Svetska cene zlata danas je ponovo na šestomesečnom maksimumu, jer je drugi put ovog meseca preskočila psihološku granicu od 2.000 dolara za uncu (28,35 grama).

Zlato kao ekonomsko gorivo

Na trgovanju na svetskim berzama oko podneva cena je došla do 2.014 dolara, ohrabrena pre svega zbog slabljenja dolara i najava da će Kina morati da ekstenzivno finansira posrnuli finansijski sektor koji se urušava zbog krize sa nekretninama.

Ovo ekonomsko gorivo za rast cene zlata samo se nadovezalo na strepnje potencijalnih u vezi sa dodatnim ekonomskim posledicama dvaju ratova koji se odvijaju na obodu Evrope – u Ukrajini i Palestini. Kako je to uticalo na kupovinu zlata u Srbiji i regionu, za 24sedam objašnjava Brankica Šikić, suvlasnica firme „Premijum Gold Srbija“ koja se bavi trgovinom investicionog zlata.

– Cena zlata je znatno porasla proteklih godina jer se jedna kriza nadovezuje na drugu. Ekonomska kriza sada je pojačana onim ratnim, prvo u Ukrajini, a sada i između Izraelaca i Palestinaca, pa nije čudno što ljudi žele da imaju nešto što će im očuvati vrednost imovine, a lako se prenosi. A to je, naravno, zlato – napominje Šikićeva.
Za razliku od izbijanja ukrajinske krize, reakcija na tržištu, ni na svetskom ali ni onom u Srbiji i regionu, nije tako dramatična, ali to ne znači da kupovine nema, i to prilične.

– Ukrajina nam je bila iznenađenje i nekako nam je blizu, dok Palestinu i Bliski istok doživljavamo kao nešto dalje i mesto gde stalno neko s nekim ratuje. Zbog toga danas nema gužvi ni lista čekanja kod trgovaca zlatom, kao što je bilo pre godinu i po. Tada je izgledalo, i ovde i u Hrvatskoj gde takođe radimo, da svako želi da i poslednji slobodan evro pretvori u zlato. Danas je kupaca znatno manje, ali oni koji kupuju, kupuju veće količine i ozbiljniji su kupci – objašnjava naša sagovornica.

Ali, ma kog „kalibra“ bili kupci, i za velike i male jednako važi da kada jednom kupe, „ne izlaze iz zlata“.

Države zlato kupuju kao da je džabe

– Uglavnom dokupljuju zlato i veoma je retko da ga neko prodaje. A i tad je u pitanju neka veća investicija ili iznenadni trošak, a ne želja da se zlato zameni novcem – zaključuje Brankica Šikić.
Neizvesnost prija zlatu

Globalna ekonomska previranja, od pandemije, pa visoke inflacije, do recesije izazvane monetarnim sređivanjem tržišta koje već dugo sprovode centralne banke, odražavaju cenu zlata visokom od sredine 2019. godine.

Tada je zlato krenulo sa 1.300 dolara, pa u rasplamsavanju kovida u julu 2020. stiglo na 2.036 dolara, da bi krajem februara ruska ofanziva na Ukrajinu doterala cenu na 2.044 dolara.

Iako se očekivalo da cena značajno padne kada se situacija slegne, zlato je prošle godine spuštalo samo do 1.750 dolara, a ove (februar/mart pa oktobar) na 1.820 dolara.

Danas je ponovo na granici „2K“, a u maju ove godine je bilo i na 2.050 dolara. Koliko će biti u 2024. niko ne može da kaže. Međutim, i dalje stoje neke procene iz avgusta da će već početkom godine biti probijen rekord iz avgusta 2020. (2.072 dolara) sa bar 2.100 dolara, koliko je prognozirao izvršni direktor „TD Sekjuritisa“ Bart Melek za CNBC.

Za kraj godine zlato na 2.500 dolara video je Dejvid Nojhauzer, osnivač „Livermore Partnersa“, zbog očekivane stagflacije u globalnoj ekonomiji u narednih nekoliko godina.

