Misiju otkrivanja novih tržišta za startape iz Srbije organizovali su Amabasada Francuske u Srbiji i Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd), uz podršku Vlade Švajcarske kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”, u partnerstvu sa BPI France i La French Tech Belgrade.

Startapi su održali direktne sastanke sa predstavnicima iz više od 30 startapa, organizacija podrške i fondova iz Francuske i Nemačke na umrežavanju koje je organizovao BPI France, poznatiji kao francuska banka za preduzentnike. Dodatni susreti sa investitorima i prilike da se povežu sa potencijalnim kupcima i partnerima, nastavljeni su na VivaTech, jednoj od najvećih tech konferencija današnjice.

– Napravili smo veoma značajne konekcije sa potencijalnim partnerima, i pored uvida u poslednje tehnološke trendove, na VivaTech konferenciji smo se povezali sa velikim brojem inkubatora i akceleratora koji su naša ciljna grupa i ugovorili razgovore sa nekoliko VC fondova – kaže Nemanja Žunić, osnivač startapa IdeaBuddy.

Sa francuskim inovacionim ekosistemom startapi su se upoznali i posetom Station F, jednom od najvećih startap kampusa na svetu. Dobili su i značajan uvid u french tech vize, proces dobijanja Talent Passport za foundere koji targetiraju Francusku kao zemlju u kojoj bi širili i razvijali inovativni biznis, kao i koje su još mogućnosti za startape koji stavljaju Francusku na mapu svog globalnog širenja.

– Sa Mission France programom, pokrenutim tokom našeg Francusko-srpskog foruma za inovacije, cilj nam je da podstaknemo partnerstvo između francuskog i srpskog inovaciong ekosistema, nudeći priliku srpskim startapima da otkriju francusko tržište i iskoriste našu strategiju inovacija u okviru Francuska 2030 – kaže NJ.E Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji.

Sa dinamičnom startap scenom Francuska se nalazi među 10 najboljih na svetu. Ona je i među top tri evropske zemlje po finansiranju startapa u 2022. godini. Trenutno imaju 26 jednoroga (kompanija vrednih preko bilion dolara), čiji broj, kao i vrednost investicija u startape, poslednjih godina rastu velikom brzinom, zbog čega je ova zemlja postala važno tržište za inovativne kompanije iz celog sveta.

Чланак Srpski startapi u ekspanziji na francusko tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rizični kapitalisti vole da pričaju o tome kako je neuspeh suštinski važan za inovaciju. Uskoro će imati o mnogo čemu da razgovaraju.

Stopa neuspeha start apa počinje da raste, sa veštački niskih nivoa u 2021. godini, a moglo bi da dođe do talasa propadanja u narednoj godini, kada bi neuobičajeno veliki broj start ap kompanija mogao da se ugasi.

„Masovno odumiranje startapa je u toku“, navodi se u nedavnom tvitu Toma Lovera, generalnog partnera u IVP-u, koji je podržao kompanije uključujući KraudStrajk, Dejtadog, Diskord, Klarna, Slek, Snep i Tviter. „To je uglavnom fusnota u vestima. Nemojte da vas to zavara. Tržište se promenilo. Najave o finansiranju dobijaju mnogo naslova. Zahtevi za bankrot… manje.“

Kao što Lovero primećuje, start api umiru tiho i polako. Takođe se dosta njih ugasilo. Dok rizični kapitalisti tvituju o najnovijim spajanjima i akvizicijama ili o inicijalnim javnim ponudama, u njihovim portfeljima ima mnogo više mladih preduzeća koja propadaju u pozadini.

Ovo je način na koji rizični kapital treba da funkcioniše. Rizični kapitalisti finansiraju gomile start apa i očekuju da će većina propasti. Potrebna im je samo nekolicina da postanu sledeći Meta ili Tviter, koji će generisati velike prihode.

Dakle, postoji prirodna stopa neuspeha start apa. Problem je u tome što je bum rizičnih kapitalista koji je dostigao vrhunac 2021. izostavio ovaj prirodni poredak. Postojala je pomama ulaganja, gde su start api prikupili ogromne količine novca, a neka preduzeća su dobila sredstva koja možda i nije trebalo da dobiju. Stopa neuspeha je pala kako je novac rizičnih kapitalista dolazio sa svih strana. SoftBenk i Tajger Global su bili glavni akteri ovde, ali bilo je i mnogo drugih.

