Ovog juna Gugl je zabeležio najviše pretraga na internetu o tome kako bolje spavati. Ljudi su masovno istraživali zašto su konstantno umorni, te zašto ne spavaju dovoljno dugo i dovoljno čvrsto.

Ovu njihovu potrebu već su prepoznale razne industrije koje mogu ponuditi rešenje za spavanje, među kojima je i hotelska.

Naime, širom sveta sve je više hotelijera koji tvrde da će uz pomoć različitih terapija ali i veštačke inteligencije svojim gostima obezbediti zdrav san. U tim naporima posežu za različitim metodama.

Neki od njih opremaju sobe minimalno kako ništa, a posebno ne televizori, telefoni, pa čak ni prozori, gostima ne bi odvlačilo pažnju. Drugi pak nude posebne wellness programe za spavanje koji uključuju različite skrininge sna ali i spa tretmane meditaciju i fizičke vežbe. Ima i onih koji nude pametne krevete čiji dušeci sviraju tihe opuštajuće melodije i uljuljkuju goste hotela kao bebe. Tu su i hoteli koji zapošljavaju stručnjake za san i hipnoterapeute, kao i oni koji uspavljuju svoje goste pomoću vibracija.

Sve ovo da bi ljudi, koji po ceo dan gledaju u ekrane i brinu i o čemu treba i o čemu ne treba, mirno spavali.

Izvor: CNBC

Foto: Andisheh, Unsplash

Чланак Hoteli se vraćaju osnovama: Zašto je “spavački turizam” sve popularniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vatreni fanovi kultnog serijala Gospodar prstenova (Lord Of The Rings), sada – putem Airbnb-a – mogu da iskuse kako izgleda prenoćiti u autentičnoj hobitskoj kućici.

Naime, reč je o ponudi koja se ne propušta, a koja je oglašena na sajtu nedavno: bukiranja kreću 13. decembra.

Kućice, kojih je 44, nalaze se u gradu Matamata, i svaka prima 4 osobe, budući da ima dve spavaće sobe i dva kreveta. Takođe, postoji jedno kupatilo. Kako se navodi u oglasu na Airbnb-u:

„Prvi put ikada, gosti su pozvani da borave u originalnom Hobbiton filmskom setu, kao što je prikazano u trilogijama Gospodar prstenova i Hobit, i mogu da iskuse svu magiju koja je u ponudi“.
Kompletno imanje nudi još i kuhinju, baštu, besplatni parking, spoljašnji kamin, internet i TV.

Noćenje košta 10 novozelandskih dolara ili oko 5,22 funte (oko 700 dinara), piše NME.

Aktivnosti za goste takođe uključuju „privatni pristup ličnoj Hobit rupi, postavljenoj za opuštajuće trenutke uz popodnevni čaj“, kao i „večernji banket u The Green Dragon Inn-u, uz govedinu i gulaš, pečene piliće, sveže pečeni hleb i pivo. Tu su još i doručak i ostala zadovoljstva koja se služe svakodnevno, dodaje se.

Fanovi će takođe dobiti ekskluzivni obilazak filmskih setova trilogije Hobit. Listing precizira da su gosti sami odgovorni za svoje putne aranžmane.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Doživite magiju za 700 dinara po noćenju u hobitskoj kućici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, poslednjih godina sve je popularniji spavaći turizam, odnosno sve veći broj hotela i odmarališta širom sveta obećava svojim gostima, pre svega, da će se dobro naspavati.

Interesovanje za ovakav vid odmora posebno je naglo poraslo od pandemije koronavirusa, pri čemu su elitni hoteli i odmarališta najviše pažnje usmerili na goste koji pate od nedostatka sna.

Tokom prethodnih godinu dana, hotel „Park Hajat“ u Njujuorku otvorio je apartman od 85 kvadrata opremljen Okrepljujućom tehnologijom spavanja kompanije „Brajt“ (Bryte’s Restorative Sleep Technology) ispunjen sadržajima koji poboljšavaju san, dok su iz „Rouzvud hotela & odmarališta“ (Rosewood Hotels & Resorts) nedavno pokrenuli odmarališta pod nazivom „Alhemija sna“, koja su uređeni tako da „promovišu pravi odmor“.

Hotel „Zedvel“, koji je otvoren početkom 2020. godine, prvi je hotel u Londonu koji gostima nudi pre svega miran san jer su sobe opremljene inovativnom zvučnom izolacijom. Godinu dana kasnije i švedski proizvođač kreveta „Hastens“, prvi na svetu je u portugalskom gradu Koimbra otvorio „Hastens Sleep Spa Hotel“, butik hotel sa 15 soba koje obećavaju okrepljujući san.

