Nedeljama širom Evrope, ali i u nekim zemljama izvan starog kontinenta situacija je slična – umesto obaveštenja „vežite pojas, polećemo“, mnogi avio-putnici često čuju „let je otkazan“.

Koliko je složena situacija govori podatak da holandski „KLM“ otkazuje i do 20 letova dnevno. Britanski „Britiš ervejz“ primoran je da otkaže čak 10.000 letova do oktobra.

Stvaraju se redovi ispred šaltera za čekiranje… prtljag se gomila… jednom rečju – kolaps. Slične posledice trpi i teretni avio-saobraćaj.

Glavni krivac je korona – za godinu i po otpušteno je mnogo ljudi, kaže Petar Vojinović sa portala „Tango Six“.

„Velika većina tih poslova nedostaje i ono što je najbitnije, zbog njihovih regulatorno-strukovnih zahteva oni ne mogu da budu uvedeni na posao, odnosno, sertifikovani. Mogu da se obuče, ali ne i da se sertifikuju kraće od tri do šest meseci, što je opet, veoma dugo za neposredne potrebe ove sezone“, objašnjava Vojinović.

Za avio-prevoz putnika nisu ključni samo piloti i stjuardese. Tu su i oni zaposleni na pretovaru tereta, šalterski radnici, obezbeđenje, a dobar deo njih je posle otkaza pronašao druge poslove.

Vazduhoplovni inženjer i stručnjak za aerodrome Zoran Ilić objašnjava – situaciju komplikuje i energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini. Poskupelo je gorivo, pa samim tim i celokupni troškovi.

„Smanjene su plate osoblju, mnogo je manje osoblja i strahovito je mnogo nezadovoljstva u aktuelnim okolnostima. Pa onda, i osoblje koje radi bezbednost štrajkuje i ovi koji rade prihvat štrajkuju – svi traže bolje uslove. Više kolega da im olakšaju posao i naravno bolja primanja nego što su aktuelna“, rekao je Ilić.

I na beogradskom aerodromu povremeno dolazi do problema sa prtljagom. Prema rečima avio-stručnjaka Petra Vojinovića, to je zbog kašnjenja na većim čvorištima, kao što su Frankfurt, London i Amsterdam.

„Definitivno će zbog veličine svih tih naših operatera ‘Er Srbije’, koja nije imala veliki broj otkazanih letova, nije otkazala nijedan ‘čarter’, imala je samo pomeranja, nećemo toliko osetiti, kao što je to slučaj u Evropi“, kaže Vojinović.

On ne očekuje rast cena avio-karata u značajnoj meri. Ako ih i bude, biće do 30 evra po karti. Procenjuje da će ovakva situacija globalno da potraje bar do kraja letnje sezone.

Napominje, udruženja aerodroma i avio-kompanija stabilizaciju predviđaju 2023, dok nekadašnji savetnik ministra sapobraćaja Zoran Ilić upozorava – posle velikih kriza, nekada su potrebne godine za normalizaciju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Stabilizacija u avio-saobraćaju u Evropi tek sledeće godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

MMF procenjuje da će Srbija pasti tri odsto i to je u trenutnim okolnostima dobar rezultat. S tim u vezi, analitičari tvrde da dalja normalizacija poslovanja može doći ako se omogući funkcionisanje kao i prethodna dva meseca – period kada su mnoge firme povratile dobar deo poslova i tržišta, ali i optimizam.

„Ukoliko dalje kretanje omogući funkcionisanje kao i prethodnih nekoliko meseci, verovatno će u ostatku godine doći do postepenog oporavka privrede. To znači da bi do potpune stabilizacije moglo da dođe u narednoj godini, kada dođe i do rasta drugih evropskih privreda“, kaže za „Blic Biznis“ Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Za punu normalizaciju poslovanja, ocenjuje, preduslov je potpuna kontrola epidemiološke situacije, što će se verovatno desiti, smatra, kada vakcina uđe u masovnu upotrebu.

„Tri odsto pada domaće privrede je blaže nego u većini drugih evropskih zemalja. To, međutim, ne predstavlja posledicu razlika u ekonomskoj politici Srbije u odnosu na te zemlje, već u strukturi privrede. U proizvodnji srpske privrede značajno veće učešće imaju egzistencijalna dobra za kojima tražnja ne pada u uslovima krize – poput poljoprivrede, bazičnih prehrambenih proizvoda, komunalija i drugih, dok neegzistencijalna dobra, za kojima tražnja značajnije pada, u evropskim privredama imaju veće učešće nego kod nas“, objašnjava Ranđelović.

