Nikakvu kontrolu u radu, kako je navedeno u izveštaju Saveta o stečajnim postupcima, nemaju ni Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao ni Agencija za osiguranje depozita, što se posebno odražava na prodaju imovine dužnika finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji.

“Iako se prodaja potraživanja banaka u stečaju obavlja pod velom transparentnosti, ostaju brojne nepoznanice, kako je imovina velike vrednosti koju čine atraktivno građevinsko i poljoprivredno zemljište, prodavana kao teško naplativo potraživanje“, stoji u Izveštaju.

Savet je upitao i kako je moguće da kupac takvog potraživanja u samo jednoj godini prikaže neto dobit od preko 40 miliona evra, a da je prethodne godine imao gubitak u poslovanju i bio bez ikakve imovine.

Pitanje i ko takvom subjektu bez ikakvog boniteta odobrava milionske kredite, izražene u evrima.
Savet je naveo da je „nejasno i kako Agencija za osiguranje depozita proverava učesnike na tenderu za prodaju teško naplativih potraživanja od preko milijardu evra i da li je dovoljno osnovati firmu sa 1.000 dinara, iznajmiti kancelariju, konkurisati i pobediti na tenderu“.

Potraživanja ugrožena

„Ako se ima u vidu da najveći broj poverilaca finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji, sa ukupnim priznatim potraživanjima od 2,7 milijardi evra, treba da se namiri upravo iz prodaje imovine dužnika tih institucija, onda je jasno koliko su njihova potraživanja ugrožena“, naveo je Savet.

Dodaje se da, kada se potraživanja osam najvećih banaka od preko hiljadu njenih dužnika, u iznosu više od milijardu evra, prodaju za 46 miliona evra, jasno je da će za podelu poveriocima iz stečajne mase, nakon namirenja svih troškova ostati simbolična suma.

Koliko su poverioci banaka bili upoznati sa ovakvom prodajom imovine banaka i koliko je taj postupak za njih transparentan Savet, kako je navedeno, nema informaciju, ali sumnja da su bili informisani.

„Sumnja Saveta proističe iz činjenice da je Agencija za osiguranje depozita sugerisala da se u pregledima, koje mu je, na zahtev, dostavila nalaze podaci čija je tajnost zaštićena odredbama Zakona o bankama i Zakona o stečaju, kao i ugovorima sa dužnicima i prijemnicima potraživanja“, navelo je to nezavisno telo.

Ističe se da je Agencija za osiguranje depozita saopštila da su podaci osetljivi i da se „njima rukuje uz maksimalnu zaštitu njihovog integriteta i tajnosti“.

„Ovakva sugestija Agencije za osiguranje depozita je neshvatljiva, s obzirom na to da tabelarni podaci, dostavljeni Savetu, ne samo da ne treba da budu tajni, već
izuzetno transparentni, pa se postavlja pitanje kako je Agencija prodavala transparentno imovinu dužnika banaka ako su podaci o toj imovini tajni“, navedeno je u Izveštaju.

Podaci osetljivi

Izmene Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nastale su, ocenio je Savet, iz potrebe da se dodatno poboljša pravni okvir za zaštitu prava poverilaca i obezbedi veća transparentnost podataka između poverilaca i Agencije za osiguranje depozita kao stečajnog ili likvidacionog upravnika.

Dodaje se da postupanje Agencije upućuje na zaključak da se zakoni i izmene zakona najčešće ne primenjuju u praksi i da je njihovim čestim izmenama u sudskim postupcima teško utvrditi po kom zakonu se određeni postupci vode.
Šta su sve otežavajuće okolnosti u sudskim postupcima, kojih je samo u stečaju finansijskih institucija bilo preko 9.000, Savet nema informaciju, kao ni o postupcima kojih je više od 8.000, a koji se vode pred privrednim sudovima.

„Ogroman broj sudskih postupaka, ogromni troškovi stečaja i potraživanja poverilaca, među kojima je država Srbija, sve manja vrednost stečajne mase, ukazuju da se za takvu situaciju ne nazire skoro rešenje, a u takvim okolnostima samo je dobro stečajnim upravnicima, jer se nagrade za njihov rad isplaćuju dok postoji stečajna masa“, ocenio je Savet.