Zašto je spavanje odjednom postalo tako važno za turističku industriju

Doktorka Rebeka Robins, istraživačica sna i koautor knjige „Spavanjem do uspeha“ veruje da se ova promena već dugo čekala, posebno kada su hoteli u pitanju.

„Većina putnika u stvari rezerviše sobu u hotelu da bi prespavala“, kaže Robins za CNN travel, uz napomenu da je hotelska industrija do sada prvenstveno bila usmerena na stvari koje zapravo ometaju spavanje.

„Ljudima su, uglavnom asocijacija na boravak u hotelu bili egzotični obroci, zabave i provod, sve ono što podrazumeva putovanje, čak i po cenu sna“, dodaje autorka. „Sada, mislim da je došlo do snažne seizmičke promene u našoj kolektivnoj svesti i davanju prioriteta zdravlju i opštem blagostanju.“

Čini se da je globalna pandemija odigrala veliku ulogu u tome. Studija objavljena u Journal of Clinical Sleep Medicine pokazala je da je 40 odsto od preko dve i po hiljade odraslih ispitanika reklo da ima poremećen kvalitet sna od početka pandemije.

Spavanje na prvom mestu

Hipnoterapeut, učitelj meditacije i holistički trener, Malmajnder Gil takođe je primetio promenu u stavovima prema snu.

„Nije veliko iznenađenje da je san postao važan aspekt naših života. Nedostatak sna može izazvati mnogo različitih problema organizmu, kao i mentalnom zdravlju“, ističe Gil koji se udružio sa „Kadogan“ Belmond hotelom u Londonu gde su promovisali posebnu uslogu za goste koji imaju problema sa spavanjem pod nazivom „Sleep Concierge“ (Savetnik za spavanje).

Usluga uključuje snimljene vežbe meditacije za uspavljivanje, različite jastuke koji odgovaraju različitim pozama u snu, pokrivače različite težine, kombinaciju čajeva napravljenu posebno za uspavljivanje i mirisne jastuke za opuštanje.

Može li se ovako izlečiti nesanica

Međutim, postavlja se pitanje da li ovakva kratkoročna iskustva sa putovanja mogu imati dugoročni uticaj na celokupni kvalitet sna.

Prema rečima doktorke Robins, iskustva sa putovanja usredsređena na „strategije zdravog spavanja“, koja imaju za cilj da obezbede gostima alate koji su im potrebni da poboljšaju svoj san, mogu im biti od velike koristi, pod uslovom da je renomirani medicinski ili naučni stručnjak na neki način uključen u taj program kako bi se utvrdlo da li je možda još nešto razlog lošeg kvaliteta sna.

„Ako neko dođe na jedan od ovih spavaćih odmora i ne vidi nikakav napredak, to može biti zato što ima hroničan, nelečeni poremećaj spavanja“, objašnjava doktorka, ukazujući na stanja kao što su apneja u snu, sindrom nemirnih nogu ili nesanica kao potencijalne uzroke.

„Zato je od vitalnog značaja da se pobrinemo da hoteli budu partneri sa naučnicima i medicinskim radnicima koji mogu pažljivo da prenesu ove strategije“, smatra dr Robins.

Iz „Mandarin Orijentala“ iz Ženeve su otišli korak dalje, udruživši se sa CENAS-om, privatnom medicinskom klinikom za spavanje u Švajcarskoj, kako bi napravili trodnevni program tokom koga proučavaju obrasce spavanja gostiju kako bi se identifikovali potencijalni poremećaji.

Iako većina objekata i odmarališta namenjenih za spavaći turizam obično spada u sektor luksuznih putovanja, doktorka Robins veruje da bi svi hoteli i odmarališta ovo trebalo da postave kao prioritet.

„Postoje načini da to učinite smislenim na svim nivoima“, dodaje ona, ističući da „uopšte ne košta mnogo ostaviti par čepića za uši pored noćnog ormarića“.

Kako spavaći turizam nastavlja da raste, dr Rebeka Robins naglašava da postoje bezbrojne mogućnosti koje još uvek nisu u potpunosti istražene kada su u pitanju putovanja i nauka o snu.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Poslednjih godina je sve popularniji spavaći turizam се појављује прво на Biznis i Finansije.