A trenutna situacija u svetu je da je indeks dolara prema korpi valuta, na berzi u Londonu najniži u poslednja tri meseca, da se očekuje da FED neće više dizati kamatu, već da će ona pasti u martu na sadašnjih 5,25 odsto, kao i da će Narodna banka Kine uliti novac na finansijsko tržište radi podrške privatnim firmama.

I, ne treba zaboraviti, države zlato kupuju kao da je džabe.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Neizvesnost prija zlatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U kategoriji „Kompanije u usponu“, kompanija EM Analytic Solutions, koja se bavi razvojem inovativnih softverskih rešenja za poslovnu inteligenciju, zauzela je visoko 10. mesto ostvarivši trogodišnji rast prihoda od 469 odsto (2020-2022.).

Takođe, u kategoriji „Zvezde pozitivnog uticaja“ (Impact Stars) koja prepoznaje kompanije koje svojim proizvodom ili uslugom imaju pozitivan uticaj na jedan od sledećih segmenata: društvo, poslovnu zajednicu, inovativnost, okolinu i različitost, i ove godine je prepoznata kompanija Factory World Wide koja ima jasnu etičku dimenziju u srcu svog poslovnog modela.

Mlade kompanije

„Sa ponosom delim da smo se drugu godinu zaredom našli na listi Deloitte Central Europe, postavši deo prestižne liste 50 brzorastućih kompanija u Centralnoj Evropi. Ovaj uspeh potvrđuje našu posvećenost izuzetnosti i kvalitetu naših usluga. Drago nam je što naš trud i predan rad priznaju stručnjaci iz Deloitte-a, ali ono što nas najviše ispunjava jeste poverenje koje smo izgradili sa našim klijentima i partnerima,“ ističe Nikola Vučinić, vlasnik kompanije Factory World Wide.

Prof. dr Milan Nedeljković, direktor kompanije EM Analytic Solutions, ističe: „Radujemo se i čast nam je što je naša kompanija rangirana na prestižnoj listi ‘Kompanije u usponu’. Ova nominacija potvrđuje naše ulaganje u razvoj inovativnih alata baziranih na objašnjivoj veštačkoj inteligenciji i naprednoj analitici, koji stvaraju novu poslovnu vrednost za naše klijente i poboljšavaju njihovu produktivnost i donošenje odluka. Radujemo se širenju prodaje naših softverskih rešenja na druga tržišta i različite industrije, uz konstantno prilagođavanje potrebama klijenata. Zahvaljujemo Deloitte-u na podršci, a mi ćemo dati sve od sebe da ovo priznanje ponosno predstavljamo.”

Slobodan Ćirić, lider CE Technology Fast 50 programa u Srbiji je impresioniran kvalitetom ovogodišnjih učesnika. „U svim segmentima rangiranja nalaze se mlade kompanije koje teže tome da doprinesu stvaranju boljeg sveta za sve nas. Uz sve izazove s kojima se trenutno suočavamo, izuzetno je ohrabrujuće videti ovakav stepen posvećenosti. Posebno sam ponosan što imamo priliku da prepoznamo i podržimo domaće brzorastuće kompanije koje igraju ključnu ulogu u inovacijama i disruptivnim promenama na tržištu. Uveren sam da će naredne godine biti još više kompanija iz Srbije na ovoj prestižnoj rang-listi.“

Činjenice i podaci

Ove godine Poljska i Češka su imale najviše kompanija koje su ostvarile plasman u glavnoj kategoriji Najbržih 50 sa po 18 kompanija, zatim Hrvatska sa pet, Slovačka sa četiri kompanije, Rumunija tri, i po jedna kompanija iz Bugarske i Srbije.

Softverske kompanije i dalje dominiraju rang listom, sa 31 učesnikom, a slede fintech kompanije, hardverske kompanije, kompanije iz oblasti medija i zabave, sa po četiri predstavnika, kompanije iz oblasti zdravstva i nauke o životu sa tri predstavnika. Uprkos dominaciji softverskih kompanija, nijedna od njih ne zauzima prva tri mesta. Fintech kompanije zauzele su prvo (FTMO) i treće mesto (PayPo), a drugo mesto pripalo je firmi iz oblasti zdravstva (CityZen).