Izvor: Beta

Foto:Pixabay

Чланак Troškovi stečaja u Srbiji veći od kapitala, a upravnici bogato plaćeni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći broj njih bio je iz Evrope i SAD, a kada se radi o njihovim delatnostima primetno je da se drastično pogoršao položaj medija i kompanija koje se bave zabavom, koji su ovog avgusta šest puta češće dolazili u situaciju da ne mogu da finansiraju svoje poslovanje nego prošle godine.

Međutim, nisu sve kompanije koje su u nemogućnosti da izvršavaju svoje obaveze proglasile stečaj već će neke od njih pokušati da restruktuiraju poslovanje, dok će druge morati da stave ključ u bravu.

Izvor: Barron’s

Foto: Life-Of-Pix, Pixabay

Чланак Drastično porastao broj kompanija koje nisu u stanju da izvršavaju svoje finansijske obaveze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čačanska Fabrika reznog alata u stečaju prodata je na trećoj licitaciji po početnoj ceni od 58,8 miliona dinara, konzorcijumu koji čine Unipromet iz Čačka i beogradski DSD-Eurolajn.

Cena postignuta na trećem javnom nadmetanju niža je od 50 odsto od procenjene vrednosti imovine stečajnog dužnika, kobnstatovala je Komisija za sprovodjenje prodaje, te će se stečajni upravnik obratiti Odboru poverilaca stečajnog dužnika da se o datoj ponudi izjasni.

Fabrika reznog alata bila je u stečaju od početka prošle godine. U cenu od 58,8 miliona dinara ulaze 22 objekta koja se nalaze na gradskom građevinskom zemljištu u Beogradskoj ulici u Čačku, čija je ukupna površina 30.628 kvadratnih metara i objekat na istoj lokaciji, koji se nalazi na zemljištu čija je površina 3.526 metara kvadratnih.

U ponudu ulaze i dve zgrade u Hajduk Veljkovoj ulici u Čačku na zemljištu površine 1.293 kvadratna metra, ali i pokretna imovina u koju spada oprema i zalihe. Prethodna prodaja po ceni od 560 miliona dinara proglašena je neuspešnom od Agencije za licenciranje stečajnih upranika, jer je cena bila manja od 50 odsto procenje vrednosti. I tada je ponuđač bio isti konzorcijum, ali Odbor poverilaca fabrike u stečaju nije dao saglasnost za prodaju po datoj ceni.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Čačanska Fabrika reznog alata prodata po početnoj ceni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok ALSU objedinjava podatke o stečajevima preduzeća, kada je reč o finansijskim institucijama, tu ulogu ima Agencija za osiguranje depozita – u toku su stečajni postupci u jednom osiguravajućem društvu i 12 banaka.

Kod preduzeća, samo od početka ove godine, pa do 3. jula, otvoreno je 176 stečajnih postupaka na teritoriji Srbije.

Najduže su, prema evidenciji ALSU, u stečaju dva građevinska preduzeća „Rad“ i „Rad Internacional“ nad kojima su postupci pokrenuti još 13. marta 2001. godine.

„Za petama“ su im još dve kompanije: „JES Jugoeksport sistem JES korporacija“ koja će za nekoliko dana biti tačno 22 godine u stečaju i „Hidrotehnika-Pomoravlje inženjering“, koja će ovu „godišnjicu“ obeležiti u avgustu.

Slede stečajevi otvoreni 2002. godine, među kojima su „Robne kuće Beograd“, „Ineks intereksport“…

Inače, nad poslednje tri pomenute kompanije stečajni postupak je obustavljen u odnosu na stečajnog dužnika, a nastavljen u odnosu na stečajnu masu.

Poslednji pokretnut stečaj na listi ALSU, od 29. juna ove godine, odnosi se na „Golub pharm“ doo iz Novog Sada.

Tri banke u stečaju 21 godinu, jedna 33

Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, stečajni postupci kada je reč o finansijskim institucijama, sprovode se u osiguravajućoj kući „SIM osiguranje“, kao i u 12 banaka.

U stečaju su, podsetimo, Beogradska banka, Jugobanka i Beobanka od 3. januara 2002. godine. Već više od 21 godine.

Istovremeno je sa njima, istog dana, u stečaj otišla i Investbanka ali je ovaj postupak u međuvremenu zaključen 2020. godine i postupak je nastavljen nad delom stečajne mase.

