Britanski list ovu tvrdnju ilustruje primerom švajcarskog giganta u trgovini sirovinama, kompanijom „Glenkor“ koja je u julu isporučila hiljade tona ruskog bakra preko Turske u Italiju, prenose „RIA Novosti“.

Prema carinskim dokumentima i fotografijama, „Glenkor“ je kupio najmanje 5.000 tona bakra koji je proizvela ruska uralska rudarsko-metalurška kompanija, a sirovina je u julu izvezena iz Turske u italijansku luku Livorno.

-Takvi dogovori naglašavaju zavisnost Evrope od Rusije, kao i rastuću ulogu Turske kao čvorišta za pretovar robe, ističe se u članku.

Trgovina sa Rusijom preko trećih zemalja, kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati ili Kina, snižava efikasnost zapadnih sankcija protiv Moskve, zaključuje britanski list.

Izvor: Novosti online
Foto: Pixabay

Чланак Evropa i dalje zavisi od ruskih sirovina, posrednici to samo prikrivaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Analitički tim Bloomberga prognozira da nas i u narednim mesecima očekuje nestabilnost cena uzorokovana geopolitičkim dešavanjima, ali i borbom protiv inflacije.

Poljoprivreda

Tržišta poljoprivrednih sirovina dostigla su vrhunac tokom prvog polugodišta 2022. Neke od njih zabeležile su najviše vrednosti svih vremena, poput pšenice, koja se 23. maja trgovala za 1.279 dolara po bušelu.

Cene poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarica kao što su pomenuta pšenica, ali i kukuruz, čiji su svetski dobavljači Rusija i Ukrajina, znatno su porasle u prvoj polovini 2022, navodi se u izveštaju analitičkog tima Bloomberg Adrije. Cenovne vrednosti su nastavile da rastu veći deo drugog kvartala 2022, a glavni faktori za takav trend bili su:

-zatvaranje ukrajinskih crnomorskih luka;

-rastuće svetske cene đubriva (gde su Rusija i Ukrajina takođe globalni dobavljači);

-suše u nekim od zemalja koje su veliki svetski proizvođači (naročito izražene u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi);

-zabrane izvoza hrane koje je uvelo nekoliko azijskih zemalja proizvođača, poput Indije (usled straha od nesigurnosti).

Međutim, sredinom juna neki od ovih faktora su se preokrenuli (u tom smislu možda najznačajnije je ponovono otvaranje luke u Odesi za izvoz). To je gurnulo cene poljoprivrednih proizvoda nadole, pa se tako pšenica vratila na predratne nivoe, zabeleživši pad od 34 odsto u odnosu na vrhunac ostvaren ove godine, dok je cena kukuruza od svog vrhunca u 2022. pala za 11,5 procenata. Jedan od aspekata koji je znatno doprineo tome bio je pad premija rizika za cene fjučersa, budući da nije došlo do materijalizacije rizika u okviru ponude u industriji.

“Oko 3,9 miliona tona poljoprivrednih proizvoda izvezeno je iz ukrajinskih crnomorskih luka od početka avgusta, u okviru sporazuma o izvozu, pokazali su podaci Ujedinjenih nacija. Kukuruz čini skoro 50, a pšenica oko 25 odsto ugovorenog izvoza”, kaže se u izveštaju naših analitičara.

Na pad cene pšenice tokom proteklog meseca najviše su uticala dva faktora:

-pomenuto deblokiranje crnomorskih luka;

-snažan rod u Rusiji, najvećem svetskom izvozniku, koji je doveo do skoro rekordne količine pšenice koja je postala dostupna za isporuku.

Kada je u pitanju kukuruz, njegova cena je pala ispod maksimalnih nivoa zabeležemih u maju 2022. (766 dolara za bušel) uglavnom zbog već navedenih otvaranja luka u Ukrajini, što je nadomestilo probleme izazvane jakim sušama.

Cena soje je pala za 8,2 procenta u odnosu na maksimum ove godine dostignut u junu (1.582 dolara za bušel). Kako podeća naš analitički tim, poremećaji u lancu snabdevanja i ograničenja trgovine su uticala na tržište soje tokom pandemije virusa korona. Ovi faktori su smanjili proizvodnju nusproizvoda soje, što se odrazilo i na samo tržište soje. Međutim, cene soje su sada u padu, prateći kretanja u ostatku agro sektora.