Izvori finansiranja su presušili

Sada su izvori finansiranja presušili (osim ako ste AI start ap). Toliko je novca prikupljeno poslednjih godina da start api imaju mnogo sredstava da prežive. Ali, u jednom trenutku, preduzeća koja se bore će ostati bez novca i niko više neće želeti da ih finansira.

Ovo će proizvesti niz rasprodaja imovine, teških dokapitalizacija, ultra-jeftinih akvizicija i jednostavno zatvaranja i bankrota. Ne možete da vidite ovaj proces upravo zato što start api nisu javna preduzeća.

Ako pogledamo bliže, postoje znaci Loverovog „masovnog odumiranja“:

– „WeWork“, oličenje velikodušnosti rizičnih kapitalista, izašao je u javnost preko SPAC-a 2021. Njegove akcije su sada pale sa oko 13 dolara na 18 centi. Eto u kolikom je problemu WeWork. SoftBenk je tamo bio veliki investitor.
– „Zume“, start ap za isporuku pica uz pomoć robota koji je prikupio 500 miliona dolara od investitora rizičnih kapitalista, od ovog meseca više neće raditi. To je još jedna investicija SoftBenka.
– „Plastiq“, koji je prikupio više od 140 miliona dolara od rizičnih kapitalista, uključujući „Kleiner Perkins“ i „Kosla Ventures“, podneo je zahtev za zaštitu od bankrota prošlog meseca.
– „Neeva“, koja je ponudila sjajan pretraživač, odustala je od takmičenja protiv Gugla, ugasila se i prodala se Snouflejku. Sekvoja i Grejlok su podržali Neevu.

„Crunchbase“ prati start ape koji su do sada propali ove godine, a ima ih 72. Biće ih još mnogo. Loverova firma, IVP, poziva osnivače da „hirurški smanje troškove“ kako bi sprečili izumiranje, prema internoj prezentaciji u koju je uvid imao Insajder.

„Kraj ’23. i ’24. učiniće da finansijska kriza iz ’08. izgleda simpatično za start ape,“ napisao je Lover.

Izvor: Euractiv.rs
Foto: Pixabay

Чланак Start api umiru tiho i polako, izvori finansiranja presušili се појављује прво на Biznis i Finansije.

Učešće startapa iz Srbije omogućiće Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd), u saradnji sa Annual Investment Meeting (AIM), vodećom investicionom platformom na Bliskom Istoku, koja će i ove godine u UAE okupiti vodeće svetske predstavnike kapitala, investitore i preduzetnike.

Prijave za lokalno AIM Startup 2023 takmičenje, na kome će biti odabrano do 3 startapa iz Srbije za učešće na ovom prestižnom skupu, otvorene su do 20. februara na linku dostupnom na sajtu NTP Beograd. Lokalnom pobedniku biće obezbeđen direktan plasman u globalno finale AIM Startup 2023 takmičenja, dok će preostala dva startapa dobiti priliku da učestvuju u pitch takmičenju i bore se za kvalifikaciju u veliko finale.

Za sve startape The Annual Investment Meeting je odlična prilika da uvećaju globalnu vidljivost, uspostave nove poslovne kontakte, pristupe novim izvorima kapitala i otvore vrata do novih tržišta.

Pravo učešća na lokalnom takmičenju imaju startap kompanije sa do 50 zaposlenih, u većinskom srpskom vlasništvu, koje su u dosadašnjem razvoju prikupile finansiranje od najmanje 50.000 EUR i nisu starije od 10 godina. Kriterijumi po kojima će se ocenjivati su: iskustvo i ekspertiza tima, tržište i biznis model, dosadašnji razultati i planovi, pitch deck i značaj učešća na AIM događaju za dalji razvoj startapa.

Više o uslovima učešća i načinu prijave dostupno je na www.ntpark.rs.