Već treću godinu za redom, pobednik takmičenja 50 brzorastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi je firma FTMO iz Češke Republike. FTMO je izradila i vodi jedinstvenu platformu za edukaciju trgovaca na finansijskim tržištima, koja ih uči odgovarajućim tehnikama upravljanja rizicima i motiviše da budu disciplinovani u svom poslovanju.

Na čelu kompanija na listi Kompanije u usponu za one koje su premlade da učestvuju u programu Najbržih 50 nalazi se slovačka softverska kompanija 3IPK, osnovana 2019. godine čija rešenja bazirana na blokčejn tehnologiji omogućuju klijentima u svemirskoj, aero-kosmičkoj i odbrambenoj industriji da obezbede autentičnost podataka, uključujući i slike sa satelita za posmatranje Zemlje.

Ovo je takođe treća godina partnerstva između Deloitte Central Europe i Google Cloud-a, a druga godina zaredom u kojoj zajedno dodeljuju posebnu nagradu CE Tech Rocketship kompaniji koja je najviše doprinela razvoju visokokvalitetnih, skalabilnih rešenja koja zadovoljavaju čak i najzahtevnije klijente.

Ovogodišnji pobednik je poljska softverska kompanija Open Loyalty, koja je stvorila najfleksibilniji softver lojalnosti na svetu.

Чланак Dve srpske kompanije među najbrže rastućim tehnološkim kompanijama u Centralnoj Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o podacima na nivou cele 2022. godine, a ne o prosečnim zaradama za poslednji mesec koje su uglavnom veće, piše N1.

Rad u Lihtenštajnu, koji je smešten između Švajcarske i Austrije, a koji broji manje od 40.000 ljudi, vrednuje se sa 7.046 evra na mesečnom nivou.

Lihtenštajn ima snažan finansijski sektor koji je i najzaslužniji za visok standard. Pre svega, radi se o niskim stopama porezu na dobit preduzeća, koji je ugrubo upola manji od evropskog proseka zbog čega više hiljada kompanija imaju svoje sedište u toj zemlji, neretko u vidu običnog poštanskog sandučeta. Ipak, Lihtenštajn se ne nalazi na listama zemalja koje su označene kao poreski rajevi.

Drugi izvor prihoda ove alpske zemlje je turizam, pre svega zimski.

Iza Lihtenštajna je još jedna alpska država – Švajcarska sa prosečnom platom od 5.522 evra. Poput Lihtenštajna i Švajcarska ima manje poreske stope i razvijeni zimski turizam, ali Švajcarska ima i najjači banarski sektor na svetu i stepen privatnosti za komitentne koji nema nijedna druga država.

Na trećem mestu je Danska sa 4.149 evra, zatim Luksemburg sa 3.699, Norveška 3.386, pa Island 3.377 evra i San Marino 3.237, dok je Irska poslednja zemlja na listi sa prosečnom platom višom od 3.000 evra i iznosi 3.086.
U najvećoj zemlji i najjačoj ekonomiji Evropske unije, Nemačkoj, prosečna plata iznosi 2.831 evro.

U zemljama koje su nastale iz Jugoslavije najviša plata je u u Sloveniji – 1.442 evra. Slede Hrvatska sa 1.163, Crna Gora (800), Srbija (714), Bosna i Hercegovina (652) i Severna Makedonija (557).

Od ostalih zemlja iz regiona prednjači Rumunija sa 924 evra, a slede Bugarska sa 822 i Albanija sa 507 evra.

