Misiju otkrivanja novih tržišta za startape iz Srbije organizovali su Amabasada Francuske u Srbiji i Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd), uz podršku Vlade Švajcarske kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”, u partnerstvu sa BPI France i La French Tech Belgrade.

Startapi su održali direktne sastanke sa predstavnicima iz više od 30 startapa, organizacija podrške i fondova iz Francuske i Nemačke na umrežavanju koje je organizovao BPI France, poznatiji kao francuska banka za preduzentnike. Dodatni susreti sa investitorima i prilike da se povežu sa potencijalnim kupcima i partnerima, nastavljeni su na VivaTech, jednoj od najvećih tech konferencija današnjice.

– Napravili smo veoma značajne konekcije sa potencijalnim partnerima, i pored uvida u poslednje tehnološke trendove, na VivaTech konferenciji smo se povezali sa velikim brojem inkubatora i akceleratora koji su naša ciljna grupa i ugovorili razgovore sa nekoliko VC fondova – kaže Nemanja Žunić, osnivač startapa IdeaBuddy.

Sa francuskim inovacionim ekosistemom startapi su se upoznali i posetom Station F, jednom od najvećih startap kampusa na svetu. Dobili su i značajan uvid u french tech vize, proces dobijanja Talent Passport za foundere koji targetiraju Francusku kao zemlju u kojoj bi širili i razvijali inovativni biznis, kao i koje su još mogućnosti za startape koji stavljaju Francusku na mapu svog globalnog širenja.

– Sa Mission France programom, pokrenutim tokom našeg Francusko-srpskog foruma za inovacije, cilj nam je da podstaknemo partnerstvo između francuskog i srpskog inovaciong ekosistema, nudeći priliku srpskim startapima da otkriju francusko tržište i iskoriste našu strategiju inovacija u okviru Francuska 2030 – kaže NJ.E Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji.

Sa dinamičnom startap scenom Francuska se nalazi među 10 najboljih na svetu. Ona je i među top tri evropske zemlje po finansiranju startapa u 2022. godini. Trenutno imaju 26 jednoroga (kompanija vrednih preko bilion dolara), čiji broj, kao i vrednost investicija u startape, poslednjih godina rastu velikom brzinom, zbog čega je ova zemlja postala važno tržište za inovativne kompanije iz celog sveta.

Чланак Srpski startapi u ekspanziji na francusko tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Ovo je mišljenje agrarnog ekonomiste i nekadašnjeg zamenika resornog ministra Milana Prostrana. Prema njegovim rečima za izvoznike malina neće biti problema, jer je to voće koje se u svetu najmanje proizvodi. Problem bi mogao da postoji sa izvozom ranih sorta voća kao što su trešnja, breskva i kajsija.

Jačanje „patriotske poljoprivrede“ smanjuje izvoz iz Srbije

„Srbija očekuje generalno od izvoza voća da se devizni priliv što više ostvaruje. Ali svi se sada presabiraju, i danas se javlja taj termin „patriotska poljoprivreda“. Odnosno, ponovo se zatvaraju i najrazvijenije tržišno razvijene zemlje u neke svoje granice. Sa druge strane, velike količine voća celoj u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji propašće iz dva razloga. Prvo, sada nemaju dovoljno sezonske radne snage, pa nema ko da obere voće i drugo, zbog korone postoje problemi pre svega u transportu“, smatra Prostran.

Rusija kao jedno od dominantnih izvozih tržišta Srbije uložila je ogromna sredstva u podizanje sopstvenih voćnjaka, tako da su, prema rečima našeg sagovornika, Rusi počeli da zadovoljavaju svoje potrebe pre svega za jabukom iz domaće proizvodnje. Kao što je Rusija ulaganjem u proizvodnju žita poslednjih godina postala i njegov veliki izvoznik, tako Prostran isto očekuje i na nivou voćarske proizvodnje. Uprkos tome, rusko tržište je veliko, pa za sada srpski izvoznici ne treba da strepe.

Izvoz u Rusiju i nadalje

„Rusko tržište je veliko i tu će još ta trgovina da postoji, ona će samo da se zaoštrava sa stanovišta kvaliteta. Moraće da se ispoštuju svi zahtevi. Ja sam se bavio tim tržištem. Prvo smo morali da dogovorimo fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne uslove i to je potpisano 2010. godine. Od tada je u toj trgovini puno novih elemenata i momenata. Kupci su u Ruskoj federaciji postali i probirljivi i zahtevniji, tako da na trgovcima ostaje da ta pitanja doteruju, da upakuju bolje, da budu solventniji partneri. Ali, i korona će ostaviti nekog traga“, smatra Prostran i dodaje da će ova sezona biti prebrođena i da će i uprkos vremenskim nepogodama koje su smanjile određene prinose viškovi biti potrošeni u Srbiji, a oni kvalitetniji će naći svoj put i u svet.

Jedan deo voća ostaće za domaće potrebe

Na pitanje, kako bi država mogla da pomogne izvoz u uslovima štete koju je nanela pandemija koronavirusa po svetske ekonomije, naš sagovornik odgovara da je Srbija davala povoljne kredite za podizanje savremenih zasada voća, a da sada može samo da utiče na otklanjanje izvoznih barijera u saradnji sa državama u koje se tradicionalno vrši izvoz:

„To je njen posao da u pregovorima sa zemljama u koje izvozimo otkloni sve te sisteme vanserijske zaštite. Ali, država se očigledno ne bavi tržištem, ona to ostavlja na rizik poslovnim ljudima. Hoću ipak da verujem da će tržište funkcionisati pre svega prema zemljama u kojima imamo tradicionalne kupce“.

Srbija nije spremna na nova tržišta

U vezi sa otvaranjem novih, dalekih izvoznih tržišta, Prostran nije naročito optimističan:

„Nisam neki veliki optimista kada su u pitanju dalekoistočne zemlje. Video sam da će neke količine ići za Kinu, Japan, Kazahstan, Tursku, ali mislim da mi još nemamo tako velike kapacitete da možemo ozbiljno da budemo prisutni na tim tržištima. Na kraju krajeva kalkulacija izvoza nije baš tako jednostavna, ona je dosta opterećena dalekim troškovima transporta“.

Naš sagovornik zaključuje da ove godine neće biti lako na surovom tržištu kome je koronavirus dodatno zagorčao život, i da će jedan deo voća ostati za domaće potrebe. Kako kaže, bilo bi dobro da imamo prerađivačke kapacitete pa da se sav višak prevede u više faze prerade, ali je u Srbiji veliki broj kapaciteta ugašen, pa ćemo višak sami morati da pojedemo.

Izvor: Bojana Stojadinović, Sputnjik

Чланак Zbog „patriotske poljoprivrede“ širom sveta ugroženi srpski voćari се појављује прво на Biznis i Finansije.