Ove godine održava se dvanaesto po redu izdanje AIM-a, a samo prošle godine okupio je predstavnike iz 174 zemlje, više od 400 izlagača i skoro 12.000 posetilaca, među kojima je bilo omogućeno izlaganje i 5 predstavnika našeg startap ekosistema koji su izazvali veliko interesovanje publike i investitora.

Чланак Nova prilika za startape iz Srbije na investicionom skupu u UAE се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uvodnu reč na ovom panelu imala je Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi „Digitalna Srbija“, koja je u svom izlaganju predstavila koncept Venčr kapitala (Vencure Capital), skorašnje uspehe domaće startap scene, butstrap kulturu (bootstrap culture), kao i sve načine na koje, i pojedinci i kompanije mogu da investiraju u startape.

Od Bojane Tomić-Brkušanin, moderatorke panela i direktorke za operacije ove neprofitne organizacije, saznajemo šta je to osnovno što treba da znamo o investiranju u startape. Među panelistima je i Ivan Bjelajac, uspešan serijski preduzetnik u domaćem startap ekosistemu koji trenutno rukovodi MVP Workshop-om, blokčejn kompanijom koja se bavi razvojem inovativnih tehnologija u ovom domenu. O ulaganjima u startape pričali su i Jan Kobler, Managing Partner SC Ventures, MIjailović Nikola CEO, Joberty.

Investicije rastu

– Broj investicija u srpske startape je do prošle godine iznosio između 20 i 30 miliona, a u 2021. godini taj broj se popeo na 130 miliona, istakla je tokom uvodne reči Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi „Digitalna Srbija“.

– Sve ovo govori da je ovo jako uzbudljiv sektor kod nas i da Srbija dolazi na mapu inovativnih ekosistema. Kompanije gledaju na našu državu kao šansu za investiranje u nove kompanije, kaže Škrbić.
Ona je pregledajući opcije za investiranje u startape, istakla da ulaganjem u njih otvara se prilika da podelite svoja znanja i iskustva.
– Možete da budete aktivni investitor i da pomažete startapu, ili samo da sačekate prinos na uložen novac, istakla je ona i dodala da ljudi kada odluče da investiraju u startape, pitaju koliko para moraju da daju.

– Lepota ovog investiranja je što je ono uglavnom grupno. Zajedno se skupi dovoljna količina novca i u startap se samim tim ulazi sa različitim iskustvom, te je veća šansa da startap uspe, kaže ona.

Radimo na oko 50 startapa, deset je uspelo

Ivan Bjelajac je istakao da su imali priliku da rade na oko 50 startap firmi od kojih je 40 umrlo neslavnom smrću.
– Desetak je uspelo da živi i radi i dve su jednoroozi i firme koje vrede više od milijardu dolara. Ključno je ovih 40 firmi, startapi se oslanjaju na rizičan kapital i vrlo brzo sagledavaju da li biznis model uspeva ili ne. Takođe važno je dobro sagledati poslovanje i brzo ustanoviti da lifirmu treba ugasiti ili ne, rekao je Bjelajac.

Malo je startapa koji uspeju da podignu velike pare

– Sa pandemijom je sve stalo a onda su krenuli i da se ubrzavaju. Jako puno novca je bilo upumpano u ekonomiju, pa su i startapi dobili deo toga. Malo je startapa u svetu koji uspeju da podignu velike pare. Vrh ledenog brega privlači enormne pare i nije jasno kako se to upotrebi – rekao je Jan Kobler.

On navodi da je u poslednje dve godine pokazalo da startapi umeju da rešavaju obiljne probleme ozbiljnim klijentima i to su ozbiljne organizacije koje mogu da se brzo kreću, koje automatizuju stvari i mislim da se statap svet demistifikovao kroz to.
Kobler je dodao i da je mnogo novca upumpamo i da i se vrlo lako mogao desiti neki negativan trend.

– Mislim i da smo u nekom balonu i da će taj balon možda i da pukne. Ipak što se tiče Srbije mislim da mi ne možemo biti toliko pogođeni toliko tim negativnim trendom – ocenio je Kobler.