Ipak, stečajni postupak najduže traje kod Kosovske banke d.d. Beograd – još od 1990. godine, ukupno 33 godine.

Postupak stečaja sprovodi se i nad JIK bankom od 2005. godine (prethodilo mu je pokretanje likvidacionog postupka 2001. godine).

Nad MB Union bankom pokrenut je likvidacioni postupak 2001, a potom stečajni 2012. godine.

Slede banke nad kojima su stečajni postupci pokrenuti zbog prezaduženih klijenata i neodgovarajućeg obezbeđenja kredita.

U stečaj je prvo otišla Agrobanka 2012. godine, pa potom i Nova Agrobanka, da bi godinu posle stečajni postupak bio pokrenut i u Razvojnoj banci Vojvodine i Privrednoj banci Beograd.

Sledi otvaranje stečaja u Univerzal banci 2014. godine, da bi 2019. u stečaj otišla International Investment Bank a.d. Beograd.

Prosečno vreme trajanja kod firmi

Prema podacima kojima raspolaže ALSU, ukupno prosečno vreme trajanja za 8.962 stečajna postupka u preduzećima je tri godine, jedan mesec i 29 dana (aktivni, obustavlјeni i zaklјučeni postupci), dok je ukupno prosečno vreme trajanja za stečajne postupke pokrenute po Zakonu o stečajnom postupku (ukupno 5.252 postupka): četiri godine, jedan mesec i šest dana.

„Za stečajne postupke koji su pokrenuti po Zakonu o stečaju (ukupno 3.710) prosečno vreme trajanja je jedna godina, 10 meseci i četiri dana“, navodi ALSU.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U stečaju su dve firme već 22 godine, a banka više od tri decenije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je korona virus počeo da se širi po svetu i praktično onemogućio normalno poslovanje većeg dela privrede, države Centralne i Istočne Evrope (CIE) su, pored toga što su bile prinuđene da brzinski reorganizuju sopstvene zdravstvene sisteme, morale da započnu i borbu protiv negativnih uticaja pandemije na svoje ekonomije. To su činile uvođenjem različitih mera za pomoć privredi, kao što su oslobađanje ili odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, zatim zajmovi, subvencije, bespovratna pomoć, finansijska podrška u isplaćivanju zarada, olakšavanje i pojednostavljivanje brojnih administrativnih procedura… Ove mere bile su na snazi tokom 2020. godine, kada je i zabeleženo smanjenje broja nesolventnih preduzeća.

Već naredne godine pandemijska situacija se donekle normalizovala, ekonomije su se stabilizovale, pa su mere podrške postepeno ukidane. Međutim, početkom 2022. Rusija je napala Ukrajinu i pokrenula novu političku i ekonomsku krizu. Usledile su nestašice sirovina i energenata a posledično i rast njihovih cena, opšta nesigurnost prouzrokovana geopolitičkim tenzijama, visoka inflacija… Ovaj put, međutim, države nisu tako lako „drešile kesu“ kao na početku pandemije. Zato je region CIE dospeo u situaciju da u 2022. godini, uprkos oporavku ekonomije, ima više nesolventnih kompanija nego u prvoj godini pandemije.

Prema analizi „Nesolventnost u CIE u 2022” koju je objavila kompanija Coface, u osam zemalja regiona (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Srbija) broj nesolventnih preduzeća se uvećao, dok je u četiri države (Češka Republika, Estonija, Slovačka i Slovenija) zabeležen pad broja nesolventnih kompanija. Zbirno, broj nesolventnih preduzeća u CIE povećao se sa 25.917 u 2021. godini na 36.090 u prošloj, što je rast od 39,3%. Nesolventnost je najviše rasla u Srbiji (105,8%), a potom u Mađarskoj (86%). S druge strane, najveći pad u broju nesolventnih preduzeća zabeležila je Estonija (-17%).

Raznolikost ovih podataka nam pokazuje da globalna ekonomska kriza nije bila jedini krivac za dinamiku rasta broja nesolventnih preduzeća, već su za nju bile odgovorne i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi.

Šta se desilo u srpskoj privredi?

Prošle godine, naša ekonomija zabeležila je najvišu stopu nesolventnosti u regionu, od 6,7%, sa rastom broja nesolventnih preduzeća od 105,8% u odnosu na 2021.

