Otkad smo ubedili sebe da sa 50 godina moramo imati podjednako zategnuto lice kao dvostruko mlađi ljudi, proizvođači kozmetičkih preparata punom parom rade na kreiranju raznovrsnih krema, seruma, maski za lice, specijalnih ulja za popunjavanje bora i mnoštva drugih proizvoda koji bi trebalo da nas ispeglaju bolje od Fotošopa.

Međutim, njihova popularnost je često kratkog daha, jer s vremena na vreme kozmetičke kuće nanovo otkrivaju neke “antiejdžing” sirovine koje su sve efikasnije u brisanju bora i vraćanju elastičnosti koži. Primera radi, u poslednjih nekoliko godina moderni sastojci za kreme protiv starenja su Vitamin C, hijaluronska kiselina i retinol. I sada svi kupujemo kreme baš od ovih sastojaka, ne razmišljajući o tome šta su oni i kako utiču na kožu. Ali, portal The Conversation je nešto detaljnije istražio ovu temu. U daljem tekstu vam prenosimo njihove zaključke.

Vitamin C

U reklamama za proizvode koji sadrže ovaj vitamin često se ističe da oni “osvetljuju” kožu i podstiču proizvodnju kolagena. Kolagen je najzastupljeniji protein u našem telu i zaista koži daje elastičnost i čvrstinu. On i elastin se proizvode u srednjem sloju naše kože. Međutim, njihova proizvodnja s godinama opada.

Tu bi trebalo da bude od pomoći vitamin C koji pozitivno deluje na proizvodnju kolagena i elastina. Ali, nije jedostavno primiti ga preko kože zato što njen spoljašnji deo, epidermis, služi kao barijera za vodu i tečnosti. To komplikuje unos vitamina C u srednji deo kože.

Međutim, neka istraživanja pokazuju da jaki koncentrati ovog vitamina, dakle sve što je preko pet odsto, mogu biti od koristi, jer uspevaju da probiju pomenutu barijeru. Ima i istraživanja koja, pored pozitivnog uticaja na proizvodnju kolagena, ističu da vitamin C sprečava i pojavu hiperpigmentacije.

Istraživanja je mnogo i sva ona imaju neki zaključak, ali u pitanju su studije koje uglavnom nisu rađene na velikim uzorcima i koje posle prestanka eksperimenata nisu pratile dalji uticaj ovog vitamina na kožu.

Hijaluronska kiselina

Do pre neku godinu nismo mogli da izgovorimo njen naziv, a sada smo, zahvaljujući reklamama, naučili da je ova kiselina maltene svemoguća. Ali, još uvek ima mesta za učenje.

Za početak, o tome šta je zapravo hijaluronska kiselina. To je neka vrsta lubrikanta koji naše telo samo proizvodi i koji se najčešće nalazi u tečnostima u našim očima ili između zglobova. On nam pomaže da zadržimo kolagen, povećamo vlagu i obezbedimo elastičnost i fleksibilnost tkiva.

U studiji iz 2011. godine koja je sprovedena na 76 žena starosti između 30 i 60 godina, dokazano je da kontinuirano korišćenje kreme koja sadrži 0,1% ove kiseline može poboljšati hidrataciju i elastičnost kože. Ali, đavo se krije u detaljima. Potom se ispostavilo da najviše efekta imaju one kreme koje sadrže manje molekule hijaluronske kiseline, jer će koža teže apsorbovati velike molekule. A na kremama koje sadrže ovu kiselinu retko kada piše koliki su njeni molekuli.

Dakle, treba imati u vidu da hijaluron generalno pomaže koži, samo je pitanje koliki će efekat imati na nju.

Retinol

Za njegovo postojanje se zna dugo ali ga tek od nedavno ljudi nazivaju “vitaminom mladalačkog izgleda”. Naime, retinol je derivat vitamina A, prvog vitamina koji su naučnici otkrili još 1913. godine. U ljudskom telu se proizvodi iz beta-karotena i uključen je u ogroman broj procesa – neophodan je za zdravu kožu, kosu, kosti i vid, jak imunitet, zdrav sistem organa za varenje i disanje. Zato se u poslednje vreme unosi u telo i preko kozmetičkih preparata.

Kada dospe u telo, on se pretvara u retinolsku kiselinu, gde pomaže u proizvodnji kolagena i usporavanju starenja ćelija. Sve ovo zajedno doprinosi ublažavanju bora i hiperpigmentacije kože.

Dakle, retinol koji se nalazi u kremama protiv starenja, zajedno sa ostalim sastojcima, jeste efikasan, ali stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan sa njegovim korišćenjem.

Naime, preparati sa jakom koncentracijom ovog derivata mogu i iziritirati kožu, ali i dovesti do njenog isušivanja i ljuštenja. Iz tog razloga se preporučuje postepeno uvođenje retinola u dnevnu rutinu, pa tek ukoliko se utvrdi da koža pozitivno reaguje na njega može se pristupiti povećavanju doza i učestalosti primene.

