Kriza izazvana pandemijom korona virusa, iako traje više od dve godine, još nije okončana a privreda je suočena sa novom, energetskom krizom i rastom inflacije širom sveta. Zato su i špediterske kompanije prinuđene da se prilagođavaju nepovoljnim uslovima na tržištu, tražeći nove vidove transporta i nove rute kako bi rokovi isporuka bili kraći i troškovi manji.

„Naša industrija je dosta intenzivna i ‘živa’, pa i sam opstanak u njoj zahteva momentalna prilagođavanja. Tako su i sada pronađena brojna nova rešenja za transportne rute“, kaže u razgovoru za B&F Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja kompanije „cargo-partner Srbija“.

„Primera radi, zbog situacije sa Ukrajinom, kao alternativa za transibirsku železnicu koristi se pomorski Adria Express servis, čije tranzitno vreme je preko luka na Jadranu trenutno i do sedam dana brže u poređenju sa lukama na Severnom moru. Ovaj servis je odlično rešenje za naše klijente, posebno uzimajući u obzir i iznenadne štrajkove lučkih radnika u Nemačkoj, i pokazao se kao idealna alternativa za pomorske pošiljke koje idu preko luka poput Hamburga i Bremerhavena“, navodi Đekić.

Preusmeravaju se rute, ali i poslovanje

Zbog poremećaja u drumskom transportu i ponovnog nedostatka vozača, na evropskim relacijama takođe se koristi brod, koji je nekada bio sinonim isključivo za daleke destinacije. „Sa juga Evrope na ovaj način često organizujemo rute do Španije, Portugala, Ujedinjenog Kraljevstva i Skandinavije. Usled velikog broja regulativa i dokumentacije neophodne za drumski transport, brod u određenim situacijama može biti i jedino moguće rešenje“, objašnjava Đekić.

Kao odgovor na zatvaranje najveće svetske luke Šangaj tokom novog talasa korona virusa, „cargo-partner“ je preusmerio pošiljke na obližnju luku Ningom, ali i razvio veliki broj redovnih kargo čarter rešenja. „Svi ovi primeri pokazuju ne samo da su alternative neophodne, već i da su moguće ako imate snažnu globalnu mrežu saradnika i kolega“, ističe Đekić i napominje da su promene vidljive i u svim drugim industrijama.

Mnoge korporacije su posle iskustva sa koronom izmestile proizvodnju iz Kine i potražile alternativne dobavljače, među kojima su i države u našem regionu. Ovakav zaokret zahteva i nove transportne rute, „Kako bismo omogućili najbolji odnos tranzitnog vremena, cene i svih ostalih uslova, našim klijentima uvek savetujemo, da kada god je moguće, blagovremeno planiraju svoje nabavke“, napominje Đekić.

S druge strane, u situaciji kada rastu zahtevi klijenata a interesovanje za pojedina zanimanja u špediciji opada, posebno za vozače, špediteri takođe moraju da misle daleko unapred da bi obezbedili odgovarajuće kadrove. „Pored standardnih procesa zapošljavanja, imamo razvijene programe praktične nastave za srednjoškolce i studente. Nastojimo da mlade što pre obučimo da svoje znanje ’sa papira’ primene u praksi, a kasnije i omogućimo da svoju karijeru nastave baš kod nas“, kaže Đekić, koji najavljuje da uprkos krizi planiraju nova zapošljavanja.

Komentarišući kako reaguju klijenti na poskupljenje špediterskih usluga, naš sagovornik ističe da su njihovi korisnici svesni da su ona neminovna kada rastu svi troškovi i inflacija širom sveta. „Kod nas cena nikad nije bila naš jedini fokus, već pouzdanost koju pokazujemo kao partneri, što je klijentima od posebne važnosti u ovim nesigurnim vremenima. Nastojimo da uvek ponudimo optimalno rešenje za dati model poslovanja“ kaže Đekić i dodaje: „Kada god je moguće, trudimo se da cene održavamo stabilnim, jer to posmatramo kao dugoročnu investiciju. Svesni smo koja vrsta robe cenovno može da podnese određenu vid transporta, a u identičnom cenovnom rangu može se često ponuditi drugi ili kombinovani modalitet prevoza“.