Na evropskom dnu su zemlje gde se pretežno vode ratovi ili je bezbednosno-politička situacija nestabilna, pa tako u Ukrajini iznosi 306 evra. U Belorusiji je 483, dok je prosečna zarada u Rusiji 588 evra.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje imaju najveću prosečnu zaradu a koje najmanju u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na Samitu o upravljanju veštačkom inteligencijom Svetskog ekonomskog foruma u San Francisku, čiji je domaćin bio Centar za četvrtu industrijsku revoluciju (C4IR), Srbija se kao 33. država pridružila Alijansi upravljanja veštačkom inteligencijom.

Članstvo u Alijansi Srbiji će doneti brži razvoj veštačke inteligencije (AI) uz ekspertsku podršku, fokusirajući se na održivost, otpornost i bezbednost AI.
Cilj Samita, koji je okupio lidere i stručnjake iz preko 200 vodećih svetskih kompanija, organizacija, bio je da se promovišu odgovorne inovacije veštačke inteligencije, stavljajući etičke smernice kao prioritet u tehnološkom napretku.

Na Samitu, Srbiju je predstavljao savetnik predsednice Vlade Republike Srbije Stefan Badža, koji je istakao da su 2019. usvojili smo Strategiju razvoja veštačke inteligencije i da je Srbija lider u regionu u razvoju ove oblasti.

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Srbija postala članica Alijanse upravljanja veštačkom inteligencijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok je u prvom polugodištu 2023. godine RGZ zabeležio 13 odsto manje kupoprodajnih ugovora na tržištu nekretnina u Srbiji,u trećem kvartalu se ta brojka povećala na 15,9 odsto. Dok je ta brojka od 2020. do kraja 2022. godine bila preko 33.000 kvartalno, od početka ove godine samo smo u drugom kvartalu preskočili 30.000 transakcija na tržištu. Ako je verovati stručnjacima, ne postoji bolji signal i znak da nam se bliži pad cena kvadrata, i do 20 odsto!

Čeka nas pad cena kvadrata i do 20 odsto

Vladimir Đukanović, ekonomista i konsultant, kaže za „Blic Biznis“ da je sasvim izvesno da ćenakon ovakvog izveštaja cene kvadrata u narednom periodu morati da padaju.

„Smanjenje cena kvadrata sasvim je očekivano u narednom periodu jer je pao je promet, ačim padne promet znači da nema potražnje i cene moraju da padaju. U tom slučaju, potrebno je vreme od tri do šest meseci da se ove brojke koje pokazuju zvanični podaci odraze i cenu. U ovom trenutkuponuda je nikada veća ali kupovina je stala. Prodavci i dalje drže cene i to se vidi po cenama kvadrata koje su i dalje nepromenljive, i biće potrebno da prođe neki vremenski period do pola godine gde ćeoni shvatiti da moraju da spuste cene. Videćemo koliko će pasti, ali očekujemod 5 do 20 odsto“, kaže Đukanović.

Sagovornik objašnjava da je tokom korone štampanje velike količine novca doprinelo da ljudi masovno ulažu u nekretnine, što je doprinelo „napumpavanju“ cena. Međutim,ističe da u narednom periodu sledi obrt trenda i zaokret cena u drugom pravcu.

Cene kvadrata za sada nepromenljive

Izveštaj portala Nekretnine.rs za oktobar, pokazuje da sucene kvadrata u svim većim gradovima u Srbiji skoro nepromenljive u odnosu na novembar mesec ove godine. Neke opštine zabeležile su i pad ali u minimalnom skoro neprimetnom procentu.Cene kvadrata i dalje su najviše u Beogradu dok ih sustižu cene stanova u Novom Sadu. Prema tom izveštaju od svih većih beogradskih opština pad cena zabeležen je jedino na opštini Palilula, i to blizu 4 odsto, dok je na Vračaru, inače najtraženijoj lokaciji u Beogradu,kvadrat pao za manje od pola procenta.

U Novom sadu je samo jedna opština, Podbara, zabeležila pad cena za 0,44 odsto, dok je u Nišu kvadrat pao za 0,27 odsto na opštini Pantelej i Palilula.Gradska lokacija Pančevo je u istom periodu zabeležila pad kvadrata od 2,43 odsto.Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji. Udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti, nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.