Energija

Cena nafte tipa brent je nedavno pala ispod nivoa od 90 dolara za barel, prvi put od početka rata u Ukrajini, usled zabrinutosti u vezi sa potražnjom nafte zbog ponovnih lokdauna u Kini i usporavanje globalne privrede. Brent je oslabio 29 odsto u odnosu na najnoviji ovogodišnji maksimum zabeležen 8. marta (127,98 dolara za barel).

Pomenuti razlozi za brigu među investitorima su više nego poravnali nestašice koje su mučile sektor još od izbijanja pandemije. Takođe, za razliku od cene prirodnog gasa, cena koja se plaća za naftu u Evropi mnogo manje zavisi od ruskog snabdevanja, budući da se radi o proizvodu koji se može lakše trgovati širom sveta, pa je samim tim dostupniji i prelaz na snabdevanje od drugih proizvođača.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) nastoje da ubrzaju svoje planove za povećanje proizvodnje sirove nafte. Kompanija Adnoc teži da ostvari kapacitet za pumpanje pet miliona barela nafte dnevno do 2025. godine, umesto do 2030. kako je ranije planirano. UAE trenutno imaju proizvodni kapacitet nešto viši od četiri miliona barela za dan, ali zbog dogovora u okviru OPEC+, proizvodnja je trenutno bliža nivou od oko 3,16 miliona barela dnevno.

Kada je reč o prirodnom gasu, stalna neizvesnost u pogledu pouzdanosti dotoka energenta iz Rusije u Evropu (prekidi u snabdevanju Severnim tokom I) gurnula je TTF cene sa februarskog minimuma od 69,8 evra na najviši nivo svih vremena – 339,2 evra po megavat-satu 26. avgusta. To je rast od čak 386 odsto, napominje se u izveštaju naših analitičara. Trenutno se trguje po ceni 37 odsto manjoj u odnosu na pik. Krajem avgusta, naglo povećanje nemačkih zaliha gasa (na oko 85 procenata kapaciteta) doprinelo je da cene padnu. Ipak, činjenica da je Rusija početkom septembra zaustavila dotok gasa na neodređeno vreme i dalje pruža određenu podršku rastu cene.

Za potrebe analize cena električne energije naš tim služio se indeksom austrijske energetske berze EXAA (EXAA spot trgovanje uključuje više od 65 trgovaca električnom energijom iz 14 zemalja). Uočeno je da je cena struje bila izuzetno nestabilna od početka 2022, beleživši veliku razliku između minimuma u maju (40,7 evra po megavat-satu) i maksimuma u avgustu (682,89 evra po megavat-satu). Preciznije, ta razlika iznosi 1.578 odsto u periodu od samo tri meseca. Trenutno se trguje za oko 250 evra po megavat-satu, što je za 174 odsto manje u odnosu na vrhunac.

Glavni faktor povećanja cene električne energije je, kako se ocenjuje u izveštaju, globalna nestašica gasa.

U Adria regionu kupci električne energije snažno zavise od navedenih tržišnih cena, što sugeriše da će se troškovi za struju odraziti na profitne marže dobavljača energije u regionu.

Očekivanja

“Za ostatak 2022. i tokom 2023. očekujemo da će se poljoprivredni i energetski proizvodi trgovati na cenovnim nivoima sličnim sadašnjim ili nešto nižim, ali volatilnost će i dalje biti pristuna”, poručuju analitičari Bloomberg Adrije.

U narednih nekoliko meseci, dodaju, biće dosta neizvesnosti (uglavnom geopolitičkog tipa) i izgleda da će se aktuelni trendovi nastaviti u kraćem, pa i u srednjem roku. S jedne strane, privredno usporavanje može dodatno smanjiti potražnju za sirovinama. S druge strane, pak, strukturni faktori na tržištima sirovina sugerišu da cene mogu imati određen potencijal pada, imajući u vidu sledeće faktore:

-geopolitiku, koja će održavati visoke cene energije;

-prelivanje visokih cena energije na cene ostalih sirovina;

-trenutno nizak nivo zaliha sirovina u svim kategorijama (u junu, globalne zalihe su bile 19 odsto ispod istorijskog proseka).