U brojkama to izgleda ovako: u predpandemijskoj 2019. u Srbiji je bilo 6.446 nesolventnih preduzeća. U naredne dve godine taj broj je smanjen na 6.096 i 4.445 respektivno, a zatim je, u 2022. godini, drastično narastao – na 9.149 firmi.

Ovakva statistika je donekle pokazatelj krvne slike domaće privrede, ali i posledica promene propisa i procedura, navodi Coface u svojoj analizi. Za rast broja nesolventnih preduzeća u Srbiji delimično su krivi poskupljenje energije i hrane, rekordni nivoi zaduženosti preduzeća ali i prekidi u lancima snabdevanja. Dakle, razlozi zbog kojih je i u drugim ekonomijama rastao broj nesolventnih firmi. Međutim, srpska privreda imala je i jednu specifičnost: oko 20% firmi-gubitaša sa nula zaposlenih i preko 80.000 mikro preduzeća od kojih mnoga takoreći tavore – ostvaruju veoma nizak profit, opterećena su dugovima i posluju sa izuzetno velikim troškovima.

Zato ne čudi što je deo manjih privrednih subjekata morao da se ugasi posle odluke Agencije za privredne registre (APR) da 1. juna 2022. započne sa sprovođenjem skraćenog postupka prinudne likvidacije. Da podsetimo, ovaj postupak pokreće se zbog toga što preduzeće nije podnelo finansijski izveštaj, usled zabrane obavljanja delatnosti, oduzimanja dozvole i licence ili ukoliko firma ostane bez zakonskog zastupnika. On se razlikuje od stečaja i sprovodi se ako preduzeće ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. Srbija, međutim, nije oskudevala ni u broju stečajeva, budući da je imala više od 1.600 aktivnih stečajnih postupaka.

Očekuje se porast nesolventnosti

Prošle godine, situacija ni u drugim državama CIE nije bila sjajna. Po stopi nesolventnih preduzeća Srbiju je sledila Hrvatska (2,08%) u kojoj je broj nesolventnih kompanija porastao za 10,5%. U ostalim zemljama je, čak i kada su imale veliki rast broja nesolventnih preduzeća, ova stopa ipak bila značajno niža. Primera radi, Mađarska je, uprkos rastu broja nesolventnih firmi od 86,1%, imala stopu nesolventnosti od 1,54%. I u Poljskoj je zabeležen veliki rast broja nesolventnih preduzeća (34%), ali i izuzetno niska stopa nesolventnosti od 0,08%. Slično kao u Srbiji, rastu nesolventnosti u Poljskoj doprinelo je pojednostavljivanje procedure za proglašavanje nesolventnosti kroz vansudske postupke.

Iako je svaka od navedenih zemalja imala svoje probleme i svoje načine njihovog rešavanja, nijedna nije uspela da izbegne teškoće koje su pogodile sve države, kao što je rast cene energenata koji je doveo do poskupljenja proizvodnje, a posledično i do smanjenja likvidnosti. Zato ne iznenađuje činjenica da su u 2022. proizvodni sektori koji najviše zavise od potrošnje energije iznedrili najveći broj nesolventnih preduzeća. U tome su prednjačili hemijski, metalurški, sektor za proizvodnju drveta i papira, kao i prehrambeno-poljoprivredni sektor.

Lošije je poslovao i građevinski sektor, pre svega zbog poskupljenja sirovina i energije. Stope nesolventnosti u građevinarstvu su bile naročito visoke u Hrvatskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Rast kamatnih stopa dodatno je pogodio ovaj sektor u CIE jer je usporio razvoj tržišta stambenog prostora.

U maloprodaji se takođe uveliko osetio uticaj krize jer je rast inflacije doveo do smanjenja privatne potrošnje, što će, kako kažu iz Coface-a, verovatno i u narednom periodu doprineti rastu broja nesolventnih kompanija u ovom sektoru.

Kriza nije zaobišla ni sektore koji nisu veliki potrošači energije, budući da je i u njima rastao broj nesolventnih preduzeća. Ono što zabrinjava je činjenica da se tom rastu za sada ne vidi kraj.

„Iako je najavljeno usporavanje inflacije, njene vrednosti će nastaviti da utiču na rast kamatnih stopa, što će se negativno odraziti na solventnost kompanija. Stoga verujemo da će broj kompanija suočenih sa problemom nesolventnosti nastaviti da raste i tokom 2023. godine”, prognozira Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.

