NBS je naglasila da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti pandemije po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke drugih centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta.

Centralna banka je prethodno radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa već smanjila referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, suzila koridor osnovnih kamatnih stopa sa ±1,25 procentnih poena na ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu, i obavila repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza radi pospešivanja likvidnosti sistema.

„Izvršni odbor naglašava da su mere monetarne i fiskalne politike u cilju podrške privrednom rastu moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima u februaru iznosila 1,9% međugodišnje“, dodaje se u saopštenju.

Izvršni odbor NBS procenjuje da će inflatorni pritisci i dalje biti niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega po osnovu znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije.

„Nakon pada u drugom tromesečju, oporavak privredne aktivnosti bi trebalo da usledi u nastavku godine, pri čemu će brzina oporavka zavisiti od dužine trajanja pandemije. Prema oceni Izvršnog odbora, srednjoročna perspektiva ekonomije je i dalje povoljna“, navode u NBS.

Чланак NBS dodatno snizio referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5% се појављује прво на Biznis i Finansije.