Kao deo „antikriznih paketa“ država je sa isplatnom direktne novčane pomoći različitim kategorijama stanovništva (prvo svim građanima, pa mladima, penzionerima, onima koji su vakcinisani, zaposleni u zdravavstvu, prosveti) krenula u vreme pandemije koronavirusa. Sa takvom politikom nastavila je do danas.

Uz podatak da je trošak pomoći građanima dostigao ogromnih 1,9 milijardi evra, Fiskalni savet je u svojim analizama kritikovao te isplate ocenjujući ih kao „neselektivne i prekomerne“.

Ko je i koliko dobio novca od države?

Mladi

Više od milion mladih (1.059.411) dobilo je 100 evra od države u februaru 2022. godine. Država je za „prvu tranšu“ pomoći građanima koji imaju od 16 do 29 godina izvojila oko 106 miliona evra.

Nekoliko meseci kasnije, u junu iste godine, mladi su dobili još 100 evra iz budžeta. Pored više od milion mladih koji su novac dobili u februaru, za pomoć se dodatno prijavilo još njih 43.748, pa je u drugom krugu isplate pomoći mladima izdvojeno oko 110 miliona evra iz budžeta.

Po pet hiljada dinara mladima je u isplaćeno u decembru 2022. godine. Tada je, prema navodima ministra finansija Siniše Malog, novac legao na račune 1.001.446 mladih ljudi (ukupno nešto više od pet milijardi iznosio je trošak države, odnosno 42,7 miliona evra).

Penzioneri

U februaru 2022. godine na račune 1,7 miliona penzionera uplaćeno je po 20.000 dinara (što je ukupno 34 milijarde dinara ili oko 290 miliona evra).

Penzioneri, takođe njih 1,7 miliona, u septembru 2021. godine su dobili jednokratnu pomoć u iznosu od 5.900 dinara, za šta je država ukupno izdvojila oko 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).

Jednokratnu pomoć, penzioneri su dobili i u decembru 2020. godine, tada je na njihove račune uplaćeno po 5.000 dinara (ukupno oko 8,5 milijardi dinara ili 72,5 miliona evra).

Zaposleni

Jednokratnu novčanu pomoć, po 10.000 dinara, dobilo je i 130.000 zaposlenih u sektoru obrazovanja u aprilu 2022. godine, za šta je izvdojeno 1,6 milijardi dinara iz budžeta, odnosno 13,6 miliona evra.

Takođe u aprilu iste godine, po 10.000 dinara dobili su i zaposleni u socijalnim ustanivama, njih 7789 (ukupno 77,9 miliona dinara ili 662,5 hiljada evra je država izdvojila za tu isplatu ).

U novembru 2020. godine Srbija je izdvojila oko 13 miliona evra za isplatu jednokratne pomoći od po 10.000 dinara zdravstvenim radnicima.

Jednokratnu pomoć dobili su i nezaposleni, kojima je u junu 2021. godine dodeljeno po 60 evra. Prema zaključaku o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za isplatu pomoći za nezaposlene izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara (41,3 miliona evra).

Svi građani

Oko 5,8 miliona građana Srbije dobilo je po 20 evra u decembru 2021. godine i samo u toj tranši isplate jednokratne pomoći država je izdvojila oko 116 miliona evra.

U novembru 2021. godine 5,7 miliona građana dobilo je 30 evra (ukupno iz budžeta dato oko 171 miliona evra).

Isti iznos, trideset evra, 5,7 miliona građana je na ime jednokratne pomoći dobilo i u maju 2021. godine (ukupno 171 miliona evra iz državne kase).

Najviši iznos, 100 evra, svi građani Srbije (njih 6.145.529 koji su se prijavili i oni koji su po nekom osnovu automatski isplaćeni) dobili su u junu 2020. godine. Za ispplatu te jednokratne pomoći je država izdvojila oko 614,5 miliona evra.

Srbi na Kosovu i Metohiji

Srbija je jednokratnu novčanu podršku u maju 2021. godine isplatila i Srbima na Kosovu i Metohiji (100 evra za svakog građanina, uključujući i decu, odnosno 200 evra u slučaju da je lice nezaposleno). Za tu meru je iz budžeta opredeljeno 1,5 milijardi dinara (oko 12,8 miliona evra), vidi se na sajtu Ministarstva finansija.

Vakcinisani

U junu 2021. godine počela je isplata pomoći od po 3000 dinara svim građanima koji su primili bar jednu dozu vakcine protiv koronavirusa.