3 modela finansiranja

Mijailović Nikola ističe da postoje dve logike na koje startapi funkcionišu u pogledu investiranja.
– Jedno je butstreping (bootstrapping), gde ne koriste eksterni kapital ili osnivači ulažu svoj novac, i dalje razvijaju biznis. Druga logika je da se uzme eksterno finansiranje da bi se ubrzao rast, kaže Mijailović.

On ističe i da uglavnom postoje 3 modela za eksterno finansiranje.

– Venčr kapital (Venture Capital), korporat venčurs (corporate ventures) kada same kompanije prepoznaju interes i investiraju u startap, i nađeo investitor, kaže on i dodaje da naš startap ekosistem još uvek nije dovoljno zreo te da zato nema puno VC ulaganja.

Ranije je bilo samo nekoliko fondova. Sada ih je više od 10-ak ili u regiji ili je fokusirano na nju. Možda su i hteli da podignu novac, ali im nije bio dostupan. Tu imamo i konzervativnost osnivača, vi kada dobijate novac dajete deo kompanije i samim tim kontrolu. Treća stvar je da postoje startapi koji nemaju globalnu ambiciju, žele da naprave uspešan biznis koji hoće da prodaju kroz 2,3 godine ili su fokusirani samo na region, zaključuje on.

Zašto naši startapi?

– Oni koje mi vidimo i u koje investiramo, su izuzetno uporni i otporni timovi ljudi, neće da odustanu. Imali smo x situacija u kojoj nije bilo ni para, ni opcija, ali su kompanije su našle način kako da idu dalje. Nisu svi takvi ali to je jedan unikatan element, koji ovde definitivno postoji, kaže on.

– Firme u regionu sa značajno manje resursa postižu relativno velike uspehe. Imali smo konkurente sa 10 puta više sredstava, ali oni žive u zoni komfora, ovde ne žive. Misle ljudi da je to slabost, ali to je prednost. Da bi došli do vrednosti i prihoda potrebno je da prođe 6, 7 godina, a da bi to moglo da funkcioniše firme moraju da budu rezistentne, a firme u Srbiji su rezistentne, zaključio je Jan Kobler.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Od pedeset startapa uspe deset се појављује прво на Biznis i Finansije.

Orgnostic su 2019. godine osnovali Igor Bogićević (osnivač Seven Bridges) i Luka Babić (Infobip) sa ciljem da pomognu kompanijama da izmere potencijal timova zaposlenih, i da organizuju rad u skladu sa istim.
Već po osnivanju startapa uočili su da na tržištu postoji veliko interesovanje za njihov biznis. Bogićević je u razgovoru za BiF rekao: „Koliko su takvi HR alati potrebni kompanijama najbolje pokazuje podatak da mi, kada smo osnovali Orgnostic, nismo jurili investitore, već su oni nas sami kontaktirali“.

I zaista, upravo su prikupili seed investiciju od pet miliona dolara. Glavni investitor u ovoj rundi finansiranja je berlinski fond Earlybird Venture Capital a pored mnogih drugih investitora učestvovali su ponovo i Tihomir Bajić iz Serbian Entrepreneursa i Erik Ris, poznat po knjizi Lean Startup.

Ovo je za sada najveća poznata seed investicija domaćeg tehnološkog startapa. Da podsetimo, seed investicijama prikuplja se početni kapital za testiranje i razvoj određenih proizvoda, što znači da im sada predstoji rad na samoj platformi. Vlasnici Orgnostic-a se nadaju da će ova vest podstaći rast ulaganja i u ostale srpske startape.

„Naravno, mi ćemo sada biti ’pod lupom’ i zaista je bitno kako i šta ćemo uraditi sa novcem koji smo dobili i da ćemo položiti ispit zrelosti koji smo pali pre 10-tak godina sa dolaskom prvih VC fondova u Srbiju“, rekao je tim povodom Bogićević za Startit.

Više o Orgnostic-u možete pročitati u intervjuu sa jednim od njegovih osnivača.

Foto: Pixabay

Чланак Orgnostic prikupio pet miliona dolara kroz do sada najveću seed investiciju za domaći startap се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odmah posle studija Nikola je dobio posao prvog inženjera u startapu koji je razvijao napredne sisteme za dijalog, koji je zatim postao deo čuvenog „Epla“. U ovom timu proveo je dve godine, paralelno završavao doktorske studije, da bi zatim okupio kolege i otisnuo se u preduzetništvo osnovavši kompaniju „PolyAI“.

