U odnosu na prethodnu 2021. godinu prihodi su povećani za 6.660 dinara ili 9,2 odsto. U 2020. godini Anketa o potrošnji nije rađena zbog pandemije, a prihodi domaćinstava u 2019. godini iznosili su 66.880 dinara.

Najveći deo prihoda, oko polovine, čine zarade iz redovnog radnog odnosa, dok oko jedne trećine (32,1 odsto) čine penzije.

Ostatak su prihodi od poljoprivrede, van redovnog radnog odnosa, a zanimljivo je da je prosečno domaćinstvo prihodovalo 807 dinara iz inostranstva.

Istovremeno, prosečno domaćinstvo koje čini 2,67 člana, trošilo je mesečno 78.678 dinara, što je 6.776 dinara (9,4 odsto) više nego prethodne, 2021. godine.

Ubedljivo najveći deo porodičnog budžeta troši se za hranu i bezalkoholna pića – 28.246 dinara ili 36 odsto, što je za skoro dva procentna poena više nego 2021. i 2019. godine.

S druge strane, smanjio udeo potrošnje na odeću i obuću sa 5,2 na 4,9 odsto. Zapravo udeo svih drugih segmenata se smanjio u potrošnji domaćinstava.

Visoka inflacija cena hrane tokom prošle godine je pogodila sva domaćinstva, ali decilna analiza potrošnje domaćinstava pokazuje da su najviše pogođeni najsiromašniji.

Naime, lična potrošnja 10 odsto domaćinstava sa najmanjom potrošnjom iznosila je mesečno svega 30.346 dinara. Od toga, 14.201 dinar je trošeno na hranu, što je čak 46,7 odsto. Kod drugog decila potrošnja hrane je činila 45 odsto ukupne potrošnje i svakim decilom kako se ide ka domaćinstvima sa većim prihodima i potrošnjom, udeo hrane opada.

Koliko je ko trošio

Konačno 10. decil ili 10 odsto domaćinstava sa najvećim prihodima i potrošnjom na hranu je trošio 27,4 odsto budžeta.

Istovremeno 10 odsto domaćinstava sa najvećim primanjima trošilo je tri puta više novca na hranu nego 10 odsto najsiromašnijih. Prosečno domaćinstvo 10. decila na hranu je trošilo 46.218 dinara, od ukupno 169.910 koliko je trošilo mesečno prošle godine.

Prosečno donaćinstvo trošilo je mesečno 5,6 puta više novca od prosečnog domaćinstva prvog decila. Ali razlika u standardu je još veća, jer su domaćinstva prvog decila imala prosečno 2,37 tzv. potrošačkih jedinica, a domaćinstva desetog decila 2,05.

Potrošačka jedinica služi za poređenje potrošnje domaćinstava sa različitim brojem članova. Prema metodologiji RZS, nosilac domaćinstva nosi ponder jedan, svaki član domaćinstva stariji od 14 godina dobija ponder 0,7, a deca mlađa od 14 godina imaju ponder 0,5. Na primer, domaćinstvo sa dva odrasla člana i detetom mlađim od 14 godina računa se kao da ima 2,2 člana.

Prosečna neto plata iz oktobra prošle godine iznosila je 75.353 dinara, a toliko je otprilike iznosila prosečna mesečna potrošnja domaćinstava iz šestog decila. Medijalna neto plata, od koje polovina zaposlenih prima manju, a polovina veću zaradu, iznosila je 57.810 dinara. Toliko je otprilike iznosila potrošnja domaćinstava četvrtog decila.

Ovo znači da je nešto manje od milion domaćinstava prošle godine mesečno trošilo do jedne medijalne plate ili 57.810 dinara, a oko 1,35 miliona domaćinstava je mesečno živelo od najviše jedne prosečne plate. Ukupno je Anektom o potrošnji ocenjeno 2,47 miliona domaćinstava.

Ako skoro polovina mesečnog budžeta najsiromašnijih 10 odsto odlazi na hranu, za odeću i obuću odlazi svega 1,9 odsto ili 576 dinara mesečno.