Uz one koji su se prijavili za dobijanje te pomoći (govorilo se da je to oko 1,4 miliona građana), pomoć je dobilo i oko milion pezionera koji su primili bar jednu dozu vakcine, za šta je država izdvojila više od 60 miliona evra.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Jednokratna pomoć građanima do sada koštala državu 1,9 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rečima gradskog sekretara za privredu Milinka Veličkovića, predmet konkursa je dodela bespovratnih finansijskih sredstava privrednim subjektima u maksimalnom iznosu od milion dinara za kupovinu jednog ili više osnovnih sredstava, odnosno mašina i opreme u cilju poboljšanja kvaliteta postojećeg ili uvođenja novog proizvoda ili usluge, uz obavezu zapošljavanja jednog nezaposlenog lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, na period od minimum jedne godine.

– Pravo na dodelu sredstava imaju mikro, mala preduzeća i preduzetnici sa teritorije grada Beograda. Opredeljena sredstva, koja ove godine iznose 20 miliona dinara, namenjena su za afirmaciju rodne ravnopravnosti, zapošljavanje nezaposlenih lica, unapređenje poslovnog procesa putem uvođenja novih proizvodnih ili poboljšanja postojećih poslovnih linija, pokretanje novih preduzetničkih aktivnosti, otvaranje mogućnosti za modernizaciju i proširenje proizvodnih i uslužno orijentisanih delatnosti, kao i očuvanje postojećih i stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, jačanje konkurentnosti privrednih subjekata, stimulisanje stvaranja nove dodatne materijalne vrednosti namenjene tržištu i povećanje ukupnog privrednog rasta i razvoja preduzetništva na teritoriji Beograda – istakao je Veličković za Beoinfo.

On je podsetio da Sekretarijat za privredu već dugi niz godina sprovodi ovu aktivnost putem direktne podrške mikro i malim privrednim subjektima, kao i preduzetnicima za proširenje sopstvenih kapaciteta, čime se stvaraju uslovi za zapošljavanje nezaposlenih lica.

Javni konkurs je otvoren do 23. aprila.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Objavljen konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava privrednim subjektima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program predstavlja kombinaciju povoljnih kredita i bespovratnih sredstava države u iznosu do pet miliona dinara po privrednom subjektu.

Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a najkasnije do 31. decembra ove godine.

Ministarstvo privrede sufinansira nabavku nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvođenje građevinskih radova u iznosu do 25 odsto neto vrednosti opreme, dok se 70 odsto neto vrednosti opreme koja se nabavlja finansira iz kredita banaka i lizing kompanija, partnera na programu, a pet odsto je učešće samog privrednog subjekta.

Sredstva se mogu koristiti za nabavku nove proizvodne opreme ili mašina, transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta, novih delova i specijalizovanih alata za mašine.

Takođe, za nabavku mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje, građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova, a iznos odobrene bespovratne pomoći do 25 odsto od vrednosti opreme ne može biti veći od pet miliona dinara.

Zahtev za bespovratnu pomoć podnose zajedno sa kreditnim zahtevom

Visina bespovratnih sredstava koja se može dodeliti privrednom subjektu određuje se u odnosu na broj zaposlenih po evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja : jedan zaposlen do milion dinara, dvoje do petoro zaposlenih do 2,5 miliona, šest i više više zaposlenih do pet miliona dinara.

Privredni subjekti zainteresovani za učešće u programu, zahtev za bespovratnu pomoć podnose zajedno sa kreditnim zahtevom u jednoj od banaka ili lizing kuće koja je partner na programu.

Banke i lizing kompanije, partneri ministarstva, u realizaciji programa su: Halkbanka, Poštanska štedionica, Prokredit banka, Kredi agrikol banka Srbija, Erste banka, Eurobanka, Intesa lizing i Unikredit lizing.

Oni su za učesnike ovog programa ponudile posebne, povoljnije, uslove kredita, koji ne moraju biti obezbeđeni hipotekom na nekretninama, već pre svega zalogom na opremi koja se nabavlja.

Program se realizuje u cilju podrške investicijama i podsticaju bržem privrednom razvoju

Ministarstvo privrede je za potrebe efikasne i transparentne realizacije navedenog programa razvilo softverski sistem koji podržava sve procese koji uključuju, između ostalog i prijem i obradu zahteva za dodelu bespovratnih sredstava potencijalnih korisnika u elektronskom obliku.

