasli dnevno provode 3 sata i 20 minuta ispred telefona i tableta što je duplo više nego pre 5 godina. I, što je poražavajuće, pokazano je da je većina tog vremena provedena u apsolutno neproduktivnim aktivnostima kao što je boravak na FB, u igricama i drugim digitalnim druženjima.

Ima li rešenja?

Da bi se prevazišlo ovo ’vremensko siromaštvo’ logično je da je jedino rešenje preusmeriti pažnju sa novca i posla na slobodno vreme i njegovu organizaciju. Dakle, potrebni su namerni i svesni izbori, kako je to navela Vilans.

Prvo, namerno, pa makar i na silu, odvojite vreme za druženja ili vežbanje, hobije, šta vam već donosi radost.

Zatim, identifikujte zadatke koji vam kradu najviše vremena i razmislite o delegiranju ili pojednostavljanju. I, dobar je predlog da, kad god imate nešto malo vremena dok čekate u redu u banci ili u supermarketu, ne gledate u telefon već da, recimo, pozovete nekoga ko vam je drag. A i istraživanja su pokazala da i razgovori sa strancima čine da se osećate bolje.

Na nivou teorije, ovo je sve sasvim na mestu i prihvatljivo je. Ali, kako i sama Vilans kaže, izuzetno je teško sprovesti u praksi. Za početak, dovoljno je samo da sa posla i novca preusmerite pažnju na planiranje kog minuta više koji se zove dokolica.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Siromašni ste, ali ne novčano се појављује прво на Biznis i Finansije.

Druga pouka jednog od najvećih bankarskih bankrota u najmoćnojoj državi je da, ako dođe do krupnije promene monetarne politike, i dobra banka može za kratko vreme da postane očajna. Pri tome, menadžeri banke i ne moraju da učine niti jedan loš potez, drastično pogoršanje je posledica pre svega promene finansijskog ambijenta.

Sa nebesa u ponor

Na pitanje kako da banka sa veoma solidnim referencama za samo šest meseci od prvorazredne dospe do bankrota, pri čemu se sam krah dogodio za samo 24 časa od prvih vidljivijih simptoma dubioze, odgovor leži u neuobičajenoj strukturi banke, gotovo isključivo oslonjenoj na samu jednu vrstu klijenata. Pokazalo se da radikalna monolitnost bankarskog poslovanja u sebi sadrži krupne zamke, čak i kada su dominantni klijenti kompanije u najperspektivnijem segmentu ekonomije.

Kada je pre četrdesetak godina u Kaliforniji osnovana, Banka Silikonske doline (SVB) je bila u duhu vremena, u celosti usmerena na digitalni svet pred kojim se otvarala perspektiva kao retko kome u dotadašnjoj civilizaciji. Bilo je „kul“ totalno se posvetiti kompanijama iz ove branše, posebno takozvanim startapovima.

Posao se razgranavao na dnevnom nivou, rast profita bio je brži nego u bilo koje druge banke. Za manje od četiri decenije dospela je do šesnaeste po aktivi u SAD, pri čemu su nadmašene banke sa višedecenijskim uglednim poslovanjem. Ipak, pokazalo se da nije lako kontrolisati brz razvoj. Ključna slabost bila je prevelika oslonjenost na samo jedan segment poslovanja, odnosno na novac samo jedne strukture klijenata.

Kako kontrolisati rast

Sredinom 2021. godine SVB je imala 54 milijardi depozita, uglavnom novca startapova iz digitalne sfere. Ove kompanije razvijaju aplikacije ili, ređe, osmišljavaju i (fizički) nov proizvod potreban nekom od dominantnih modernih uređaja. No, do primene prođe ne baš kratak period vremena tokom kog se finansiraju novcem iz „venture fond“-ova namenjenim ulaganju u rizične moderne programe.

Protekle decenije bile su u znaku digitalizacije i sve što je ozbiljnije osmišljeno, mnogostruko se isplatilo. Stoga je SVB imala neuporedivo manje kraha klijenata nego što je uobičajeno u svetu koji se svesno opredeljuje za uvek rizične inovacije. Posao se širio rapidno, profit rastao geometrijskom progresijom.