O značaju bajki za ljudsko društvo i sazrevanje pojedinca napisano je mnoštvo naučnih studija. Ali jedna bajka se izdvojila po tome što je na neki način „predvidela“ oboljenje koje današnja nauka i dalje ne ume da objasni. Bolest je prvi put prepoznata tek početkom prošlog veka, zahvaljujući dvojici lekara Viliju Klajneu i Maksu Levinu. Onii su je prvi podrobnije opisali i zato je dobila naziv „Klajne–Levinov sindrom“. Ali od ovog zvaničnog naziva, bolest je mnogo poznatija po svom nadimku, „sindrom uspavane lepotice“.

Svi znamo kako ova bajka, jedna od najpopularnijih, počinje i završava. Ali nažalost, to nije slučaj kada je reč o prepoznavanju uzroka, pa time i lečenja ovog zdravstvenog poremećaja čije posledice nimalo ne liče na bajku. Oboleli doslovno žive „među javom i međ’snom“, odnosno nisu u mogućnosti da razaznaju šta je san a šta stvarnost.

Među javom i međ’ snom

Bolest počinje „napadom“ pospanosti, koji nema racionalno objašnjive uzroke, kao što su prethodne prekomerne fizičke aktivnosti ili neke druge ekstremne situacije koje mogu dovesti do preteranog iscrplivanja organizma. Oboleli spava između petnaest do dvadeset sati dnevno. A i kada se probudi ne zna gde je, šta se oko njega dešava, priča nepovezano, ponaša se nekontrolisano poput opsesivnog ponavljanja nekih reči ili pokreta…

Otupljuju mu čula, pa recimo nije u stanju da oseti da li je voda hladna ili vrela. A dešava se da zvukove i ljudski govor čuje sa zakašnjenjem, kao u loše sinhronizovanom filmu. Simptomi idu dotle da oboleli ne prepoznaje svoj odraz u ogledalu, niti je siguran da uopšte postoji. Ovakvi poremećaji traju u proseku oko tri nedelje, da bi potom prestalo njihovo akutno ispoljavnje do sledećeg „napada“ koji se ponavlja na otprilke svaka tri meseca.

Međutim, posledice su mnogo dugotrajnije jer ličnost obolelog počinje da se menja. On postaje apatičan, potpuno se povlači iz društva i javnog života, ispoljava prekomernu sklonost ka hrani, toliko da tokom napada može da se ugoji i do 14 kilograma, ne može da kontroliše seksualne aktivnosti…

Ako se i nađe na javnom mestu njegovo ponašanje drastično odskače od prihvaćenih normi kao i u slučaju teško psihički obolelih osoba. Takođe, nije svestan rizika svojih postupaka pa može nenamerno, na primer, zapaliti stan ili kuću u kojoj živi. Najfatalnija posledica je sklonost samoubistvu. To je prema dosadašnjem iskustvu lekara sa ovom bolešću – apsurdno – jedna od retkih svesnih odluka kod ovakvih pacijenata.

Lekari uglavnom znaju da – ne znaju

Manje apsurdno ne zvuči ni činjenica da je jedan od najvećih problema nauke da razazna „s čim ima posla“ u tome što je ova bolest – retka. To onemogućava da se sprovedu standardna klinička ispitivanja. Jer njihovo pravilo je da što je uzorak veći to se može doći i do više informacija o uzročnicima bolesti, kao glavnog polazišta za pronalaženje efikasnih lekova i terapija.

Naime, prema dosadašnjim podacima, od „Klajne–Levinov sindroma“ boluje oko dvadesetak hiljada ljudi na planeti, a 70 odsto ovakvih pacijenata čine muškarci. Bolest se najčešće ispoljava u mladosti, nekada i u najranijem detinjstvu. Do sada je najmlađi pacijent imao samo četiri godine kada je oboleo. Specifiičnost oboljenja je i u tome da ima ograničeni „rok trajanja“ – ispoljava se u svom akutnom obliku najčešće oko petnaestak godina. A kod 15 odsto pacijenata taj period dostiže i dve decenije nakon prvih simptoma. Potonje, međutim, i nije tako dobra vest ako se ima u vidu kakve posledice ovo oboljenje ostavlja za sobom i kada „formalno“ prođe.

Kao što ne znaju zašto bolest prestaje, lekari ne mogu pouzdano da utvrde ni šta su razlozi njenog nastanka. Pogotovo što u početku može da podseća na neka druga teška psihička obolenja. To znači da lekari koji su u stanju da uspostave pravu dijagnozu, moraju već imati iskustvo sa ovom bolešću. Praksa pokazuje da ni detaljna klinička ispitivanja koja se vrše nad pacijentom, koja obuhvataju praćenje rada mozga, količine kiseonika u krvi, rad srca, disanje, rad očiju i udova tokom sna – ne mogu da pruže kliničku sliku pomoću koje bi se pouzdano utvrdila dijagnoza, već samo pomažu da se posumnja na ovu bolest.