Marija Dukić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Maxim Zhgulev, Unsplash

Чланак Raste broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Srbija neslavni rekorder се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Početna cena na javnom nadmetanju bila je 235,3 miliona dinara, a prodato je gradsko građevinsko zemljište površine 30.628 kvadrata, kao i tri proizvodne hale, hala sa restoranom, magacini, upravna zgrada, pogon za izradu kugličnih vretena, oprema i zalihe.

FRA, čiji je većinski vlasnik bila država, a od 2015. je uredbom republičke vlade proglašena za preduzeće od posebnog značaja za odbrambenu industriju, prestala je da radi avgusta 2021. godine.

Tada su 452 fabrička radnika proglašeni za tehnološki višak i dobili otpremnine u okviru socijalnog programa koji je finansirala država.

Postupak stečaja nad FRA je Privredni sud u Čačku pokrenuo janura 2022. godine, zbog blokade računa od 3,4 milijarde dinara i velikih dugovanja prema poveriocima, a pošto u zakonskom roku od 90 dana niko nije podneo plan reorganizaicje fabrike, proglašen je bankrot.

FRA je osnovana 1953, od kada je proizvodila alate, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Ta fabrika je u bivšoj Jugoslaviji bila vodeća u proizvodnji reznih alata, koje je prodavala na domaćem i svetskom tržištu i u to vreme zapošljavala je oko 4.500 radnika.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Prodata imovina Fabrike reznog alata u stečaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još do pre samo desetak godina krojačice i šnajderke iz Konfekcije „Javor“ radile su uslužne poslove za poznate italijanske brendove a danas na prodaju ide i poslednja nepokretna imovina ove u SFRJ veoma uspešne firme.

Ivanjička konfekcija „Javor“ u stečaju ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 16,3 miliona dinara (nešto manje od 140.000 evra), objavio je stečajni upravnik.

Prodaja preostale omovine je zakazana za 21. mart, a čine je poslovni prostor u Vrbasu, kancelarije u Požegi te stan u Ivanjici, kao i zalihe i potraživanja.

Nekada poznati proizvođač i izvoznik „Javor“ je u stečaju od 2016. godine, samo šet godina nakon što je poništena katastrofalna privatitacija i kada su ponovo sklopljeni ugovori o saradnji sa “Dolče i Gabana”, „Benetonom“, “Motivi”…
Konfekcija „Javor“ osnovana je 1948. godine, a osamdesetih godina je bila jedno od najvećih preduzeća jugoslovenske tekstilne industrije. Fabrika je tada zapošljavala 3.700 radnika u Ivanjici i u petnaest pogona širom SFRJ a izvoz iznosio stotine miliona dolara.

Nakon „kapitalističke trancicije“ posle 2000-tih, fabrika je privatizovana početkom 2006. godine, a ugovor raskinut četiri godine kasnije. Ništa uspešniji nije bio ni proces restrukturisanja, koji je vodila država pa su gotovo svi radnici napustili radna mesta uz otpremnine 2014. godine.

Danas su, što bi rekli u legendarnim „Maratoncima“, od firme „ostali samo dugmići“.

Izvor:24sedam.rs

Foto; Pixabay

Чланак Ivanjička konfekcija „Javor“ u stečaju prodaje se za 140.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

AOD je kao stečajni upravnik u postupku naplate ponudila potraživanja Nove agrobanke, Jugobanke, Beogradske banke, Beobanke, Privredne banke Beograd, koje su sve u stečaju, kao i stečajne mase Invest banke.

Uz 137,8 miliona evra potraživanje stečajne mase Invest banke, tu je 62,4 miliona evra potraživanja Nove Agrobanke, 29,9 miliona evra potraživanja Univerzal banke, 20 miliona evra potraživanja Beogradske banke i 27,2 miliona evra potraživanja Privredne banke.

Potraživanje Jugobanke su milion evra potraživanja Jugobanke, a Beobanke preko 660.000 evra.

Zainteresovani za preuzimanje potraživanje ovih banka AOD-u se mogu obratiti do 9. januara.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Agencija za osiguranje depozita prodaje potraživanja sedam banaka u stečaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tada je bila najviša zgrada na Balkanu.