Međutim, sredinom te 2021, kao posledica pandemije, ustalio se rad od kuće dodajući impuls već ubrzanom razmahu digitalnih poslova. Ubrzano raste i broj startapova, time i klijenata SVB. Računa se da je banka uspela da privuče blizu polovine svih kompanija ovog tipa u Kaliforniji.

Vrednost imovine kompanije je dostigla čak 209 milardi, dok je visina depozita sa 54 milijarde krajem 2021. godine dostigla čak 175 milijardi početkom marta meseca. Izlgedalo je bajkoliko, vrednost akcije SVB je sa 135 dolara krajem 2021. skočila na 760 dolara krajem 2022.godine.

Kako plasirati novac

Međutim, nije bilo lako plasirati povereni novac. Banka je odlučila da nastavi dugogodišnju praksu kupovine dugoročnih obveznica, pre svega države SAD. U njih je uložla čak 91,2 milijarde dolara, a više od polovine bile su na rok duži i od deset godina. Zanimljivo je da je samo 12 miljardi bilo uloženo u kredite, a praktično nije bilo prihoda od niza tradicionalnih poslova kao što su izdavanje kartica ili odobravanje stambenih kredita.

Dugoročne hartije su pouzdana ulaganja, ali sa niskim prinosima pogotovo u vreme jeftinog novca koje je započelo još pre desetak i više godina. Cena takvih hartija je bila relativno visoka, počela je da pada sa promenom monetarne politike SAD. Tako je portfelj obveznica plaćen 91,2 na berzi pao na tek 77 milijardi dolara. Popriličan gubitak, a startapovi su u međuvremenu počeli da češće uzimaju od depozita položenog banci.

Vreme trenutne komunikacije

Razlog promene ponašanja je umanjena količina novca na tržištu usled nove monetarne politike i rasta bazične kamatne stope sa 0,25 na 4,75 odsto. Umesto na novac „venture fond“-ova, startapovi počinju da se mnogo više oslanjaju na položene depozite u bankama, koji im, zapravo, i služe kao neka vrsta pologa za „crne dane“. Međutim, banci je gotovo jedini prihod kamata od dugoročnih obveznica, a valja vraćati poverene depozite.

Počinje da se primećuje koliko nedostaju prihodi od drugih bankarskih delatnosti. Prinuđena je da prodaje obveznice i na njima gubi 1,8 milijardi. Prilično neoprezno vrh banke obaveštava klijente da će pokušati da privuče nov kapital kako bi nadoknadila gubitak. Iskusni berzanski igrači uočavaju da je portfelj obveznica u minusu skoro 13 milijardi dolara, glas se bukvalno za tren putem Tvitera proširio među depozitarima. Počelo je vratolomno, prilično panično, podizanje depozita, čak 40 milijardi za samo jedan dan. Upravo je digitalizacija omogućila hitro širenje panike, danas se novac podiže od kuće, klikom na dugme mobilnog telefona.

Prioritet u interesu moćnih

Nema banke koja može da izdrži takav nalet uspaničenih štediša. Država je reagovala hitro i neubičajeno. Nije dala novac banci, kao što se događalo u krizi 2008. godine. Odlučila je samo da jemstvo proširi i na depozite veće od 250.000 dolara, a kakvih je u ovoj bogataškoj banci bilo čak 97 odsto. Zanimljivo je da su uspaničeni depozitari tražili upravo takvu reakciju. Očito, U Vašingtonu se sa posebnom pažnjom odnose prema interesima bogatih, dominantnih i među vlasnicima i menadžerima, pa i zaposlenicima, digitalnih kompanija i startapova.

Kao što je u prethodnoj bankarskoj krizi besplatnom pozajmicom spasavala bogate akcionare banaka, ovoga puta je uslišila molbu bogatih depozitara i državno jemstvo na polozima proširila na sve depozite, bez obzira na visinu, u bankama kojima je zapretilo širenje depozitarske panike. Takvih je u SAD oko 300 i biće potrebno blizu 900 milijardi dolara kako bi se isplatili depozitari. Taj novac je već odštampan.