Takođe, softverska aplikacija IS ministarstva opremljena je alatima koji omogućuju automatsko preuzimanje podataka od drugih državnih organa (APR, Poreska uprava, CROSO) čime se skraćuje vreme potrebno za dodelu bespovratnih sredstava, a na minimum se svodi ljudska greška prilikom popunjavanja zahteva za dodelu bespovratnih sredstava.

Foto: Pixabay

Чланак Dodela bespovratnih sredstava malim, srednjim i mikro preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Podaci o rebalansima budžeta za 2020. i planovima za iduću godinu govore da ekonomska kriza uglavnom ne utiče na nabavke naoružanja u regionu i da mnoge zemlje planiraju da iduće godine povećaju izdvajanja za odbranu. Ta povećanja, koja otkrivaju podaci država regiona, NATO i MMF, događaju se i pored realnog pada BDP-a i rasta državnog duga“, navodi portal Balkanska bezbednosna mreža u uporednoj analizi vojnih budžeta zemalja regiona.

Rumunija predvodi

Ti podaci ukazuju da je ove godine za sektor odbrane najviše potrošila Rumunija – 5,5 milijardi dolara, zatim Mađarska 1,8 milijardu, Bugarska 1,2 milijarde, dok je Srbija za te potrebe namenila 1,04 milijardi dolara. Crna Gora od svih zemalja ima najmanji vojni budžet ali je najbliža NATO standardima po procentu izdvajanja za odbranu u odnosu na Bruto društveni proizvod.

Srbiju sledi Hrvatska koja za funkcionisanje sistema odbrane izdvaja 970 miliona, Slovenija 515 miliona, Albanija 210 miliona, Bosna i Hercegovina 174 miliona, Severna Makedonija 164 miliona i Crna Gora, koja za vojsku izdvaja 97 miliona dolara. Vlasti u Prištini za funkcionisanje bezbednosnih snaga izdvajaju nešto više od 69 miliona dolara.

Portal dodaje da Rumunija za oružane snage izdvaja najviše ne samo u apsolutnom iznosu, već i u odnosu na Bruto društveni proizvod (2,4 odsto), i da od te zemlje u NATO veće izdvajanje za odbranu u odnosu na BDP imaju samo SAD, Velika Britanija i Grčka. Budimpešta po procentu izdvajanja nacionalnog bogatstva za vojsku pripada donjem delu tabele NATO, ali je po strukturi troškova u evropskom vrhu jer investicije za naoružanje i opremu čine trećinu novca, što će se dodatno povećati u narednoj godini.

Nabavke naoružanja i opreme

„U 2020. godini troškovi odbrane Srbije će biti oko 869 miliona evra ili odnosno 1,036 milijardi dolara, što je dva odsto BDP Srbije. Ministarstvo odbrane i VS posle rebalansa budžeta dobili su oko 83 miliona evra više, a najveći deo povećanja, oko 76 miliona evra, odnosi se na nabavke naoružanja i opreme“, navodi se.

U tekstu se dodaje da struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendenciju, a da bi to trebalo da se nastavi i u narednom budžetu.

Hrvatska je smanjila posle rebalansa za šest miliona evra deo budžeta za nabavke naoružanja i opreme, a štedela je i Slovenija. Albanija je najveća sredstva planirala za personalne troškove, odnosno za plate, dok je u tom smislu najnepovoljnija situacija u BiH gde čak 90 odsto svih izdvajanja za vojsku ide na personalne troškove, pa za nabavku opreme godišnje ostaje manje od milion dolara.

Makedonija smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa

Severna Makedonija je ozbiljno smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa, ali je za narednu godinu planirala povećanje na 215 miliona dolara, od čega će četvrtina otići za nabavke naoružanja i opreme. S druge strane, iako Crna Gora ima u apsolutnom iznosu najmanji budžet od 97 miliona dolara, analiza pokazuje da je to blizu dva odsto BDP-a, koliko se i očekuje od članice NATO da izdvaja za odbranu pa je ta zemlja najbliža NATO standardu.

„Vlasti u Prištini završiće ovu godinu sa budžetom za svoje bezbednosne snage od 69,2 miliona evra, dok će 2021. budžet biti smanjen na 67,3 miliona evra. Struktura se menja u korist personalnih troškova, zato što se povećava broj zaposlenih u Ministarstvu bezbednosnih snaga za 403 osobe. Iznosi za nabavke i infrastrukturu smanjeni su sa ovogodišnjih 32,9 miliona na 29,9 miliona evra. Ove godine na naoružanje je potrošeno 1,46 miliona evra, a 2021. predviđen je rast na 10,8 miliona. Od tog iznosa 3,45 miliona je za pešadijsko naoružanje, 1,7 miliona na municiju“, navodi se.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija je za odbranu ove godine izdvojila najviše sredstava od svih zemalja bivše Jugoslavije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o neutrošenim sredstvima namenjim budžetskoj podršci u oblasti reforme javne uprave.

