Prema podacima zvanične evropske statistike, u 2020. za koju su poslednji kompletni podaci o kupovnoj moći, Srbija je bila daleko ispod proseka EU, a najveći životni standard imali su građani Luksemburga, kojima je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika te godine bio 160 odsto veći od prosečnog cele Unije.

Srbija je prethodnih 10 godina gotovo stagnirala, a to bi donekle mogla da popravi prošla godina u kojoj je rast BDP-a bio 7,5 odsto, što će se odraziti na statistiku kada Eurostat bude zaračunavao podatke za 2021. godinu.

Rumunija je prošle godine duplirala plate

Sada, posmatrajući 2020. ali i unazad 10 godina, države poput Bugarske, a naročito Rumunija, koje su u EU, a sa kojima se iz okruženja često poredimo, znatno više su napredovale od naše zemlje. Od prosečnih plata koje su nekoliko desetina evra 2011. bile veće nego one u Srbiji Rumunija je prošle godine duplirala plate u odnosu na taj period, prešišavši nas za 170 evra.

Standard Rumunije je 2012. bio na 54 odsto evropskog proseka, Bugarske na 47, a Srbija je tada bila na 40 odsto proseka. Deset godina kasnije Srbija je napredovala za tri odsto – do 43 odsto proseka, a Rumunija je 2020. stigla do 72 odsto. Bugarska je prvu pandemijsku godinu završila sa standardom koji je tek 55 odsto proseka EU, a bolji od Srbije sve vreme su i Crnogorci. Oni su 2020. bili na 45 odsto proseka evropskog standarda, dok su 2012. bili isti kao Srbija.

Naša zemlja je tokom poslednje decenije najlošiji standard imala od 2015. do 2017, da bi se na nivo od iz 2011. i 2012. vratila ponovo 2018. godine. Blagi rast nastavio se i naredne dve godine, a on će biti evidentan i kada se uračunaju i podaci za prošlu godinu. Uprkos tome, napredak Srbije je spor, naročito u poređenju sa zemljama koje su u EU, pre svih Rumunijom.

Susedna Hrvatska je pre devet godina ušla u EU, ali se i ona poput Srbije ne može pohvaliti velikim rastom standarda. Oni su i pre ulaska u EU bili na 61 odsto standarda EU da bi posle rasta tokom 2020. neznatno pali na 64 odsto, što je i dalje značajno bolje nego u Srbiji.

Najlošiji standard u Evropi imaju Albanci

Najlošiji standard u Evropi, prema merenjima Eurostata, u 2020. imali su Albanci, tek 30 odsto proseka EU, za nijansu bolji je BiH sa 33 odsto, dok je u Severnoj Makedoniji standard bio na 38 odsto evropskog proseka.

Mnogo bolji standard od evropskog proseka imalo je dosta zemalja, posle Luksemburga standard je najviši 2020. bio u Irskoj (109), Švajcarskoj (60) i Norveškoj (40), bolji od proseka bio je i u Danskoj, Austriji, Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj, na Islandu, u Belgiji, Finskoj, kao i Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Kada se uporede standardi koje su građani pojedinih zemlja imali početkom prošle decenije, najveći rast standarda je u Irskoj, 2011. imali su za 31 odsto veći standard od prosečnog tog trenutka u EU, da bi 2020. dostigli i prestigli sve zemlje osim Luksemburga sa standardom za 109 odsto većim od evropskog proseka.

Srbija ima netransformisan javni sektor i veliki upliv države u javnu ekonomiju

Ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da za drugim zemljama iz okruženja zaostajemo po pogledu životnog standarda iz više razloga.

„Imamo netransformisan javni sektor i veliki upliv države u javnu ekonomiju, direktno preko javnog sektora, ali i zbog negativne selekcije kadrova, što dovodi do toga da javni sektor ne može da pokrene investicioni ciklus koji bi mogao da uposli druga mala i srednja preduzeća“, kaže Đogović.

Druga stvar, napominje, jeste to što je država išla na subvencionisanje uglavnom stranih investicija koje su bile radno intenzivne delatnosti koje su tražile jeftiniju radnu snagu.