Uz to, cene sirovina mogu ostati nestabilnije nego inače zbog pojačanog uticaja klimatskih promena.

“Dosta značajan indeks cena hrane FAO u proseku je iznosio 138,0 poena u avgustu, što je za 1,9 niže u odnosu na jul, ali za 7,9 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Indeks odražava mesečne promene u cenama korpe osnovnih prehrambenih proizvoda na međunarodnom nivou. Barometar globalnih cena hrane pao je u avgustu peti mesec zaredom. Ovo opravdava pritisak naniže na cene poljoprivrednih sirovina”, pojašnjavaju analitičari.

Cene gasa (ICE Endex Dutch TTF Natural Gas Futures Contract) i dalje su veće za 207 odsto u odnosu na najnižu cenu iz 2022.

“Vidimo još volatilnosti cena gasa u budućnosti – potražnja će biti veća na početku grejne sezone, međutim, većina tih faktora je već uračunata u cenu. Slabija tražnja može negativno uticati na cenu, uz mere ekonomske politike protiv visoke inflacije. Pod pretpostavkom da Rusija neće otvarati gasovode prema Evropi, volatilnost cene gasa će snažno odražavati igru između potražnje i ponude – ako potražnja za gasom bude smanjena rezovima u potrošnji gasa u najvećim evropskim privredama, ovo će dovesti do smanjenja cena, ali istovremeno će se odraziti i na pad privredne aktivnosti”, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: Bloomberg Adria

Foto: Pixabay

Чланак Cene sirovina su pale ali su i dalje nestabilne се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nestašice prati visoka globalna inflacijom (opšti porast cena), poremećaji u snabdevanju. U isto vreme mnog ekonomije se oporavljaju od pandemije, što dodatno podstiče tražnju.

U Evropi su kako se navodi cene gasa i dalje visoke zbog geopolitičkih tenzija izmešu Ukrajine i Rusije. Širom kontinenta, skladišta gasa su popunjena ispod proseka na oko 35 odsto kapaciteta.

Rizik od nestašice energenata do kraja zime u ovom trenutku je mali, ali tokom leta treba obezbediti nove količine kako bi se sprečilo da isti problemi ostanu i sledeće zime, ocenjuju analitičari.

Na tržištu poljoprivrednih proizvoda rezerve kvalitetnije arabika kafe, koja se koristi za espreso, pale su na najniži nivo u poslednje 22 godine. Njena cena je na desetogodišnjem maksimumu od od 2,59 dolara po funti (453 grama) i duplo je veća nego pre godinu dana.

Globalna Citigroup banka procenjuje da će porasti i tražnja za litijumom, koji se koristi u izradi baterija. Ta ponuda će ove godine premašiti ponudu za šest odsto zbog sve veće prodaje električnih vozila.

Cena litijum-karbonata porasla je za više od 400 odsto tokom prošle godine, na više od 50.000 dolara po toni. Sa ograničenim zalihama, analitičari očekuju „ekstremne cene“ kako bi se suzbila tražnja i tržište dovelo u ravnotežu.

Zalihe sirovina su niske

Zalihe bakra na glavnim robnim berzama iznose nešto više od 400.000 tona, što je manje od sedmodnevne globalne potrošnje.

Zalihe aluminijuma su takođe niske, jer su topionice u Evropi i Kini bile prinuđene da smanje kapacitete zbog poskupljenja energenata. Aluminijum je prošle nedelje dostigao najveću cenu za 13 godina i košta više od 3.200 dolara po toni.
Među drugim uzrocima nestašice sirovina su, kako se dodaje, manjak investicija u nove rudnike i naftna polja, kao i loše vremenske prilike.

Međunarodna agencija za energetiku je prošle nedelje upozorila da bi cene sirove nafte, kojima se već trguje po cenama iznad 90 dolara po barelu, mogle i dalje da rastu. Istovremeno, njeni izvoznici okupljeni u grupu OPEC trude da ožive proizvodnju.