Konačno, uspeo je da skupi 30 miliona dolara od investitora koju veruju da će njegova kompanija naučiti kompjutere da razgovaraju s ljudima. A onda je sve to potvrdio i „Forbs“.

– Nije to ništa posebno, mada je bilo dosta poziva, više interesovanja, ali ne razmišljam o tome – skromno će Nikola Mrkšić.

Cilj je potpuno jasan

– Nama je cilj da od „PolyAI“ napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu i koja će biti deo vašeg svakodnevnog života. Zovete frizera, restoran, avio-kompaniju, gde god pričate sa korisničkom podrškom mi želimo da budemo deo tog razgovora – rekao je u razgovoru za RTS Nikola Mrkšić.

Na prvi pogled mnogima nije baš najjasnije čime se bavi ova kompanija.

– „PolyAI“ je firma od pedesetak ljudi sa sedištem u Londonu i kancelarijama u SAD i Singapuru. Mi pravimo konverzacione sisteme, „voice assistant“, ne znam kako se to kaže na srpskom, recimo govorni automat, mada to zvuči kao nešto već prevaziđeno. To su sistemi koji se javljaju na telefon kada zovete korisničku podršku, bilo da zovete telekomunikacionu firmu ili banku ili ugostiteljski objekat i pravite rezervaciju ili se žalite na uslugu. Ili imate problem sa povezivanjem na internet i treba vam pomoć. U svakom od tih scenarija naš sistem se javi i razgovara sa vama isto kao što bi i veoma dobro obučeni operater u kol centru to radio.

Ovo nije nimalo lak zadatak jer ljudi imaju različiti akcenat, govorne mane, samo u Velikoj Britaniji postoji 67 poddijalekata engleskog jezika.

Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja

– U opštem slučaju ako biste pričali u dijalektu ili o nečem vrlo specifičnom, to nije problem koji je potpuno rešen. Ali ako razgovarate sa sistemom koji zna otprilike šta vi pokušavate da postignete, taj sistem zna šta da očekuje. Pa ako rezervišete mesto u restoranu, sledeće što ide je datum ili broj ljudi koji dolaze ili neko pitanje oko parkinga – ispričao je Nikola za RTS.

Ipak, kako dodaje, ljudi nisu potpuno isključeni.

– Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja koji ide u kol centar. Ali u deset odsto slučajeva ili kada je reč o korisnicima koji pitaju neko veoma retko pitanje ili premijum korisnicima, njih čuvate za razgovor sa nekim od vaših najboljih operatera. Nije ideja zameniti ljude. Naši najuspešniji projekti do sada bili su sa firmama u kojima nije bilo dovoljno ljudi da urade neki posao.

Po njegovim rečima, trenutno su na dobrom putu.

– Vidite, ja sam radio za „Epl“. Projekat „Siri“ ima dve hiljade ljudi. Amazonov „Aleksa“ ima 14.000, i dalje raste. To su komplikovani sistemi koji u odnosu na uloženi novac nisu postigli neki rezultat. Nama je cilj da napravimo sisteme koji će stvarno dodati neku vrednost. Cilj je da napravimo što više dobrih iskustava i da dokažemo da ova tehnologija ima budućnost. Za sada nam ide jako dobro. Imamo puno klijenata kojima smo pomogli da povećaju prihode, da smanje troškove. Nama je cilj da od ove kompanije napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu koja će biti deo vašeg svakodnevnog života.

Nije tajna da bi voleo jednog dana da se vrati u domovinu

– Voleo bih to da uradim i voleo bih da provodim više vremena u Srbiji. Nadam se da će me život za jednu deceniju vratiti u Srbiju. Za sada je firma prilično koncentrisana ovde – zaključio je Nikola.