Takođe, koža na koju su namazane ovakve kreme može biti osetljivija na sunčevu svetlost, što znači da sredstvo koje se aktivno bori protiv staračkih pega može doprineti i njihovom nastajanju. Zato ove proizvode treba koristiti veoma oprezno i uz obaveznu upotrebu SPF preparata ako se retinol koristi u sunčanim danima.

Zbog ovih kontroverzi vezanih za retinol, kozmetičke kuće u poslednje vreme sve više reklamiraju bakučiol, njegovu prirodnu alternativu. On se izvlači iz ploda biljke Psoralea corylifolia i ima slično dejstvo kao retinol, samo sa manje nuspojava. Pitanje je međutim koliko dugo će on zadržati popularnost. Verovatno dok se ne pojavi neka još efikasnija sirovina koja će još više i brže peglati bore. I koja će imati bolju reklamu.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

Чланак Koliko su zapravo efikasni glavni sastojci krema protiv starenja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koeficijent starosne zavisnosti 2001. godine u Evropskoj uniji iznosio je 25,9 odsto, što znači da je bilo nešto manje od četiri osobe u radnoj dobi (20-64) na svaku osobu koja ima 65 ili više godine, objavio je Eurostat na Međunarodni dan starijih osoba.

U januaru 2020. godine koeficijent je porastao na 34,8 odsto, što znači da je bilo nešto manje od tri osobe u radnoj dobi na svaku osobu koja ima 65 ili više godina.

Od 1. januara 2020. godine najveći koeficijent starosne zavisnosti je u istočnoj Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Finskoj. Većina regija, u kojima je zabeležen visok koeficijent, bile su ruralne ili planinske, ili se radi o udaljenim mestima iz kojih mladi odlaze da bi studrali ili pronašli posao.

Što se tiče različitih regiona Evropske unije, u planinskom delu centralne Grčke Evritaniji zaveležen je najveći koeefcijent starosne zavisnosti 78,3 odsto. Sledi severozapadni region u Beligiji Vern sa koeficijentom 64,6 odsto i nemački Zul sa 61,3 odsto.

Sa druge strane, najniži koeficijent starosne zavisnsti zabeležen je u francuskim prekomorskim teritorijama Majot (6,1 odsto) i Gvajana (11,7 odsto), kao i na ostrvu Fuerteventura koje pripada Španiji.

U naredne tri decenije se očekuje da koeficijenti starosne zavisnosti porastu u svih 1.169 regiona Evropske unije, izuzev nemačkog Harca, najzapadnijeg dela Saksonije-Anhalt.

Na nivou Evropske unije očekuje se da koeficijent starosne zavisnosti dostigne 56,7 odsto do 1. januara 2050. godine, što bi značilo da će biti manje od dve radno aktivne osobe na svaku stariju osobu. Projekcije ukazuju da će koeficijent starosne zavisnosti dostići najmanje 50 odsto u velikoj većini regiona Evropske unije (974).

Kolika je prosečna starost u Srbiji?

Prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života za žene u Srbiji je 77,24 godine, a za muškarce 71,37 godina. Prosečna starost žena je 44,8 godina, a muškaraca 42 godine.

Udeo žena koje imaju od 60-64 godine u celokupnom stanovništvu je 7,3 odsto, udeo onih koje imaju 65-69 odsto je 7,8 odsto. Žene koje imaju preko 85 godina učestvuju sa 2,4 odsto u celokupnom stanovništvu.

Kada se posmatraju muškarci, udeo onih koji imaju 60-64 godine je 6,8 odsto, onih koji imaju 65-69 godina je 6,9 odsto. Muškarci koji imaju preko 85 godina učestvuju sa 1,5 odsto u celokupnom stanovništvu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

To su rezultati studije koja je krajem oktobra objavljena u žurnalu Društvena selektivnost kod divljih šimpanza prilikom starenja (Science, Social Selectivity in Aging Wild Chimpanzees).

Rezultati ove studije pomalo osporavaju dugogodišnju pretpostavku da se ljudi s godinama umiruju i sazrevaju jer postaju svesni činjenice da se kraj života približava.

Zarin Maćanda, primatolog sa Univerzita Tafts u SAD i autorka novog istraživanja, kaže: „U životu nemamo vremena za veliku količinu negativnosti, pa u nekom trenutku počnemo pozitivno da razmišljamo.“

Činjenica da se slično ponašaju i šimpanze pruža jednostavnije objašnjenje – to bi mogla da bude osobina koja je evoluirala i koja se sada može naći u širem spektru vrsta.

Kako su Maćanda i njen tim uopšte došli do ovih podataka?

Oni su, naime, podatke preuzeli od Kibale Chimpanzee Project-a, odnosno istraživačkog centra u Kibali u Ugandi, koji proučava ponašanje šimpanzi u istoimenom nacionalnom parku od 1987.

Budući da su šimpanze slične ljudima kada je socijalni život u pitanju – žive u velikim grupama i tokom svog života ostvaruju kooperativne i antagonističke veze – služe kao idealna test grupa za proučavanje promena u socijalnom ponašanju.