Zalihe sirovina su kako se dodaje niske, ne samo u skladištima za razmenu, već i u celom lancu snabdevanja. Potrošačke cene u najvećoj svetskoj ekonomiji, Sjedinjenim Državama, prošlog meseca su porasle najbrže u poslednje četiri decenije za 7,5 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Nedostatak osnovnih sirovina otežava oporavak industrije u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Pandemija virusa Covid-19, povećana tražnja za građevinskim materijalom, nepovoljni prirodni događaji, trgovinski sukobi, kriza u Sueckom kanalu i blokada jedne od najvećih svetskih kontejnerskih luka u Kini, samo su neki od događaja koji su rezultirali ogromnim povećanjem cena sirovina. To je dovelo do poskupljenja širokog spektra materijala i proizvoda, kao što su drvo, čelik ili plastika. Na globalne trendove nije ostalo imuno ni tržište Srbije, gde je aktuelno dalje povećanje cena brojnih proizvoda, kao i nekretnina”, stoji u saopštenju ove kompanije.

Cene sirovina rastu na dva-tri dana

U analizu konsultantske kuće Horváth uključena su mišljenja hiljadu vodećih menadžera u prerađivačkoj industriji na 12 evropskih tržišta, koji su saglasni u oceni da je pred nama dalji rast cena.

„Poskupljenja su rezultat ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će uticati na tržište u srednjem roku. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i nakon pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Posledice ovakvog razvoja događaja su zbog visokog stepena globalizacije trenutne i vrlo ozbiljne“, navodi Maria Boldor iz Horváth-a.

U skladu sa poskupljenjima od septembra 2020. do proleća 2021. godine, kada je cena drveta u Nemačkoj čak duplirana, stručnjaci iz Horvátha istraživali su očekivanja o daljem kretanju vrednosti sirovina. Rezultati su pokazali da se upravo kod cene drveta očekuje najveći rast u predstojećem periodu, čak 33 odsto. Skoro polovina ispitanih eksperata ukazuje i na smanjenu ponudu, strahujući da će dalje širenje novih sojeva virusa i lokdauna u Evropi rezultirati rekordnim cenama u prvim mesecima 2022. godine.

Boldor naglašava da cene sirovina rastu svaka dva do tri dana, kao i da je to posebno izraženo kada je u pitanju drvo. Trend diktiraju tržišta Severne Amerike i Kine, gde je za ovu sirovinu potrebno platiti za trećinu više nego u Evropi, a očekuje da se ovakav trend nastavi i u 2022. godini.

Ni plastika više nije jeftina

Kada je reč o čeliku, cena po toni je samo u prvoj polovini 2021. godine porasla za 60 odsto, a menadžeri koji su učestvovali u studiji očekuju da će početkom 2022. godine doći do novih značajnih uvećanja. Rekordne vrednosti u prošloj godini zabeležili su i plastični materijali, a prema rezultatima ove studije, dalja poskupljenja se očekuju i u budućnosti.

„Povećanja će nastaviti da nas iznenađuju, tako da će se proizvođači zateći između dobavljača koji zahtevaju više cene i kupaca na koje ne može da se odmah prenese povećanje. Zbog toga bi prilagođavanje cena trebalo planirati na ciljani i sistematski način, kao i zasnivati na indeksima koji gledaju u budućnost“, savet je Marie Boldor proizvođačima i prerađivačkim kompanijama, sa ciljem da potrošačima olakšaju ovaj proces.

Radi lakšeg prilagođavanja na promene, eksperti iz Horvátha u studiji savetuju i blagovremenu i otvorenu komunikaciju sa kupcima, ali i proveru neposrednih efekata putem kontrolinga, kako bi se u slučaju negativnih reakcija moglo brzo reagovati.

U Srbiji poskupela i gradnja ali i opremanje nekretnina

Ogromne razlike u cenama osećaju se i u Srbiji, gde je za građevinske, fasadne, izolacione i druge radove potrebno izdvojiti znatno više novca. Slična situacija je i sa troškovima vezanim za nameštaj, kućne uređaje, automobile, nekretnine ili usluge majstora i zanatlija, koji rade sa drvetom, gvožđem i plastikom.