Poslednji izveštaj RGZ pokazuje da pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou cele Srbije, a sudeći prema mišljenju struke, to je trend koji će se nastaviti u narednoj godini.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se pad cena kvadrata u Srbiji za 20 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Er Srbija je najveća avio-kompanija u regionu. Od kompanije koja je bila u bankrotu napravili smo lidera koji sada leti na četiri kontinenta, u velikom broju zemalja i postali smo primer na koji način, kroz jednu avio-kompaniju koja je uspešna, možete dalje da doprinesete ekonomskom razvoju vaše zemlje“, rekao je Mali.

Dodao je da će država posvetiti punu pažnju daljem razvoju „naše Er Srbije“ i naveo da sledi nabavka velikih aviona, otvaranje novih destinacija.

„Želim da zahvalim ljudima iz Etihad ervejza koji su od 2013. naši partneri i suvlasnici Er Srbije. Oni iz Er Srbije izlaze zbog njihovih poslovnih odluka, a na nama je da razvijamo našu kompaniju“, rekao je Mali.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Država postala 100 odsto vlasnik Er Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu i avgustu ove godine ubrzano je rasla, pa čak i u prerađivačkom sektoru, uprkos geopolitičkim tenzijama i padu privredne aktivnosti u evrozoni, navedeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju za novembar.

„Ukupan doprinos industrije realnom međugodišnjem rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3,5 odsto u trećem tromesečju ove godine izjednačio se sa doprinosom poljoprivrede i građevinarstva“, naveli su ekonomisti tog časopisa.

Dodali su da je niža globalna tražnja „kumovala“ nastavku redukcije dinamike u spoljnotrgovinskoj razmeni, s tim što je u septembru, prvi put nakon kulminacije pandemije, pad robnog uvoza praćen i redukcijom robnog izvoza.
Međugodišnji pad vrednosti spoljnotrgovinske razmene u evrima registrovan je, kako je navedeno, šesti mesec zaredom.

„Za prvih devet meseci ove godine približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom. Pod uticajem nižeg uvoza popravlja se platnobilansna pozicija, rastu devizne rezerve, ali i opadaju budžetska primanja po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV)“, navedeno je u analizi privrednih kretanja.

Istaknuto je da usporavanje inflacije daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realnih zarada, koje od juna rastu.

Nakon dvanaestomesečnog obrušavanja, kako je navedeno, na uzlaznoj putanji i trend rasta realnog prometa na malo.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu i avgustu ove godine ubrzano je rasla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na listi najvećih poverilaca Srbije u strukturi javnog duga na prvom mestu su kupci evroobveznica, kojima država duguje ukupno 8,9 milijardi evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug na kraju septembra ove godine.

Analiza javnog duga, pokazuje da su na drugom mestu kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima Srbija duguje 6,8 milijardi evra, a na trećem mestu su krediti stranih Vlada kojima država treba da vrati ukupno 3,4 milijarde evra.

Na četvrtom mestu je kineska Eksport – import (EXIM) banka, od koje je Srbija pozajmila oko 2,5 milijardi evra. Slede krediti poslovnih banaka od kojih je država povukla 2,5 milijardi evra.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je na šestom mestu kojem država duguje 2,4 milijarde evra.

Zatim, Međunardona banka za obnovu i razvoj kojoj je Srbija dužna 2,2 milijarde evra, zatim državne dugoročne hartije u evrima po osnovu kojih Srbija duguje 1,9 milijardi, Evropskoj investicionoj banci Srbija duguje 1,8 milijardi evra.

Banci za ravoj Saveta Evrope država duguje 572 miliona evra, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) 565 miliona evra, ostale obaveze iznose 484 miliona evra, dug Pariskog kluba iznosi 417 miliona evra.