Začarani krug

Primena magnetne rezonance je, takođe, veoma ograničena. Ona bi morala da se izvrši tokom samog perioda napada, što je veoma teško izvesti u striktno propisanim kliničkim uslovima. Kada se u tome i uspe, magnetna rezonanca najčešće ne pokazuje bilo kakve neobičnosti u radu mozga, premda je povremeno moguće uočiti smanjenu aktivnost u sleopoočnom i čeonom režnju, kao i u talamusu i hipotalamusu.

Začarani krug je u tome što je od teškog uspostavljanja dijagnoze još teže pronaći uzroke bolesti. U oko 80 odsto slučajeva prepoznati su samo neki neposredni „okidači“. Odnosno da se prvi simptomi mogu pokazati nakon preležanog gripa, angine, upale grla, ali i usled nedostatka sna ili preterane konzumacije alkohola. Istraživači smatraju da navedeni i slični okidači pokreću samoodbranu tela, pa zato klinička slika podseća na autoimunu bolest. U nekoliko slučajeva kod obolelih je ustanovljeno da su prethodno bolovali od upale mozga, ali je i dalje nejasno da li posledice koje su nastale mogu da se podvedu pod dijagnozu „Klajne–Levinovog sindroma“.

Gaj Lašinzer, neurolog i specijalista za poremećaje sna koji radi u londonskoj bolnici „Gaj i Sent Tomas“, pojašnjava da je dodatni problem sa ovim sindromom to što on zapravo upućuje na skup kliničkih pokazatelja, a ne na neku određenu bolest. „Stoga ne možemo da budemo sigurni čak ni u to da li je kod svih obolelih u pitanju isti povod. Kod nekih pacijenata okidač jeste bila upala mozga, ali kod drugih je bio u pitanju poremećaj jonskih kanala koji sprovode električne impulse u mozgu“, navodi Lašinzer.

Diskutabilne „terapije u pokušaju“

Postoje i pretpostavke da je ova bolest možda genetski predodređena, ali genetičari još nisu uspeli da izdvoje nijedan određeni gen koji bi mogli da proglase „odgovornim“. Ipak, primećeno je da kod pet odsto obolelih ovaj sindrom je već imao neko od članova porodice. Poznat je i slučaj jednojajčanih blizanaca koji su imali ovu bolest, pa do toga da su u okviru jedne porodice od nje patili otac, tri sina i dve ćerke.

Mada ne znaju pouzdano šta su uzroci, lekari ipak pokušavaju da leče obololele raznim lekovima koji se koriste u slučaju poremećaja sna, elektroškovima, pa čak i tako što ubrizgavanjem insulina izazivaju veštačku komu. Primećeno je da psihostimulansi poput modafinila mogu da pojačaju budnost. Ali ipak ne pomažu pacijentu da razazna šta je san a šta java, a uz to izazivaju nasilništvo koje ne može da se obuzda. Litijum se takođe ispituje kao moguća terapija, ali i on je već pokazao previše štetnih posledica.

Steroidima do sna

Ako su pomenute „terapije u pokušaju“ diskutabilne i pored toga što imaju za cilj da se pronađu mogućnosti za izlečenje, najviše diskusija u medicinskom svetu je izazvala najnovija, koju su nedavno sproveli istraživači u Francuskoj. Oni su grupi od 26 obolelih od „Klajne–Levinov sindroma“ ubrizgavali tokom mesec dana velike količine steroida. Steroidi su uspeli da kod dve četvrtine obolelih skrate trajanje napada za desetak dana, ali nisu dali druge rezultate. To je prema mišljenju većeg dela naučne zajednice previše slab rezultat u odnosu na veliki rizik kojima se oboleli izlažu uvek kada se steroidi koriste na duže vreme.

Ono u čemu se stručnjaci slažu jeste pravac u kome treba da se intenziviraju istraživanja. Prema njihovom mišljenju, tek kada genetski i biohemijski razlozi za pojavu ove bolesti postanu jasniji, to će biti i odlučujući korak ka pronalasku novog, delotvornog leka za one koji boluju od sindroma „uspavane lepotice“.

Broj 170, februar 2020. 

Чланак Bolest „uspavane lepotice“ се појављује прво на Biznis i Finansije.