Foto: Pixabay

Чланак Nemački stručnjaci upozoravaju na novi rast cena građevinskih materijala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Flaša od deterdženta u „novom životu“ postaje izdržljiva podloga za parking, železničke šine se „ponovo rađaju“ kao luksuzni automobili, dok aluminijumske merdevine kada završe svoj radni vek postaju delovi za tankere za naftu. Ovo su samo „kap u moru“ punom primera kako u svetu izgleda cirkularna ekonomija na delu. Stvari koje se u svakodnevnom životu bacaju u smeće imaju potencijal da se uz pomoć savremene tehnologije, transformišu u potpuno nove.

Tako je, na primer, škotski inženjer Tobi Makartni tražeći rešenje za popravku oštećenih puteva napravio asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jači, trajniji i otporniji materijal. U Americi, u Arizoni, eksprimentisalo se sa pravljenjem autoputa od fotonaponskih ćelija. Taj materijal je poput plastike sa ćelijama koje prave struju, pa je njihov cilj da ta struja preko indukcione ploče na parkinzima može da puni električne automobile.

Stručnjaci tvrde da bi sav reciklažni materijal, osim onog koji se brzo raspada, mogao da se upotrebi kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i autoputeva. Alternativne materijale poput pepela i šljake već dugo koriste Česi, Poljaci, Nemci,.. Šljaka je nusproizvod koji nastaje prilikom proizvodnje čelika i metala, i neizbežan je materijal koji nastaje u metalurškim procesima, i zato ima široku primenu u građevini. Upotrebom šljake smanjuje se emisija ugljen-dioksida, štedi energija i smanjuje otpad koji nastaje od materijala.

Jedinstvene ekološke ploče u domaćoj izradi

U Srbiji, za sada, još uvek nema zakona koji bi prepoznavao „zelene“ javne nabavke. U praksi to bi značilo favorizovanje proizvoda od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa. Ta činjenica ni malo nije obeshrabrila firme u našoj zemlji koje se bave proizvodnjom novih, ekološki podobnijih materijala, od otpada. Među njima ima veterana koji se ovim poslom bave duže od decenije, ali i startapova koji svoje poslovanje počinju iz tehnoloških parkova.

Jedna od takvih je i firma „Fragment“ iz Čačka, koja je trenutno u fazi razvoja funkcionalnog prototipa staklenih ploča za opremanje prostora. Te ploče se prave od otpadnog stakla koje se melje i meša sa cementom i odgovarajućim aditivima a potom suši, peče i polira. Na kraju se oblikuje u skladu sa dizajnerskim rešenjem. Da bi započeli proizvodnju čekaju setrifikat kojim se garantuje postojanost proizvoda. Plan im je da, za prvo vreme, nabavljaju staklo iz lokalne zajednice i od javnih preduzeća.

Pre osam godina, u Čačku, otvorena je prva fabrika ekoloških vodootpornih ploča od recikliranih materijala, „Feplo“. U proizvodnju je uloženo pola miliona evra, i posao dobilo 24 radnika. Ove ploče su 100 odsto ekološki proizvod jer se u postupku proizvodnje ne koriste nikakvi lepkovi, a 90 procenata materijala čine presovani delići recikliranog tetrapaka, dok se u malom procentu dodaje otpadna plastika.

„Mašine za proizvodnju ovih ploča konstruisali su inženjeri naše kompanije i ovakav proces proizvodnje je jedinstven u Srbiji i ovom delu Evrope. Ploče koje proizvodimo u našoj fabrici su vodootporne, za razliku od drugih pločastih materijala koji se trenutno koriste u građevinarstvu, poput OSB tabli. Postupak izrade je potpuno ekološki jer se ne koriste nikakvi lepkovi, a sirovina koju upotrebljavamo je do sada završavala na deponijama, otpadni tetrapak. Ove ploče ispunjavaju izuzetno visoke zahteve u pogledu postojanosti oblika, homogenosti i minimalnih izmena svojstava.“, kažu u „Feplu“.

Postupak proizvodnje ovih ploča počinje mlevenjem otpadnog tetrapaka. Nakon toga, ukoliko je materijal vlažan, prolazi kroz sušare odakle se ponovo vraća u silose. Iz silosa materijal ide na pokretne trake, koje pritiskaju valjci odakle materijal ulazi u sto, koji ima pet nivoa, gde se pretvara u table. Izmlevene table ulaze dalje u presu, gde se presuju na temperaturi od 170 stepeni. Pečenje traje 15 minuta, na koliko se i ponavlja svaki proces, i odakle izlaze gotove ploče koje idu na finalnu obradu, odnosno obrezivanje kako bi se dobile fine ivice. Spremne ploče stavljaju se u palete od po 100 komada.