Na obrazovanje je mesečno domaćinstvo prvog decila trošilo 52 dinara, uz napomenu da je školovanje uglavnom besplatno, ali je prosečan trošak domaćinstava za obrazovanje iznosio 1.061 dinara, a najbogatijih 10 odsto za obrazovanje je davalo 3.509 dinara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko su trošila najbogatija a koliko najsiromašnija domaćinstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

BDP je u periodu jul-septembar opao za 0,7 procenata u odnosu na drugo tromesečje.

Posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 5,1 odsto, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 8,5% i sektoru informisanja i komunikacija, 8,1 odsto.

Značajan realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 12,4 odsto, sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 7,7 odsto i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 3,6 odsto.

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u trećem kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, 3,1 odsto, izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID), 2,2 odsto, izvoza robe i usluga, 14,9 odsto i uvoza robe i usluga, 7,8 odsto.

Realni pad zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju države, 4,5 odsto i bruto investicija u osnovna sredstva, 2,2 odsto.

Izvor: RZS-Blic.rs
Foto: Pixabay

Чланак BDP je u opao za 0,7 procenata u odnosu na drugo tromesečje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gotovo trećinu porodica čine bračni parovi bez dece, 13,7 odsto su majke sa decom, dok samo 3,6 odsto čine porodice u kojima je otac sa decom.

U Srbiji više od polovine porodica ima jedno dete, 40 odsto dvoje, 6,7 odsto troje, dok u samo 1,4 odsto porodica raste četvoro ili više dece.

Statističari su zabeležili da je sve redja pojava da više generacija živi zajedno, pa više od 88 odsto domaćinstava čini samo jedna porodica.

Dve generacije žive zajedno u 11 odsto slučajeva, a tri u zanemarljivih 0,8 odsto, objavio je RSZ povodom Dana porodice.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Prosečan broj dece po domaćinstvu u Srbiji 1,58 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Očekivani životni vek ljudi koji žive u Evropskoj uniji tokom 2021. godine ostao je nepromenjen ili je kraći nego pre pandemije korona virusa.

Pandemija je inače uticala na smanjenje dužine prosečnog života EU građana, kojima je prosečni životni vek od šezdesetih godina prošlog veka svake decenije rastao za dve godine.

Neke EU članice, uglavnom u zapadnoj Evropi saopštile su da se očekivani životni vek vratio na nivo pre pandemije korona virusa.

Sa druge strane, u Istočnoj Evropi, oporavak od posledica pandemiji u toj oblasti tek se očekuje.

Najveće smanjenje žitotnog veka kako se dodaje bilo je u Slovačkoj i Bugarskoj, za 2,2 godine u poređenju sa 2020. godinom.

Posle njih slede Letonija za 2,1 i Estonija dve godine.

Naglašava se da je u odnosu na 2019. godinu očekivani životni vek je i dalje kraći u svim članicama EU osim Luksemburga (povećao se za 0,1 godinu), Malte i Švedske (isti nivo 2019. i 2021. godine).
U nekim slučajevima, očekivani životni vek se dodatno pogoršao u 2021. godini, što je dovelo do procenjenog ukupnog gubitka od više od 2 godine.

Najveći pad životnog veka ljudi u odnosu na 2019. registrovan je u Bugarskoj (za 3,7 godine), Slovačkoj (manji za tri godine) i Rumuniji ( mani je za 2,7 godina).

Kako je objavio Republički zavod za statistiku, tokom prva tri meseca ove godine broj umrlih u Srbiji bio je za 20.000 veći nego broj živorođenih.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Broj umrlih u Srbiji za 20.000 veći nego broj živorođenih u prva tri meseca 2022. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Procenjeno je da je ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2021. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), zabeležila rast od 7,5 odsto u odnosu na 2020. godinu“, navodi RZS.

Bruto investicije u osnovna sredstva u ovoj godini pokazuju realan rast od 14,1 odsto u poređenju sa godinom pre.

„Poljoprivredna proizvodnja ostvarila je u 2021. godini pad fizičkog obima od pet odsto. U istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila je rast od 6,3 odsto, a prerađivačka industrija rast od 5,5 odsto“, ističe se u saopštenju.

Građevina, trgovina, ugostiteljstvo

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2021. godini beleži realni rast od 17,1 odsto u odnosu na 2020.

„Promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 9,8 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 22 odsto“, navodi se u saopštenju.

Procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 7,8 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2021. godini, u odnosu na 2020. pokazuje rast izvoza za 25,5 odsto i rast uvoza za 24 odsto.