Učešće javnog duga u evrima iznosi 58,1 odsto, u dolarima 13,8 odsto

Dug za staru deviznu štednju oko 370 miliona evra, Nemačkoj razvojnoj banci država duguje 164 miliona evra. Sledeća na listi je Japanska agencija za međunarodnu saradnju kojoj Srbija duguje 123 mliona evra, po osnovu državnih obveznica – restitucija dug iznosi 101 milion evra i Međunardnoj asocijaciji za razvoj Srbija duguje 30 miliona evra.

Analiza javnog duga pokazuje da su tokom septembra ove godine emitovane dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti 12,5 godina u iznosu od 5,1 milijardi dinara, dok su povučena sredstva po osnovu projektnih i programskih zajmova u iznosu od 22,7 milijardi dinara.

Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 21,1 milijarde dinara.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju avgusta 2023. godine iznosi 79,4 odsto. Učešće javnog duga u evrima iznosi 58,1 odsto, u dolarima 13,8 odsto, u ostalim stranim valutama 0,6 odsto, dok je učešće u dinarima iznosi 20,6 odsto, prema podacima Uprave za javni dug.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Javni dug Srbije u septembru dostigao 35,5 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na listi 50 najboljih svetskih destinacija za putovanja u pet kategorija, za svoj jubilej, 50 godina postojanja, „Lonely Planet“ je Srbiju uvrstio u „Best in Travel 2024“ sa programom „Western Balkans’ Trans Dinarica Cycling Route“.

Nova biciklistička ruta, koja počinje u Sloveniji i završava se u Srbiji, proteže se kroz 2.000 kilometara nezaboravne avanture. Biciklisti će prateći novu mapu moći da se provozaju stazama koje vode kroz krševite planinske predele, uz kristalne reke, obilazeći nacionalne parkove, pronaći kulturne stanice, Unesko lokacije i druge zanimljivosti na tom putu, a sve uz osvrt na održivi turizam regiona, saopšštio je portal serbia.travel.

Za Srbiju je značajno, kako staza ne vodi kroz velike gradove već ruralne predele, da će lokalne zajednice na tom putu imati najviše koristi od ovog projekta.

Na mapi će se naći lokalni pansionski smeštaj i veza sa lokalnim biciklističkim vodičima koji će deliti znanje o stanju na putevima.
U planu je tokom naredne godine i obeležavanje same rute adekvatnom signalizacijom, navodi se u saopštenju.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Srbija među 10 najboljih regija koje treba posetiti u narednoj godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada vaga pokaže težinu, svi oni zastanu u čudu pitajući se kako je moguće da stara sorta batat da primerak krompira za Ginisa, objavio je portal Agropress.

Bračni par Spasov se našao u čudu kada su vadeći zasađeni krompir naišli na jedan koji nisu mogli da iskopaju jednim potezom motike.

Odmah su shvatili da je reč o velikom krompiru, ali nisu mogli ni da pretpostave da je reč o džinovskoj krtoli. To im je, međutim, postalo jasno tek kada su sa njega razgrnuli svu zemlju.

„Da bismo ga izvadili u komadu i potpuno neoštećenog, pažljivo smo ga otkopali sa svih strana, a potom izvadili iz zemlje. Odmah smo ga stavili na vagu i kada smo videli da teži više od četiri kilograma, bili smo gotovo u šoku, s obzirom da ovu sortu već dve godine proizvodimo i nikada do sada nismo dobili krompir ovakve veličine“, kaže Slavoljub.

Seme krompira koje retko ko od proizvođača danas proizvodi Spasovi su dobili od prijatelja, a odlučili su da ga zasade zato što je veoma jednostavan za proizvodnju i zato što je otporan na bolesti.

„Pre sadnje seme krompira mora prvo da isklija, a potom se krtole prepolove i stave u vodu da puste koren. Kada se to desi treba ih zasaditi u supstrat kako bi se iz korena formirala biljka koja se početkom maja sadi na parceli nađubrenoj stajnjakom u rasponu od jednog metra“, kaže Spasov.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Vladičinom Hanu iskopan krompir težine 4,3 kilograma се појављује прво на Biznis i Finansije.