Dnevno se u dve smene, u ovoj fabrici, proizvede 300 tabli, dok je mesečni kapacitet fabrike oko 80 paleta. Kako kažu, jedan kvadrat ploča, u zavisnosti od debljine, je za oko 20 procenata jeftiniji u odnosu na ponudu pločastih materijala na tržištu.

Mlin za mlevenje PET ambalaže

Jedan od „veterana“ u reciklaži u našoj zemlji je firma „Brzan plast“ iz Brzana, kod Batočine. Od 2001. godine ovom preduzeću osnovna delatnost postaje reciklaža otpadne amabalažne plastike i proizvodnja proizvoda raznih namena od dobijenog regranulata. Ovo preduzeće organizuje i sakupljanje, otkup, preradu, sečenje, pranje, sušenje i proizvodnju regranulata, kao i proizvodnju novih proizvoda za potrebe poljoprivrede, privrede ali i stanovništva. Danas rade u tri smene, i od početnih kapaciteta koji su bili od 10 do 30 kilograma za sat vremena, sada imaju dve fabrike, i proizvodnju od 1.500 tona folije na godišnjem nivou.

„Za potrebe posla mi smo konstruisali i proizveli mlin za mlevenje PET ambalaže, koji je po ceni znatno jeftiniji od mlinova za ove namene koji postoje u zemljama Evropske unije. Važna nam je i serijska proizvodnja ovog mlina, jer to predstavlja prvu fazu razrešavanja problema PET ambalaže na gradskim deponijama, a omogućava dobijanje izvoznog artikla za kojim postoji značajno interesovanje u zemljama EU kao i zemljama Dalekog Istoka“, objašnjavaju u „Brzan-plastu“.

Jedan od najvećih reciklera plastičnih boca u Srbiji je i firma „Greentech“ iz Novog Sada. Oni se od 2015. godine bave reciklažom otpadnog polietilena. Kapacitet prerade ove fabrike je 10.000 tona otpadne PET ambalaže i 3.000 tona otpadnog polietilena godišnje. Savremenom tehnologijom otpadnih PET boca u fabrici u Mladenovu proizvode se vruće oprene flekice. Finalizacijom procesa na nivou grupacije proizvode se poliestersko vlakno, poliesterska traka i PET granulat koji se dalje prodaju na tržište Evropske unije.

„Vrednost dosadašnje investicije je pet miliona evra, i trenutno zapošljavamo 150 radnika. Kapacitet naše fabrike u Mladenovu je 600 tona mesečno. Prosečna popunjenost kapaciteta je oko 50 procenata, tako da smo otvoreni za saradnju sa novim dobavljačima. Osim što se bavimo reciklažom, radimo i na edukaciji građana o značaju reciklaže u zaštiti životne sredine, kao i na promociji primarne selekcije otpada u domaćinstvu. Najveći broj edukativnih aktivnosti realizujemo u saradnji sa osnovnim i srednjim školama i dečjim vrtićima“, kažu u „Greentech“-u.

Proces proizvodnje izgleda tako što sakupljači prikupljaju PET boce i presuju ih u bale, kako bi se lakše transportovale do fabrike. Kada balirane boce stignu one se sortiraju po bojama, melju, peru i suše. Ovim postupkom dobija se nova sirovina „pet flex“, a njegovom daljom preradom poliestersko vlakno. Ono se koristi za izradu odeće, nameštaja, tepiha, punjenje dušeka i jastuka. Ima sve veću primenu kao geotekstilna podloga za puteve i deponije, ili za izolaciju u građevinarstvu. Drugi finalni proizvod ove fabrike u reciklaži PET ambalaže je poliesterska traka. Zbog svojih izuzetnih tehničkih karakteristika ova traka se koristi za vezivanje i osiguranje različitih pakovanja, kao što su palete, elementi u građevinarstvu, drvnoj industriji, metalurgiji…

Aleksandra Galić

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Inovativni materijali od prerađenog otpada се појављује прво на Biznis i Finansije.