“Finansijskim sredstvima, čija se isplata očekuje 2021. godine, Vlada Srbije raspolagaće shodno potrebama i merama predviđenim za društveno ekonomski oporavak zemlje usled posledica epidemije”, navodi se na sajtu Vlade.

Izvor: Bankar.rs

Чланак Neutrošena sredstva od 18 miliona evra preusmerena na prevazilaženje korona krize се појављује прво на Biznis i Finansije.

PowerUP program će vam pomoći u tome, i istovremeno pružiti šansu za umrežavanje sa drugim kompanijama, investitorima, uspešnim preduzetnicima i predstavnicima korporacija.

Svetska banka, u okviru svog programa PowerUP: Jačanje kapaciteta kompanija u ranoj fazi razvoja u zemljama Zapadnog Balkana, pokreće namenski program za više od 200 kompanija koji finansira Evropska unija u okviru Programa za razvoj i inovacije preduzeća Zapadnog Balkana (WB EDIF), i sprovodi ga uz podršku globalne konsultantske kompanije Deloitte.

PowerUp je besplatan program namenjen malim i srednjim preduzećima (MSP) i start-up kompanijama koje su u potrazi za novim načinima privlačenja novih kupaca i klijenata, unapređenjem svojih poslovnih modela, i koje su potencijalno zainteresovane za spoljne investicije. Sve kompanije koje budu odabrane za učešće u ovom programu dobiće podršku i obuku za dalji razvoj poslovanja koja će biti usmerena na jačanje otpornosti na krizu usled pandemije COVID-19 i povećanje njihove sposobnosti privlačenja investicija.

Program pruža značajno praktično znanje, stvara preduslove za ostvarenje vidljivih rezultata u kratkom roku, i fokusira se na teme o kupcima i tržištu, finansijskoj uspešnosti, brendiranju, kao i veštinama prezentovanja – pitchinga.
Program je predviđen da traje od oktobra 2020. godine do februara 2021. godine.

„Nagradu za preduzetničku izvrsnost Zapadnog Balkana“

Oko 100 kompanija sa najboljim učinkom tokom programa biće pozvano da se u martu 2021. godine takmiči u „PowerUP finalu“ koje će se održati na atraktivnoj lokaciji na području Zapadnog Balkana, i predstavi svoje poslovanje ekskluzivno pozvanim predstavnicima anđela investitora, venture kapitalista, uspešnih preduzetnika, kao i predstavnicima korporacija i medija. Sve kompanije koje budu odabrane za učešće u finalu programa dobiće značajnu eksponiranost i priznanje, i biće promovisane putem lokalnih i regionalnih medija.

Tri najuspešnije kompanije na PowerUP finalu dobiće „Nagradu za preduzetničku izvrsnost Zapadnog Balkana“ za različite kategorije, kao i ekskluzivnu, prilagođenu poslovnu savetodavnu podršku lokalnih i regionalnih stručnjaka iz globalne kompanije za pružanje profesionalnih usluga Deloitte.

Za učešće u programu kompanije treba da ispunjavaju sledeće kriterijume:
• Kompanije treba da su registrovane u jednoj od zemalja Zapadnog Balkana uključujući i Srbiju;
• Kompanije treba da posluju najmanje jednu godinu;
• Kompanije treba da zapošljavaju između 3 i 100 osoba;
• Kompanije treba da su inovativne i da imaju svoj proizvod / uslugu koja im donosi prihod na najmanje jednom tržištu, i za koji kompanija teži da poveća prodaju;
• Kompanije se ne smeju baviti proizvodnjom alkohola, duvana ili oružja ili drugim srodnim delatnostima.

Zainteresovana MSP i start-up kompanije se mogu prijaviti na ovom linku: www.deloitte.com/rs/powerup. Za sva dodatna pitanja, podnosioci prijave mogu kontaktirati organizatore na CEBAPowerUpWB@deloitte.com.

Rok za prijavu je 30. septembar 2020. godine.

Чланак Program za inovativna mala i srednja preduzeća i start-up kompanije sa područja Zapadnog Balkana се појављује прво на Biznis i Finansije.