Mada je za depozitare epilog praktično milionski poklon, za obične građane je sumoran. Država je iz budžeta, dakle novcem svih poreskih obveznika, isplatila depozitare koji su novac poverili banci sa izrazito rizičnim modelom poslovanja. Pri tome, novac nije planiran u budžetu, već je naštampan. Time je FED u vreme kada diže kamatnu stopu kako bi nekako ublažio razmahali rast cena, učinio i potez u suprotnom smeru – ubacio je novac iz primarne emisije. Očito, interes bogatih je prioritet, čak i kada za posledicu ima iritiranje aždaje zvane inflacija.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Spasavanje bogataša novcem siromašnih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik ove međunarodne finansijske institucije Dejvid Malpas naveo je da izveštaj ukazuje na dramatičan porast dužničke ranjivosti s kojom se suočavaju zemlje s niskim i srednjim prihodom i pozvao na hitne korake kako bi im se pomoglo da dug svedu na održivije nivoe.

„Potreban nam je sveobuhvatan pristup problemu duga, uključujući smanjenje duga, brže restrukturiranje i poboljšanje transparentnosti“, napisao je Malpas u uvodnom delu izveštaja.

Istakao je da su „održivi nivoi duga vitalni za ekonomski oporavak i smanjenje siromaštva“.

U dokumentu se navodi da je stanje spoljnog duga zemalja s niskim i srednjim prihodom ukupno poraslo za 5,3 procenta u 2020. godini, na 8,7 biliona dolara, pogađajući zemlje u svim regionima.

Malpas je poručio da su hitno potrebni napori za restrukturiranje duga imajući u vidu da krajem ove godine ističe Inicijativa Grupe 20 velikih ekonomija sveta o moratorijumu na otplatu dugova, kojom je bilo omogućeno privremeno odlaganje izmirivanja dužničkih obaveza.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Dramatičan porast duga siromašnih zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju Bijele kuće je istaknuto da su ove porodice od 2010. do 2018. godine plaćale porez po stopi od 8,2 posto. One čine 0,0002 posto od ukupnog broja poreznih obveznika u ovoj zemlji.

Tokom navedenog perioda uplatile su 1,8 biliona dolara poreza, što je manje u odnosu na to koliko su uplatili ostali Amerikanci. Prosečni građanin je 2018. plaćao porez po stopi od 13,3 posto na svoj prihod.

Demokrate traže da se bogati i korporacije više oporezuju

Ovaj izveštaj je objavljen nakon što su demokrate tražili da se bogati i korporacije više oporezuju, a kako bi se osigurala finansijska sredstva od 3,5 biliona dolara potrebnih za poboljšanje javnih usluga i infrastrukture – školstvo, zdravstvenu zaštitu, plaćeno odsustvo sa posla i borbu protiv klimatskih promena.

Republikanci se protive ovom prijedlogu. Kongresmen iz ove stranke iz Teksasa Kevin Brady smatra da će se oporezivati “oni koji su teško zaradili” te je nezadovoljan mogućnošću da to bude “najveće širenje države blagostanja ikada”.

Ranije je istraživanje nevladine organizacije ProPublica pokazalo da su neki od najbogatijih Amerikanaca, među kojima su Jeff Bezos, Michael Bloomberg, Warren Buffett, Carl Icahn, Elon Musk i George Soros vrlo malo platili poreza na bogatstvo.

Ukazano je da je ovo posledica postojećih poreznih pravila. Većina Amerikanaca su radnici sa niskim ili osrednjim platama i plaćaju porez na ono što zarade – plate. S druge strane, najbogatiji Amerikanci prihode ostvaruju investicijama koje se manje oporezuju od plata ako se ostvaruju u kontinuitetu dužem od godinu dana.

Bogati mogu izbeći plaćanje poreza na imovinu ukoliko je ne prodaju. Nadležni sada istražuju one koji su imali neoporezivani rast vrednosti imovine, prenosi Klix.ba.

Međutim, porezna stopa od 8,2 posto možda nije tačna zbog mogućih metodoloških pogrešaka. To znači da bi stopa mogla biti manja – šest posto, ali i veća – 12 posto. U obzir nisu uzete sve ostale vrste oporezivanja, piše CNBC.

Izvor:Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак Najbogatiji Amerikanci plaćaju manje poreza nego prosečni građani се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napomenuli su da će ova finansijska institucija svojim članicama dati najveću finansijsku injekciju u istoriji u iznosu od 650 milijardi dolara. Time će pokušati podstaći globalnu likvidnost i pomoći siromašnim državama u suočavanju sa rastućim dugom i koronavirusom.

