Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona, u bolje rodnim srednjim godinama. Bilo je nekada i godina sa većim prinosima. Ali se beleže i manji.

Tako ima i razlika u površinama pod ovom voćkom, kada je reč o onome što prikazuju domaći istraživači, ali i u evropskim analizama. Ipak, te razlike su minimalne i zanemarljive, piše Branislav Gulan za Agrosmart.

U Srbiji se šljiva ponekad gaji i na površini do 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona godišnje. Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a po izvozu suve šljive peti smo u svetu, sad sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou.

Ko najviše uvozi šljive

Šljiva se u Srbiji gaji od davnina, ali je svoj „procvat“ doživela u XIX. veku. Tada je filoksera napala vinovu lozu. Naime, do pojave ove bolesti, uzgajanje grožđa i proizvodnja vina imali su prioritet. Kako se broj zasađene vinove loze smanjivao, povećavao se broj parcela pod zasadom šljive. Procenjuje se da u Srbiji ima 42 miliona stabala šljive.

Najveći uvoznici šljive su Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija, a ovo voće gaji se svuda u svetu, a najviše u Aziji (60 odsto) i Evropi (25 odsto). Sa povećanjem broja stabala šljive, povećava se i njen izvoz. U 2021. godine izvoz šljive (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate, napominju u Privrednoj komori Srbije (PKS).

To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća iz Srbije, koji je vredan milijardu evra. U PKS ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova.

Kvalitet zadovoljavajući

Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod šljiva nešto slabiji od prošlogodišnjeg, ali da je kvalitet zadovoljavajući, iako je bilo straha da će šljiva ostati manje zbog suše. Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani tokom proleća, kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali da ove godine rod bude manji. Koliki će biti nema tačnih procena, jer, je najveći deo obrala nedavna oluja.

Šljiva je u Toplici rodila nešto slabije, na teritoriji Prokuplja, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, šljiva se nalazi na površini od preko 2.000 hektara, dok je u blačkoj opštini pod zasadom ovog voća površina od oko 5.000 hektara.

U prokupačkom kraju 70 odsto stanovništva se bavi voćarstvom, gajenjem „oblačinske“ višnje i šljive „stenlej“. Sa 2.000 hektara iz ovog kraja, godišnje se otkupi oko 2.600 vagona šljive sorte „stenlej“, dok se se rod „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i „čačanske rodne“ procenjuje na oko 500 vagona. U Srbiji su pored Topličkog, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug lideri u proizvodnji šljive. Od šljive se proizvodi i najpoznatije piće u Srbiji – rakija šljivovica. Ova rakija, osim što je nadaleko čuvena, najviše se izvozi u SAD, Kanadu, Australiju i Austriju, mesta u kojima živi naša dijaspora.

U našoj zemlji proizvodnja šljiva iznosi do 700.000 tona. Najvećui deo šljia odlazi za rakiju, u više faze prerade ode samo 20 roda. U 2022. proizvedeno je oko 50 miliona litara rakije.

Prvo što je Srbija ikad izvezla u Ameriku – suve šljive

Prvi izvozni proizvod Srbije u Sjedinjene Američke Države krajem XIX veka bila je suva šljiva! Tada je u SAD izvezeno 30.000 tona suvih šljiva za 37 miliona dolara, a naš izvoz sada ne prelazi pet do šest hiljada tona.Tadašnji izvoz šljiva u SAD i oko 250.000 svinja u Austrougarsku doneo je Srbiji ukupan suficit u trgovini sa svetom.

I danas postoji spremnost Vlade Srbije i ministarstva za brigu o selu da zajedno s lokalnom samoupravom i postojećim zadrugama rade na otvaranju složene zadruge u Blacu koja će omogućiti da šljiva koja uspeva u blačkom kraju ne završi u kazanima, već da bude prerađena. Jer, šljiva predstavlja nacionalno blago Srbije! Danas šljivike Srbije karakterišu stari zasadi (sa 42 miliona stabala), bolest „šarke“ pa se zbog toga smanjuje i godišnji rod. Potrebno je obnoviti zasade novim, kvalitetnim sadnicama u budućim plantažama.

