Iako mnogi današnji bogataši ističu kako su prekinuli studije na pola, a ipak ostvarili neverovatan uspeh, to ne znači da umanjuju značaj te vrste obrazovanja. Naprotiv, ovo je „10 eminentnih univerziteta koji su stvorili najviše bogataša“, kako prenosi Biznis Insajder.

Na prvom mestu je Harvard

Zapravo, aktuelna lista na izvestan način demantuje taj „kliše“ da se ogromno bogatstvo može zaraditi bez konvencionalnog znanja. Samo nekima je to pošlo za rukom. Već možemo da pretpostavimo da se najviše pomenutih univerziteta nalazi u SAD, a na prvom mestu je Harvard (Masačusets).

Čak 29 milijardera sa Forbsove liste pohađalo je ovaj univerzitet. Od tog broja, njih 17 je pošlo putem finansija i investiranja. Među značajnijim imenima su blizanci Kameron i Tiler Vinklvos, Stiv Balmer, Žorhe Paolo Leman.

Sledi Univerzitet u Pensilvaniji (Filadelfija), koji među bivšim studentima ima 28 milijardera, a recimo, poznato je da su ga pohađali Donald Tramp i Ilon Mask. Na trećem mestu je Stanford (Kalifornija), koji je takođe iznedrio 28 biznismena sa „9 nula“. Potom ide Jejl (Konektikat) sa 21 milijarderom.

Na primer, diplomu ove škole ima NBA zvezda Bruklin Nets. Na spisku se dalje nalazi Univerzitet u Mumbaju, koji je pohađao Mukeš Ambani, a sa Kornela iz Njujorka izašlo je 18 današnjih bogataša ovog ranga. Univerzitet Južne Kalifornije je na 7. mestu, sa svojih 15 „predstavnika“.

Tu školu je, na primer, pohađao Džordž Lukas, kreator Ratova zvezda. Sledi MIT iz Masačusetsa, sa 14 milijardera, zatim Prinston (Nju Džersi), koji među bivšim studentima broji 11 milijardera. Iako na dnu liste, ovaj univerzitet ima najveću neto vrednost (288,4 milijarde dolara) kada se sabere ukupno bogatstvo studenata-milijardera.

Na poslednjem mestu je Berkli u Kaliforniji, koji ima 11 milijardera među nekadašnjim studentima. Među njima su dva nova milijardera sa Forbsove liste za 2021: naime, Timoti Springer i Robert Langer su svoja bogatstva stekli zahvaljujući učešću u proizvodnji vakcine Moderna.

Чланак 10 eminentnih univerziteta koji su stvorili najviše bogataša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobijeni rezultati su pokazali da je u školovanje našeg sugrađanina od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole do kraja akademskih studija, koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo oko 34 hiljade evra.

Posmatrano po pojedinačnim fakultetima, raspon ukupnih troškova obrazovanja kreće se od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu do čak 58.095 evra na Medicinskom, odnosno 70.694 evra na Stomatološkom fakultetu, rekao je direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

U istraživanju su analizirani troškovi školovanja po izabranim fakultetima Univerziteta u Beogradu, i to Ekonomski fakultet, Biološki, Poljoprivredni, Tehnološko-metalurški, Elektrotehnički, Mašinski, Stomatološki i Medicinski fakultet.

Dobijeni rezultati su pokazali da je u školovanje našeg sugrađanina od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole do kraja akademskih studija, koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo oko 34 hiljade evra.

Izvor: Bizlife

Foto: Pixabay

Чланак Koliko košta školovanje od predškolskog uzrasta pa do kraja akademskih studija u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na početku pandemije je delovalo da će jugoistok Evrope proći bolje nego mnoge zapadne zemlje, ali sada postaje jasno da korona žestoko potresa ovaj region, piše „Frankfurter algemajne cajtung“, a prenosi „Dojče Vele“.

U tekstu se navodi da je u Srbiji zvaničan broj obolelih skoro dvostruko veći nego u Nemačkoj, što je mereno brojem stanovnika čak 20 puta više. S druge strane, medicinsko osoblje je u svim zemljama najviše ugroženo zarazom. U maju je Institut „Robert Koh“ objavio da je svaki deveti inficirani zdravstveni radnik. Stoga je ova kriza pokazala koliko su srećne zemlje koje su pandemiju dočekale sa dovoljno lekara i medicinskog osoblja, ocenjuje se u članku.