Međutim, pojedini kritikuju način na koji MMF to želi uraditi, a to je kroz specijalno pravo vučenja (Special Drawing Rights – SDR). Naime, prema MMF-ovim pravilima, SDR se distribuira proporcionalno udelu svake zemlje u fondu, a koji je skoro jednak njihovoj ekonomskoj proizvodnji. To znači da će 58 posto novih SDR-a dobiti razvijene države, 42 posto države u razvoju i 3,2 posto siromašne države.

Zašto sada

Američki predsednik demokrata Džo Bajden je u potpunosti promenio odnos prema MMF-u. Stiven Mnuchin, ministar finansija u administraciji bivšeg predednika republikanca Donalda Trampa je smatrao da ova finansijska institucija nije dovoljna činila za pomoć siromašnim zemljama.

Sjedinjene Američke Države imaju najveći udio u MMF-u i samim tim pravo veta po ovim pitanjima. Izvršna direktorica MMF-a Kristalina Georgieva je izjavila da planira pripremiti konačan predlog pomoći koji bi mogao biti odobren u junu. Tako da je za očekivati da će centralne banke novac dobiti u augustu.

Šta zapravo znači SDR

SDR je međunarodna imovinska rezerva koja se može pretvoriti u pet valuta: dolar, euro, jen, britansku funtu i juan. Kada se deli zemljama, one ih mogu posedovati kao deo svojih deviznih rezervi ili ih zameniti za potpuno konvertibilnu valutu drugih država članica MMF-a. Zemlja koja prodaje SDR mora platiti kamatu od 0,05 posto, ako je njen SDR ispod količine ustupljene MMF-u.

Svrha SDR-a je da zemlje dođu do sredstava bez bilo kakvog uslovljavanja, za razliku od druge vrste sredstava koje su u ponudi.

Za šta se koristi SDR

MMF-ovo pravilo je da SDR mora zadovoljavati potrebu za većim dugoročnim rezervama i ne sme poticati inflaciju. Najveća ikada alokacija SDR-a desila se 2009. godine kao odgovor na recesiju i iznosila je 250 milijardi dolara. Ovaj put bi ovaj novac zemlje trebale koristiti za kupovinu vakcina protiv koronavirusa i medicinsku opremu.

Argentina će koristiti SDR za plaćanje duga MMF-u tj. zajma iz 2018. koji iznosi 45 milijardi dolara.

Kako bi se SDR trebao deliti

Očekuje se da će 21 milijardu dobiti države u kojima su primanja niska, a 212 milijardi će dobiti zemlje u razvoju, a što se ne odnosi na Kinu, podaci su Ministarstva finansija SAD-a.

Zašto MMF želi pomagati na ovaj način

SDR je najbrži način da zemlje dođu do potrebnih sredstava, bez obzira što mnogo više dobijaju bogate države. S druge strane, krediti iziskuju dugo pregovaranje i neke zemlje nerado traže kredite jer strahuju da će ih investitori negativno percipirati.

Takođe je izgledno da će većina država u kojima su prihodi niski SDR zamijeniti za neku od valuta kako bi zadovoljile platni bilans i fiskalne potrebe.

Ministri finansija afričkih zemalja su poručili da će SDR biti jedva dovoljan da se njima finansira ovaj kontinent. Zbog toga su pozvali MMF da preispita način raspodele SDR-a u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Da li postoji mogućnost da siromašne države dobiju više novca

U MMF-u su istakli da razmatraju mogućnost da bogate zemlje novostečeni SDR posude ili doniraju siromašnim zemljama. Ministri finansija država G7 su obećali da će sagledati da li SDR mogu iskoristiti kao podršku siromašnim državama.

Američka ministrica finansija Janet Yellen je pozvala G20 zemlje da višak SDR-a preusmjere u države niskih dohodaka. U dokumentu pripremljenom za raspravu pred Ujedinjenim nacijama (UN) je predloženo da bogatije države svoje nepotrebne SDR-ove ustupe u novi povjerenički fond na korištenje drugim državama ili u jedan od postojećih fondova MMF-a, kao što je onaj za smanjenje siromaštva i rast ili za katastrofe i pomoć.

Ko će imati koristi

Ekonomista banke UBS Arend Kapteyn smatra da će se stvaranjem SDR-a povećati globalne rezerve za 4,5 posto. Očekuje da će zemlje poput Venecuele, Pakistana, Ekvadora, Kazahstana, Turske i Argentine imati najveći procentualni rast među državama u razvoju. Njihove rezerve bi trebale porasti od 10 i više posto.