Sada je gotov jedina zaostavština nekada najmoćnije firme stare Jugoslavije – Generaleksporta. Dva puta ove godine pokušana je prodaja Kule i oba pokušaja, i prvi u maju i drugi u avgustu, bili su neuspešni.

Osim Kule, zaostavština Generaleksporta su i ljudi koji su u njemu radili, od kojih mnogi više nisu živi, a jedan deo njih 13 godina čeka na isplatu socijalnog programa, 200 evra po godini staža, i to od novca koji je zarađen prodajom beskrajno velike Geneksove imovine. Iako su se uslovi za isplatu radnika stvorili još 2009. oni i danas čekaju da dobiju ono što im pripada.

Generaleksport je bila najveća jugoslovenska firma koja se, pretežno, bavila spoljnom trgovinom.

Geneks je prvi doveo Mekdonalds

Osnovana je 1952. godine i narednih nekoliko decenija imala je više od 60 preduzeća po svetu, radili su na gotovo svim kontinentima, imali svoju mini avio kompaniju, Aviogeneks, ali i najpoznatiji turističku agenciju Jugoturs, hotele i apartmane širom zemlje, poput čuvenog Interkontinetala u Beogradu, ali i Geneksovih apartmana na Kopaoniku.

Geneks je prvi doveo Mekdonalds i Koka kolu u Jugoslaviju, čime su bivši direktori najviše voleli da se hvale, a u zlatno doba u ovoj kompaniji radilo je 6.500 ljudi. Kako je pričao u jednom intervjuu bivši direktor Milorad Miki Savićević Generaleksport je imao godišnji obrt od šest milijardi dinara, što je činilo čak 27 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog prometa Srbije. Neretko ova firma je bila među najuspešnijima u Evropi, ali i šire.

Zlatno doba Geneksa završilo se raspadom Jugoslavije. Raspale su se zajedno devedesetih.

Generaleksport je zbog sankcija, politike, rata, i svih onih koji su u ovoj moćnoj kompaniji videli zlatnu koku koju u takvoj situaciji mogu lako da očerupaju došao do ruba propasti vrlo brzo, već 1997. bili su u minusu i pred stečajem.

Dve godine kasnije osnovana je kompanija Internacional CG, kćerka firma Geneksa koja je trebalo da “spasi” stvar, ali se to nije desilo. Geneks i njegovi radnici dugo su tavorili, restrukturiranje 2007. nije uspelo, a onda je 2009. prodajom delova imovine poput hotela Grand i Konaka na Kopaniku, ali i Bloka 20 Miroslavu Miškoviću i Miodragu Kostiću ispunjen uslov da se bar radnicima isplati socijalni program.

Na kraju, Privredni sud u Beogradu je marta 2017. proglasio bankrot u Generaleksportu, koji je bio u stečaju od 2015.

U stečaj je otišla i ICG, a radnici još nisu uspeli da da dobiju svoj novac jer ročišta sa bankama od kojih većina ne postoji i više od 20 godina još traju.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Kula je jedina zaostavština nekada najmoćnije firme stare Jugoslavije – Generaleksporta се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je na Tviteru podsetio na ranije izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca da sankcije ne bi trebalo da više pogode Evropu nego Rusiju.

“Sada smo uveli sedam paketa sankcija, a ‘Gasprom’ ostvaruje rekordnu zaradu. U isto vreme, preti nam talas bankrota. Zato pregovarajte sa Rusijom otvorenog uma”, poručio je Ernst, političar nemačke Levice.

Predviđa se da će nemačka ekonomija kontrahovati sledeće godine, usled rastućih cena gasa i električne energije. Institut za ekonomsko istraživanje “Ifo” u Minhenu upozorio je da energetska kriza donosi “haos” u nemačku ekonomiju i mogla bi da dovede do pada bruto domaćeg proizvoda za 0,3 odsto u sledećoj godini.
Druga političarka Levice Sara Vagenkneht kritikovala je Vladu Nemačke zbog toga što je uspela da uđe u ekonomski rat sa Rusijom, najvećim snabdevačem energije. Ona je tokom obraćanja Bundestagu rekla da su sankcije Rusiji fatalne za Nemačku.

Vagenknehtova je pozvala da se ukinu sankcije i da se započne razgovor sa Moskvom.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka: Talas bankrota kao posledica sankcija Rusiji се појављује прво на Biznis i Finansije.