U državama jugoistočne Evrope koje su teško pogođene pandemijom, pomenuta sreća je vrlo ograničena. U studiji Bečkog instituta za međunarodna ekonomska upoređivanja (WIIW), upozorava se na sve veći odliv lekara i medicinskog osoblja upravo iz ovog regiona ka zemljama zapadne i severne Evrope, kao što su Nemačka, Švajcarska, Norveška i Velika Britanija.

Dvocifreno učešće srpskih lekara u „doseljeničkom“ zdravstvu u Nemačkoj

Prema statistici nemačke Savezne lekarske komore, krajem 2019. godine u Nemačkoj je radilo najviše lekara (4785) iz Rumunije, dvocifreno učešće u ukupnom broju lekara doseljenika beleže Srbija, Kosovo i Severna Makedonija, dok je Bosna i Hercegovina sa 9% odmah iza njih.

Najveći porast iseljavanja lekara u Nemačku zabeležila je Albanija – 765 lekara sa albanskim pasošem je registrovano u Nemačkoj krajem 2019. godine, što je za 21% više nego godinu dana ranije. Istovremeno, pomento istraživanje Bečkog instituta pokazuje da nigde u Evropi broj lekara po glavi stanovnika nije tako nizak kao u Albaniji. Šta više, takav negativan trend se ne zaustavlja: 2010. godine je 7% albanskih lekara bilo u inostranstvu, a krajem prošle godine čak 18%.
Sličnu tendenciju pokazuju brojke i u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Zapadni Balkan ne gubi samo lekare, budući da se od 2017. do 2019. sa tog prostora iselilo u Evropsku uniju 423 000 stanovnika, odnosno 3% ukupnog stanovništva, navodi se u tekstu.

Srbija školuje više lekara nego što je prosek EU

Zato države u ovom regionu pokušavaju da nadoknade upražnjena mesta u zdravstvu povećenjem broja onih koji se školuju za medicinske profesije. Tako Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Srbija i Slovačka školuju više lekara i medicinskih sestara u odnosu na prosek svih 28 država Evropske unije. Uprkos tome, raspolažu sa relativno malo osoblja.

Za razliku od njih, evropske zemlje na zapadu i severu kontinenta ne školuju dovoljno zdravstvenih radnika, jer te kadrove dobijaju „na gotovo“ iz siromašnijeg dela Evrope. A taj siromašniji deo, teško da može da primeni isti recept i dovodi zdravstvene radnike iz inostranstva, budući da je glavni motiv za „seobe“ lekara i drugog medicinskog osoblja želja da težak posao kompenzuju boljim životnim standardom.

U prilog tome, rečito govore razlike u primanjima, budući da su prosečne plate lekara u jugoistočnoj Evropi za dve trećine manje od proseka EU. Primera radi, prosečna zarada lekara u Albaniji je krajem prošle godine iznosila 900 evra, a u Nemačkoj 2400 evra.

Svaki deseti medicinski radnik odlazi iz Srbije

U Srbiji su primanja lekara, takođe, daleko ispod onih u Namačkoj, pa statistika pokazuje da se od 2010. godine udvostručio broj lekara koji odlaze iz Srbije u Evropsku uniju. Svaki deseti medicinski radnik u Srbiji po završetku školovanja ide u inostranstvo, navodi se u tekstu.

Takav trend se najverovatnije neće zaustaviti, čak i kada kao u Rummuniji značajno povaćavaju plate lekarima i isplaćuju bonuse za rad u pandemijskim uslovima. U bogatim zemljama, stalno će rasti potreba za školovanim medicinskim kadrom, s obzirom na sve duži životni vek, ali i na činjenicu da najbrojnija „bejbi bum“ generacija odlazi u penziju. Time se ponuda zdravstvenog kadra na tržištu rada znatno smanjuje, dok s druge strane tražnja rapidno raste.

Pandemija ogolela sve slabosti zdravstvenih sistema

Istraživanja potvrđuju da će borba za kvalitetne zdravstvene radnike biti sve oštrija i brutalnija, posebno nakon iskustva s pandemijom koja je ogolela sve slabosti zdravstvenih sistema u Evropi. Prema procenama Bečkog instituta, Evropska unija bi za poboljšanje zdravstvenog sistema morala da uloži 500 milijardi evra do kraja decenije.
Ali kako se zaključuje u tekstu, kao i u mnogim drugim oblastima, države EU nisu jedinstvene ni po ovom pitanju, i zato je malo verovatno da će se potrebna ulaganja i realizovati.

Чланак Brutalna borba za lekare u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.