Predvideti gde je manji rizik od zastoja

Nenad Zdravković, zamenik generalnog direktora „Milšpeda“, kaže za B&F da je u ovoj kompaniji pod najvećim pritiskom sektor operacija, koji mora nedeljno, pa i dnevno da prati novčane tokove svojih klijenata, kako bi se izbegli rizici i obezbedio kontinuitet u poslovanju korisnika, ali i samog špeditera.

„Cene naftnih derivata i ostalih energenata učestalo variraju u poslednje vreme, na nedeljnom nivou. To u drumskom transportu jako komplikuje formiranje cena u ponudi i vrši izuzetan pritisak na efikasnost u realizaciji kod ugovorenih cena za postojeće dugoročne klijente. Poenta je da se tačno predvide zastoji, minimiziraju rizici i da se na vreme razrade alternativni scenariji, koji variraju od slučaja do slučaja. U tome uspevamo zahvaljujući ogromnom iskustvu stručnjaka koji rade u ’Milšped grupi’. U lokalu, naše najvažnije strateške investicije koje su u fazi realizacije su Intermodalni centar u Nišu i automatizovano skladište u Krnješevcima“, navodi Zdravković.

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini godine je poraslo interesovanje za železničkim transportom sa Dalekog Istoka, koji je u poređenju sa kontejnerskim prevozom preko okeana za određeni procenat skuplji, ali je zato vremenski kraći za nekoliko nedelja.

„Naravno, svaki vid transporta nosi određene rizike, ali se, nominalno, u proceni a na osnovu ovogodišnje ostvarene usluge, može zaključiti da je daleko brže dopremati robu železnicom sa ove destinacije. Na taj način je minimiziran rizik potencijalnih zastoja kod prekookeanskog prevoza i lučkih operacija, što je prošle godine dovelo do ogromnih zastoja u međunarodnoj trgovini. Pojedini klijenti su diversifikovali rizik izborom oba vida transporta u istom periodu, deo robe je putovao železnicom, a deo prekookeanskim transportom“, navodi Zdravković.

Komentarišući poteškoće u nabavci goriva, naš sagovornik ističe da je „Milšped“ stabilna kompanija i da zato ima partnerske ugovore sa dobavljačima goriva koji im garantuju isporuku. „Nijedna kompanija u našoj branši ne može da utiče na cenu goriva. Zbog toga ćemo morati da se prilagođavamo svake sedmice i da donosimo odluke o lokacijama gde je potrebno vršiti točenje goriva, kako bismo bili konkurentni i kako bismo smanjili osnovni trošak“, ističe naš sagovornik.

Usled ovakvih okolnosti, „Milšped“ je prinuđen i da svoje cene prilagođava situaciji koju diktira tržište: „Maksimalno smo se trudili da ispoštujemo ugovore u smislu cene i kapaciteta, ali kada su oba segmenta bila ugrožena poslali smo klijentima zahteve za povećanjem cena. Obzirom da je u ovom trenutku bitno samo da se zaštiti poslovanje i zadrže postojeći ugovori, nije se išlo na povećanje cena u smislu zarade, već samo minimalno povećanje cena ka klijentima kako bi se održao zahtevani kapacitet i nivo servisa. Klijenti su ovo prepoznali i nismo imali većih poteškoća prilikom podizanja cena. Najvažnije jeste da smo i u ovim izazovnim vremenima ostali pouzdan partner“, smatra Zdravković.

Marica Vuković

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Teng Yuhong, Unsplash

Чланак Kako kriza utiče na špeditere: Alternativa kao poslovna strategija се појављује прво на Biznis i Finansije.