Iza ofšor firmi sa raznih egzotičnih destinacija, koje su osnivači ovdašnjih preduzeća, često se „kriju“ državljani Srbije. Ko su stvarni vlasnici firmi u Srbiji – i ne samo njih, već i udruženja, zadužbina, zadruga, fondacija, ustanova i stranih predstavništava preduzeća – evidentirano je u Agenciji za privredne registre.

Ili bi bar trebalo da je tako.

Ovu zakonsku obavezu ipak ne ispunjavaju svi koji moraju – naime, svaki deseti vlasnik je „zaboravio“ to da učini.

„Na osnovu izveštaja od 5. oktobra 2023, podatke o stvarnom vlasniku je od 173.502 obveznika evidentiralo 90,25 odsto, odnosno 156.582 registrovana subjekta, kako obveznike definiše Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika„, kažu za portal N1 u Agenciji za privredne registre.
Najrevnosniji obveznici u ispunjavanju ove obaveze su – zdravstvene ustanove, a propis najmanje poštuju – ostale ustanove i udruženja.

„Zdravstvene ustanove imaju učinak od 94,47 odsto u evidentiranju, dok najmanji učinak od 75,05 odsto, imaju ustanove koje ne spadaju u zdravstvene i udruženja, sa učinkom od 80 odsto evidentiranih stvarnih vlasnika„, ukazuju u APR.

Preciznije, stvarne vlasnike su evidentirala sva zatvorena akcionarska društva i predstavništva stranih zadužbina.

„Veoma visok učinak je kod zadužbina (95%) i društava sa ograničenom odgovornošću – DOO (94,60%), dok je najmanji učinak ostvaren kod predstavništava stranih pravnih lica (29,80%)“, navode u Agenciji za privredne registre.

Prekršajne prijave

Neevidentiranje stvarih vlasnika povlači prekršajnu prijavu.

APR je u prvih šest meseci podneo oko 900 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
„Agencija za privredne registre kontinuirano podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv novoosnovanih pravnih lica i njihovih zastupnika, ukoliko u roku od 15 dana od dana osnivanja, odnosno nastupanja osnova evidentiranja – a to su promena vlasničke strukture i članova organa registrovanog subjekta, kao i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika – ne izvrše obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika“, ukazuju u APR.
U 2023. je, navode, doneto oko 1.200 presuda po zahtevima koji su podneti u prethodnoj godini.

Kazne – minimalne

„Sudovi i dalje pribegavaju vanrednom ublažavanju kazne i izriču opomene i novčane kazne ispod zakonom propisanog mimimuma. Iako se zaprećena visina novčane kazne za pravno lice kreće u rasponu 500.000 do dva miliona dinara, u svega 12 slučajeva je izrečen zakonski minimum od 500.000 za pravno i 50.000 za odgovorno lice. I pored novčanog kažnjavanja zakonom propisanim minimumom, prekršajna odgovornost nije imala nikakvog efekta u devet slučajeva, jer nije došlo do evidentiranja stvarnog vlasnika ni nakon izricanja presude“, ističu u Agenciji za privredne registre.

Kontroliše i NBS

Kada je reč o finansijskim institucijama, ali i menjačnicama, kontrolu upisa stvarnih vlasnika i izricanje novčanih kazni radi – Narodna banka Srbije, koja i inače nadzire rad ovih institucija.

Podsetimo – Centralna evidencija stvarnih vlasnika uspostavljena je u Agenciji za privredne registre 31. decembra 2018. godine. Cilj je bio – usaglašavanje domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom i unapređenje postojećeg sistema otkivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uz postizanje višeg nivoa dostupnosti i pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Svaki deseti „zaboravio“ da prijavi stvarnog vlasnika preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.