Oporavak je izvestan i u nekim zemljama će biti brži, u nekim sporiji

Nemačke kompanije očekuju da će se njihovo poslovanje, nakon haosa koji je prouzrokovala pandemija korona virusa, u proseku normalizovati za nekih 11 meseci. Tamošnja vlada je, recimo, revidirala naviše svoju projekciju BDP-a za 2020. godinu, pri čemu očekuje pad od 5,8 odsto umesto pada od 6,3 procenta, koliko je predviđala ranije.

I Italija je imala veći industrijski rast od predviđenog. Rast industrijske proizvodnje u junu bio 8,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je 19 analitičara u anketi Rojtersa predviđalo u proseku rast proizvodnje od 5,1 procenatA, kretanje evropskih privreda je vrlo bitno za srpsku privredu jer se najveći deo naše spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa zemljama Evrope, zapravo i veliki deo investicija dolazi iz delova Evrope te svaki oporavak industrija u tim zemljama predstavlja pozitivan signal i za Srbiju.

Da će oporavak Nemačke i Italije, koje su Srbiji glavna izvozna tržišta, omogućiti da što pre i Srbija izađe iz zone ekonomskog pada koji nije veliki, ali postoji, saglasan je i ekonomista Aleksandar Stevanović.

On za „Blic Biznis“ kaže da će oporavak da se desi vrlo brzo jer nije rezultat toga da nešto nije dobro u privredi, već da su jednostavno primenjene određene mere koje su usporile ekonomske tokove.

„Oporavak je izvestan i u nekim zemljama će biti brži, u nekim sporiji. Mi ćemo biti jedna od zemalja koja će se duže oporavljati. Nije se raspala zapadna civilizacija, neće se pojaviti novi socijalizam, neće se promeniti društveno-ekonomski sistem i po prirodi stvari ćemo prebroditi krizu“, ocenjuje Stevanović.

Чланак Do potpune stabilizacije moglo bi da dođe u narednoj godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručni tim NALED-a formulisao je paket mera da se održi likvidnost privrede i kontinuitet poslovanja, podrže lokalne samouprave i građani koji će biti najviše pogođeni posledicama pandemije Korona virusa. Mere su dostavljene na adresu Predsedništva, Vlade Srbije, Narodne banke i Privredne komore i predstavljaju preliminarni predlog koji zahteva dodatnu analizu izvodljivosti i efekata i prilagođavanje u zavisnosti od razvoja situacije.

– U ime više od 300 članova NALED-a, želimo da ponudimo pomoć državi u prevazilaženju izazova koje je pred sve nas postavila pandemija Korona virusa i predlažemo da se formira zajednička stručna grupa, sastavljena od predstavnika resornih institucija, privrede, civilnog sektora i međunarodne zajednice, koja bi pružala podršku Kriznom štabu i pomogla da se umanji dramatičan pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti – kaže predsednik UO NALED-a Vladimir Novaković.
Prema njegovim rečima, NALED stoji na raspolaganju i da, u saradnji sa međunarodnim partnerima, pokuša da preusmeri aktivnosti i projekte na rešavanje zdravstvenih i ekonomskih posledica pandemije, jer su zaštita zdravlja stanovništva, očuvanje života i sprečavanje rasta nezaposlenosti prvi i najvažniji ciljevi.

U saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, NALED je već preduzeo korake da se uz podršku EBRD hitno uspostavi kontakt centar za podnošenje prijava svim republičkim inspekcijama u cilju sprečavanja rasta sive ekonomije i nezakonitog podizanja cena osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava, namirnica i medicinskih sredstava. Među ključnim merama NALED-ove inicijative u ovom momentu nalaze se i predlozi za uvođenje produženog porodiljskog bolovanja i vaučera za angažovanje pomoći oko čuvanja dece kako bi se zaposleni roditelji lakše nosili sa zatvaranjem škola.
U paketu podsticaja, sugerisane su i mogućnosti za uvođenje tromesečne pauze u otplati kredita i obaveza prema državi za ugrožene kategorije, kao i mera oslobođenja od poreza i doprinosa u prvoj godini poslovanja za preduzetnike paušalce kako bi se podstaklo samozapošljavanje.

Predlaže se i uspostavljanje fonda za finansijsku podršku gradovima i opštinama najviše pogođenim epidemijom. Podsticanje bezgotovinskih plaćanja pomoći će smanjenju širenja virusa preko gotovine i biće podrška legalnim tokovima ekonomije. Takođe, predlaže se i blagovremena priprema javnih radova kao načina za radno angažovanje ranjivih grupa i podsticanje lokalnog razvoja po završetku epidemije. Uz to, potrebno je proširiti obuhvat propisa za pojednostavljeno elektronsko angažovanje sezonskih radnika u oblastima koje će biti naročito pogođene kao što su turizam, pomoć u kući, čuvanje dece, kurirski poslovi i dr.

Чланак Naled predložio mere za stabilizaciju privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.