Radite u Srbiji, prodajte u Americi

IT sektor se sve brže razvija i u Srbiji.
– Mislim da u Srbiji ima mnogo dobrih IT kompanija, taj sektor je uspešan i dobar, iako ti ljudi rade u težim uslovima nego ja ovde. Te su kompanije stvorene u teškim uslovima, nemaju pristup enormnoj količini kapitala koji investicione firme investiraju ovde ili u Americi. Nije zgoreg kada se radi prodaja da odmah budu ambiciozni. Možete da imate najbolji proizvod na svetu, kupiće vas pet godina kasnije daleko manje tehnički sposoban američki kompetitor koji će rasti brže jer ima bolje tržište. Ne treba to odlagati i fokusirati sa na domaće tržište. Razvijajte proizvod u Srbiji, ali prodaja mora da bude u Americi da bi se napravile globalno bitne firme.

O matematičkoj gimnaziji i Petnici

Nikola je završio prestižnu Matematičku gimnaziju.

– Pred učenike Matematičke gimnazije se stavlja mnogo očekivanja, to je veoma, veoma takmičarska sredina. Mislim da treba da stanu na sekund, pogledaju šta njih stvarno zanima i da umesto da se, možda, fokusiraju na plasman na neko od međunarodnih takmičenja što je tamo Sveti gral i što sam i ja radio, ne preterano uspešno, mislim da je bitno da se malo stane i razmisli šta to želi da se radi i da se onda dugoročno isplaniraju koraci kako da se tamo stigne. Pomenuo bih Petnicu kao instituciju koja pomaže ljudima da izbiju malo iz tog kalupa oštro takmičarskog i da malo prošire vidike – rekao je za RTS Nikola Mrkšić.

I Novosađanka Marina Ivanović među 30

Veliko priznanje predstavlja podatak da se među 30 odabranih na „Forbsovoj“ listi, ali u drugoj kategoriji, našlo još jedno ime iz Srbije – Novosađanka Marina Ivanović. Ona je svoju šansu potražila u Nemačkoj u gejming industriji.

Чланак Beograđanin Nikola Mrkšić na Forbsovoj listi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nadovezujući se na uspehe iz prethodnih godina, OTP Startup partnerski program započeo je svoju seriju 2020.– 2021. uz aktivno učešće bankarske grupe. Tako su članice koje pokrivaju 11 zemalja tražile startup partnere za gotovo 100 inovacionih potreba tokom jeseni 2020. godine. U periodu prijave od 15. septembra do 23. oktobra 2020. godine, broj prijava startup kompanija oborio je novi rekord sa 469 pristiglih prijava iz ukupno 51 zemlje, 27% više od prijava koje su primljene u prethodnoj seriji.

Na dvodnevnom događaju Dani selekcije, više od 200 učesnika iz 25 zemalja, uključujući eksperte iz Grupe i predstavnike startup kompanija, zajedno su radili na pilot projektima preporučenim za implementaciju. Tokom pilot faze koja se odvija od 1. marta do 26. maja, 15 startup kompanija sarađivaće sa bankama iz OTP grupe u Srbiji, Ukrajini, Bugarskoj, Albaniji i Crnoj Gori, kao i sa centralom u Mađarskoj. Timovi sa uspešno završenim pilot projektom biće pozvani u šestomesečnu fazu implementacije koja nudi podršku za praktičnu primenu njihovih testiranih, inovativnih rešenja. OTP banka Srbija i Vojvođanska banka blisko sarađuju sa četiri startap kompanije, čime dokazuju svoju posvećenost inovacijama i praktično iskustvo koje imaju u saradnji sa startap zajednicom u Srbiji. Već drugu godinu, srpske članice OTP grupe učestvuju u Programu.

Tokom 2019. i 2020. godine, tim Direkcije za privredu Vojvođanske banke aktivno je radio zajedno sa startapom Scolvo iz Mađarske na razvoju posebne mobilne aplikacije za podršku prodaji u segmentu privrede upravo kroz prethodni poziv OTP Startup Partnerskog Programa, a što je rezultiralo da se danas ta aplikacija koristi u Vojvođanskoj banci, a uskoro će se koristiti i u OTP banci Srbija.

Zainteresovane kompanije su se mogle prijaviti za Program u okviru šest tema: napredna analitika podataka, korisničko iskustvo i servisiranje, interna efikasnost, inovacije proizvoda u poslovanju sa građanima i kompanijama, kao i potpuno nova i nestandardna rešenja izvan gore navedenih kategorija.

