Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), iznosiće bez poreza i taksi 9,50 dinara po kWh, odnosno 13,31 dinar po kWh sa porezima i taksama i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 8%.

Agencija je navela da će i nakon te korekcije, cena električne energije za garantovano snabdevanje u Srbiji, bez taksi i poreza i dalje biti jedna od najnižih u Evropi.

Savet AERS-a dao je saglasnost i na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača gasom da taj energent poskupi i prosečna cena od 1. maja ove godine će biti veća 10%.

Tako će gas koštati 4,13 dinara po kWh bez poreza i taksi, odnosno 4,55 dinara po kWh sa porezima i taksama.

Agencija je navela da će i nakon tog poskupljenja prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji biti, bez taksi i poreza, jedna od najnižih u Evropi.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Struja skuplja za 8 a gas za 10 odsto od 1.maja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Računica Agencije za energetiku pokazuje da je prosečna cena kilovat-sata sada 8,144 dinara.
Savet Agencije za energetiku dao je krajem jula saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje.

Kako se navodi, prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama – domaćinstva i mali kupci – utvrđena je na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju ovim kupcima.

Чланак Od danas poskupljuje struja za domaćinstva za 6,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kupci koji tek sad zaključuju ugovore za 2022. godinu, u ovom trenutku ne mogu da dobiju kilovat ispod 105 EUR po megavat-satu. To je regionalna cena sa tendencijom rasta do kraja godine.

Evropska berza, a tim i cene na našem tržištu, reaguju na sve veću naknadu za emisiju ugljen-dioksida prilikom proizvodnje uglja. Ona je trenutno dostigla nivo od 60 EUR po toni. Tu cenu nisu uspele da izdrže pojedine termoelektrane u okruženju i ugašene su.

Istovremeno je poskupeo i gas, koji učestvuje u proizvodnji električne energije.

Kompanije su u avgustu 2017. prema podacima SEEPEX, licenciranog operatora za organizovano tržište električne energije, plaćale 59,31 EUR po megavat-satu. Ovog avgusta ista jedinica mere dostigla je cenu od čak – 108,68 EUR.

– Cene električne energije iz prošle godine nisu relevantne zbog uticaja pandemije kovida. Bila je smanjena potražnja – objašnjava Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX.

Električna energija u pojedinim granama nosi značajan trošak

– U odnosu na period od 2017. do 2019. godine, cena je porasla zbog velikog porasta taksa na emisiju ugljen-dioksida, sa 25 na 61 EUR po toni i najviše se odnosi na električnu energiju iz termoelektrana. Cena gasa je više od tri puta veća cena u odnosu na početak ove godine. Dok se ne stabilizuje cena gasa, ne može se očekivati pad cene električne energije. Trenutno, industrija plaća cenu po ugovorima koji su kupci zaključili sa snabdevačima u 2020. godini. Oni ne bi trebalo da osete ovaj porast cena, ako su ugovori takvi da snabdevač garantuje cenu i isporuku električne energije. Takođe, kupci koji su potpisali ugovor o snabdevanju do aprila ove godine za narednu 2022. platiće blago povećanje cena. U proseku oko 60 EUR po megavat-satu.

Električna energija u pojedinim granama nosi značajan trošak. Tako je i u hemijskoj industriji.

– Proizvođači plastike, na primer, plaćaju i do četiri puta skuplje sirovine, a sada će i skuplju struju – objašnjava Dragan Stevanović, predsednik Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

– Postoje privatni proizvođači plastike koji kilovate mesečno plaćaju i 150.000 evra. Svako povećanje cena utiče i na to koliko košta krajnji proizvod. Tako postajemo manje konkurentni u inostranstvu, a oko 2.000 registrovanih proizvođača je ostvarilo izvoz od 870 mil EUR.

Kako energetska kriza utiče na cene?

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije takođe objašnjava da je do porast industrijskih cena žitarica i energenata došlo u drugoj polovini prošle godine, kada je privreda krenula lagano da se oporavlja posle pandemije, ali se pojavio disbalans usled rasta cena taksi na emisiju ugljen dioksida.

– To se intenziviralo u 2021. godini i poslednjih nedelja, iako je bilo naznaka i ranije. Imamo tu energetsku krizu iz prostog razloga što je tražnja privrede konstantno velika, ponuda je ograničena i time što je smanjena proizvodnja uglja iz potrebe da se organizuje smanjenje emisije ugljen-dioksida. Iz tog razloga imali smo porast cene energenata – rekao je Stanić gostujući na RTS-u.

Kao primer naveo je prirodni gas, koji se tretira kao čista energija, a čija je cena od početka godine porasla 125 procenata, a samo poslednjih mesec dana oko 25%.

Stanić dodaje da od početka godine privrednici u Srbiji su upozoravali na porast cena inputa, a sve više se žale i na porast cene električne energije.

Sada se govori da se zajedno sa Vladom radi na tome da se pronađu mehanizmi odgovora na ovu krizu kako bi se očuvala osnova za projektovani ekonomski rast od između 6,5 i 7%, rekao je Stanić.

Stagnaciju i inflaciju ruku pod ruku

Ističe da vreme nije saveznik za rešavanje problema, jer se približava zima, kada domaćinstva troše više energenata. Takođe, od toga koliko će ledenih dana biti tokom zime zavisi i to koliko će ona uticati na potrošnju.

Ukazuje na to da se u vidu mora imati i ono što se dešava na međunarodnom tržištu.

– Opšti porast cena. Dakle, inflacija recimo u SAD je na tridesetogodišnjem maksimumu. Sa jedne strane, to se pravda tom neravnotežom između ponude i tražnje, ali ima analitičara koji govore da je privreda postala pregrejana usled dugotrajne ekspanzije monetarne politike koja je upumpala veliki novac u privredu, a tržište nije bilo u mogućnosti da to potpuno izbalansira – rekao je Stanić.

Ističe da opšti porast cena i energetska kriza mogu dovesti do onoga što se zove stagflacija – usporavanje privrednog rasta, a s druge strane kontinuirani porast inflacije.

– Imate stagnaciju i inflaciju ruku pod ruku. To nije izvestan scenario koji će se desiti, ali to je jedan od ključnih rizika koji može da ugrizi svetski oporavak u srednjem roku jer može da traje više godina i postepeno usled niskog rasta i porasta cena dolazi do postepenog porasta nezaposlenosti – zaključio je Stanić.

Izvor: Novosti/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Za privrednike u Srbiji struja skuplja za 60 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Saglasnost za poskupljenje, na zahtev Elektroprivrede Srbije, dala je Agencija za energetiku u poslednjem mesecu prošle godine. Prethodno je cena električne energije korigovana 1. decembra 2019. godine za 3,9 odsto.

Od januara je na računima za struju gotovo pet puta uvećana još jedna stavka – naknada za obnovljive izvore energije (OIE). Podsticaj povlašćenim proizvođačima struje iz OIE od ove godine iznosi 0, 437 dinara po potrošenom kilovat-satu, a prethodno je bio 0,093 dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Struja će u Srbiji od 1. februara biti skuplja za 3,4 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.