Veliko smanjenje prognoziranog rasta za 2023. godinu

Predviđa se primetno usporavanje rasta ekonomija u CIE, s prosečnom godišnjom stopom rasta na nivou od 0,7%. Trenutno Erste Grupa predviđa smanjenje BDP-a za celu godinu jedino u Češkoj (-0,5%). Mađarska i Poljska verovatno će stagnirati, dok se očekuje da će druge zemlje u regionu 2023. godine zabeležiti rast između 1% i 2%. Više zemalja u CIE verovatno je skliznulo u tehničku recesiju već u trećem kvartalu 2022. godine, na šta ukazuju negativne preliminarne procene međukvartalnog BDP-a. Tim zemljama mogle bi se pridružiti i druge na prelazu između 2022. i 2023. godine, budući da vodeći indikatori kao što je Pokazatelj ekonomskog sentimenta ukazuju na osnovnu slabost kako industrijskog tako i uslužnog sektora. Globalna prognoza koja se pogoršava i slaba spoljna tražnja smanjuju izglede za oporavak.

Srbija | Makroekonomska prognoza

• Strah da će doći do usporavanja ekonomskog rasta postao realnost
• NBS održava dinamiku zatezanja monetarne politike
• Rebalans budžeta zbog potencijalnih obaveza

Sekundarni efekti rata u Ukrajini počeli su da utiču i na ekonomski rast. Nakon solidnog ekonomskog rasta u prvoj polovini 2022. godine, tempo ekspanzije se znatno usporio tokom leta. Predviđa se da će usporavanje rasta trajati tokom prve polovine 2023. godine. S obzirom na efekte inflacije u celoj ekonomiji, smanjuju se realni raspoloživi budžeti i privrede i domaćinstava.

Zbog usporavanja rasta na ključnim izvoznim tržištima i velikih potreba za uvozom zbog energetske krize, predviđa se da će se neto eksterni efekti negativno odraziti na rast tokom perioda obuhvaćenog prognozom. Stoga su analitičari Erste Grupe nedavno snizili svoju procenu rasta BDP-a za finansijsku godinu 2022. za 1,2pp na 2,3% u odnosu na prethodnu godinu, dok je prognoza rasta za sledeću godinu smanjena za 1,4pp na 1,6%. Rast bi trebalo da se 2024. godine ponovo približi nivou pre krize (3,8% u odnosu na prethodnu godinu) kako inflacija bude usporavala.

Чланак Da li se region CIE kreće ka scenariju stagflacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rubinijev nadimak je inače “Doktor Propast” jer je uspešno predviđao velike krize, poput one iz 2008. godine. Kada je nekoliko godina pre te krize izneo svoj scenario za budućnost, mnogi su mislili da preteruje, međutim ispostavilo se da je bio u pravu.

Ovaj put on prognozira veliko usporavanje rasta američke privrede, zbog više faktora među kojima su pandemija korona virusa koja je i dalje prisutna, rat u Ukrajini, kineska politika borbe protiv Kovida-19 koja izaziva nestašice širom sveta, isl.

“Još uvek nismo u recesiji ali smo veoma blizu nje. Svi značajni ekonomski indikatori su u padu, počev od poverenja kupaca, maloprodaje, proizvodnih aktivnosti, pa sve do prodaje nekretnina”, kaže Rubini.

Ovakva situacija, kaže on, može dovesti i do stagflacije kakva je viđena sedamdesetih godina u SAD. Tada je ekonomija veoma sporo rasla, za razliku od inflacije koja je bila visoka. Otežavajuća okolnost u odnosu na krizu iz sedamdesetih je to što sada imamo i spiralu dugovanja, tvrdi Rubini. Ovo je novi teren za centralne banke, jer se još nisu nalazile u takvoj situaciji.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Nurijel Rubini, poznat i kao Doktor Propast, najavljuje stagflaciju u SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pojam „stagflacija“, kaže profesor Branko Živanović, je zapravo – dijagnoza – završni stadijum ekonomskog poremećaja. Nastaje kada se inflacija pretvara u hiperinflaciju praćenu ekstremno visokim padom privredne aktivnosti, nezaposlenosti, padom životnog standarda, potpunim kolapsom javnih i nacionalnih finansija.