U okviru sektora „usluge smeštaja i ishrane“ u 2021. godini procenjen je realni rast ugostiteljstva od 72,7 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 29,7 odsto.

„U 2021. godini u odnosu na 2020. registrovano je povećanje fizičkog obima saobraćaja od 39,9 odsto, a telekomunikacija od 2,9 odsto.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2021. godine stopa nezaposlenosti je 10,5 odsto.

Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2021. godini u odnosu na prethodnu godinu su, prema proceni RSZ, nominalno veće za 8,9 odsto, a realno za 4,6 odsto.

Izvor N1

Foto: Pixabay

Чланак Godina za nama u Srbiji iz ugla statistike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Statistika koju je priredio Numbeo, odnosi se na cene usluga kao što su struja, grejanje, voda, ali i odvoz smeća.

Statistikom su obuhvaćene gotovo sve zemlje sveta, a tabela je utvrđena na osnovu iznosa novca koji je potrebno izdvojiti za troškove stanovanja u stanu od 85 kvadratnih metara, piše Klix.

Ono što se može primetiti prema objavljenoj tabeli jeste da područje Evrope, bar kada je reč o prosečnim cenama osnovnih usluga, predstavlja “najskuplji” deo sveta za život.

10 najskupljih država

Prema statistici Numbea, Nemačka predstavlja ubedljivo najskuplju državu kada je reč o prosečnoj ceni osnovnih usluga, pa će tako građani ove zemlje platiti oko 225 evra za mesečne račune.

Među 10 najskupljih država nalaze se samo dve neevropske države, tačnije Izrael i Hongkong. Stanovnici ovih područja tako će za troškove izdvojiti 199, odnosno 198 evra.

Na istoj tabeli Numbea, uvrštene su i zemlje regiona.

Prema podacima, Srbija je 32. najskuplja zemlja na svetu kada je reč o osnovnim uslugama. Naši gađani, u proseku, za osnovne usluge u stanu veličine 85 kvadrata, trebalo bi da izdvoje 129 evra, što je otprilike isti iznos koji moraju da izdvoje i građani Južne Koreje, Litvanije i Bosne i Hercegovine.

Kada je reč o ostatku regiona, ubedljivo najskuplja zemlja za život je Slovenija koja se na ovoj tabeli našla na petom mestu. Za osnovne usluge u ovoj državi, građani moraju izdvojiti skoro 200 evra.
Druge zemlje regije plasirane su nešto niže na listi, pa se tako Hrvatska nalazi na 20. mestu, te se prema podacima u ovoj državi za režije treba izdvojiti 159 evra.

BiH se nalazi na 35. mestu s troškovima osnovnih usluga od 124 evra, a “jeftinije” zemlje regije prema ovoj statistici su Severna Makedonija (49) gde je za osnovne troškove potrebno izdvojiti 97 evra, Crna Gora (50) gde je potrebno izdvojiti 95 evra, te Albanija (63), gde se troškovi kreću oko 70 evra.

Zanimljivo je da od Srbije, prema podacima Numbea, pojedine daleko razvijenije zemlje Evrope imaju jeftinije mesečne račune, kao što su Španija, čiji građani plaćaju 114, odnosno Portugalija sa 101 evrom mesečnih rashoda.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Srbija je na 32. mestu najskupljih zemalja na svetu po visini komunalnih režija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Između januara i marta 2021. godine broj rođenih je iznosio 14.334, dok je prošle godine u tom periodu iznosio 14.522, odnosno 1,3 odsto više, što i nije velika razlika.

Mnogo veća razlika vidi se kada se zbroje svi preminuli. Naime, broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar‒mart 2021. godine iznosio je 33.535. Kada se on uporedi s prethodnom godinom, kada je broj umrlih bio 26.017, uočava se rast od 7.518 ili za 28,9 odsto.

Do kraja godine Beograd će imati 8.000 stanovnika manje?

U Beogradu je tokom marta tekuće godine preminulo skoro duplo više ljudi nego što je rođeno beba u prestoničkim porodilištima, pokazuju podaci Sekretarijata za upravu – sektor statistike. U trećem mesecu 2021. godine na svet je došlo 1.553 mališana čiji roditelji žive u Beogradu, dok je u isto vreme umrlo 2.967 lica koja imaju prebivalište u našem glavnom gradu, ili skoro duplo više.