„Teško možete računati na to da kada nema domaće privatne inicijative pratimo Rumuniju ili neke druge evropske zemlje. Brendiramo se kao tržište jeftine radne snage i uglavnom privlačimo takve strane direktne investicije, ređe su pojave da ulažu oni koji traže kvalifikovaniju radnu snagu“, naglašava Đogović i dodaje da je to razlog što zaostajemo za razvijenim zemljama EU.

To što smo podjednako dobri ili malo bolji od zemalja iz regiona ne treba da nas raduje, ističe on, jer zaostajemo za najbližim susedima iz EU.

„Da bismo mogli da krenemo, da ih sustižemo, neophodan je zaokret u ekonomskoj politici, a to znači departizaciju i profesionalizaciju upravljanja u javnim preduzećima, ali i prekid netransparentnih i ovako subvencionisanih investicija koje su često koruptivnog karaktera“, naglašava Đogović i dodaje da je neophodan zaokret ka pružanju subvencija na potpuno jasnim osnovama, onim investicijama koje će doneti visoku tehnološku proizvodnju kod nas. Sve to bi, napominje, trebalo da ide uz dalje jačanje i finansiranje domaće pameti, ali i targetiranje oblasti u koje bi država trebalo da ulaže.

U Japanu standard kao u Češkoj

Uprkos često prisutnim ocenama da je standard u Japanu među najvišima na svetu, evropska statistika pokazuje da to baš i nije tako. Naime, Japan je na tek 91 odsto proseka EU, malo ispred Slovenije (89), a tik iza Češke (93). Od zemalja koje su ispod evropskog proseka a opet bolje od Japana su i Malta i Italija.

Uz Japan jedina neevropska država čiju je statistiku Eurostat obuhvatio su i SAD, gde je standard 2020. bio veći od prosečnog evropskog za 36 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Eurostat: Srbija skoro na dnu evropske lestvice životnog standarda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednja u nizu akvizicija bilo je preuzimanje Kredi Agrikol od strane Rajfajzen banke, Komercijalna i NLB banka su se spojile, mađarska OTP je kupila Sosijete i Vojvođansku banku. Najavljuju se i neke nove akvizicje.

Sada banke pružanjem specijalizovanih usluga vode borbu za poziciju na tržištu. U kojoj meri sve to utiče na obične korisnike?

Sedam najvećih banaka u Srbiji sada kontroliše gotovo 80 odsto domaćeg tržišta. Kad se sabira dobit, pet banaka odnosi četiri petine ukupne bankarske zarade, godišnje. Razlog – niske kamate i digitalizacija više odgovaraju onima sa više klijenata. Manji su primorani da se za opstanak bore ponudom specifičnih usluga za ciljane klijente, piše RTS.

– Trenutno smo u pilot projektu koji imaju ugovorena određeno privremene i povremene poslove. Preko 90 posto naših kredita je obezbeđeno samo ličnom menicom a istovremeno naš kredit u našoj banci je preko 300.000 dinara, navodi Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora jedne banke.

Svetski standard je jedna banka na milion stanovnika – u Srbiji ih je i dalje mnogo više. Pre dve decenije bilo ih oko stotinu, nekima su oduzete dozvole, druge su dobile moćnijeg vlasnika. Većini se više ni imena ne sećamo. Sada imamo i domaće banke dovoljno snažne da kupe međunarodne.

– To je realno prema broju korisnika. I mi imamo jedno oligopolsko tržište gde imamo velike igrače, tih pet-šest banaka koje drže najveći deo tržišta – 70, 80 posto i mislim da će sudbina malih banaka iz tog ugla biti usmerena na neke tržišne, koje njima mogu bite zanimljive i atraktivne i to je nešto što postoji na zapadu kao neka mikrokreditna institucija – da ste orjentisani na mikro, mala preduzeća, srednja preduzeća i da tu vidite svoju perspektivu, objašnjava Zoran Grubišić, profeseor Beogradske bankarske akademije.

Izvor: Blic Biznis/RTS

Чланак Svetski standard: Jedna banka na milion stanovnika се појављује прво на Biznis i Finansije.