„Kada inflacija potpuno mutira i pridruže joj se velika nezaposlenost i potpuni privredni kolaps, tj. kad je dostignut najviši nivo inflacije, gde prelazi u hiperinflaciju, a procenti idu na desetine, stotine pa i hiljade, i to ne samo u godinu dana kako se obično meri, nego nekada i nedeljno i dnevno. Javlja se i potpuni pad privredne aktivnosti, deficit budžeta, izostanak investicija“, rekao je profesor Živanović.

U takvim situacijama, objašnjava, „nastoji se da se vrednost kupovne moći koja je do bila sadržana u nacionalnom i međunarodnom novcu, tranfsormiše u neki koliko-toliko održiv oblik“.

Inflacija je prešla u svoj najgori oblik

„…Zemlju, zlato, metale, neke vrste berzanskih roba i neke aktive koje će, kad se vetrovi raziđu, povratiti vlasnicima kupovne moći. U toj fazi inflacija je prešla u svoj najgori oblik, strukturnu inflaciju, i u tom trenutku ona se stalno regeneriše“, navodi Živanović.

Potpuni ekonomski kolaps se može javiti na nacionalnom i međunarodnom planu, kaže profesor, i tada su neophodni vrlo radikalni potezi, prevasohodno na monetarnom planu i često, moraju da budu međunarodno kooordinirani.

Srećom, mi smo jako daleko od toga, i mi i svet, tvrdi profesor Živanović.

„Kod nas je na sceni inflacija troškova i to uvezena spolja. Prevashodno rastom cena energenata, sirovina, repromaterijala, kašnjenjima u isporuci, ponekad i svesnim zaustavljanjem – i kartelima proizvođača sirovina, nekada odgovara da zarade na razlici u cenama. Za inflaciju sada, kod nas, mi apsolutno ne snosimo nikakvu krivicu. Na monetarnom planu ona se čak ni stidljivo nije javila. Istina je da se kod nas javio rast cena hrane, i to jeste opasno, zato što mi imamo dosta siromašnijeg stanovništva, i zato što ne spadamo u najrazvijenije zemlje“, objašnjava Živanović.

Naša inflacija se može preliti u inflaciju tražnje

Na pitanje koliko spoljni faktori mogu da utiču na našu ekonomiju i da li postoje načini da se izbegnu, profesor Živanović, kaže da se i naša inflacija može preliti u inflaciju tražnje, koja bi bila rezultat pridruženog monetarnog faktora.

„Za sada, međutim, nema nikakvih naznaka za to. Narodna banka Srbije je poslala signal, tj. podigla repo stopu i učinila prvi korak da kaže da je spremna da se bori sa realnošću, onoliko koliko će moći. Na monetarnom planu može, biće uzdržana, ali ne može da utiče na druge tipove inflacije. Ipak, budimo realni – sve to će dovesti do određenih inflatornih i recesionih efekata, ali isto tako, ne proizvode sve zemlje u svetu sve sirovine, energente, repromaterijale“, kaže Živanović.
Objašnjava da će disbalansa biti, ali se, napominje, međunarodnom koordinacijom i ovo na srednji rok može zaustaviti.

„Pošto inflacija postoji pre svega u globalnoj ravni, na međunarodnom planu ono što me onespokojava jeste izostanak reakcije Federalnih rezervi i Evropske centralne banke koje će, bar se nadam, u sledećim kvartalima zaustaviti kvantitativne olakšice. Toliko je novca upumpano na međunarodnom planu da to jednostavno mora da proizvede inflaciju na monetarnom planu. Jako teško se odustaje od takve politike, čini mi se da Evropska centralna banka ni ne namerava za sada da stane sa tim kvantitativnim olakšicama“, rekao je profesor, piše RTS.

Ne postoji čarobna formula kako bi izbegli globalnu inflaciju

Takođe izražava bojazan da će banke biti mnogo uzdržanije i da će mnogo manje na međunarodnom planu gurati pare privredi, u kreditne fondove, jer im se to apsolutno ne isplati.

U tom slučaju, može da dođe do kombinacije recesionih i inflatornih faktora na međunarodnom planu.