Šljiva u zadrugama

Zadruge formirane do 2017. godine mogu da računaju na iznos od najviše 15 miliona dinara podsticajnih sredstava, nove zadruge na iznos od 7,5 miliona dinara, a složene na iznos do 60 miliona dinara. U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Jer, od pokretanja akcije „500 zadruga u 500 sela“ osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Po rečima presednika Zadružnog saveza Srbije Nikole Mihailovića u zemlji šljiva danas ima više od 3.000 aktivnih zemljoradničkih zadruga.

Ministarstvo za brigu o selu u akciji „500 zadruga u 500 sela“, koja je pre nekoliko godina ispunjula taj zadatak, pomoglo je rad oko 207 starih i novih zadruga sa bespovratnim novcem od 2,2 milijarde dinara. Pomoć zadrugama, značilo je i pomoć za opstanak sela. Jer, u Srbiji je u fazi nestajanja svako četvrto selo ili njih oko 1.200! Spašavanje sela i njihov opstanak i ostanak, znači i spašavanje Srbije! Sva sela se nemogu spasiti. Od tih koja nestaju treba odabrati ona koja imaju šanse da se i dalje samoodržavaju, pa, pre svega, prvo njih pomagati!

Prednost prilikom dodele sredstava imaju najnerazvijenim krajevi, ali se uvažavaju sve grane agrara – voćarstvo, ratarstvo i stočarstvo. Među zadrugama koje su dobile bespovratnu poomoć od Ministrstva za brigu o selu bila je i Zemljoradnička zadruga Blačka Blace koja je dobila iz državnog budžeta nešto više od 12 miliona dinara za izgradnju hladnjače i nabavku mehanizacije. U zadruzi Blačka Blace kažu da su zadruge jedini spas za srpsko selo. Oni očekuju da će u njihovom regionu uskoro biti 20 zadruga, dok je 30 optimalan broj zadruga da bi to mesto moglo da funkcioniše.

Izvor: Agrosmart
Foto: Pixabay

Чланак Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se očekivao rekordan rod šljive on će biti ispod proseka. Očekuje da će potražnja biti veća, pa bi i otkupna cena mogla biti viša od trenutne, od 30 do 35 dinara.

U nekim zasadima su šljive uprkos mrazu, nestabilnom vremenu lepo rodile, ali ima i onih u kojima ih nema ni za slatko, džem, a kamoli šljivovicu, objavio je RTS.

Darko Jevremović kaže da je u nekim mestima dobro prošla „Čačanska rodna“, negde Čačanska lepotica“, a u nekim „Stenlej“.

„Tako da ne možemo generalizovati o sorti, ali u pojedinim lokalitetima su neke uspele da prebrode sve ove nepovoljne uslove i da daju jako visoke prinose u samim zasadima“, ukazuje Jevremović.

Takođe, ističe da se, kada je rekordna godina, ostvaruje devet tona šljive po hektaru, odnosno da je s oko 70.000 hektara prinos preko 650.000 tona.

„Ove godine sigurno će biti jako niži prinos i ne treba očekivati četiri do pet tona po hektaru u proseku, možda čak i manje“, procenjuje Jevremović.

Podrinje – na pola hektara samo jedna šljiva

U šljiviku porodice Kojić u Podrinju, na pola hektara rodilo je samo jedno drvo šljive.

Milovan Kojić potvrđuje da je ove godine neće biti ni za džem, dok je lane rod bio 12 do 13 tona.

„Ja sam izvršio ono potrebno prskanje zimsko i orezao sam voće, međutim pala je sneg i mrazevi, uništilo je sve, isto od komšije, isto nema ništa kod brata, isto nema ništa, tako da je ostao bez roda“, žali se Kojić.