Istraživači su se usredsredili na mužjake koji su ostvarivali više odnosa sa svojim vršnjacima nego ženke šimpanze.

Maćanda i tim su proučavali podatke o 21 šimpanzi uzrasta od 15 do 58 godina, i došli do zaključka da mužjaci stari 35 i više godina imaju više tzv. obostranih prijateljstava nego mlađi: „stariji ‘prijatelji’ bi redovno sedeli i doterivali se tzv. društvena nega, vrsta ponašanja u kojoj životinje međusobno vode računa o izgledu, dok su mlađe šimpanze češće ulazile u jednostrane veze, u kojima su negovale starešine koje su im retko uzvraćale uslugu.“

Istraživači su takođe otkrili da su stariji mužjaci imali manje agresivnih interakcija sa drugim članovima grupe.

„Oni retko ulaze u konfliktne situacije, na način na koji bi to mlađe šimpanze radile“, kaže Aleksandra Rosati, psiholog sa Univerziteta u Mičigenu, i jedna od autorki studije.

Ova studija pokazuje da ljudi i njihovi najbliži preci imaju zajedničko nešto veoma važno: svojevrstan obrazac socijalnog starenja koji pokazuje da ovakva ponašanja nisu svojstvena samo ljudima.

Ti obrasci bi mogli da budu ništa drugo do adaptivni odgovor koji poboljšava uslove za život i kvalitet života, a kod šimpanzi uspeh u parenju ili status u društvu.
Iako ne preterano popularno, starenje, ipak, ima niz prednosti, barem kada su međuljudski odnosi u pitanju: vremenom počnemo da izbegavamo konfliktne situacije i osobe, okrećemo se onima koji su nam važni, te smo okruženi daleko manjim brojem ljudi nego ranije.

Izvor: Danas

elementarium.cpn.rs

Foto: Pixabay

Чланак Obrazac socijalnog starenja kod šimpanze i ljudi veoma sličan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poredeći teme u medijima i diskusije na društvenim mrežama u Srbiji i Holandiji (na primer), upada u oči upadljiv selektivan fokus na određene životne teme u Srbiji. Čini se da se mi u Srbiji skoro isključivo bavimo političkim temama. Naravno, politika (kao upravljanje javnim poslovima) je vrlo važna oblast, jer u velikoj meri utiče na kvalitet života svakog pojedinca. Ali, da li je to jedini faktor koji utiče na naše lično zadovoljstvo, ispunjenost, dobrobit i sreću?

Istraživanja zadovoljstva ljudi pokazuju da stepen uređenosti društva i pre svega briga za socijalna pitanja, u velikoj meri utiču na stepen zadovoljstva, ali daleko od toga da država i politika određuju ukupan stepen zadovoljstva. Naše lično zadovoljstvo je, u krajnjoj liniji, zavisno pre svega od toga šta lično preduzimamo da bismo ga dostigli. Čak i kada postoje „ometanja“ sreće spolja, lično, a posebno u saradnji sa drugima, možemo dosta da uradimo i na opštem planu i da utičemo na tu politiku koja nam smeta i koja nas ometa.

Zato u daljem tekstu nekoliko korisnih smernica iz usta jednog od najeminentnijih i najkontroverznijih mislilaca današnjice, kliničkog psihologa i profesora Džordana Pitersona (Jordan Peterson).

Faktori uspeha

Lični uspeh u životu zavisi od nekoliko faktora vezanih za pojedinca, tj. njegovo psihološko funkcionisanje. Istraživanja tako pokazuju da uspeh u životu najviše zavisi od nivoa inteligencije. Nažalost, na opšti nivo inteligencije ne možemo mnogo da utičemo jer je inteligencija uglavnom određena genetikom. Ipak na stepen „propadanja“ inteligencije, što je prateći proces starenja, možemo da utičemo.

Da bismo usporili starenje našeg mozga najbolja preporuka je da se bavimo fizičkim aktivnostima. Naime, održavanje kardiovaskularnog sistema i dobre prokrvljenosti mozga, usporava njegovo propadanje i obezbeđuje dovoljan dotok kiseonika do nervnih ćelija. Takođe, pravilna ishrana je veoma bitna. Naročito je važno redovno unositi omega 3 masne kiseline, jer naš organizam ne može sam da ih sintetiše, a one su neophodne za očuvanje i funkcionisanje naših nervnih ćelija.

Kao drugi faktor po značaju ističe se crta ličnosti nazvana savesnost (conscientiousness). Savesnost čine dva subfaktora: vrednoća (industriousness) koja se definiše kao: sposobnost da se istraje u naporu da se postigne planirani cilj i organizovanost (orderliness), koja se definiše kao: tendencija da se planira, organizuje i sistematizuje. Osobe koje imaju izraženiju crtu vrednoće i urednosti, po pravilu su i uspešnije u životu. Ovo posebno važi za crtu vrednoće, koja od svih crta ličnosti najviše korelira sa životnim uspehom.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Na stepen „propadanja“ inteligencije, što je prateći proces starenja, možemo da utičemo се појављује прво на Biznis i Finansije.