Sa početkom naredne godine Hrvatska će postati dvadeseta država u Evrozoni i 26. država u kojoj se evro zvanično koristi kao sredstvo plaćanja. To je zapečaćeno u sredu (12. jul) u Briselu, a određen je i kurs prema kojem će 7,5345 kuna biti pretočeno u jedan evro.

Većina nemačkih medija o tome donosi agencijsku vest. “Frankfurter algemajne cajtung” citira hrvatskog ministra finansija Zdravka Marića koji je u Briselu govorio o “istorijskom danu”.

FAZ citira i češkog ministra finansija Zbinjeka Stanjuru koji je rekao da je ulazak Hrvatske u zonu zajedničke valute “razumna politička odluka”. Ali istovremeno FAZ primećuje da Češka sama nije članica evrozone.

U klub evra ulaze najslabiji?

Drugi veliki nemački konzervativni dnevnik, “Velt”, donosi dužu analizu i citira ekonomiste koji ne pozdravljaju prijem Hrvatske u evrozonu. “Velt” piše da Hrvatska uvodi valutu u trenutku krize kada je evro u poređenju s dolarom najslabiji od uvođenja pre 20 godina i kada čitavu zonu potresa jaka inflacija.

Tako Štefan Kots sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu smatra da Hrvatska pre svega može da profitira od jeftinih kredita i logici po kojoj stabilne zemlje poput Nemačke plaćaju iste kamate kao i nestabilne zemlje evropskog juga.

– Treba se zapitati zašto snažne članice poput Danske i Švedske ne žele evro… na kraju će se samo uvećavati društvo slabih članica zone evra – kaže Kots i zaključuje da Hrvatsku nije trebalo primiti dugo dok se valuta ne stabilizuje.

U tekstu se navadi da, nakon Hrvatske, koja je treća po redu najsiromašnija članica EU, i Bugarska kao najsiromašnija članica stremi uvođenju evra.

Visoka zaduženost Hrvatske

I ekonomista Matijas Kulas iz Centra za evropsku politiku ukazuje na visoku zaduženost Hrvatske od 80 odsto BDP-a iako pakt evrozone kaže da članice ne smeju imati dug veći od 60 odsto. Kako se navodi, od članica EU koje još nisu u zoni evra, Hrvatska se bori s najvišim dugom.

– Švedska bi sa svojih 37 odsto duga bila više nego dobrodošla, ali oni ne žele evro – zaključuje Kulas.

On takođe smatra da je i krhkost institucija Hrvatske, ali i zemalja koje uskoro žele da uđu u evrozonu poput Rumunije i Bugarska slaba tačke jer “nizak nivo snage institucija znači rizik za ekonomsku i političku otpornost u razdobljima krize”.

Izvor: Dojče Vele/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Zašto članice EU poput Danske i Švedske ne žele evro a Hrvatska želi се појављује прво на Biznis i Finansije.