Aktivnosti odabranih startup kompanija dobro se uklapaju u jednu od gore navedenih tema:

• Dve kompanije se fokusiraju na podršku procesima kreditiranja analitičkim mogućnostima koje menjaju pravila igre: rešenje za kreditni rejting kompanije Cantab PI oslanja se na analitiku podataka o transakcijama, a softver kompanije Katabat za digitalnu naplatu dizajniran je da pruži bolju podršku klijentima koji su u kašnjenju. Sofisticirane analitičke metode kompanije Orgnostic omogućavaju veću fleksibilnost u procesima izveštavanja o ljudskim resursima, dok se platforma za automatizaciju kompanije Amplyfi koristi za automatizaciju detaljne provere klijenta.

• Personalizovanu korisničku uslugu podržavaju rešenja za poslovnu inteligenciju tri kompanije. Dok Xeerpa pruža korisne informacije na osnovu prisutnosti na društvenim mrežama, Abaka i W.UP koriste veštačku inteligenciju kako bi obezbedili personalizovane ponude za različite vrste proizvoda.

• Feedier obezbjeđuje integrisano, digitalno upravljanje svetom korisničkog iskustva, Spitch nudi glasovnu autentifikaciju i chatbot rešenja (računarski program za automatizovane razgovore sa korisnikom) za kontakt centre i Ubanquity razvija aplikaciju programa lojalnosti koja je jednostavna za upotrebu, optimizovana za mobilne uređaje i takođe doprinosi poboljšanju korisničkog iskustva.

• Dve kompanije se fokusiraju na razvoj inovativnih bankarskih proizvoda: PiggyBanx sa svojom virtuelnom kasicom kombinujući finansijsko obrazovanje dece sa elementima igre i Appraiser.ai sa rešenjem koje pomaže korisnicima prilikom kupovine kuće i povezanim procesima apliciranja za kredit.

• Proworx doprinosi unapređenju interne efikasnosti putem digitalne platforme za rezervisanje i distribuciju marketinškog POS materijala koji će se koristiti u mreži filijala. Tim Lumeer dizajnirao je platformu za podsticanje digitalne saradnje na nivou Grupe, a Mentessa je razvila platformu za digitalno mentorstvo kolega.

„Četvrtu godinu zaredom Program omogućava bankarskoj grupi pristup najboljim rešenjima startup kompanija na globalom nivou, a razvoj i validaciju njihovog proizvoda sada podržavaju bankarski stručnjaci iz 11 zemalja. Naš cilj je da održimo visoke profesionalne standarde Programa i verujem da sve veće učešće poslovnih jedinica OTP-a i sve veće interesovanje startup kompanija svedoče o uspehu naše inicijative. Ponosni smo što možemo reći da broj kompanija koje nastavljaju saradnju sa bankarskom grupom izvan pilot faze raste iz godine u godinu“, izjavio je András Fischer, rukovodilac Odeljenja za inovacije u poslovanju sa stanovništvom u OTP banci Mađarska.

Odabranih 15 startup kompanija koje su se pridružile Programu su iz 10 različitih zemalja (Ujedinjeno Kraljevstvo, Bugarska, Mađarska, Francuska, Sjedinjene Države, Republika Češka, Nemačka, Irska, Švajcarska i Španija). Tokom posebnih nedelja u okviru tromesečne pilot faze, predstavnici kompanija mogu učestvovati u sveobuhvatnim online radionicama sa svojim mentorskim poslovnim jedinicama OTP-a. Uz to, obuke i individualne mentorske sesije prilagođene nivoima zrelosti startup kompanija pomoći će timovima u poslovnom razvoju. Pilot period se završava 26. maja Demo danom, kada će startup kompanije predstaviti naučene lekcije i rezultate pilot projekata stručnjacima i menadžmentu bankarske grupe, kao i vodećim međunarodnim korporacijama koje podržavaju Program u svojstvu partnera.

Чланак OTP banka Srbija i Vojvođanska banka blisko sarađuju sa četiri startap kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.