„Pre ili kasnije, mora da dođe do toga da se povuče ručna, i da se referentne kamatne stope Evropske centralne banke i federalnih fondova podignu na realni nivo, da se preventivno deluje. Onda će se to posledično preliti na nas. Mislim da mi u ovom trenutku, naravno, treba da se ponašamo odgovorno, ali malo stvari zavisi od nas, i ne postoji čarobna formula kako bi izbegli globalnu inflaciju“, dodaje Živanović.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак „Stagflacija“ završni stadijum ekonomskog poremećaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošlog meseca aktivnost u kineskim fabrikama se smanjila drugi mesec za redom, a kineski ekonomista Žang Živei kaže da je indeks proizvodnje u toj zemlji pao na najniži nivo od 2005. godine, ne uključujući kriznu 2008. godinu.

– Nasuprot tome, indeks cena proizvodnje je porastao na najviši nivo od kada se prvi put objavljuje, tj. 2016. godine, kaže Žang, i dodaje da ovi signali pokazuju da druga najveća ekonomija na svetu, najverovatnije, uveliko proživljava stagflaciju.
O pojavi industrijske stagflacije upozorava i glavni ekonomista ANZ-a, Rejmond Jeng.

– Možemo jasno da vidimo industrijsku stagflaciju u Kini, jer sa jedne strane jačaju indeksi industrijskog autputa, a u isto vreme jačaju, ako ne i više, indeksi potrošačkih cena. Industrijski sektor je u izuzetno lošoj situaciji, rekao je Jeng.

Globalna stagflacija

O fenomenu stagflacije i mogućnosti da se u njoj nađemo govorili su ranije ove godine i drugi svetski ekonomisti.

Nurijel Rubini, poznatiji i kao Dr. Propast zbog uspešnog predviđanja krize 2008. godine, je u više navrata ove godine istakao da svetu preti stagfalciona kriza nalik onoj 1970.-ih. Kako je on naveo u jednom svom članku ovog leta: “Ostavljeni smo sa najgorim i iz krize sedamdesetih i krizom posle 2007. godine. Pokazatelji duga su mnogo veći nego 1970-ih, a kombinacija labavih ekonomskih politika i negativnih šokova u ponudi će pre podstaći inflaciju, tako stvarajući uslove za “majku stagflacionih dužničkih kriza” u narednih nekoliko godina”.

Nurijel Rubini

U svom poslednjem tekstu, on ipak stagflaciju postavlja kao jedan od 4 moguća scenarija koji stoje pred svetskom privredom. Ostala 3 su pregravanje, usporavanje svetske ekonomije i “Zlatokosa” (snažan rast privrede uz kontrolisanu inflaciju na nivou od 2 odsto).

Kako je Rubini pisao o scenariju “stagflacija” u septembru, “inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike. Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta.”

– Štaviše, srednjoročni šokovi u snabdevanju bi dodatno usporili rast i podigli cene proizvodnje, te na taj način povisile inflatorni pritisak. Takve šokove može da proizvede deglobalizacija, rast protekcionizma, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, sve veća prosečna starost u razvijenim zemljama, razdor Kine i Amerike, efekti klimatskih promena, pandemija, sajberratovi i reakcije na rastuću nejednakost, napisao je Rubini tada.

Šta je stagflacija?

Stagflacija je savršena harmonija loših vesti u nacionalnoj ekonomiji: visoka nezaposlenost, spor privredni rast i visoka inflacija. Reč „stagflacija“ nastala je spajanjem reči „stagnacija“ i „inflacija“.

Kada privreda stagnira, to znači da se bruto domaći proizvod (BDP) ili smanjuje ili raste po veoma niskoj godišnjoj stopi. Rezultat stagnacije je povećana nezaposlenost. Da bi se smanjili troškovi preduzeća otpuštaju radnike kojima se posledično smanjuje kupovna moć. Smanjena potrošnja koja sleduje dodatno slabi privredni rast ili u najgorem slučaju dovodi do negativne stope rasta.

Izvor: Bizinfo

Foto: Pixabay

Чланак Preti li nam stagflacija? се појављује прво на Biznis i Finansije.