Pitanje koje se postavlja jeste da li je problem u u smanjenju broja rođenih, ili u povećanju smrtnosti. Statistika daje konkretan odgovor.

Poređenja radi, u martu 2020. na početku epidemije korona virusa u našoj zemlji imali smo 1.532 rođene bebe u Beogradu, tako da možemo da zaključimo da smo u trećem mesecu ove godine čak imali i više novih stanovnika Beograda koji su došli na svet.

Dakle, problem je ipak u porastu smrtnih slučajeva i mortalitetu, jer je u martu 2020. u Beogradu preminulo 1.888 građana, a ove godine skoro 1.100 više – 2.967.

Izvor: Blic, RTS, RZS

Foto: Pixabay

Чланак Broj preminulih početkom ove godine veći oko 29 odsto nego u isto vreme prošle godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je zemlja u kojoj se izuzetno poštuju umetnici. Kultura u Srbiji je na najvišem nivou.
Malo je zemalja u svetu gde ljudi prvo kada se probude pogledaju repertoar u pozorištima, zatim koji se umetnički filmovi prikazuju u tržnim centrima, pa kada se spokojno popije prva jutarnja kafa, čitaju se probrana dela pisaca dobitnika Nobelove nagrade.

I sve to pre nego što se krene na posao. Sve je moguće kad se najfinijom kulturom bave tabliodi, kao u Srbiji
Ako ne verujete, evo šta kaže Eurostat. Statistika, doduše, zbirno broji umetnike, autore, novinare i lingviste. Ovo je čudan skup profesija jer kako mogu biti u istoj vreći filmski režiser i tabloidni novinar? Moguće je, naravno, ako se u tabloidima bave najfinijom kulturom, kao što je to slučaj u Srbiji, a čast novinarske profesije i lični ugled su najviše vrednosti novinara.
U Evropskoj uniji je broj zaposlenih u posmatranim delatnostima povećan za 16% u prethodnih osam godina, i hleb od umetnosti, novinarstva i lingvistike prima ukupno 1,7 miliona zaposlenih, odnosno 235 hiljada ljudi više nego davne 2011. godine.
Evropska unija ima 3,8 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,7 umetnika na 1.000 zaposlenih. Udeo umetnika je izuzetno mali, jer se radi o odabranim licima.

Primer da statistika ne mora da odražava realnost

U slučaju kada se radi o maloj zemlji, mereno brojem stanovnika, odstupanja u godišnjim podacima mogu biti ogromna, i ne moraju da budu odraz realnih kretanja u zaposlenosti. Na primer, u Crnoj Gori, smanjen je broj zaposlenih u ovim delatnostima sa 2,4 hilajde u 2018. na 1,8 hiljada u 2019. godini.
Malo je verovatno da je četvrtina umetnika, novinara i lingvista ostala bez posla, posebno u svetlu evropskih i NATO integracija Crne Gore, gde je neophodno imati sve više prevodilaca. Ukoliko se crnogorski jezik objedini sa hrvatskim i bošnjačkim, problemi sa nedostatkom prevodilaca biće prevaziđeni. Ali, odlutaše misli moje.

U Srbiji više umetnika nego u kolevkama civilizacije

U Srbiji je procenjeno da ima 23,6 hiljada zaposlenih u ovim kreativnim delatnostima, što je za 6,1 manje nego 2014. Ipak, i dalje smo tek neznato ispod proseka EU, sa 3,4 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,5 umetnika na 1.000 zaposlenih. Ali, kvalitet naših novinara i ostalih slobodnih umetnika daleko prevazilazi evropske standarde i kvantitet je ovde manje važan.
No, kada već govorimo o kvantitetu, treba naglasiti da imamo veći broj umetnika na hioljadu stanovnika od Grčke i Italije, koje su kolevke kulture i civilizacije.
Standard naših umetnika, novinara i lingvista, pretpostavljam, je na daleko višem nivo od prosečnog u Evropi, kako i dolikuje.

Izvor: Miroslav Zdravković, makroekonomija.org

Foto: Pixabay

Чланак Statistika potvrdila: Kultura u Srbiji na najvišem nivou се појављује прво на Biznis i Finansije.