Povećanje rezervi bi se moglo desiti u manjim ostrvskim državama koje se znatno oslanjaju na turizam, a to su Antigva i Barbuda i Sveta Lucija.

U banci Morgan Stanley su prognozirali da bi se prethodno navedeno moglo desiti i u Čadu i Zambiji koji su tražili restrukturiranje duga.

Koji su protivargumenti

Kritičari su mišljenja da bezuslovno finansiranje stvara moralni rizik, te može izazvati inflaciju i dodatne međunarodne rezerve koje nisu potrebne. Pojedini republikanski kongresmeni su ukazali da će države u razvoju koristiti SDR za otplatu dugova Kini, a da bi ti dugovi inače mogli biti restrukturirani ili u potpunosti otpisani.

Potcrtali su da se time finansiraju države koje se tretiraju kao američki neprijatelji – Iran, Venecuela i Rusija.

Američka vlast je istakla da neće kupiti SDR od zemlje koju je sankcionisala, a to su Iran, Sirija i Venecuela, te da će pozvati druge države da to učine. I SAD i Velika Britanija su poručili da će korištenje SDR-a biti transparentno i odgovorno, piše Bloomberg.

Izvor: Klix.ba

Foto: Pixabay

Чланак Zašto će siromašne države dobiti najmanje pomoć od MMF-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi, predstoji nam godina ekstremno brzog oporavka koji može da se završi novim ekonomskim zamahom ili dubokom recesijom, ali i ekonomskim tavorenjem bez značajnog pada i rasta.

„Inflacija se sigurno vraća jer od februara i marta ulazimo u razdoblje kada cena nafte gura indekse ‘prema gore’, jer je bila niska u vreme prvog zaključavanja“, kaže jedan od vodećih ekonomista u Hrvatskoj, Velimir Šonje.

On naglašava da oporavlja potrošnja, kao i da rastu dugoročne kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, naglašava da će taj rast biti umeren, kao i da ne treba očekivati promene u monetarnoj politici vodećih centralnih banaka u svetu, sve dok oporavak nakon korone ne dobije na intenzitetu, a to prema njegovim rečima još ne može da se očekuje ove godine.
Drugi ekonomista iz Hrvatske Željko Lovrinčević tvrdi da već postoji inflacija, samo ne ona koja se uobičajeno meri.

Do sada su, kako podseća, države i centralne banke fokus stavljale na praćenje kretanja cena roba i usluga, pa je ekstremni rast cena na delovima tržišta obveznica i nekretnina ostao neprimećen.

„Inflacije možda nema u klasičnom smislu reči, ali ako gledamo pojedine investicijske klase, možemo reći da inflacija buja. Tu imamo brutalni rast cena i preraspodelu bogatstva u korist bogatih“, upozorava Lovrinčević.

Prema njegovim rečima, on ne veruje da će doći do eksplozije cena roba i usluga, već do umerene potrošačke inflacije koja možda može da rezultira teškim udarcem na tržište državnih i korporativnih dugova.

Relativno niska nezaposlenost će zauzdati inflaciju

Lovrinčević naglašava da će sve te velike nove dugove država koji su emitovani sa ciljem da se podstakne privreda,na kraju opet platiti pretežno siromašniji građani kroz potrošačke poreze.

Na tržištu roba i nekretnina u zadnje vreme se sugeriše intenziviranje inflacijskih pritisaka, ali je MMF predvideo prosečnu godišnju stopu inflacije naprednih ekonomija na 1,6 odsto u 2021. godini.

Ugledna investiciona banka Citigroup otišao je sa prognozom od 2,3 odsto, dok je Consensus Economics za SAD procenio inflaciju u 2021. na nivou nešto većem od dva odsto, dok bi u evrozoni ona bila 1,5 odsto.

„Neki analitičari veruju kako je veliki skok inflacije nezamisliv jer se tako nešto dugo nije dogodilo. To je loš argument“, smatra jedan od najuglednijih komentatora The Financial Timesa, Martin Wolf.

On podseća da su ranije mnogi mislili da je globalna finansijska kriza takođe nezamisliva jer se dugo nije dogodilam a toko šezdesetih godina prošlog veka mnogi su mislili kako je inflacija u sedamdesetim takođe nemoguća i nezamisliva.