Otkupna cena

Jevremović navodi da je početna otkupna cena krenula od 50 dinara za „čačansku lepoticu“ koja je se već bere, a u dobrom delu lokaliteta berba je i završena.

„Nakon toga cena je izvesno pala. Kada govorimo o šljivi koja se otkupljuje za rakiju, tu je cena bila od 30 do 35 dinara. Sada ide berba sorti `Stenlej` i `Čačanske rodne`. Ali, s obzirom da je ove godine rod znatno manji, treba očekivati veću potražnju od strane otkupljivača i očekujem da će cena biti nešto veća nego što je trenutno“, zaključuje direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Izvor: RTS/N1

Foto: Pixabay

Чланак Rod šljiva slabiji od očekivanog, otkupna cena 35 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon nekoliko teških godina, šljiva se ove sezone vratila na velika vrata. Iako je rod bio lošiji, usled sušnog perioda, otkupna cena za ovu voćku bila je više nego odlična, tako da je sve više voćara koji se odlučuju da prošire zasade, ali i da prvi put posade šljivu.

Interesovanje za jesenju sadnju voća u Srbiji ove godine je veće nego ikad

Interesovanje za jesenju sadnju voća u Srbiji ove godine je veće nego ikad, pa su i kupci požurili da se na vreme obezbede kvalitetnim sadnim materijalom. Zanimanje kupaca iz zemlje i inostranstva premašilo je sva očekivanja, pa kupci koriste povoljne vremenske prilike za nabavku sadnica i sadnju voća u optimalnim rokovima.

– Zbog povoljnih cena u otkupu, najveće interesovanje za kupovinu kod nas je za sadnicama šljive, pre svega, za naše najpoznatije sorte Čačansku rodnu i Čačansku lepoticu, ali i novije sorte kao što su Nada, Krina i Pozna plava. Takođe, malina se naširoko traži, ali su celokupne količine rezervisane tokom leta i rane jeseni zbog čega ne postoje slobodne količine sadnog materijala ovog voća – kaže dipl. inž. Nikola Jovašević iz Instituta za voćarstvo u Čačku, i dodaje:

„Posle nekoliko godina smanjene tražnje, ove sezone se ponovo javilo interesovanje za sadnicama leske kojih je u našim rastilima proizvedeno nešto malo više od 30 hiljada. Traže se i jabuka, kruška, dunja, trešnja i višnja kojih smo proizveli oko 25 hiljada i uglavnom su zalihe sadnica svih voćnih vrsta na izmaku. Naša najoptimističnija predviđanja da najveći deo sadnica prodamo do nove godine već uveliko su se ostvarila“.

Kupci najradije po sadnice dolaze lično, jer se tako sa stručnim licima dodatno informišu o pravilnoj sadnji i nezi voćaka od samog početka gajenja i u kasnijim godinama tokom njihovog plodonošenja. Inače, celokupna količina sadnog materijala Instituta za voćarstvo proizvedena je u njihovim matičnjacima i rastilima i to se pokazalo kao jedino ispravno jer su u prošlosti mnogi zloupotrebljavali ime ove ustanove i prodavali sadnice lažno se predstavljajući kao njihovi kooperanti.

Veliko interesovanje za sadnice šljive

Ono što dodatno utiče na veliko interesovanje za sadnice šljive, jeste i mogućnost njenog sušenja, što pruža i mogućnost veće zarade. U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupaca.

– Imali smo manju sušaru koju smo pre četiri godine povećali na kapacitet od pet tona. Sušimo šljivu koju sami uzgajamo na osam hektara. Polovinu roda prodamo u svežem stanju, a drugu polovinu sušimo i to uglavnom sortu Stenlej, koja se pokazala najboljom za ovaj proces, ima dosta šećera . Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz je cena od 1,8 evra po kilogramu i to je solidna cena, najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje proširiti, što bi prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman – ističe Slobodan Đurđević, voćar iz Topole.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Suva šljiva je novi srpski brend се појављује прво на Biznis i Finansije.