Što se tiče srpske ekonomije, 2022. godinu obeležio je dinamičan rast u prvoj polovini godine na krilima privrednog oporavka od pandemijske 2020. i rasta od 7,5 odsto u 2021. (ubedljivo najveći u regionu) i ogromno usporavanje u drugoj polovini godine.

Rast BDP-a u prvom polugodištu u odnosu na isti period prošle godine iznosio je četiri odsto, u prvom kvartalu 4,2, a u drugom 3,8 odsto.

Ipak od juna efekti rata u Ukrajini, rast cena energenata i problemi u sopstvenoj proizvodnji struje, suša i veliki pad u građevinarstvu počinju da se osećaju pa je godišnji rast BDP-a u trećem tromesečju iznosio svega jedan odsto, da bi još i dodatno usporio u poslednjem kvartalu.

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2022. godini beleži realni pad od 11,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Promet u maloprodaji je povećan je realno za 6,4 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 19 odsto (realno, kada se isključi inflacija oko četiri odsto).

Izvoz je porastao 23,5 odsto, a uvoz čak 33 odsto.

Rast investicija u ovoj godini je 0

Ugostiteljstvo je realno povećano za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, a broj noćenja turista za 37,5 odsto, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

Nakon rasta investicija od 15,9 odsto prošle godine, u ovoj godini one su stagnirale, odnosno rast je nula.
Od jedne od najbrže rastućih ekonomija u regionu s početka godine Srbija je došla do ekonomije sa jednom od najnižih stopa rasta u ovoj godini.

Bolji rezultat privreda u okruženju ove godine dobrim delom je i posledica njihovog sporijeg oporavka od recesione 2020. godine. Dok je Srbija već početkom 2021. godine povratila izgubljeni BDP, mnoge od ovih zemalja su to postigle tek krajem 2021. ili čak i početkom 2022. godine.

Pored Srbije koja će ove godine zabeležiti rast od 2,3 odsto, Centralna banka Albanije prognozira rast od 3,7 odsto, Bugarska (prema novembarskoj projekciji Evropske komisije) 3,9 odsto, a BiH (procena CB BiH) 4,1 odsto.
Mađarskoj se ove godine prognozira (EK) 5,5 odsto, a Hrvatskoj od šest odsto (EK) do 6,3 odsto (Hrvatska narodna banka). Rumunija će prema prognozi EK ove godine dostići 5,8 odsto, a Slovenija 6,2 odsto.

U svakom slučaju veliko ekonomsko usporavanje nastaviće se u narednoj godini, a u okruženju skoro niko neće dostići rast od dva odsto što ni ne čudi s obzirom da se evrozoni procenjuje svega 0,3 odsto, a Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji recesija od 0,6 odsto.

Procena, privredni rast od 2,5 odsto sledeće godine

Ministarstvo finansija Srbije procenilo je privredni rast od 2,5 odsto sledeće godine i to bi bio najbolji ekonomski rezultat u okruženju ukoliko se ostvari. Ipak neke finansijske institucije, kao na primer austrijska Erste banka, procenjuje rast Srbije sledeće godine na 1,6 odsto, a autori Kvartalnog monitora na dva odsto, sa većim šansama da bude niži nego viši od toga.

Za Mađarsku se prognozira jedva primetan rast od 0,1 odsto u 2023. a Sloveniji 0,8 odsto.

Za Hrvatsku se očekuje usporavanje na jedan odsto prema proceni EK, dok HNB očekuje 1,4 odsto sledeće godine.
Centralna banka BiH očekuje rast od 0,9 odsto, a Evropska komisija za Bugarsku 1,1 odsto. Rumuni sa 1,8 odsto i Albanci sa dva odsto su najbliži našem očekivanom privrednom rastu.

Izvor: Danas

Foto; Pixabay

Чланак Rast srpske privrede ove godine najniži u celom regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.