On kaže da i danas mnogi analitičari smatraju da će relativno niska nezaposlenost zauzdati inflaciju, iako bi višak potražnje mogao dovesti do rasta nadnica, odnosno rasta cena.

Danas zapravo niko ne može da proceni kakve bi mogle da budu globalne posledice naglog zahuktavanja inflacije.

Šta kažu brojke?

U evrozoni je inflacija u februaru skočila na blizu jedan odsto.

U SAD su potrošačke cene na godišnjem nivou u januaru porasle 1,4 odsto, ali dolazi do zahuktavanja cena energije i hrane, pa se potrošači više brinu zbog povratka inflacije.

Potrošači prema istraživanju Univerziteta Mičigen očekuju da će američka inflacija dostići visokih 3,3 odsto u sledećih 12 meseci.

Niko ozbiljan, pa ni potrošači, kako se objašnjava ne očekuju da će inflacija premašiti pet odsto, ali često se napominje i da umereni rast inflacije može vrlo značajno da utiče na ponašanje investitora.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Dugove će platiti građani kroz potrošačke poreze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Siromašni plaćaju cenu potrošnje bogate manjine, pokazuje najnoviji izveštaj britanske nevladine organizacije Oxfam. U izveštaju koji je pratio podatke o emisiji štetnih gasova u periodu od 1990. do 2015. godine navodi se da jedan odsto najbogatijih u svetu emituje dvostruko više štetnih gasova nego sve siromašne zemlje zajedno.

Rezultati pokazuju da je u pomenutom periodu 10 odsto najbogatijih u svetu, što je oko 630 miliona ljudi, bilo odgovorno za 52 odsto emisija štetnih gasova. Najbogatijih jedan odsto, odnosno oko 63 miliona ljudi, emitovalo je 15 odsto štetnih gasova, a stanovništvo u siromašnim zemljama svega sedam odsto.

Najbogatiji Nemci zagađuju tek nešto manje nego 41,5 miliona siromašnih

Katastrofalne posledice klimatske krize već se osećaju u mnogim delovima sveta zbog ekonomskog sistema koji se oslanja na konzumerizam i neprekidni rast, i deli svet na ekonomske dobitnike i gubitnike, upozorava se u izveštaju.

Primera radi, 10 odsto najbogatijih Nemaca, a reč je o oko 8,3 miliona ljudi, snosi odgovornost za 26 odsto emisije štetnih gasova u razdoblju od 1990. do 2015. godine. Siromašnija polovina stanovništva je pet puta brojnija, obuhvata 41,5 miliona građana, a njezin je udeo u emisiji štetnih gasova bio tek nešto veći od nemačkog – iznosio je 29 odsto.

U izveštaju se ističe da je kao izvor štetnih emisija posebno problematičan saobraćaj. Na listi vodećih generatora štetnih emisija prvi je aviosaobraćaj, a odmah iza njega su sportski terenski automobili.

Stoga se u izveštaju, pored predloga za restrukturiranje načina na koji funkcioniše savremena privreda, predlažu restriktivne mere poput posebnog oporezivanja onih koji koriste prevozna sredstva za koje je dokazano da emituju najviše štetnih emisija.

Apel globalnih kompanija

Gotovo u isto vreme kada je objavljen Oxfam-ov izveštaj, više od 560 globalnih kompanija je izdalo saopštenje u kojem pozivaju svetske vlade da preduzmu konkretne mere za efikasniju borbu protiv klimatskih promena.

Saopštenje je dostavila javnosti koalicija „Business for Nature“ ispred kompanija čiji prihodi premašuju 4.000 milijardi dolara, a koje uključuju i korporacije kao što su Walmart, Citigroup, Microsoft, IKEA-u, Unilever, AXA…

Apel je upućen uoči samita Ujedinjenih nacija o bioraznolikosti koji će se održati 30. septembra u Njujorku. Cilj je da se usaglasi novi globalni dogovor za zaštitu prirode od pretnji poput ogromnih požara u Amazoniji i Kaliforniji.

Foto: DanielleTunstall, Pixabay

Чланак Jedan odsto najbogatijih emituje više štetnih gasova nego svi siromašni zajedno се појављује прво на Biznis i Finansije.